• Akcija 1
  • Projekti 1
  • quote 6
  • stoji 1
  • А 30
  • а 395
  • аа 2
  • авет 1
  • авлија 1
  • авлије 2
  • авлију 1
  • авлински 1
  • Аво 1
  • аге 1
  • Адама 1
  • Адвокат 1
  • адвокату 1
  • аде 1
  • адиђар 1
  • адица 1
  • адице 1
  • адицу 1
  • Ајд 1
  • ајд 10
  • Ајде 2
  • ајдучка 1
  • ајка 3
  • ака 1
  • Ако 14
  • ако 63
  • ал 213
  • Ал 25
  • ала 1
  • Ала 1
  • алат 1
  • алвије 1
  • ало 1
  • аљина 1
  • аљине 3
  • аљини 1
  • Аљину 1
  • амантије 1
  • амбар 4
  • амбара 3
  • амбарови 1
  • амбару 3
  • амин 1
  • ангел 1
  • анђела 1
  • анђеле 1
  • Анђели 1
  • анђелима 2
  • Анка 1
  • антикристе 1
  • арамбаша 2
  • арамбаши 1
  • арамбашини 1
  • арамбашу 2
  • арамија 3
  • арамије 1
  • Арамије 1
  • аренду 1
  • ариштем 1
  • артију 5
  • асне 8
  • асну 1
  • асталом 1
  • атар 1
  • атару 2
  • атласке 1
  • атресу 1
  • аудијенцију 1
  • ба 1
  • баба 4
  • бабе 1
  • бабином 1
  • бабу 1
  • бави 1
  • Бадава 6
  • бадава 7
  • баира 1
  • бакће 1
  • балавом 1
  • балавче 1
  • банка 1
  • бар 13
  • барлијању 1
  • басамацима 1
  • бат 1
  • батина 1
  • батину 1
  • баћа 10
  • Баћа 22
  • баће 1
  • Баћи 1
  • Баца 1
  • баца 2
  • бацати 2
  • баци 1
  • бацим 1
  • бацио 1
  • бацити 1
  • Баш 2
  • баш 39
  • баштован 1
  • баштованка 1
  • бденија 2
  • бденије 3
  • бдити 1
  • беби 1
  • бебиној 1
  • бебо 2
  • бебу 3
  • бег 1
  • бегај 1
  • бегати 1
  • бедна 1
  • бедне 1
  • бедника 1
  • беднику 1
  • беж 1
  • бежању 1
  • бежи 1
  • бежмо 2
  • Без 1
  • без 19
  • безакоња 1
  • бездушан 1
  • безобразне 2
  • безобразно 1
  • безочниче 1
  • бела 3
  • беле 1
  • бележник 1
  • бележника 2
  • бели 2
  • белим 1
  • бело 2
  • белов 1
  • белова 1
  • белој 1
  • белом 1
  • белу 2
  • беначе 1
  • бео 1
  • берба 1
  • бербу 1
  • бере 1
  • бес 2
  • бесконачан 1
  • бескрвна 1
  • беснело 1
  • бесни 2
  • беснила 1
  • беснило 1
  • беснилу 2
  • бесно 2
  • бесног 1
  • бесну 1
  • бечке 1
  • би 131
  • бибиби 2
  • БИВА 1
  • бива 6
  • бивају 1
  • бивало 1
  • бивол 1
  • бијаше 2
  • бије 1
  • бијен 1
  • бил 1
  • била 33
  • биле 5
  • Били 1
  • били 10
  • Било 3
  • било 77
  • биљи 1
  • Био 3
  • био 80
  • бира 3
  • бирај 1
  • Бирајте 1
  • бирају 1
  • бирало 1
  • бирати 1
  • бирташ 1
  • бисера 2
  • бисером 1
  • бита 1
  • битанге 1
  • битанго 1
  • бити 99
  • биће 5
  • бичем 1
  • бише 1
  • благ 2
  • блага 4
  • благи 1
  • благим 1
  • Благо 1
  • благо 10
  • благодарити 1
  • благодат 1
  • благодет 1
  • благом 1
  • благосиљају 2
  • благосиљати 1
  • благослов 2
  • благослова 1
  • благословена 1
  • благословено 2
  • благослови 2
  • благословио 3
  • благословите 1
  • благословити 1
  • благословлена 1
  • благословом 4
  • Блажени 2
  • блаженства 1
  • блато 1
  • бледило 1
  • блеји 1
  • ближе 3
  • близу 4
  • блуднога 1
  • БОГ 1
  • бог 15
  • Бог 71
  • Бога 20
  • бога 8
  • богавам 1
  • богаљ 1
  • богами 1
  • Богами 1
  • Богат 1
  • богат 2
  • богатам 1
  • богати 2
  • богатији 1
  • богатирски 1
  • богатлија 1
  • богатог 1
  • богатства 2
  • богатство 1
  • богатству 1
  • богда 1
  • богом 1
  • Богом 8
  • богопротивне 1
  • богослов 3
  • богословија 1
  • богословије 4
  • богословији 2
  • богословију 5
  • богослову 2
  • богословца 1
  • богословцу 1
  • богоугодном 1
  • богу 11
  • Богу 23
  • бодљиви 1
  • Боже 21
  • боже 7
  • божиј 1
  • божија 14
  • божије 12
  • божијем 1
  • божији 4
  • божијим 1
  • божијом 1
  • божију 2
  • божића 1
  • божји 1
  • боја 5
  • бојаги 1
  • бојадисан 1
  • бојала 3
  • бојали 1
  • бојао 1
  • бојати 3
  • боји 7
  • бојо 2
  • боктер 1
  • боле 2
  • Болел 1
  • болесни 1
  • болесник 1
  • болесника 1
  • болесници 1
  • Болест 1
  • болестан 2
  • болести 1
  • болова 1
  • болти 2
  • боља 5
  • Боље 2
  • боље 31
  • бољег 2
  • бољи 3
  • бољим 1
  • бољу 2
  • боме 19
  • борити 1
  • босиљком 1
  • Бот 1
  • бразду 1
  • брајко 9
  • бране 1
  • брани 2
  • брат 12
  • Брат 2
  • брата 11
  • братац 2
  • брате 16
  • братски 1
  • брату 5
  • браће 1
  • браћи 1
  • браћо 3
  • браца 18
  • браци 2
  • брацом 3
  • брашна 1
  • брашно 2
  • брбљави 2
  • брбљушо 1
  • брегу 1
  • брже 2
  • брзо 2
  • Брига 1
  • брига 2
  • бриге 2
  • бриги 1
  • бризне 1
  • бризну 1
  • бризнути 1
  • бринемо 1
  • бринути 2
  • бришу 1
  • брка 1
  • бројао 2
  • бронзу 2
  • буба 1
  • бубицо 1
  • будала 2
  • будан 1
  • буде 7
  • будеш 3
  • Буди 3
  • буди 8
  • будио 1
  • будите 3
  • будна 1
  • будне 13
  • буднем 1
  • буднеш 2
  • будни 1
  • будну 1
  • будте 1
  • букварац 1
  • булазни 1
  • булдок 6
  • булдока 6
  • булдокови 1
  • булу 1
  • бунара 1
  • бунару 1
  • буне 1
  • бунилу 1
  • бунован 1
  • бунца 1
  • бунцајући 1
  • бурма 1
  • бурму 1
  • бућну 1
  • вабио 1
  • Вабио 1
  • вабиш 1
  • вавек 1
  • ваде 1
  • вади 2
  • вадим 1
  • вадио 1
  • важе 1
  • важно 1
  • важност 1
  • вазда 1
  • вајат 1
  • вајата 1
  • вајату 1
  • вал 1
  • ваља 2
  • ваљан 1
  • ваљана 3
  • ваљаног 4
  • Ваљаност 1
  • ваљаност 2
  • ваљаности 1
  • ваљаношћу 1
  • ваљану 1
  • ваљда 23
  • вам 21
  • вама 5
  • вара 1
  • варалицом 1
  • варати 2
  • вараше 1
  • варош 6
  • варошан 1
  • варошана 1
  • варошани 1
  • вароши 16
  • варошка 6
  • варошки 4
  • варошу 1
  • вас 14
  • вата 1
  • ватај 1
  • ватра 4
  • ватри 1
  • ватру 1
  • ваш 2
  • ваша 6
  • вашару 2
  • ваше 4
  • вашег 1
  • вашем 2
  • ваши 1
  • вашим 1
  • вашка 4
  • вашке 4
  • вашку 3
  • вашљива 1
  • вашој 2
  • ведра 1
  • ведро 1
  • веже 1
  • везен 1
  • века 3
  • веле 4
  • велећи 1
  • Вели 1
  • вели 28
  • велик 7
  • велика 7
  • велике 1
  • велики 1
  • велико 9
  • великој 1
  • великолепно 1
  • велиш 4
  • венац 2
  • вереница 1
  • вери 1
  • вериге 1
  • веровати 3
  • вером 1
  • веруј 3
  • верује 1
  • верујуће 1
  • Весела 2
  • весела 3
  • веселе 1
  • весели 2
  • веселија 1
  • веселије 1
  • веселило 1
  • весело 5
  • весеља 1
  • Весеље 2
  • весеље 5
  • весељу 2
  • весо 1
  • ветар 5
  • ветровом 1
  • Већ 10
  • већ 84
  • већа 4
  • веће 1
  • већем 4
  • већи 1
  • већим 1
  • већма 17
  • већу 1
  • вече 5
  • вечера 2
  • вечере 1
  • вечери 3
  • вечерње 1
  • вечерњој 1
  • вечером 1
  • вечеру 1
  • вечите 1
  • вечито 1
  • вечиту 2
  • вечне 1
  • вечни 1
  • вечно 1
  • вешала 10
  • вешале 1
  • вештац 6
  • вештине 1
  • вештица 2
  • вештицо 1
  • вештицом 1
  • вешто 2
  • вешцу 1
  • Ви 1
  • ви 27
  • вигове 2
  • виде 2
  • виделу 1
  • види 15
  • видила 6
  • видиле 1
  • видили 4
  • видим 10
  • видио 17
  • видити 8
  • видиће 2
  • видиш 16
  • Видиш 3
  • видише 1
  • видовит 1
  • видовити 1
  • виђену 1
  • вијају 1
  • вијала 1
  • викала 1
  • викало 1
  • викаше 1
  • викне 1
  • викно 2
  • викнула 1
  • вику 1
  • вилама 1
  • виле 2
  • Виловито 1
  • вино 1
  • виноград 5
  • винограду 2
  • Вином 1
  • винце 1
  • винцилира 1
  • вио 1
  • вир 1
  • виси 2
  • висио 1
  • висмо 1
  • висока 1
  • високи 1
  • високо 1
  • висте 1
  • вит 1
  • вита 1
  • вич 1
  • вичан 2
  • виче 1
  • вичем 2
  • вичу 1
  • виш 1
  • више 56
  • вишњег 1
  • вишњем 1
  • влада 1
  • владајте 1
  • владању 1
  • владика 7
  • Владике 1
  • владике 3
  • владики 5
  • владикин 1
  • Владикиним 1
  • владиком 1
  • владику 4
  • влажна 1
  • власт 1
  • власти 1
  • властник 1
  • Вог 2
  • вода 7
  • воде 5
  • водена 1
  • води 5
  • водити 1
  • водом 2
  • воду 7
  • вођа 2
  • вође 1
  • Воже 1
  • воза 1
  • возати 1
  • вози 1
  • возијо 1
  • возиш 1
  • возише 1
  • Војвода 2
  • војвода 3
  • војевати 1
  • војник 1
  • војника 1
  • војска 2
  • војсковођа 1
  • војску 2
  • војсци 1
  • вола 1
  • воле 3
  • волела 4
  • волели 2
  • волем 7
  • волемо 1
  • волео 1
  • волети 1
  • волије 1
  • волијем 1
  • волијеш 1
  • волио 3
  • воло 3
  • волове 3
  • волови 1
  • волу 2
  • волул 1
  • воља 14
  • воље 3
  • вољи 6
  • вољом 2
  • вољу 4
  • воску 1
  • востани 1
  • востаните 2
  • воћа 1
  • воћке 1
  • воћног 1
  • воштанице 1
  • воштаницом 1
  • Враг 1
  • Врагови 1
  • вражије 1
  • Вране 1
  • врану 1
  • врапце 2
  • врапци 4
  • врат 4
  • врата 9
  • врати 5
  • вратила 1
  • вратиле 1
  • вратило 1
  • вратио 1
  • вратите 1
  • вратити 3
  • врату 1
  • враћа 2
  • враћали 1
  • враћати 1
  • врбо 1
  • вре 1
  • вребо 2
  • врева 1
  • вредан 1
  • вреди 5
  • вредим 1
  • вредити 1
  • вредна 1
  • Вредна 2
  • вредне 1
  • вредно 2
  • вредног 1
  • вредном 1
  • Вредном 1
  • врела 3
  • Време 1
  • време 13
  • времена 4
  • вретено 1
  • врисак 1
  • Врисак 1
  • врискала 1
  • вриску 1
  • врисну 1
  • вриснула 1
  • вришти 1
  • врло 5
  • врстан 1
  • вртар 1
  • врућини 1
  • врућице 1
  • врху 1
  • вршак 1
  • Вук 55
  • вука 1
  • Вука 17
  • вукла 1
  • Вуков 1
  • Вукова 1
  • Вукове 2
  • Вукови 1
  • Вуковим 1
  • Вуково 3
  • вуком 1
  • Вуком 2
  • Вуку 10
  • вуку 2
  • вуну 1
  • вући 3
  • вуци 2
  • вуцибатина 1
  • вуцте 1
  • Вуцте 1
  • вуче 4
  • Вуче 6
  • вучемо 1
  • га 182
  • Гавана 1
  • гад 1
  • гадан 2
  • гадна 1
  • Гадне 1
  • гадно 2
  • гадну 1
  • газда 7
  • газдалук 2
  • газдарица 2
  • газдачкој 1
  • газде 3
  • газди 1
  • газдине 1
  • газдом 1
  • галију 2
  • гасе 1
  • гаћа 1
  • гаћани 1
  • гаћасти 1
  • гаће 2
  • гвожђе 2
  • гвожђем 1
  • гвоздена 3
  • геди 1
  • гедим 2
  • генерал 2
  • гибанице 1
  • гипка 1
  • гипкало 1
  • Глава 1
  • глава 4
  • Главе 1
  • главе 11
  • глави 3
  • главницу 1
  • главо 1
  • главом 1
  • главу 21
  • главурде 1
  • главурду 1
  • гладан 1
  • глади 2
  • гладна 2
  • гладно 1
  • глас 11
  • гласа 3
  • гласан 1
  • гласно 1
  • гласом 4
  • гласу 4
  • гле 7
  • гледа 1
  • гледај 3
  • гледали 1
  • гледало 1
  • гледати 4
  • гледаш 1
  • гледећ 3
  • гледи 7
  • гледо 3
  • глувно 1
  • глупава 1
  • гној 1
  • гњев 2
  • гњевна 1
  • гњевни 1
  • Гњевни 1
  • гњезда 1
  • гњездо 4
  • гњезду 1
  • гњилење 1
  • говора 5
  • говораше 1
  • говоре 3
  • Говори 1
  • говори 16
  • говорила 6
  • говорили 1
  • говорим 2
  • Говорио 1
  • говорио 22
  • говорити 4
  • говорише 1
  • год 29
  • година 9
  • годинама 1
  • године 5
  • годином 1
  • годину 3
  • гозбу 1
  • гојазна 1
  • Гојко 2
  • голем 1
  • големога 1
  • голи 1
  • голишава 1
  • голуб 1
  • голубијем 1
  • голубињак 1
  • голубињака 1
  • голубице 1
  • голубова 1
  • голубове 1
  • голуждраве 1
  • голупче 1
  • гомила 2
  • гомиле 1
  • гомилу 1
  • гоне 1
  • гонитеља 1
  • горама 1
  • горе 10
  • горег 1
  • горела 1
  • горети 2
  • гори 2
  • горки 1
  • господ 1
  • Господ 3
  • господа 7
  • Господан 1
  • Господар 2
  • господар 7
  • господара 4
  • господаре 1
  • господарове 1
  • господару 2
  • Господе 1
  • господе 2
  • господи 1
  • Господин 1
  • господин 37
  • господина 1
  • господине 13
  • Господине 2
  • господином 1
  • господину 6
  • господичића 1
  • Господње 1
  • господњем 1
  • Господњем 1
  • господњи 1
  • господске 2
  • господску 1
  • господства 1
  • господство 3
  • господству 2
  • госпођа 2
  • госпођица 2
  • госпођице 3
  • госпођу 1
  • госпоја 1
  • госпоји 1
  • госпојине 1
  • гост 2
  • госта 1
  • госте 1
  • гости 1
  • гостима 2
  • госу 1
  • готов 1
  • готова 2
  • готове 1
  • готови 1
  • готовине 1
  • готово 7
  • граби 1
  • грађану 1
  • Граја 1
  • грају 1
  • гране 1
  • граорна 1
  • гратис 1
  • грде 3
  • грдило 1
  • грдне 1
  • грдни 1
  • грдњом 1
  • грђе 1
  • грђу 1
  • греје 3
  • грех 1
  • греха 1
  • грехе 1
  • грешила 1
  • грешили 2
  • грешити 1
  • грешна 2
  • грешни 2
  • грешнику 1
  • грешници 1
  • грешниче 1
  • грешничком 1
  • грешну 1
  • гризе 1
  • гријота 5
  • грк 2
  • гркљан 5
  • гркљаном 1
  • грла 5
  • грли 1
  • грло 3
  • гроб 1
  • гроба 2
  • гробље 5
  • гробљу 1
  • гробу 4
  • грозда 1
  • гроздови 1
  • грозница 1
  • грома 1
  • громом 1
  • грохотније 1
  • Груди 1
  • груди 2
  • груне 1
  • грч 1
  • губијо 1
  • губитак 1
  • гувно 3
  • гујо 1
  • гулубице 1
  • гунгули 1
  • гура 1
  • гурни 1
  • гусак 1
  • гусенице 1
  • гуска 1
  • гуске 1
  • гуски 1
  • густиж 1
  • гушчићи 1
  • Да 21
  • да 886
  • дава 1
  • давала 3
  • давао 1
  • давати 2
  • даве 2
  • дави 1
  • давнашњу 1
  • давно 3
  • даде 3
  • даду 2
  • Дај 1
  • дај 6
  • даје 9
  • дају 1
  • Дакле 3
  • дакле 8
  • даклем 1
  • Даклем 1
  • дал 9
  • дала 2
  • далеке 1
  • Далеко 1
  • далеко 7
  • дали 1
  • дало 5
  • даље 13
  • даљини 1
  • даљном 1
  • дам 3
  • даму 1
  • дан 53
  • дана 43
  • данак 2
  • данас 20
  • Данас 5
  • данашња 1
  • данашње 2
  • данданас 2
  • дане 4
  • дани 2
  • дану 2
  • дању 2
  • дао 20
  • дар 2
  • дарове 2
  • даси 1
  • дасмо 1
  • дата 2
  • дати 15
  • даћа 1
  • даће 1
  • даћу 1
  • Даћу 1
  • даш 1
  • дашто 1
  • дашчан 1
  • Два 2
  • два 21
  • двадесет 2
  • дванајст 1
  • двапут 4
  • дваред 2
  • дватри 1
  • Две 1
  • две 8
  • двер 1
  • двери 1
  • дверима 1
  • дверма 1
  • двојако 1
  • двоје 2
  • двојица 5
  • двојицу 2
  • двора 3
  • дворац 1
  • дворјана 3
  • дворови 1
  • двору 2
  • дебела 2
  • дебели 3
  • дебелим 1
  • дебелом 1
  • дебелу 1
  • дебљу 1
  • Деверове 1
  • деверу 2
  • девет 4
  • девете 1
  • девојака 1
  • девојачке 1
  • девојачки 4
  • девојачкој 1
  • девојка 11
  • Девојка 2
  • Девојке 1
  • девојке 6
  • девојки 1
  • девојко 5
  • девојком 1
  • девојку 5
  • девојци 1
  • девојчица 1
  • девојчице 2
  • Дед 3
  • дедови 1
  • дезертирца 1
  • дела 3
  • деле 1
  • дели 1
  • делила 1
  • делио 1
  • дело 3
  • део 1
  • деобе 1
  • деоби 1
  • депутација 2
  • депутацију 1
  • дерала 1
  • дерана 2
  • дере 1
  • дереш 1
  • дери 1
  • деро 1
  • деру 1
  • Десет 1
  • десет 11
  • Десетак 1
  • десетак 2
  • десеторица 1
  • деси 1
  • десило 1
  • десио 2
  • десише 1
  • десна 2
  • десницу 1
  • десно 2
  • десној 1
  • десном 1
  • Дете 1
  • дете 37
  • детенце 1
  • детета 2
  • дететом 1
  • детету 6
  • детиња 3
  • детињастог 1
  • детиње 1
  • детињства 1
  • детињству 1
  • детињу 1
  • деца 22
  • деце 6
  • деци 6
  • Децо 1
  • децо 5
  • децом 2
  • Децу 1
  • децу 16
  • дечије 1
  • дечијем 1
  • дечији 1
  • дечијим 1
  • дечурлија 1
  • дечурлије 1
  • дечурлији 1
  • дечурлијом 1
  • дешњак 1
  • ди 53
  • Ди 9
  • диби 1
  • дивану 1
  • дивећи 1
  • дивљак 1
  • дивље 1
  • дивљем 1
  • дигде 1
  • дигла 1
  • дигле 1
  • дигли 2
  • дигне 1
  • дигни 1
  • дигнута 1
  • диго 2
  • Дигод 2
  • дигод 4
  • диже 3
  • дижу 1
  • дизо 2
  • дије 1
  • дијете 1
  • Дика 1
  • дика 4
  • дикина 1
  • дико 1
  • дикоји 2
  • диктанду 1
  • диктиро 1
  • Дим 1
  • дирати 2
  • Директор 1
  • директор 4
  • директору 1
  • дирнути 1
  • диће 1
  • дице 1
  • дичи 1
  • дична 1
  • дично 2
  • длаки 1
  • длаку 1
  • длан 1
  • дна 1
  • дно 2
  • до 41
  • доба 19
  • добар 26
  • Добар 3
  • добиво 1
  • добија 3
  • добијале 1
  • добијати 1
  • добије 6
  • добијем 1
  • добијете 1
  • добијо 2
  • Добио 1
  • добио 6
  • добити 2
  • Добра 1
  • добра 17
  • добре 7
  • Добрен 39
  • Добрена 4
  • Добрене 3
  • Добренов 7
  • Добренова 4
  • Добреноваца 4
  • Добреновачка 2
  • Добреновачке 1
  • Добреновачки 9
  • Добреновачким 1
  • Добреновачког 1
  • Добреновачкој 2
  • Добреновачком 3
  • Добреновачку 2
  • Добренове 3
  • Добренови 1
  • Добреново 2
  • Добреновој 11
  • Добреновом 3
  • Добренову 2
  • Добреновце 6
  • Добреновци 13
  • Добреновчана 4
  • Добреновчане 1
  • Добреновчани 15
  • Добреновчанима 2
  • Добреновчанин 1
  • Добреној 1
  • Добрену 4
  • добри 22
  • Добри 3
  • добрим 1
  • Добринаца 1
  • Добриначка 1
  • Добриновчани 1
  • Добринци 2
  • добро 59
  • Добро 6
  • Доброј 1
  • Добром 1
  • добром 7
  • доброту 1
  • добру 9
  • довабићеш 1
  • доватио 3
  • доватити 3
  • доведе 4
  • довек 1
  • довека 1
  • довео 1
  • дово 2
  • догађај 1
  • договара 1
  • договорио 1
  • договору 2
  • догод 1
  • догодило 1
  • догођај 1
  • дода 2
  • додаше 1
  • додворити 2
  • додијала 1
  • додо 1
  • додоле 1
  • Дође 1
  • дође 16
  • дођеш 1
  • Дођи 1
  • дођи 2
  • дођу 1
  • Дођу 1
  • доживим 1
  • доживио 1
  • доживити 1
  • дозвати 1
  • дозво 1
  • дозна 2
  • дознати 1
  • док 52
  • Док 7
  • доказивати 1
  • Докле 1
  • докле 4
  • доктор 1
  • Доктор 2
  • долази 1
  • долазијо 1
  • долазило 1
  • Долазио 1
  • долазио 4
  • долазити 1
  • долазише 1
  • долас 1
  • доласку 1
  • доле 14
  • долијала 1
  • доликовало 1
  • доликује 1
  • дом 2
  • дома 1
  • домаслука 1
  • домаћи 1
  • Домаћин 1
  • домаћин 8
  • домаћина 4
  • Домаћини 1
  • домаћинова 1
  • домаћиновим 1
  • Домаћину 1
  • домаћину 3
  • домаћица 7
  • домаћици 1
  • домаћицом 1
  • домаћицу 1
  • доми 1
  • домовини 1
  • дому 7
  • донаша 2
  • донашали 1
  • донде 1
  • донело 1
  • донесе 4
  • донесите 1
  • донети 5
  • донешена 1
  • доно 3
  • допадне 1
  • допираше 1
  • допире 1
  • допусте 1
  • допусти 1
  • допустио 2
  • допустити 1
  • допушта 1
  • допуштено 1
  • досад 9
  • доселити 1
  • досети 1
  • досетише 1
  • досетљиве 1
  • доспо 1
  • Доста 1
  • доста 16
  • дотера 1
  • дотерати 1
  • дотле 21
  • дотраје 1
  • дотрчаше 1
  • доћ 1
  • доћи 12
  • доцкан 7
  • доцне 1
  • доцније 6
  • дочека 2
  • дочекају 2
  • дочекали 2
  • дочекао 1
  • дочекати 1
  • дочекиво 1
  • дочеко 1
  • Дочеко 1
  • дочуо 1
  • дочути 1
  • дошао 1
  • Дошла 1
  • дошла 2
  • дошли 8
  • дошло 1
  • дошо 18
  • драга 1
  • Драга 6
  • Драги 1
  • драги 2
  • драгим 1
  • Драгиња 41
  • Драгиње 1
  • Драгињини 1
  • Драгињином 1
  • Драгињину 1
  • Драгињу 6
  • Драгиша 1
  • драго 3
  • драгоцена 1
  • дрва 1
  • Дрва 1
  • дрвене 1
  • Дрвени 1
  • дрвену 1
  • дрвета 1
  • дрвету 2
  • дрво 6
  • дреки 1
  • дрекно 1
  • дремеж 1
  • дречи 1
  • држ 4
  • држала 6
  • држали 2
  • држао 2
  • држати 3
  • држе 1
  • држи 9
  • држим 1
  • држо 4
  • друг 3
  • друга 14
  • другара 1
  • другарице 1
  • друге 13
  • Други 1
  • други 24
  • другим 3
  • другима 1
  • друго 24
  • Друго 3
  • другова 1
  • другове 1
  • другови 1
  • Другог 1
  • другог 12
  • другој 1
  • другом 9
  • другу 8
  • другчије 4
  • другчији 1
  • дружевно 1
  • дружење 2
  • дружити 2
  • дружиш 1
  • друкчије 5
  • друкчији 1
  • друштва 3
  • Друштво 1
  • друштво 2
  • друштвом 1
  • друштву 4
  • друшто 1
  • ду 3
  • дубоки 1
  • дубоком 1
  • дуг 5
  • дугачка 1
  • дугачке 1
  • дуго 11
  • Дуго 2
  • дугој 1
  • дуж 1
  • дужа 1
  • дужан 3
  • дуже 4
  • дужи 3
  • дужни 1
  • дужник 1
  • дужно 1
  • дужност 3
  • дуката 1
  • Дунав 1
  • Дунавом 1
  • духовна 1
  • душа 7
  • душе 7
  • душегубац 1
  • души 1
  • душом 3
  • душу 10
  • ђаво 5
  • ђавола 2
  • ђаволима 1
  • ђаволом 1
  • ђаволска 1
  • ђаволске 1
  • ђаволски 1
  • ђаволској 1
  • ђак 2
  • ђака 3
  • ђаке 2
  • Ђакон 1
  • ђакон 6
  • ђаконије 2
  • ђаконово 1
  • ђаконом 1
  • ђаку 3
  • ђаци 3
  • ђерме 1
  • ђерму 1
  • Ђијотка 1
  • ђипи 1
  • ђубрета 1
  • ђувегија 1
  • е 1
  • Е 10
  • Ева 1
  • еванђелије 1
  • Еви 1
  • ево 11
  • Ево 4
  • евоме 1
  • еј 1
  • Еј 4
  • Енђебуле 1
  • енђебуле 3
  • Ено 1
  • ено 3
  • еспап 1
  • ето 14
  • Ето 2
  • жали 1
  • жалили 1
  • жалио 1
  • жалити 1
  • жалосна 2
  • жалосним 1
  • жалосно 1
  • жалосном 1
  • жалосну 1
  • Жалост 1
  • жалост 4
  • жалостан 1
  • жалости 7
  • жалостиво 2
  • жалостити 1
  • жање 1
  • жањи 1
  • жању 1
  • Жао 1
  • жао 5
  • жарило 1
  • ждере 2
  • жеђ 1
  • желећи 1
  • желијо 1
  • желили 1
  • желим 3
  • желио 2
  • жеља 2
  • жеље 1
  • жељи 2
  • жељна 1
  • жељу 5
  • жена 19
  • Жена 2
  • жене 7
  • жени 9
  • женидби 1
  • женина 1
  • жено 2
  • Жено 2
  • женске 1
  • женско 2
  • женској 1
  • жену 5
  • жестоком 1
  • Жетва 1
  • Жив 1
  • жив 4
  • жива 2
  • живе 1
  • живи 4
  • живили 3
  • живимо 1
  • живина 4
  • живину 4
  • Живио 1
  • живио 4
  • живити 3
  • живлење 1
  • живо 1
  • живог 2
  • живом 1
  • живот 4
  • живота 3
  • животиње 1
  • животу 1
  • живу 1
  • жиле 1
  • жита 1
  • житије 1
  • жито 3
  • жицу 1
  • жишка 1
  • жмурећки 1
  • жњети 1
  • жртва 1
  • жури 1
  • журналу 1
  • жући 1
  • За 12
  • за 182
  • забављав 1
  • забадава 3
  • забашурити 1
  • забели 1
  • заблену 1
  • забоде 1
  • заболело 1
  • заборави 2
  • заборавијо 1
  • заборавила 3
  • заборавили 1
  • заборавио 1
  • забрана 1
  • забрани 1
  • забринули 1
  • забринуло 1
  • забринуто 1
  • заварати 1
  • завежљаје 1
  • заветан 1
  • завидити 1
  • Завидиш 1
  • завију 1
  • зависи 1
  • заволе 1
  • заволела 1
  • завукла 1
  • завуко 1
  • завуче 1
  • загазио 1
  • загладнише 1
  • загон 1
  • загрлила 1
  • загрокта 1
  • задај 1
  • задо 1
  • задобија 1
  • задобије 1
  • задобио 1
  • задобити 1
  • задоволству 1
  • задовољава 1
  • задовољан 3
  • задовољно 1
  • задовољном 2
  • задовољство 2
  • задржати 1
  • задрже 1
  • задржо 1
  • задркта 3
  • задрма 1
  • зажелила 1
  • заиграли 1
  • заигро 1
  • заискаше 1
  • заиста 4
  • зајам 2
  • заједно 6
  • зајиста 5
  • закасни 1
  • закасним 1
  • закидај 1
  • Заклећу 1
  • заклон 1
  • заклопац 1
  • закључак 1
  • закључе 1
  • закључен 1
  • закољеш 1
  • закон 1
  • закону 2
  • закопава 1
  • закопо 5
  • закраћуј 1
  • закрештала 1
  • зактео 1
  • закука 1
  • залајале 1
  • залане 1
  • залеже 2
  • залепрша 1
  • залогај 1
  • залогаји 1
  • заложити 1
  • залудити 1
  • замагли 1
  • замену 1
  • заменути 1
  • замерили 1
  • заметне 1
  • замеће 1
  • замислио 1
  • замном 1
  • замоли 4
  • замолио 1
  • заната 1
  • занаџија 1
  • занела 1
  • занимати 1
  • зано 1
  • заори 1
  • заорише 1
  • запате 1
  • запати 1
  • запева 1
  • запевати 1
  • запеваше 1
  • запевка 1
  • запипати 1
  • записа 1
  • записује 1
  • запита 8
  • запитаји 1
  • запитала 2
  • запитам 1
  • запитати 1
  • запиташ 1
  • запито 5
  • заплака 1
  • заплакало 1
  • заплако 1
  • заплаче 1
  • заплашила 1
  • заплашило 1
  • заплашује 2
  • запнеш 1
  • заповеда 1
  • заповедајућим 1
  • заповедан 2
  • заповедате 1
  • заповеди 1
  • заповедио 2
  • заповедити 1
  • заповести 1
  • запремијо 1
  • запретио 2
  • запрећиво 1
  • запт 1
  • зар 34
  • зарад 1
  • заради 1
  • зарадовале 1
  • зарасла 1
  • засадио 1
  • засједанија 1
  • заслуга 1
  • заслуги 1
  • заслугу 1
  • заслужи 1
  • заслужила 1
  • заслужио 1
  • заслужити 1
  • заслужује 1
  • заслужујем 1
  • заслужујемо 1
  • заспа 1
  • заспала 1
  • заспати 1
  • заспо 2
  • застаде 1
  • застајала 1
  • застане 1
  • застану 1
  • застиди 1
  • застире 1
  • затаји 1
  • затајиш 1
  • затвор 2
  • затворен 1
  • затвореним 1
  • затвори 1
  • затворила 1
  • затворили 1
  • затвором 1
  • затезиваше 1
  • затекну 1
  • затеко 1
  • затећи 2
  • затече 1
  • затим 1
  • Зато 2
  • зато 26
  • затрпајте 1
  • затрпали 1
  • заузмеш 1
  • заука 1
  • зауставила 1
  • зафали 1
  • зафалности 1
  • зацело 11
  • зачињено 1
  • зачудио 1
  • зашкргута 1
  • заштедијо 1
  • зашто 10
  • због 3
  • Збогом 1
  • збогом 3
  • збора 1
  • збуни 1
  • збунила 1
  • звала 1
  • звани 1
  • званичник 1
  • звао 5
  • звезда 2
  • звезде 2
  • звезду 1
  • звер 2
  • звера 1
  • звери 3
  • звериње 1
  • зверски 1
  • зверским 1
  • зверско 1
  • зверу 1
  • звона 2
  • звонар 1
  • звоне 1
  • звонити 2
  • звону 1
  • згода 1
  • згодна 1
  • згодније 1
  • згодно 1
  • згоду 1
  • зграби 3
  • зграбили 1
  • згрешио 1
  • здрав 5
  • здрава 1
  • здрави 2
  • здравији 1
  • здравља 1
  • здравље 5
  • Здрављем 1
  • здраво 7
  • здраву 1
  • зевање 1
  • зејтину 1
  • зелена 1
  • зеленка 2
  • зелено 1
  • зељов 1
  • земаљски 2
  • земаљског 1
  • земаљском 1
  • земља 2
  • Земља 2
  • земље 15
  • Земљеделац 1
  • земљеделца 1
  • земљи 11
  • земљом 1
  • земљу 11
  • зепсти 1
  • зер 1
  • Зец 1
  • зецева 1
  • зид 2
  • зидина 1
  • зидови 1
  • зидом 1
  • зиду 1
  • зима 2
  • зимус 1
  • зипаруша 1
  • зјале 1
  • зла 10
  • злата 1
  • златне 2
  • златни 1
  • златнога 1
  • златној 2
  • златном 1
  • злато 1
  • зле 3
  • зли 4
  • зликовце 2
  • зликовцем 1
  • зликовци 2
  • Зло 1
  • зло 22
  • злобан 1
  • злобно 2
  • злобу 1
  • злом 1
  • злоставити 1
  • злоставлењу 1
  • злотвор 2
  • злотвора 2
  • злу 4
  • змије 2
  • змијин 1
  • зна 19
  • знаду 6
  • знајте 1
  • знак 2
  • знаке 1
  • знала 4
  • знали 5
  • знало 2
  • знам 12
  • знаменитошћу 1
  • знамо 3
  • знања 2
  • знање 1
  • знао 17
  • знате 7
  • знати 4
  • Знаш 1
  • знаш 7
  • зној 1
  • зноји 1
  • зоб 1
  • зоби 2
  • зове 8
  • Зовне 1
  • зову 4
  • зора 2
  • зоре 2
  • зором 2
  • зору 1
  • Зрелији 1
  • зрна 1
  • зрно 5
  • зуби 3
  • зубма 1
  • зуји 1
  • И 36
  • и 917
  • ивањска 1
  • ивер 1
  • игле 1
  • игра 3
  • играо 1
  • играт 1
  • играти 2
  • играч 2
  • играча 2
  • играче 1
  • иде 18
  • Идем 1
  • идем 7
  • идемо 1
  • идете 1
  • идеш 3
  • иди 3
  • Иди 4
  • идте 1
  • иду 5
  • иже 1
  • Из 5
  • из 87
  • иза 9
  • изабере 1
  • изабрала 1
  • изабро 1
  • изађе 3
  • изаспе 1
  • изаћи 3
  • изашли 2
  • изашло 1
  • изашо 2
  • избаве 1
  • избави 1
  • избавио 2
  • избавља 2
  • избере 2
  • избечене 1
  • избечи 1
  • избечио 1
  • избио 1
  • избиро 1
  • избројали 1
  • избројао 1
  • извади 1
  • извадио 2
  • извађа 1
  • извађају 1
  • извалила 1
  • изван 2
  • изведе 1
  • изведи 1
  • извештим 1
  • извијати 1
  • извиле 1
  • извињаво 1
  • изво 1
  • изволте 5
  • извор 1
  • изврће 1
  • извршитеља 1
  • извршити 1
  • извуко 5
  • извући 3
  • извуче 2
  • извучено 1
  • изглед 1
  • изгледа 2
  • изгледала 1
  • изгледало 4
  • изгледати 1
  • изгледо 3
  • изговара 1
  • изговарајући 1
  • изговор 1
  • изговори 1
  • изгоре 2
  • изгуби 5
  • изгубио 1
  • изгубити 4
  • изгубљено 1
  • издалека 1
  • издане 1
  • изданке 1
  • издирати 1
  • издонашали 1
  • издржати 2
  • издубљено 1
  • изјављујући 1
  • изјагњиле 1
  • излази 1
  • излазим 1
  • изласке 1
  • излеже 1
  • излетити 1
  • излив 1
  • излишно 2
  • изломљен 1
  • измаћи 1
  • измеђ 1
  • између 1
  • измери 1
  • измерио 1
  • измет 1
  • изметне 1
  • измирио 1
  • измирне 1
  • измрвљена 1
  • измршавиле 1
  • измудри 1
  • изнемоглу 1
  • изненада 1
  • изненадна 1
  • изненадним 1
  • изнесе 1
  • изнутра 1
  • изобиља 1
  • изосто 1
  • изпира 1
  • Изпод 1
  • израдио 1
  • изрећи 1
  • изрецкани 1
  • изриком 3
  • изусти 2
  • изшаран 1
  • изшарати 1
  • ии 1
  • Ика 1
  • икад 1
  • иконом 1
  • иконостас 1
  • икону 2
  • Ил 1
  • ил 86
  • или 3
  • Илија 2
  • илијинском 1
  • иљадама 1
  • иљаду 1
  • им 52
  • Има 5
  • има 51
  • имаду 3
  • имајте 1
  • имају 4
  • имал 5
  • имала 2
  • имали 5
  • имало 1
  • Имам 1
  • имам 5
  • Имамо 2
  • имамо 3
  • имања 4
  • имање 4
  • имањем 3
  • имању 1
  • имао 2
  • имате 1
  • Имател 1
  • имател 2
  • имати 9
  • имаш 5
  • име 15
  • имена 2
  • имењака 1
  • имо 7
  • ината 1
  • иначе 1
  • интерес 2
  • интов 1
  • интова 2
  • интови 1
  • ипак 1
  • искали 1
  • искати 4
  • иско 1
  • ископа 1
  • ископати 1
  • ископо 1
  • искочи 2
  • искочиле 1
  • искочим 1
  • искочише 1
  • искупили 1
  • искупио 1
  • искушење 1
  • испаде 1
  • исписо 1
  • испитује 1
  • испловити 1
  • исповеде 1
  • исповеди 4
  • испод 8
  • испрати 1
  • испратијо 1
  • испратило 1
  • испрва 2
  • испребијан 1
  • испрего 1
  • испред 5
  • испредати 1
  • испрекрштано 1
  • испречи 1
  • испречише 1
  • испричала 1
  • испричале 1
  • испросили 1
  • испуни 2
  • испунијо 1
  • испуњену 1
  • испустила 1
  • истерати 1
  • истеривати 1
  • истећи 1
  • исти 7
  • истина 6
  • истине 1
  • истинога 1
  • истину 3
  • исто 9
  • истом 1
  • истребе 1
  • истребити 2
  • истрчала 2
  • истрчи 1
  • Исуса 1
  • исчупо 1
  • итан 1
  • итно 1
  • итра 1
  • итрија 1
  • ићи 12
  • их 5
  • иш 1
  • ишао 1
  • Ишла 1
  • ишла 4
  • ишле 1
  • ишли 1
  • ишо 6
  • иште 5
  • ишту 1
  • ишчитавала 1
  • ишчупати 3
  • ја 144
  • Ја 39
  • јаби 1
  • јабуке 1
  • јави 2
  • јавим 1
  • јага 1
  • јагањци 1
  • јагње 21
  • јагњета 4
  • јадан 1
  • јаданпут 1
  • јаде 2
  • јади 1
  • Јадна 1
  • јадрила 2
  • јадрило 1
  • Јадрило 1
  • јадрилом 1
  • јазбина 1
  • јаја 1
  • јаје 1
  • јака 2
  • јаке 2
  • јако 1
  • јаму 1
  • Јања 2
  • Јањом 1
  • јао 8
  • јасним 1
  • јасно 1
  • јата 1
  • јатака 1
  • јаук 1
  • јауче 2
  • јачег 1
  • ЈЕ 1
  • је 1235
  • јед 1
  • једа 1
  • Један 3
  • један 36
  • једанаест 1
  • једанаести 1
  • Једанпут 1
  • једанпут 12
  • једанред 1
  • једаред 8
  • Једва 1
  • једва 7
  • једе 1
  • једемо 1
  • Једи 1
  • једи 3
  • јединица 1
  • јединца 1
  • јединце 1
  • јединчетова 1
  • једио 1
  • једна 17
  • једнако 4
  • једнаком 1
  • једне 8
  • једни 3
  • једним 3
  • Једно 1
  • једно 28
  • једног 18
  • Једног 2
  • једној 5
  • Једном 1
  • једном 10
  • једну 16
  • једра 1
  • једу 1
  • јежила 1
  • језа 1
  • језеро 1
  • језерце 1
  • језик 5
  • језике 1
  • језиком 1
  • јектенија 3
  • јел 14
  • Јел 2
  • јела 2
  • јелени 1
  • јели 1
  • јелил 1
  • јело 2
  • јелте 2
  • јео 2
  • јер 48
  • јерке 1
  • Јесам 1
  • јеси 1
  • јесил 1
  • Јест 1
  • јест 11
  • Јесте 1
  • јесте 5
  • Јестел 1
  • јестел 4
  • Јестели 1
  • јести 7
  • јесу 1
  • јецају 1
  • јецајући 1
  • ји 51
  • јим 1
  • Јо 1
  • Јову 2
  • јогунце 1
  • јој 44
  • још 108
  • Још 17
  • Ју 1
  • ју 3
  • Југовића 1
  • Јулија 1
  • јунак 1
  • јунака 1
  • јунаку 1
  • јуначи 1
  • јуначка 1
  • јутра 7
  • јутрење 1
  • јутро 1
  • јуче 3
  • К 3
  • ка 3
  • кавгаџија 1
  • кавге 1
  • кавгу 1
  • каво 1
  • каву 1
  • кавџимо 1
  • кад 319
  • Кад 56
  • Када 1
  • кадар 3
  • кадгод 11
  • Кадгод 2
  • каде 1
  • кади 1
  • кадијонице 1
  • кадионица 1
  • кадкад 1
  • кадри 1
  • каж 1
  • каже 37
  • кажем 11
  • кажемо 2
  • кажете 1
  • кажеш 3
  • кажи 4
  • Кажи 4
  • кажу 8
  • казала 4
  • казало 2
  • казањ 2
  • казао 1
  • казати 23
  • казаће 1
  • казиво 1
  • казо 9
  • казује 2
  • казујућ 1
  • казујући 1
  • кајала 1
  • кајале 1
  • каје 1
  • кајем 1
  • кака 1
  • КАКАВ 1
  • какав 17
  • Какав 5
  • каква 14
  • Каква 2
  • каквали 1
  • Какве 2
  • какве 5
  • какви 3
  • Какво 1
  • какво 8
  • каквог 2
  • каквом 3
  • какву 3
  • каке 1
  • како 109
  • Како 7
  • какогод 1
  • какоће 2
  • какоћеш 1
  • какоћу 1
  • калдрму 1
  • кале 1
  • калнери 1
  • калуђер 9
  • калуђерском 1
  • камен 4
  • камена 1
  • каменом 1
  • камења 2
  • камењем 1
  • Камо 1
  • камо 2
  • камоли 4
  • канале 1
  • канали 1
  • канда 2
  • кандило 1
  • канон 4
  • канони 1
  • Као 4
  • као 85
  • капела 1
  • капели 1
  • капетана 1
  • капетанова 1
  • капута 1
  • кара 1
  • каранфила 1
  • карати 1
  • карташа 1
  • катихета 1
  • Катици 1
  • кашике 1
  • кваси 1
  • квочка 3
  • квочке 1
  • кедар 1
  • кер 2
  • кесе 1
  • кецељи 1
  • кибли 1
  • кида 1
  • кидо 1
  • кике 1
  • ким 4
  • Кир 3
  • кирија 1
  • кист 1
  • кити 1
  • киша 1
  • кише 1
  • кладе 1
  • клали 1
  • клатно 1
  • клекнемо 1
  • клетвом 1
  • клетву 1
  • клечањем 1
  • клече 1
  • клечи 1
  • клирика 1
  • клоно 3
  • клупи 1
  • клупица 1
  • кљештама 1
  • кљун 1
  • кљунове 1
  • кључ 3
  • кључалом 1
  • кључева 1
  • кључеве 2
  • кнеже 1
  • кнез 2
  • Кнез 3
  • кнеза 1
  • кнезова 1
  • кнезу 1
  • књиге 2
  • књиги 1
  • књигом 1
  • књигу 4
  • КО 1
  • ко 120
  • Ко 17
  • кобин 1
  • ковати 2
  • ког 5
  • Кога 2
  • кога 24
  • когод 2
  • Код 2
  • код 50
  • кожа 2
  • кожи 1
  • кожом 1
  • кожу 2
  • козе 1
  • кои 4
  • која 24
  • Које 3
  • које 54
  • којекакви 1
  • којекуд 1
  • којекуда 1
  • којешта 1
  • који 132
  • којим 6
  • којима 2
  • којој 3
  • којом 1
  • коју 12
  • кокају 1
  • кокорачаји 1
  • кокошији 1
  • кокурузи 1
  • кол 1
  • Кола 1
  • кола 14
  • колача 3
  • колаче 2
  • колачом 1
  • колебу 1
  • колевке 1
  • колевку 1
  • колена 2
  • колени 1
  • коли 9
  • колика 1
  • колики 1
  • колико 1
  • Колико 2
  • колишни 1
  • колко 20
  • Колко 8
  • коло 10
  • коловођа 2
  • Коловођа 2
  • Коловођо 1
  • колом 2
  • колу 3
  • кољу 1
  • ком 5
  • комад 1
  • комада 1
  • командом 1
  • команду 1
  • Коме 1
  • коме 12
  • комесар 2
  • Комесар 3
  • комесару 1
  • компанију 1
  • кому 1
  • комшија 1
  • комшије 1
  • комшији 1
  • комшиници 1
  • кона 1
  • конаку 2
  • конац 1
  • конзисторајалног 1
  • конзисторија 2
  • конзисторије 1
  • конзисторији 2
  • конзисторију 3
  • контени 1
  • контракт 1
  • коња 4
  • коњаника 1
  • Коњаници 1
  • коњаницима 1
  • коњаничком 1
  • коње 4
  • коњи 3
  • коњице 1
  • копа 4
  • копам 1
  • копати 4
  • копач 1
  • кор 1
  • кора 2
  • коракнуше 1
  • корачили 1
  • корбачем 1
  • коре 1
  • корен 5
  • корисна 1
  • корисну 1
  • кору 1
  • кос 2
  • коса 3
  • коси 1
  • Коси 1
  • косови 1
  • кост 2
  • кости 6
  • костима 1
  • костурница 1
  • костурнице 1
  • костурници 1
  • костурницу 2
  • косу 3
  • котарицу 2
  • коће 2
  • кочијаш 1
  • Кочијаш 1
  • кочијаша 1
  • кочине 1
  • кошара 1
  • кошари 2
  • кошница 2
  • кошта 1
  • коштац 1
  • кошто 12
  • Кошто 3
  • кошуљом 1
  • крава 2
  • Краваљ 1
  • краваљу 1
  • кравар 1
  • кравуша 1
  • краде 2
  • Крадене 1
  • крадом 1
  • крађи 1
  • крај 10
  • краја 2
  • крајева 1
  • крајевима 1
  • крају 3
  • крајцаре 1
  • крајцару 1
  • краљ 1
  • красоте 1
  • кратко 1
  • кратковиди 1
  • краћи 1
  • крв 2
  • крвав 2
  • крваве 3
  • крвави 3
  • крвавио 1
  • Крваво 1
  • крви 3
  • крвљу 2
  • крвник 1
  • крвници 1
  • крвопијо 1
  • крвца 2
  • кревета 1
  • кревету 3
  • крене 1
  • крени 1
  • кренути 1
  • крепак 1
  • крепост 1
  • кресте 1
  • кресту 1
  • кречи 1
  • крив 4
  • крива 8
  • криви 3
  • кривио 1
  • кривице 2
  • кривицу 2
  • криво 4
  • кривудајући 1
  • кривцем 1
  • кривцу 1
  • крила 1
  • крилати 1
  • крило 1
  • крилом 1
  • крилу 1
  • Криста 1
  • Крмача 1
  • крме 1
  • крмећа 1
  • Кров 1
  • кров 2
  • крова 1
  • кровови 1
  • Кроз 1
  • кроз 5
  • кротки 1
  • крочи 1
  • крст 1
  • крста 2
  • крстио 1
  • крстић 1
  • круна 1
  • крчмама 1
  • крштен 2
  • крштењу 1
  • кубета 1
  • кува 1
  • кувају 1
  • кугу 1
  • Куд 1
  • куд 21
  • куда 5
  • кудаће 1
  • кудгод 1
  • куде 1
  • кужно 1
  • кујна 1
  • кукавац 1
  • кукавица 1
  • кукавице 1
  • кукавичиће 1
  • куке 2
  • кукуричу 1
  • кукуруза 1
  • кум 1
  • Кум 3
  • куме 2
  • кумовска 1
  • Кумовска 1
  • кумовски 1
  • куму 2
  • кундака 1
  • купа 1
  • купи 4
  • купијо 1
  • купим 1
  • купио 2
  • купити 4
  • купо 1
  • купово 1
  • купуј 1
  • купује 1
  • купујем 1
  • купујте 1
  • купују 1
  • курја 2
  • Курјак 1
  • курјак 6
  • курјака 1
  • курјаке 1
  • курјаци 6
  • курјаче 1
  • кутије 1
  • кућа 14
  • Кућа 3
  • кућама 1
  • кућанско 1
  • куће 22
  • кућевна 1
  • кућерину 1
  • кући 70
  • кућицу 1
  • кућна 4
  • Кућни 1
  • кућни 6
  • кућном 1
  • кућом 2
  • кућу 13
  • куца 1
  • куцне 1
  • куцо 1
  • куцову 1
  • кучке 1
  • лав 1
  • лаган 2
  • лагана 1
  • лагане 1
  • Лагано 1
  • лагано 2
  • лаганом 1
  • лагати 1
  • лад 1
  • ладна 1
  • ладни 1
  • ладнокрвно 1
  • ладовита 1
  • ладом 1
  • лађа 1
  • лаже 3
  • лажи 3
  • лажљива 1
  • лажљивим 1
  • лажу 1
  • лајати 1
  • лак 1
  • лакат 1
  • лако 1
  • Лако 2
  • Лактове 1
  • Лакше 1
  • лакше 4
  • лале 1
  • лан 1
  • ланац 2
  • ланце 1
  • ларму 2
  • ласте 1
  • латинац 1
  • латинске 2
  • латинску 1
  • леб 2
  • леба 3
  • Лебац 1
  • лебом 1
  • лева 2
  • лево 2
  • легала 1
  • легање 1
  • легле 1
  • лего 1
  • легу 1
  • лед 1
  • ледени 1
  • леђа 3
  • леђи 5
  • леђу 1
  • лежи 1
  • лези 1
  • лекар 2
  • лено 1
  • лења 2
  • лењива 1
  • лењости 1
  • лењштине 1
  • Леп 3
  • леп 6
  • Лепа 1
  • лепа 9
  • лепе 1
  • лепеза 1
  • лепи 4
  • лепо 18
  • лепој 1
  • лепом 2
  • лепорека 1
  • лепотом 1
  • лепоту 1
  • лепша 2
  • лепше 5
  • лепши 2
  • лепшим 1
  • лети 2
  • ли 7
  • ливади 1
  • ливрејисан 1
  • лија 1
  • ликовања 1
  • ликују 1
  • лисац 1
  • лисица 1
  • лисице 1
  • лисичије 1
  • листак 1
  • листом 1
  • литурђију 1
  • лица 4
  • лице 8
  • лицем 2
  • лицу 4
  • логор 1
  • локај 1
  • лонац 2
  • лонаца 1
  • лопов 6
  • лопова 5
  • лопове 2
  • Лопови 1
  • лопови 4
  • лоповом 1
  • лоповска 1
  • лоповском 1
  • лоповску 1
  • лопову 1
  • луд 4
  • луда 7
  • луде 4
  • луди 2
  • лудина 1
  • лудо 4
  • лудој 1
  • лудом 2
  • лудорију 1
  • лудост 1
  • луду 3
  • луђе 1
  • лупа 3
  • лупежима 1
  • лупну 1
  • лупнуше 1
  • лутка 1
  • луткицу 1
  • лутком 1
  • лутрију 1
  • љенштина 1
  • љуба 1
  • љубав 4
  • љубави 2
  • љубавно 1
  • љубичица 1
  • љубљаше 1
  • Љубљени 1
  • људа 1
  • људе 4
  • људи 29
  • Људи 3
  • људма 4
  • људску 1
  • љука 1
  • љуља 2
  • љуљо 1
  • љуте 1
  • љутили 1
  • љутио 1
  • љуто 1
  • љутом 1
  • Ма 1
  • ма 33
  • магарац 1
  • магарце 1
  • мажењем 1
  • маза 1
  • мазе 2
  • мајка 2
  • мајки 1
  • мајкина 1
  • мајкино 1
  • мајко 1
  • мајку 1
  • Мајор 1
  • мајори 1
  • мајсторији 1
  • мајсторију 1
  • мак 1
  • макли 1
  • макне 1
  • макну 1
  • мако 1
  • макова 1
  • мала 13
  • Мала 3
  • Малаксало 1
  • малаксалост 1
  • мале 9
  • мали 6
  • малим 1
  • мало 41
  • Мало 7
  • малог 1
  • малој 3
  • малом 1
  • малте 1
  • малу 2
  • мамо 2
  • мана 1
  • мане 3
  • мани 3
  • манте 1
  • Манте 1
  • мања 1
  • мањак 1
  • мање 8
  • мањем 1
  • мањи 1
  • мараме 1
  • мараму 1
  • марва 5
  • марве 1
  • марвинче 2
  • марво 1
  • марву 3
  • марила 1
  • марим 1
  • Марим 1
  • марио 1
  • Марко 3
  • Марку 1
  • масла 1
  • масло 2
  • масна 1
  • масти 2
  • мастило 1
  • мата 1
  • матер 7
  • матерама 1
  • матере 4
  • Матере 5
  • матери 7
  • материн 1
  • материна 2
  • материне 3
  • материни 1
  • материним 1
  • материно 2
  • матером 2
  • Мати 1
  • мати 35
  • матицу 1
  • матора 2
  • маторе 1
  • матори 1
  • Матори 1
  • маторим 1
  • матором 2
  • маторци 1
  • маћија 1
  • мах 1
  • маца 1
  • мацину 1
  • мацо 1
  • мачак 1
  • мачка 2
  • мачку 2
  • маџарске 1
  • машта 1
  • ме 30
  • мегдана 1
  • мед 2
  • медена 1
  • медени 1
  • медецину 1
  • међ 2
  • међер 1
  • међу 5
  • мезимче 1
  • мекано 1
  • мекше 1
  • мекши 1
  • Мене 1
  • мене 27
  • Мени 1
  • мени 22
  • мере 1
  • мери 1
  • меров 2
  • мерова 1
  • меру 1
  • меса 4
  • Месец 2
  • месец 6
  • месеца 7
  • месеци 4
  • месио 1
  • месо 2
  • места 7
  • место 21
  • месту 4
  • мете 1
  • метла 1
  • метло 1
  • меће 1
  • мећо 2
  • мећу 1
  • Ми 3
  • ми 69
  • мијо 2
  • мила 1
  • мили 2
  • милије 1
  • милило 1
  • милине 1
  • Милица 24
  • Милице 2
  • Милици 4
  • Милицу 4
  • Миличина 1
  • Миличиним 1
  • Милку 1
  • мило 6
  • миловала 1
  • милост 5
  • милости 7
  • милостив 6
  • милостива 2
  • милостиви 11
  • милостивија 1
  • милостиво 3
  • милује 1
  • мимоићи 1
  • минут 2
  • минуте 1
  • Мир 2
  • мир 5
  • мира 4
  • мираз 1
  • миран 2
  • мирис 2
  • мирисом 1
  • мирише 1
  • Мирка 30
  • Мирке 2
  • Мирко 192
  • Миркова 20
  • Мирковачки 2
  • Миркове 3
  • Миркови 4
  • Мирково 7
  • Мирковој 7
  • Мирковом 5
  • Миркову 2
  • Мирком 5
  • Мирку 29
  • мирна 1
  • мирни 2
  • Мирно 1
  • мирно 11
  • мирном 1
  • миру 7
  • мисле 1
  • мисли 4
  • мислијо 2
  • мислила 7
  • мислили 2
  • Мислим 1
  • мислим 2
  • мислио 11
  • мислите 4
  • мислити 1
  • мислиш 9
  • мислише 2
  • мисмо 3
  • мисо 2
  • мита 2
  • Митре 2
  • Митрополит 1
  • миту 1
  • миче 1
  • мишино 1
  • мишлења 1
  • млад 5
  • млада 1
  • Млада 2
  • младеж 1
  • младенци 1
  • Млади 1
  • млади 3
  • младић 1
  • младо 2
  • младог 2
  • младожења 2
  • младожењину 1
  • младожењу 2
  • младом 2
  • младост 1
  • младости 3
  • млађа 1
  • млађе 3
  • млађи 3
  • млађима 1
  • млеко 1
  • млечар 1
  • многа 1
  • многе 1
  • Многе 1
  • Многи 2
  • многи 3
  • Много 2
  • много 8
  • множи 1
  • мо 10
  • мог 3
  • мога 2
  • могао 1
  • Могла 1
  • могла 10
  • могле 1
  • могли 6
  • Могло 1
  • могло 8
  • мого 35
  • могу 7
  • могуће 1
  • моде 1
  • модре 1
  • мож 1
  • Можда 1
  • можда 13
  • Може 2
  • може 37
  • можел 3
  • можете 1
  • можеш 11
  • Мој 1
  • мој 21
  • Моја 1
  • моја 20
  • моје 35
  • Моји 1
  • моји 5
  • мојој 1
  • мојом 2
  • моју 8
  • мокар 1
  • молбено 1
  • молбу 1
  • моле 1
  • молећем 1
  • моли 10
  • Моли 3
  • молила 5
  • молили 1
  • молило 1
  • молим 2
  • молимо 3
  • молимте 1
  • молио 5
  • молитвама 1
  • молитве 2
  • молитви 1
  • молитвом 1
  • молити 3
  • молте 2
  • мом 1
  • момак 4
  • момачке 1
  • момачкој 1
  • Моме 1
  • момка 6
  • момци 1
  • момчадија 1
  • момче 1
  • момчић 1
  • мора 35
  • Мора 4
  • морају 4
  • морала 5
  • морале 1
  • морали 7
  • морам 4
  • морамо 3
  • морао 2
  • морати 2
  • мораш 3
  • Море 1
  • морити 1
  • Моро 1
  • моро 15
  • мотала 1
  • мотику 3
  • мото 1
  • Мото 1
  • мотре 2
  • мотрећи 1
  • моћи 5
  • мравињаке 1
  • мрак 1
  • Мрак 2
  • мрака 1
  • мраку 1
  • мраморним 1
  • Мргодење 1
  • мргодити 1
  • мргодније 1
  • мрзе 2
  • мрзећ 1
  • мрзи 2
  • мрзимо 1
  • мрзише 1
  • мркла 1
  • мртав 2
  • мртва 1
  • мртвацу 1
  • мртвачки 2
  • мртве 1
  • мртво 1
  • мртву 2
  • мрцину 2
  • мршаве 1
  • мто 1
  • МУ 1
  • му 227
  • муве 1
  • мудра 2
  • мудри 1
  • мудрији 2
  • Мудро 1
  • мудроме 1
  • мудрости 1
  • муж 2
  • Муж 2
  • Мужа 1
  • мужа 3
  • мужевља 1
  • мужевљеву 1
  • мужу 2
  • музара 1
  • мука 6
  • муке 4
  • муки 1
  • муком 1
  • муку 2
  • Мучи 1
  • мучи 3
  • мучитеља 1
  • мушко 2
  • Н 2
  • На 22
  • на 402
  • набрали 1
  • навали 1
  • навалио 1
  • навезено 1
  • Навек 4
  • навек 43
  • навеки 1
  • навела 1
  • навиљак 1
  • наводниле 1
  • навукла 1
  • навући 1
  • наг 1
  • нагиње 1
  • нагне 1
  • наготу 1
  • награда 1
  • награду 1
  • нагрне 1
  • Над 1
  • над 13
  • нада 1
  • надамном 2
  • надати 2
  • надгледати 1
  • надевале 1
  • надено 1
  • нади 2
  • надивити 1
  • надмеће 1
  • надничар 2
  • надом 1
  • надошли 1
  • наду 1
  • нађе 8
  • нађем 1
  • нађеш 3
  • нађи 1
  • нађоше 1
  • назвали 2
  • назвати 1
  • назимче 1
  • назимчета 1
  • назимчетом 1
  • наиђе 2
  • наиђеш 1
  • наићи 2
  • најближи 1
  • најбоље 4
  • најбољег 2
  • најбољи 3
  • најбољу 1
  • највеличанственије 1
  • највернији 1
  • највеселије 1
  • највећа 1
  • највеће 1
  • највећег 1
  • највећем 1
  • највећи 1
  • највећма 3
  • највећој 1
  • највише 5
  • највиши 1
  • најволије 1
  • најволијем 1
  • најгоре 2
  • најгрђи 1
  • наједаред 1
  • најздравија 1
  • најјача 1
  • најкривљи 1
  • најкрупнијим 1
  • најлакше 2
  • најлакши 1
  • најлепша 1
  • најлепше 1
  • најлепши 1
  • Најлепши 1
  • најлепшом 1
  • најмање 2
  • најмилије 2
  • најмилији 1
  • најпакоснија 1
  • најпитомија 1
  • најпостојаније 1
  • најпоштенијег 1
  • најпре 17
  • најрадије 2
  • најсакривенији 1
  • најсветију 1
  • најсигурнију 1
  • најслабију 1
  • најслађа 1
  • најслађи 1
  • Најстрашнија 1
  • Најтеретнији 1
  • најцрње 1
  • најчистије 1
  • најчистијем 1
  • наказа 1
  • наказива 1
  • накаламљује 1
  • накараде 1
  • накваси 1
  • накитити 1
  • Накићено 1
  • накнаду 1
  • нако 6
  • накострешила 1
  • накренула 1
  • накрмило 1
  • налеће 1
  • нам 35
  • нама 7
  • намажеш 1
  • намазана 1
  • намамљивијим 1
  • намено 1
  • намерио 1
  • намером 3
  • Наместе 1
  • намести 1
  • наместијо 1
  • наместио 1
  • наместити 3
  • намећати 1
  • намеће 2
  • намешта 3
  • намештај 1
  • намештала 1
  • намешто 1
  • намигну 1
  • намирити 1
  • намирује 1
  • намлети 1
  • намрштено 1
  • наново 5
  • наоколо 1
  • наопако 4
  • нападаја 1
  • нападати 1
  • напали 1
  • написали 1
  • написано 3
  • Написао 1
  • написати 2
  • написо 3
  • напише 1
  • наплатила 1
  • напоклањали 1
  • напоље 2
  • напољу 1
  • напоменула 1
  • напоменути 1
  • напоследак 1
  • напослетку 9
  • направи 1
  • направили 1
  • направио 1
  • Направио 1
  • направити 3
  • напразно 1
  • напред 3
  • напротив 1
  • напујдо 1
  • напујка 1
  • наради 1
  • нарачуна 1
  • наредбе 1
  • нареди 2
  • наредијо 1
  • наредила 1
  • наредио 2
  • наредите 1
  • наређено 1
  • нарећи 1
  • Народ 1
  • народ 10
  • народе 1
  • народна 2
  • народној 1
  • народу 2
  • наручијо 1
  • наручили 1
  • нас 29
  • насамо 1
  • населио 1
  • насеље 1
  • насипати 1
  • наслањати 1
  • наследити 1
  • наслеђује 1
  • наслеђују 1
  • наслова 1
  • наслонио 1
  • наслоњено 1
  • насљедити 1
  • насљедство 1
  • насмеја 2
  • насмејао 1
  • наспе 1
  • настави 1
  • настаје 1
  • натера 2
  • натраг 11
  • натрчо 1
  • наћи 5
  • наука 1
  • наукама 1
  • науке 2
  • науком 1
  • науку 2
  • науми 1
  • Науми 1
  • наумио 2
  • научен 1
  • научи 3
  • научила 4
  • научио 3
  • научити 2
  • нафале 2
  • начаст 1
  • начин 1
  • начинијо 1
  • начинили 1
  • начинимо 1
  • начините 1
  • начинити 1
  • начуди 1
  • наџаком 1
  • Наш 2
  • наш 7
  • наша 6
  • нашао 1
  • Наше 1
  • наше 3
  • нашег 1
  • нашем 2
  • наши 2
  • нашим 1
  • нашла 1
  • нашо 5
  • нашој 4
  • нашом 1
  • наштампан 1
  • нашто 4
  • нашу 1
  • не 37
  • Не 4
  • неба 6
  • небаца 1
  • небеса 1
  • небесима 1
  • небеској 1
  • небесне 1
  • небесни 2
  • небесног 2
  • небеше 1
  • неби 40
  • небије 1
  • небил 1
  • небило 1
  • небио 1
  • небира 2
  • небити 1
  • Небо 1
  • небо 3
  • небој 3
  • небоји 2
  • небојите 1
  • небојиш 1
  • Небојте 1
  • небрани 1
  • небринеш 1
  • небрини 1
  • Небрини 1
  • Небринте 1
  • небу 10
  • небудне 4
  • небуднете 1
  • небуднеш 1
  • небулазни 1
  • неваља 4
  • неваљале 1
  • неваљали 1
  • неваљало 1
  • неваљалства 1
  • неваљалство 1
  • неваљо 1
  • неверује 2
  • неверујте 1
  • невесела 1
  • невесело 2
  • невеста 5
  • невесте 1
  • невести 1
  • невесту 2
  • невешт 1
  • невеште 1
  • невиде 1
  • невиди 1
  • невидимо 1
  • невидио 1
  • невидисмо 1
  • невидите 1
  • невиђена 1
  • невина 3
  • невинашце 1
  • невини 1
  • Невини 1
  • невиној 1
  • невином 3
  • невиност 3
  • невину 1
  • Невисност 1
  • невози 1
  • неволе 1
  • неволем 3
  • невољи 1
  • невреде 1
  • Невучем 1
  • нег 25
  • нега 1
  • негаси 1
  • негдашње 1
  • негди 2
  • неге 1
  • негине 1
  • негледа 1
  • негледе 1
  • Него 1
  • него 96
  • неговори 1
  • Неговори 1
  • негубе 1
  • негује 1
  • неда 6
  • недај 2
  • недаје 1
  • недајте 2
  • недају 1
  • недам 6
  • недаш 4
  • недеља 1
  • недеље 3
  • недељу 6
  • недира 1
  • недирај 2
  • недобија 3
  • недодирнута 1
  • недоживим 1
  • недолази 2
  • недометне 1
  • недонаша 1
  • недопушта 2
  • недотрчаше 1
  • недрага 2
  • нежали 1
  • нежалиш 1
  • Неживи 1
  • нежурим 1
  • незабораве 1
  • незаборави 1
  • незаборавља 1
  • незабрањују 1
  • незамери 1
  • незаслужује 2
  • незаслужујем 1
  • незвана 1
  • незгоде 1
  • незгодно 1
  • незлобно 1
  • незна 11
  • незнаде 2
  • незнаду 3
  • незнају 1
  • незнајући 1
  • незнам 12
  • незнамо 1
  • незнан 1
  • незнаш 8
  • незове 1
  • неиде 1
  • неизађе 1
  • неизведем 1
  • неизвечба 1
  • неиздаду 1
  • неизлеже 1
  • неизлечи 1
  • неископаш 1
  • неискупе 1
  • неискупи 1
  • неиспаде 1
  • неисцрпима 1
  • нејака 1
  • нејако 1
  • нејаку 1
  • нејацко 1
  • нејачак 1
  • нејде 3
  • нејдеш 1
  • нејди 1
  • неједе 2
  • нек 36
  • Нек 5
  • нека 15
  • Нека 2
  • некаже 3
  • некажем 1
  • некажеш 1
  • некажу 1
  • неказуј 1
  • неказује 1
  • неквари 2
  • неке 2
  • неки 4
  • неко 5
  • неког 3
  • некој 1
  • неколико 1
  • неколко 5
  • неком 1
  • некошта 2
  • неку 2
  • некуд 3
  • нелаје 1
  • нелудуј 2
  • нема 46
  • Нема 5
  • немају 3
  • немам 3
  • немамо 1
  • немате 1
  • немаче 1
  • немаш 2
  • неметне 1
  • немила 2
  • немилост 1
  • немира 1
  • немисле 1
  • немисли 1
  • немичи 1
  • немога 1
  • немого 1
  • немогоше 2
  • Немогу 1
  • немогу 5
  • немож 8
  • Неможе 1
  • неможе 17
  • неможемо 2
  • неможеш 3
  • немој 17
  • Немој 7
  • немојте 3
  • Немојте 3
  • немоме 1
  • немора 2
  • неморају 2
  • неморате 1
  • немораш 3
  • немоту 1
  • немоћан 1
  • немоћно 1
  • немош 2
  • немоште 1
  • немудруј 1
  • ненада 1
  • ненађем 1
  • ненаиђе 2
  • ненамоли 1
  • ненаравнија 1
  • ненарушава 1
  • ненатече 1
  • неначува 1
  • ненече 1
  • неносим 1
  • необједеш 1
  • необрадова 1
  • необучено 1
  • Неодврати 1
  • неодговори 1
  • неоде 1
  • неодеш 1
  • неодкиселе 1
  • неодлаже 1
  • неодрани 1
  • неодржи 1
  • неожењено 1
  • неокрене 1
  • неомрзне 1
  • неосврћ 1
  • неосетиш 1
  • неосећаш 2
  • неостаје 2
  • неосуђено 1
  • неотера 1
  • Неотимајте 1
  • неотице 1
  • непадне 1
  • непева 1
  • непита 3
  • Непитам 1
  • неплаћа 3
  • неплачеш 2
  • Неплачи 1
  • неплачи 3
  • непобљујеш 1
  • неповикне 1
  • неповрати 1
  • неповређен 1
  • непођем 1
  • непознаје 2
  • непознајете 1
  • непокајеш 1
  • непокара 1
  • неполази 1
  • неположе 1
  • непомаже 3
  • непомишља 1
  • непомогне 1
  • непонесе 1
  • непонеси 1
  • непоништи 1
  • непоништити 1
  • непоплаши 1
  • непоправи 1
  • непоправља 1
  • непослуша 1
  • непослушатије 1
  • непослушно 1
  • непостаде 1
  • непоштења 1
  • неправда 1
  • неправде 2
  • неправди 1
  • неправедна 1
  • неправедни 2
  • неправо 1
  • непрекида 1
  • непреотму 1
  • непрестано 2
  • непријатеља 1
  • непријатеље 1
  • неприликом 1
  • неприповеда 1
  • неприправну 1
  • непристојностима 1
  • непричињава 1
  • непропада 1
  • непружи 1
  • непукне 1
  • непушкарају 1
  • непушта 1
  • непуштају 1
  • неразбира 1
  • неразјари 1
  • неразмеће 1
  • нерани 1
  • нерасмлашуј 1
  • нерастави 1
  • нероди 1
  • нерони 2
  • несаразмерне 1
  • несараним 1
  • несачува 1
  • несашије 1
  • несвестици 1
  • Несветуј 1
  • Неседе 1
  • несеју 1
  • несећа 1
  • несећам 1
  • неслуша 5
  • неслушај 1
  • Неслушај 1
  • несме 6
  • несмелду 1
  • несмемо 1
  • несмилује 1
  • несмирује 1
  • несносни 1
  • несправим 1
  • несрди 1
  • несрећан 3
  • несреће 1
  • несрећна 1
  • несрећно 1
  • несрећну 2
  • несрећу 3
  • нестаје 2
  • нестало 3
  • нестане 4
  • нестати 1
  • несташко 1
  • несташлуке 1
  • несташна 1
  • Несташна 1
  • несташне 1
  • несташни 1
  • нестидиш 1
  • нестоји 2
  • нестровали 1
  • несукоби 1
  • нетамане 1
  • нетеде 1
  • нетерају 1
  • Нетерају 1
  • нетражим 2
  • нетреба 17
  • Нетреба 2
  • нетрпте 1
  • нетрује 1
  • Неће 1
  • неће 48
  • нећеду 1
  • нећемол 1
  • нећете 1
  • нећеш 11
  • Нећу 2
  • нећу 21
  • неувиди 1
  • неудави 1
  • неудари 1
  • неуздане 1
  • неузрадител 1
  • неуме 2
  • неумеду 1
  • неумивена 1
  • неумре 1
  • неуплете 1
  • неутешава 1
  • неутре 1
  • нефале 1
  • нефалећи 1
  • нефали 2
  • нечастиви 2
  • нечастивим 1
  • нечастивог 1
  • нечека 1
  • нечекају 1
  • нечем 1
  • нечмавај 1
  • нечовечни 1
  • нечу 1
  • нечувена 1
  • нечувеном 1
  • нечујеш 1
  • нечуше 1
  • нешто 15
  • ни 155
  • Ни 2
  • нигда 1
  • нигде 1
  • нигди 4
  • ниже 1
  • низ 2
  • низа 1
  • Није 14
  • није 235
  • Ниједан 2
  • ниједан 4
  • ниједна 1
  • ниједне 1
  • ниједно 1
  • Ниједно 1
  • ниједног 1
  • ниједном 1
  • ника 1
  • никад 42
  • Никад 6
  • никаква 4
  • никакве 5
  • никако 4
  • нико 26
  • Нико 7
  • никог 4
  • никога 1
  • Николаја 1
  • Николајевској 1
  • Николе 4
  • Николи 1
  • Николу 2
  • ником 7
  • никуд 2
  • ниодког 1
  • ниодкуд 1
  • нисам 29
  • Нисам 3
  • Ниси 1
  • ниси 9
  • нисме 1
  • нисмо 10
  • Нисте 1
  • нисте 5
  • нистел 1
  • нису 28
  • нит 15
  • нити 1
  • ниткове 1
  • ничем 1
  • ничија 1
  • ничије 1
  • ничији 1
  • ничим 2
  • Ништа 4
  • ништа 43
  • ништи 1
  • но 5
  • Но 9
  • нов 1
  • нова 3
  • Новац 1
  • новац 3
  • новаца 10
  • нови 1
  • новина 1
  • новине 3
  • ново 6
  • новог 1
  • Новом 1
  • нову 1
  • новца 1
  • новце 11
  • новци 1
  • Нога 1
  • нога 2
  • ногама 4
  • ноге 9
  • ного 1
  • ногом 2
  • ногу 10
  • ножа 1
  • ножић 1
  • нокте 3
  • нос 4
  • носа 3
  • носи 9
  • носијо 1
  • носијоци 1
  • носио 1
  • носита 1
  • носити 3
  • носиш 1
  • носови 1
  • нотариша 1
  • нотарош 1
  • ноћ 9
  • ноћи 1
  • ноћиште 1
  • ноћу 3
  • нуди 2
  • нудио 1
  • нужде 1
  • нужно 1
  • Нуз 1
  • нуз 3
  • њга 1
  • ње 12
  • њега 55
  • његов 6
  • његова 12
  • Његове 1
  • његове 9
  • његови 11
  • Његови 2
  • његовим 3
  • његово 10
  • његовој 12
  • његовом 8
  • његову 9
  • њему 19
  • њен 2
  • њена 2
  • њене 1
  • њени 1
  • њеним 1
  • њено 2
  • њеног 1
  • њенога 1
  • Њи 1
  • њи 29
  • њива 1
  • њиве 3
  • њиви 2
  • њиву 2
  • њим 5
  • њима 8
  • њиме 2
  • њина 2
  • њине 2
  • њини 1
  • њину 2
  • њиов 1
  • њиова 2
  • њиове 1
  • њој 7
  • њојзи 3
  • њом 3
  • њоме 1
  • њу 11
  • њушка 1
  • О 18
  • о 41
  • оба 4
  • обавила 1
  • Обадве 1
  • обадве 2
  • обазро 2
  • обале 2
  • обасули 1
  • обвезницу 1
  • обе 1
  • обесила 1
  • обећа 2
  • обећава 1
  • Обећање 1
  • обећање 2
  • обећо 1
  • обешењак 4
  • обешењака 2
  • обешењачко 1
  • обешчашћен 1
  • обиграла 1
  • обиђете 1
  • обиђи 1
  • обијати 1
  • обитаоца 1
  • обићи 2
  • обичај 2
  • обичаја 1
  • обичаје 1
  • обичан 1
  • обична 1
  • обично 2
  • облаче 1
  • облачио 1
  • оближњем 1
  • облизнула 1
  • облика 1
  • обогатиле 1
  • обоје 1
  • обојици 1
  • оборити 1
  • обориш 1
  • Обрадовића 3
  • Обрадовиће 1
  • Обрадовићке 1
  • Обрадовићку 1
  • обрадује 4
  • обрадују 1
  • образ 2
  • образу 1
  • обрецну 1
  • обуздао 1
  • обукао 1
  • обукли 1
  • обукло 1
  • обуку 1
  • обући 2
  • обучен 2
  • обучено 2
  • ова 9
  • овај 18
  • Овај 3
  • овако 6
  • овамо 10
  • оваца 4
  • овда 1
  • Овде 2
  • овде 6
  • ове 9
  • ови 13
  • овим 4
  • Овима 1
  • овлада 1
  • ово 21
  • Ово 3
  • Овог 1
  • овог 7
  • овој 3
  • овом 7
  • ову 10
  • овуда 1
  • овца 4
  • овцама 3
  • овце 11
  • Овце 2
  • овцу 1
  • огладнио 1
  • оглас 1
  • огласе 1
  • огласу 1
  • огледало 1
  • огњишта 1
  • огрезоше 1
  • огрејано 1
  • огрлици 1
  • огрне 1
  • од 180
  • Од 19
  • ода 1
  • одавде 2
  • одавна 1
  • одазва 1
  • одалами 1
  • одаламила 1
  • одапо 1
  • одатле 1
  • Одатле 1
  • одбегавала 1
  • одбего 1
  • одбеже 1
  • одбија 1
  • одбијају 1
  • одбије 1
  • одбијемо 1
  • одбију 1
  • одбио 1
  • одбити 1
  • одбише 1
  • одбранио 1
  • одбрецнуше 1
  • одведе 2
  • одвела 2
  • одвести 3
  • одвећ 1
  • одвија 1
  • одвијо 1
  • одвише 2
  • одвлачи 1
  • одвлачијо 1
  • одврати 1
  • одвукли 2
  • одвући 1
  • одгајате 1
  • одговара 6
  • одговараше 1
  • одговаро 1
  • одговор 3
  • одговора 3
  • одговоре 1
  • одговори 20
  • одговорила 2
  • одговорио 2
  • одговорити 1
  • одговорише 2
  • одговорте 1
  • одгрижену 1
  • одгризла 1
  • одгури 2
  • одгурнуо 2
  • оде 25
  • одевена 1
  • одевени 1
  • одежде 2
  • одежду 2
  • одела 2
  • одело 3
  • оделу 1
  • одем 3
  • одерем 1
  • одеш 1
  • одзвонио 2
  • одити 1
  • одједаред 1
  • Одкад 1
  • одкад 3
  • одкине 2
  • одкино 1
  • одкинути 1
  • Одкуд 1
  • одкуд 8
  • одкуда 2
  • одлазијо 1
  • одлазиле 1
  • одлазио 1
  • одлазити 1
  • одлазише 2
  • одласком 1
  • одласку 2
  • одлети 1
  • одлучује 1
  • одљуда 1
  • одма 1
  • одмаје 1
  • одмакли 1
  • одмакне 2
  • одмами 1
  • одмаро 1
  • одмичеш 1
  • одмори 1
  • однесе 6
  • однесоше 1
  • однети 2
  • одник 1
  • одно 2
  • одојиле 1
  • одонуд 1
  • одоше 1
  • одпадали 1
  • одпадну 1
  • одпојали 1
  • одприлике 1
  • одпустити 1
  • одрани 1
  • одранио 3
  • одрасту 1
  • одрекла 1
  • одреко 1
  • одреши 1
  • одржати 1
  • одрпаница 1
  • одсад 1
  • одсада 1
  • одсвуда 1
  • одседе 1
  • одсечеш 1
  • одскочио 1
  • одстраг 1
  • оду 2
  • одуд 3
  • одужили 1
  • одузели 1
  • одузети 1
  • одузме 1
  • одунд 2
  • одупре 1
  • ожалосћена 1
  • ожалошћени 1
  • оженити 1
  • озбиљан 1
  • озбиљности 1
  • ојагњити 1
  • ока 1
  • окаљали 1
  • окаљати 1
  • окани 2
  • Окани 2
  • оканте 1
  • оканули 1
  • оканути 1
  • окну 1
  • Око 1
  • око 18
  • околини 2
  • около 2
  • оком 1
  • Оком 1
  • окорели 1
  • окорелим 1
  • окоти 1
  • окрене 1
  • окренеш 2
  • окрено 1
  • окрену 5
  • окренути 1
  • окренуше 1
  • окрепљени 1
  • окрепо 1
  • окретати 1
  • окрњити 1
  • оку 2
  • окужи 1
  • окупане 1
  • окусио 1
  • олако 1
  • оловком 1
  • олово 1
  • олтару 1
  • олуј 1
  • ома 22
  • Ома 4
  • омацила 1
  • омилити 1
  • омразио 1
  • омрзно 1
  • омрзо 1
  • он 134
  • Он 23
  • она 46
  • Она 9
  • Онај 1
  • онај 43
  • онаји 1
  • ОНАКО 1
  • онако 8
  • онда 61
  • онде 4
  • оне 21
  • онемели 1
  • онемио 1
  • онесвесћено 1
  • они 39
  • Они 4
  • оним 6
  • онима 3
  • Оно 1
  • оно 40
  • оног 26
  • оној 2
  • онолико 2
  • Оном 1
  • оном 21
  • онће 1
  • ону 7
  • опажаш 1
  • опази 1
  • опазила 1
  • опазио 2
  • опак 1
  • опалише 1
  • опаметити 1
  • опачину 1
  • опево 1
  • опело 2
  • Опет 1
  • опет 80
  • опија 1
  • опкладу 1
  • опколео 1
  • опколила 1
  • оплењени 1
  • Оплетено 1
  • опомене 2
  • опомињо 1
  • опори 1
  • опоро 1
  • оправдања 1
  • оправити 1
  • оправља 1
  • опрасила 1
  • опрашта 1
  • опраштати 1
  • опрела 1
  • опрема 1
  • опремљен 1
  • опремљено 1
  • опремте 1
  • опрости 7
  • опростим 1
  • Опростите 2
  • опростити 9
  • опростиш 1
  • опроштај 1
  • опроштаја 2
  • опроштење 1
  • опточила 1
  • опчинио 1
  • опчинити 1
  • Општина 3
  • општина 6
  • општинари 3
  • општине 3
  • општини 1
  • општински 1
  • општинско 1
  • општину 1
  • орало 1
  • орача 1
  • оре 2
  • орила 1
  • оружана 1
  • Оружје 1
  • осам 4
  • осбиљношћу 1
  • освану 1
  • осведоче 1
  • освети 1
  • осветљава 1
  • осветљив 1
  • осветљива 1
  • осекну 1
  • осетиш 1
  • Осећа 1
  • осећо 1
  • осече 1
  • осим 9
  • осиромаше 1
  • осиромаши 1
  • ослабио 1
  • ослања 1
  • ослони 1
  • осмејом 1
  • осму 1
  • особито 3
  • оставе 1
  • Остави 1
  • остави 5
  • оставила 1
  • оставио 2
  • оставити 8
  • оставља 1
  • остављај 1
  • остављено 1
  • остављо 1
  • оставте 1
  • остадоше 1
  • остаје 2
  • остајеш 1
  • остају 2
  • остала 1
  • остале 1
  • остали 2
  • осталим 1
  • остало 3
  • остане 3
  • остао 1
  • остарело 1
  • остариш 1
  • остати 2
  • остаће 1
  • осташе 1
  • осто 2
  • осуди 1
  • осудио 2
  • осуђен 1
  • осуђени 2
  • отац 33
  • Отац 4
  • отачаски 1
  • Отвара 1
  • отвара 5
  • отварам 2
  • отваро 1
  • отвордер 1
  • отворен 1
  • отворене 2
  • отвори 3
  • отговори 1
  • отегла 1
  • отежу 1
  • отезо 1
  • отелила 1
  • отелити 1
  • отерати 1
  • отераш 1
  • отеро 2
  • отети 1
  • отима 3
  • отимала 1
  • отимали 1
  • отимати 2
  • отимо 1
  • отискују 1
  • отићи 1
  • отишао 1
  • отишла 4
  • отишли 1
  • отишо 12
  • откинити 1
  • откуд 2
  • откупити 1
  • отме 1
  • отпала 1
  • отпусти 1
  • отпуштао 1
  • отров 1
  • отрову 1
  • отрушнице 1
  • отрчати 1
  • отрчо 1
  • отселио 1
  • отуд 2
  • оћеду 3
  • оћел 8
  • Оћемо 1
  • оћемо 2
  • оћемол 1
  • оћетел 1
  • оћул 1
  • охолије 1
  • оца 13
  • оце 1
  • оцеви 1
  • Оцеви 1
  • оци 1
  • оцу 3
  • очајавати 1
  • очајању 1
  • оче 14
  • очевине 1
  • очевину 1
  • очешљали 1
  • очешљан 1
  • очешљао 1
  • очи 36
  • очиглед 1
  • очију 7
  • очима 6
  • очина 1
  • очине 1
  • очино 1
  • очину 1
  • Очину 1
  • очистили 1
  • очупану 1
  • ошину 2
  • оштенила 1
  • оштриљ 1
  • Па 14
  • па 307
  • пада 1
  • падала 1
  • падало 1
  • паде 3
  • падне 3
  • пажењу 1
  • паз 1
  • пазара 1
  • пазарили 1
  • пазарити 1
  • Пази 1
  • пази 3
  • пазио 1
  • пазуво 1
  • Паја 2
  • Паје 2
  • пајташ 1
  • паклени 1
  • пако 2
  • Пакосна 1
  • пакосна 2
  • пакосније 1
  • пакост 1
  • пакостан 1
  • пала 1
  • палата 1
  • пале 4
  • Пали 1
  • пало 3
  • памет 3
  • паметан 2
  • Паметан 2
  • памети 1
  • паметна 2
  • Паметни 1
  • паметни 2
  • паметније 1
  • паметнији 5
  • Паметним 1
  • памти 1
  • памтиш 1
  • пандур 3
  • пандура 1
  • пандуре 1
  • пандури 1
  • Пандури 2
  • ПАНТА 1
  • пао 1
  • Паор 1
  • паор 2
  • паора 1
  • паоркиња 1
  • паорска 2
  • паорском 1
  • паору 1
  • пар 3
  • параграфа 1
  • параду 1
  • пардона 2
  • паре 3
  • париски 1
  • парничару 1
  • парњаци 1
  • парови 1
  • Парох 1
  • парох 3
  • пароха 2
  • Парохија 1
  • парохија 2
  • парохији 1
  • парохију 8
  • пароховао 1
  • пароховом 1
  • парче 2
  • пас 7
  • паса 1
  • пасе 1
  • пасле 1
  • пасом 1
  • пасти 2
  • пастир 2
  • пастиру 1
  • пати 1
  • патила 1
  • патим 1
  • патимо 1
  • патити 3
  • патку 1
  • патника 2
  • патници 1
  • патње 1
  • патос 1
  • паће 1
  • паук 1
  • паунова 1
  • пеаром 1
  • пева 2
  • певају 4
  • певајући 2
  • певала 1
  • певати 1
  • певаш 1
  • певницом 1
  • пега 1
  • педесет 1
  • пежо 1
  • пенџери 4
  • пење 1
  • пера 1
  • пере 1
  • Пере 2
  • переца 1
  • перјанице 1
  • песка 1
  • песма 1
  • песмама 1
  • песме 2
  • песмом 1
  • песму 3
  • песница 1
  • песницу 1
  • пет 4
  • петли 1
  • петлове 1
  • петлови 1
  • петлом 1
  • пето 4
  • пећ 1
  • пећи 1
  • пећке 1
  • печат 2
  • печење 1
  • пешке 1
  • Пи 1
  • пи 2
  • пијанчењу 1
  • пију 2
  • пилиће 3
  • пилићи 2
  • пипали 1
  • писала 3
  • писали 1
  • писамце 2
  • писано 1
  • писар 1
  • Писар 2
  • писара 1
  • Писара 1
  • писати 10
  • Писма 1
  • писма 8
  • писмама 1
  • писмена 1
  • Писмо 1
  • писмо 11
  • писмом 1
  • Писмоноша 2
  • писмоноша 3
  • писму 6
  • писо 7
  • пита 8
  • питај 1
  • питају 2
  • питала 2
  • питам 1
  • питаме 1
  • питању 1
  • питати 5
  • питаш 1
  • питаше 3
  • пити 1
  • пито 3
  • питома 1
  • питоми 1
  • Питоми 1
  • питомији 1
  • пиће 1
  • пићу 2
  • пише 4
  • пишем 1
  • Пиши 2
  • пиште 1
  • пиштоља 1
  • пишу 2
  • плазе 1
  • плакала 5
  • плакали 3
  • плакати 8
  • планина 1
  • плану 1
  • плаовито 1
  • пластови 1
  • плата 3
  • платац 1
  • плате 5
  • плати 5
  • платиш 1
  • платно 2
  • Платонова 1
  • плаћа 2
  • плаћати 1
  • плаћо 1
  • Плаћо 1
  • плач 7
  • плача 5
  • плаче 3
  • плачи 1
  • плачући 1
  • Плачући 1
  • плаше 1
  • плашимо 1
  • плева 1
  • плеву 2
  • племенит 1
  • плећа 1
  • плеће 1
  • плитко 2
  • плове 1
  • плода 1
  • плуг 2
  • плуга 1
  • пљачке 1
  • пљује 1
  • пљуне 1
  • по 116
  • По 3
  • поараше 1
  • побегле 1
  • побегнем 1
  • побего 3
  • победи 1
  • побије 1
  • побожан 1
  • побожно 1
  • повата 1
  • поведи 1
  • Поведи 1
  • повезане 1
  • повезано 1
  • повешале 1
  • повијали 1
  • повика 3
  • повикаше 2
  • повикнуо 1
  • повиче 3
  • повлачи 1
  • повољи 1
  • поврх 1
  • повуко 1
  • повучем 1
  • погађам 1
  • погазили 1
  • погазио 1
  • погани 2
  • погасиле 1
  • погибеони 1
  • погинути 1
  • поглед 2
  • погледа 2
  • погледај 3
  • погледала 1
  • погледати 2
  • погледима 1
  • погледиш 1
  • погледом 1
  • погледу 1
  • погодијо 1
  • погодило 1
  • погреб 1
  • погребом 1
  • погребу 1
  • погрешки 1
  • погрешку 3
  • под 15
  • Под 2
  • подавили 1
  • подај 5
  • подајте 2
  • подбадају 1
  • подбадати 1
  • подвикује 1
  • подвикују 1
  • подвоз 1
  • подгризо 1
  • поделили 1
  • подеро 1
  • подизало 1
  • подизати 1
  • подједнако 2
  • подложан 1
  • подмладак 1
  • подмлађен 1
  • подне 4
  • подносити 1
  • подну 1
  • подсмејавање 1
  • подстиче 1
  • подупиру 1
  • пође 4
  • пођу 1
  • пожелијо 1
  • пожелио 1
  • поженише 1
  • поживиш 1
  • позаборављали 1
  • Позајмитељ 1
  • позва 1
  • позво 1
  • поздрава 1
  • поздравио 1
  • поздрављамо 1
  • поздравом 1
  • позелене 1
  • позеленило 1
  • позивати 1
  • позлаћен 1
  • позна 2
  • познаје 2
  • познајемо 1
  • познала 1
  • познања 1
  • позно 1
  • позове 1
  • поиздижу 1
  • појас 2
  • појаса 2
  • појасу 1
  • поје 1
  • поједе 1
  • поједу 1
  • појеле 1
  • појели 2
  • појкина 1
  • појо 2
  • појутарју 1
  • покаже 3
  • покажи 1
  • покажу 1
  • показало 1
  • показао 1
  • показати 1
  • показујући 1
  • Покај 1
  • покај 3
  • покајала 1
  • покајању 1
  • покајати 1
  • покајем 1
  • покајник 2
  • покајо 1
  • покају 1
  • покара 1
  • покваре 1
  • поквасимо 1
  • покидаш 1
  • покидаше 1
  • покисле 1
  • поклања 1
  • покле 1
  • поклон 3
  • поклоне 1
  • поклоном 1
  • поклопило 1
  • покој 1
  • покојна 2
  • покојне 2
  • покојни 5
  • покојног 6
  • покор 1
  • покрај 1
  • покривала 1
  • покрију 1
  • покров 1
  • покрова 1
  • покупио 1
  • покуша 1
  • пола 1
  • полагано 4
  • полазијо 1
  • полак 4
  • полако 3
  • полетише 1
  • полио 1
  • полицај 2
  • поломио 1
  • поломити 1
  • поломљене 1
  • полудио 1
  • поља 2
  • пољани 1
  • поље 3
  • пољски 2
  • пољским 1
  • пољу 3
  • пољуба 1
  • пољуби 1
  • пољубио 1
  • помагати 2
  • помагача 2
  • помажи 1
  • помало 1
  • поменеш 1
  • помести 1
  • помешају 1
  • помиловани 1
  • помисли 5
  • помислим 1
  • помислио 1
  • помислити 1
  • помишљајућ 1
  • помишљајући 1
  • помишљало 1
  • помишљо 1
  • помого 3
  • помодриле 1
  • помодрио 1
  • Помоз 1
  • помоли 1
  • помолио 2
  • помоћ 1
  • помоћи 1
  • помоћу 1
  • помрчину 1
  • Понајбоље 1
  • понајвише 2
  • понаслањали 1
  • понашати 1
  • понда 2
  • понесе 1
  • понесу 1
  • понети 1
  • понижења 1
  • поништио 1
  • поно 3
  • понор 1
  • поносила 1
  • поносио 1
  • поносно 1
  • поношљива 1
  • понуда 1
  • понуди 1
  • поодити 1
  • попа 16
  • попадија 4
  • попадији 1
  • попе 3
  • попео 1
  • попин 1
  • попина 1
  • попине 2
  • попино 1
  • попиној 1
  • попину 1
  • поплаћати 1
  • поплашимо 1
  • поплашити 1
  • попљује 1
  • попо 2
  • попова 1
  • попове 1
  • поповином 1
  • ПОПОВИЋ 1
  • попом 2
  • поправи 3
  • поправиш 1
  • попримало 1
  • попримила 1
  • попрсканим 1
  • попу 1
  • попусти 1
  • попустити 1
  • поради 2
  • порадиле 1
  • поред 15
  • породице 1
  • порција 2
  • порцију 1
  • посагибају 1
  • посао 4
  • посведочише 1
  • посветуј 1
  • посе 1
  • поседала 1
  • поседали 1
  • посеје 1
  • посисало 1
  • посла 2
  • послала 1
  • послао 1
  • послати 1
  • после 24
  • После 4
  • последња 2
  • последње 3
  • последњи 2
  • послетку 1
  • посло 4
  • послова 1
  • послове 1
  • Послове 1
  • послови 1
  • пословица 1
  • пословицом 1
  • пословицу 1
  • послом 1
  • послу 2
  • послугу 2
  • послуживо 1
  • послужитељ 1
  • послушан 1
  • Послушни 1
  • посљедни 1
  • посљедњи 1
  • посмејом 1
  • посмрче 1
  • посо 18
  • постава 1
  • поставом 1
  • постаде 2
  • постајали 1
  • постаје 2
  • постају 2
  • постане 2
  • постану 2
  • постао 1
  • постати 1
  • постеље 1
  • постељу 1
  • постидити 1
  • постио 1
  • посто 4
  • постојбина 1
  • постоје 1
  • постол 1
  • поступа 1
  • поступао 1
  • поступку 1
  • посуђе 1
  • посумња 1
  • потвараш 1
  • потеже 1
  • потекла 1
  • потекле 1
  • потеше 1
  • потеши 1
  • потиљак 1
  • потпора 1
  • потрбушке 1
  • потребе 1
  • потребно 1
  • потребу 1
  • потрошијо 1
  • потрпа 1
  • потруди 1
  • потрче 1
  • потужи 2
  • потужити 1
  • потукли 2
  • потуку 1
  • поћи 2
  • поубија 1
  • поубијао 1
  • поустајали 1
  • пофали 1
  • пофалио 1
  • пофалити 2
  • почасна 1
  • поче 3
  • почела 5
  • почеле 1
  • почело 1
  • почесе 1
  • почетка 1
  • почето 1
  • починио 1
  • почињали 1
  • почињао 1
  • почиње 1
  • почињо 1
  • почне 2
  • почо 3
  • пошивачу 1
  • пошивена 1
  • пошла 2
  • пошли 2
  • пошло 1
  • пошље 3
  • пошљи 1
  • пошо 3
  • Поштен 1
  • поштен 5
  • поштена 3
  • поштене 2
  • поштени 1
  • поштенијег 1
  • поштено 3
  • поштеном 1
  • Поштење 1
  • поштење 2
  • пошти 1
  • пошто 2
  • пошту 2
  • поштуј 1
  • поштује 1
  • поштују 1
  • прав 1
  • права 4
  • правда 1
  • правде 3
  • правди 3
  • правдом 1
  • правду 3
  • праве 4
  • праведан 4
  • праведна 1
  • Праведна 1
  • праведни 1
  • праведном 1
  • прави 8
  • правити 1
  • право 17
  • правоверујући 1
  • правом 1
  • православља 1
  • праг 1
  • прага 1
  • Прага 1
  • празно 1
  • празној 1
  • прамдедови 1
  • прати 1
  • пратња 1
  • пратњи 1
  • праћен 1
  • праћне 1
  • Прва 2
  • прва 6
  • Први 2
  • први 8
  • прво 2
  • првог 1
  • првом 1
  • прву 3
  • Пре 3
  • пре 35
  • пребдили 1
  • пребија 1
  • пребијамо 1
  • пребијати 1
  • пребијене 3
  • пребио 1
  • пребројо 1
  • превазишла 1
  • превазишо 1
  • превалити 1
  • преварен 1
  • преварена 1
  • преварила 1
  • преварио 1
  • превасходно 1
  • превија 1
  • превлачи 1
  • преврну 1
  • преврћи 1
  • превуче 1
  • прегледалицу 1
  • прегорела 1
  • пред 29
  • Пред 4
  • преда 1
  • предаје 2
  • предато 1
  • предњачећи 1
  • пређашне 1
  • пређашњи 1
  • пређе 3
  • пређу 2
  • прежалила 1
  • преживила 1
  • презире 1
  • презлетне 1
  • Презрено 1
  • прек 1
  • прека 1
  • преки 1
  • преким 1
  • преклиње 1
  • преко 20
  • прекрстише 1
  • прексутра 1
  • прела 1
  • прелазна 1
  • прелети 1
  • преметли 1
  • премећем 1
  • Премија 2
  • премучи 1
  • преосвештени 1
  • Преосвештени 1
  • преото 1
  • препирали 1
  • препише 1
  • преповедају 1
  • преповедала 1
  • преповедање 1
  • преповедати 1
  • преповеде 1
  • преповеди 1
  • преповедку 1
  • преповедо 6
  • преповетка 3
  • преповетке 1
  • преповетку 2
  • препоручи 1
  • препоручивати 1
  • прескочио 1
  • престајо 1
  • престало 1
  • прести 1
  • престо 3
  • престола 1
  • престолу 2
  • пресуда 1
  • Пресуду 1
  • пресуду 2
  • претвара 1
  • претвори 1
  • Претворног 1
  • претего 1
  • претекле 1
  • претерана 1
  • прети 1
  • претити 2
  • претња 1
  • претоваре 1
  • претрпи 1
  • прећи 1
  • прешли 1
  • При 3
  • при 7
  • приближава 1
  • приближити 1
  • привати 1
  • приватише 1
  • привлачи 1
  • приволе 2
  • приволети 1
  • Привредити 1
  • привредити 2
  • привуко 1
  • привући 1
  • придала 1
  • приде 1
  • придиго 1
  • придика 1
  • придики 1
  • придику 1
  • придо 1
  • придоа 1
  • придржали 1
  • придружила 1
  • призивати 1
  • призна 1
  • признавали 1
  • признао 1
  • признати 2
  • признаше 1
  • пријавали 1
  • пријатеља 2
  • пријатељства 3
  • пријатељство 2
  • пријатељству 1
  • пријатније 1
  • пријонути 2
  • прикаже 1
  • приказан 1
  • приказана 1
  • приказивању 1
  • прикрива 1
  • приливи 1
  • приливу 1
  • прилика 1
  • приликом 1
  • прилику 2
  • прилици 1
  • приљежавању 1
  • приљубљују 1
  • прима 1
  • примају 1
  • примали 1
  • примати 2
  • приме 1
  • пример 1
  • приметили 1
  • приметити 1
  • прими 5
  • примила 1
  • примим 1
  • примио 4
  • примити 2
  • принаша 2
  • припашу 1
  • приповедке 1
  • Приповетка 1
  • припомогло 1
  • припомоћи 1
  • присвојити 1
  • присједатељ 1
  • прискочила 1
  • пристојно 2
  • пристрасна 1
  • приступа 1
  • притворности 1
  • притискују 1
  • причасном 1
  • причека 4
  • причекајте 1
  • причеко 1
  • причести 1
  • причестивши 1
  • причешће 1
  • пркос 1
  • пркоси 1
  • пркосила 1
  • прљаве 1
  • прљавија 1
  • пробај 2
  • пробитачније 1
  • пробуди 1
  • пробудио 2
  • пробудити 1
  • провали 1
  • провалијом 1
  • провашкољити 1
  • проведе 1
  • провели 1
  • провлачио 1
  • провођаџије 2
  • провући 1
  • прогања 1
  • прогањају 2
  • прогласили 1
  • проглашује 1
  • прогледати 1
  • проговори 1
  • проговорио 1
  • прода 1
  • продаво 1
  • продајеш 1
  • продају 2
  • продангуби 1
  • продаш 1
  • продера 5
  • продере 2
  • продеро 1
  • продо 2
  • продужи 4
  • продужује 1
  • прође 4
  • прожегоше 1
  • прозоре 1
  • прозору 1
  • прозорчића 1
  • произведен 1
  • проје 1
  • проклете 1
  • проклињу 1
  • пролази 2
  • пролазила 2
  • пролеће 3
  • пролећу 1
  • пролију 1
  • пролило 1
  • пролићу 1
  • променади 1
  • промени 1
  • променуло 1
  • промеће 1
  • промислим 1
  • промрмља 1
  • промукла 1
  • проневаљали 1
  • пропада 2
  • пропадне 1
  • пропао 3
  • пропаст 1
  • пропашће 1
  • пропашћете 1
  • пропио 2
  • пропис 2
  • пропо 1
  • пропусти 1
  • пропустио 2
  • пропустити 3
  • пророк 1
  • проси 1
  • просим 1
  • просипајући 1
  • просипам 1
  • просити 2
  • просјак 1
  • просјаци 2
  • прославијо 1
  • прослади 1
  • просо 1
  • прост 1
  • проста 4
  • прости 1
  • просто 1
  • простог 2
  • простоти 1
  • простран 1
  • простране 1
  • просту 1
  • просути 1
  • прота 2
  • протекло 1
  • Протекло 1
  • протерују 1
  • проти 1
  • противне 1
  • протом 1
  • протосинђел 1
  • протосинђела 2
  • протосинђелу 2
  • протре 1
  • проћи 2
  • проуљи 1
  • професора 1
  • прохте 1
  • прочастити 1
  • прочељу 1
  • прочерупа 1
  • прочита 1
  • прочитавала 1
  • прочула 1
  • прочуло 1
  • прошао 1
  • Прошла 1
  • прошла 2
  • прошло 5
  • прошо 2
  • прси 2
  • прсију 1
  • прста 1
  • прстен 2
  • прсти 2
  • прстом 1
  • прћија 4
  • Прћија 4
  • прћије 5
  • прћији 1
  • прћијина 1
  • Прћијина 1
  • прћијино 1
  • прћију 4
  • пружа 2
  • пружање 1
  • пружи 3
  • пружио 1
  • прут 1
  • прута 2
  • прућијо 1
  • прућује 1
  • псето 6
  • псећу 1
  • псовке 1
  • псовку 3
  • псу 2
  • псује 2
  • птица 1
  • птице 2
  • птичије 1
  • птичиће 1
  • пударке 1
  • пужо 1
  • пузити 2
  • пуки 1
  • пукле 1
  • пукне 2
  • пуко 1
  • пуна 5
  • пуне 1
  • пунила 1
  • пуним 2
  • пуно 3
  • пуноћа 1
  • пуноћу 1
  • пуну 2
  • пурану 1
  • пурделина 1
  • пуста 2
  • пустаија 1
  • Пустаија 1
  • Пустаије 1
  • пустаије 3
  • пустаијом 1
  • пустаију 1
  • пустајинске 2
  • пустакомесар 1
  • пустаре 1
  • пусте 3
  • пусти 8
  • пустига 1
  • пустије 1
  • пустијо 1
  • пустиме 2
  • пустињама 1
  • пустио 4
  • Пут 1
  • пут 20
  • пута 20
  • путем 3
  • пути 1
  • путију 1
  • Путник 1
  • путник 3
  • путника 2
  • Путнику 1
  • путове 1
  • путово 1
  • путу 4
  • путујемо 1
  • пуца 1
  • пуцати 1
  • пуцњава 1
  • пуче 1
  • пушака 2
  • пушкама 1
  • пушке 3
  • пушком 3
  • пушку 1
  • пушта 1
  • раван 1
  • равни 1
  • равница 1
  • равници 1
  • равнодушно 1
  • Рад 1
  • рад 8
  • рада 1
  • раде 3
  • Ради 1
  • ради 32
  • радили 2
  • радимо 1
  • радин 1
  • радина 2
  • радини 1
  • радио 6
  • Радити 1
  • радити 13
  • радише 1
  • радња 1
  • радњи 2
  • радњу 1
  • радо 5
  • радовање 1
  • радовао 1
  • радовати 1
  • радоваше 1
  • радови 1
  • радовима 1
  • радово 2
  • радост 4
  • радости 6
  • раду 2
  • радује 4
  • рађа 1
  • ражале 1
  • ражалило 1
  • ражањ 1
  • разабере 1
  • разабраше 1
  • разбачено 1
  • разбијаћу 1
  • разбијен 1
  • разбијене 1
  • разбио 2
  • разбира 1
  • разболе 1
  • разболеш 1
  • развађа 1
  • разваљени 1
  • развеселише 1
  • развлачи 1
  • развуко 1
  • разгледа 1
  • разгледо 1
  • разговарала 1
  • разговарали 1
  • разговаро 1
  • разговетно 2
  • разговори 1
  • разговорна 1
  • разиђе 1
  • разлагати 1
  • разлаз 1
  • разлева 1
  • разлива 1
  • разлике 1
  • разљути 1
  • разљућена 1
  • разљућеном 1
  • размажен 1
  • размисли 1
  • разнесе 1
  • разнеше 1
  • разно 1
  • разтопљене 1
  • разумева 1
  • разумевање 1
  • разумели 1
  • разумети 1
  • разумна 1
  • разумно 1
  • разумо 2
  • раку 1
  • рало 1
  • раме 1
  • рамена 1
  • рамени 1
  • рана 2
  • ране 4
  • рани 3
  • раније 3
  • ранији 1
  • ранитељ 1
  • ранити 1
  • ранка 1
  • рано 5
  • раном 2
  • рану 1
  • расипању 1
  • расипаш 1
  • раскинути 1
  • раскрече 1
  • раскршћу 2
  • расмећала 1
  • распали 1
  • распалила 1
  • распетијем 1
  • распростире 1
  • распусте 1
  • распусти 1
  • распусту 2
  • распуштено 1
  • расрди 1
  • расрдила 1
  • раставе 1
  • растави 1
  • растаје 1
  • растајемо 1
  • растане 1
  • растанка 1
  • растанку 3
  • растану 2
  • расте 1
  • растити 1
  • растресоше 1
  • растрешен 1
  • растрешена 1
  • расту 1
  • расуди 1
  • расуше 1
  • расчупани 1
  • ратар 4
  • ратари 1
  • ратова 1
  • ратовати 1
  • рату 1
  • рафу 1
  • раширила 1
  • рашћепуријо 1
  • рашчитати 1
  • рђав 3
  • рђаво 6
  • рђавом 1
  • рђаву 1
  • ребра 1
  • ред 1
  • реда 1
  • редом 3
  • реду 8
  • редуше 1
  • ређа 1
  • ређај 1
  • режи 1
  • режу 1
  • резотина 2
  • резотине 1
  • рекла 3
  • рекне 1
  • рекну 1
  • реко 12
  • рекоше 1
  • ремек 1
  • репа 1
  • репом 1
  • реће 6
  • рећи 17
  • рецепт 1
  • Реци 1
  • реци 3
  • рецте 1
  • реч 5
  • рече 9
  • речено 1
  • речи 19
  • речма 4
  • решето 1
  • риба 3
  • рибе 1
  • рибњак 1
  • Рис 1
  • рита 1
  • Роб 1
  • роб 2
  • роба 1
  • робије 1
  • робију 2
  • робова 1
  • робовати 1
  • робови 1
  • рог 2
  • рогови 1
  • рогоза 1
  • рогу 1
  • род 2
  • рода 2
  • родбина 1
  • роде 1
  • роди 1
  • родила 1
  • родили 1
  • родио 1
  • родитељ 2
  • родитеља 1
  • родитељем 1
  • родитељи 4
  • родитељима 1
  • родитељску 1
  • рођак 1
  • рођен 1
  • рођени 1
  • рођено 3
  • рођеног 1
  • рођеном 1
  • рођену 1
  • рођења 1
  • ропска 1
  • росна 1
  • рпа 2
  • рпе 1
  • рубрики 1
  • рува 1
  • руво 2
  • руву 1
  • ругају 1
  • руги 1
  • руду 1
  • руже 1
  • ружи 1
  • ружну 1
  • рујна 1
  • рујно 1
  • рука 3
  • рукавице 1
  • рукавом 1
  • рукама 4
  • руке 22
  • руком 4
  • рукоположења 1
  • руку 18
  • румена 1
  • румене 1
  • руменили 1
  • румено 1
  • рундави 1
  • рундов 2
  • рундову 1
  • руно 1
  • рупу 1
  • руци 3
  • руча 1
  • ручак 3
  • ручали 1
  • ручице 1
  • ручка 2
  • ручо 1
  • рушило 1
  • рчак 1
  • с 130
  • С 3
  • Са 4
  • са 51
  • сабаља 1
  • сабљу 1
  • Саборна 1
  • Сав 1
  • сав 10
  • Саваот 1
  • савет 5
  • савијо 1
  • савршена 1
  • сагиба 1
  • Сагне 1
  • саградио 1
  • Сад 16
  • сад 65
  • сада 21
  • Саду 1
  • сађу 1
  • сажаљева 1
  • сазидана 1
  • сакрива 1
  • сакривају 1
  • сакривале 1
  • сакривали 1
  • сакрије 2
  • сакрију 1
  • сакрила 1
  • сакрили 1
  • сакрити 1
  • сакрушена 1
  • сал 1
  • салаш 8
  • салаша 1
  • салаши 1
  • салашу 1
  • сам 108
  • Сам 4
  • сама 16
  • саме 6
  • сами 15
  • самим 1
  • самном 1
  • само 133
  • Само 7
  • самој 1
  • самоме 1
  • самоће 1
  • самрти 2
  • самртнику 1
  • сан 5
  • сандук 4
  • сандуку 1
  • сандуци 1
  • сапиште 1
  • сапуна 1
  • сарањена 1
  • сарањени 1
  • сас 1
  • сасвим 10
  • сасецдер 1
  • саслушао 1
  • саслушо 1
  • састала 2
  • састанем 1
  • сат 1
  • сата 3
  • сатанине 1
  • сате 1
  • сати 3
  • сатире 1
  • сатрти 1
  • саће 1
  • сачува 1
  • Сачувај 1
  • сачувам 1
  • сачувати 1
  • сашити 1
  • св 1
  • Сва 1
  • сва 8
  • Свадба 2
  • Свадбе 1
  • свадби 2
  • свађа 1
  • свађају 1
  • свађе 2
  • свака 6
  • сваке 2
  • сваки 14
  • Сваки 3
  • свакидашњи 1
  • сваким 1
  • Свако 1
  • свако 11
  • Сваког 1
  • сваког 3
  • свакој 2
  • свакојаке 2
  • свакојако 1
  • сваком 8
  • сваку 6
  • свама 1
  • свана 1
  • сват 1
  • Свата 1
  • свата 2
  • свате 1
  • сватова 2
  • сватове 5
  • Сватови 1
  • сватови 13
  • сватовима 1
  • сватовске 1
  • свачем 1
  • свачему 1
  • свашта 2
  • све 122
  • Све 5
  • свег 3
  • свега 8
  • сведе 1
  • сведочанства 1
  • сведочанством 1
  • свеза 1
  • свезала 1
  • свеједно 3
  • Свекра 1
  • свекрвина 1
  • свекрву 1
  • свекрову 1
  • свем 1
  • свему 1
  • свет 14
  • света 14
  • светац 2
  • свете 2
  • свети 8
  • светим 4
  • светима 1
  • Светина 1
  • светиња 1
  • светињу 1
  • светих 1
  • светла 1
  • светле 1
  • светли 1
  • светлио 1
  • светлиш 1
  • светло 1
  • светлост 4
  • светлости 2
  • свето 3
  • световати 2
  • светово 1
  • светог 6
  • светога 1
  • светом 2
  • светски 1
  • свету 13
  • светуј 1
  • свећа 2
  • свеће 2
  • свећом 1
  • свећу 7
  • свецу 1
  • свечан 1
  • свечано 1
  • свечаност 1
  • свештена 1
  • Свештеник 2
  • свештеник 9
  • Свештеника 1
  • свештеника 8
  • свештенике 1
  • свештеником 2
  • свештенику 1
  • свештеници 2
  • свештеницима 1
  • свештенички 1
  • сви 32
  • Сви 7
  • свиди 1
  • свију 7
  • Свилен 1
  • свилен 5
  • свилена 2
  • свилени 1
  • свилу 1
  • свим 1
  • свима 10
  • свинче 1
  • Свинче 1
  • свињарче 1
  • свиње 1
  • свирац 1
  • свирца 2
  • свисмо 1
  • Свисмо 1
  • свиснути 1
  • свисте 1
  • свићемо 1
  • свладо 1
  • свлађиво 1
  • Свлачи 1
  • сво 2
  • свог 8
  • свога 22
  • свој 25
  • своја 6
  • своје 68
  • своји 5
  • својим 10
  • својима 6
  • својој 10
  • својом 6
  • своју 25
  • свом 8
  • своме 7
  • свраки 1
  • сврачково 1
  • свршавали 2
  • свршаво 2
  • свршијо 2
  • свршила 1
  • свршио 7
  • свршити 1
  • свршиш 1
  • сву 5
  • Свуд 1
  • свуд 2
  • свуда 6
  • сготовила 1
  • сгрешили 1
  • се 811
  • себе 15
  • себи 32
  • себична 1
  • себичности 1
  • седала 1
  • седе 1
  • седећи 1
  • седи 15
  • седио 2
  • седити 2
  • седмора 1
  • седне 2
  • седну 2
  • седом 1
  • сеидбу 1
  • сеје 1
  • сејо 1
  • секо 1
  • секу 1
  • села 4
  • селе 2
  • селимо 1
  • селио 1
  • село 4
  • селу 2
  • сељани 1
  • семе 1
  • сен 2
  • сена 1
  • сео 1
  • сеоби 1
  • сеобу 1
  • сеоска 1
  • сеоске 2
  • сеоском 1
  • сеоску 1
  • Септембар 1
  • Сестра 1
  • сестра 18
  • сестрама 1
  • сестре 2
  • сестри 1
  • сестрино 2
  • сестриној 1
  • сестрица 3
  • сестрице 1
  • сестро 2
  • сестру 4
  • сети 3
  • сетим 1
  • сетише 1
  • сећала 1
  • сећати 1
  • сеш 1
  • си 94
  • сиграјући 1
  • сиграња 1
  • сиђу 1
  • сијасет 1
  • силазили 2
  • силан 1
  • силна 1
  • силни 1
  • силом 1
  • Син 1
  • син 13
  • сина 4
  • сине 1
  • синко 7
  • синовац 1
  • синови 3
  • синовљевој 1
  • синовцу 1
  • сином 1
  • синоћ 3
  • сину 2
  • сињи 1
  • сипамо 1
  • сипати 2
  • сипо 1
  • сирома 10
  • сиромака 1
  • сиромаку 2
  • сиромашнији 1
  • сирота 2
  • Сирота 2
  • сиротана 1
  • сироти 1
  • сиротиња 2
  • сиротиње 1
  • сиротињу 1
  • Сирото 1
  • сиротој 1
  • сироту 2
  • сирочад 1
  • сирће 1
  • сирћета 1
  • сирћету 1
  • сиса 1
  • сит 3
  • сита 1
  • сити 2
  • ситном 1
  • сишо 3
  • сјајна 1
  • сјају 1
  • Скакавац 1
  • скакуће 1
  • скамији 1
  • скачу 1
  • скидају 1
  • скидам 1
  • ским 1
  • скиме 1
  • скине 1
  • скини 1
  • скинула 1
  • склањам 1
  • склонити 1
  • склопила 1
  • склопљене 1
  • Скоро 1
  • скоро 3
  • скота 1
  • скотрљаше 1
  • скочи 4
  • скочио 1
  • скочити 1
  • скр 2
  • скраћено 1
  • скривио 1
  • скривити 1
  • скрстила 1
  • скуп 2
  • скупе 1
  • скупила 1
  • скупило 1
  • скупља 2
  • скупо 1
  • скупштини 1
  • слаба 1
  • слабачко 1
  • слабе 2
  • слабила 1
  • слабо 1
  • слава 1
  • славе 4
  • славенске 1
  • слави 3
  • славио 1
  • славити 1
  • славна 1
  • славољубље 1
  • славу 1
  • слагало 1
  • слагати 1
  • Сладки 1
  • слађе 1
  • слаже 2
  • слама 1
  • Слама 1
  • сламе 1
  • слао 1
  • слатка 2
  • слатко 2
  • слатком 1
  • слеже 2
  • слеп 2
  • слепац 1
  • слепе 1
  • слепци 3
  • слепцима 1
  • слепче 2
  • слећу 2
  • слика 2
  • слободан 1
  • слободно 2
  • слободу 1
  • слови 1
  • словима 1
  • слово 1
  • слога 2
  • слоге 1
  • сложила 1
  • сложно 2
  • сломио 2
  • Слуга 3
  • слуга 8
  • слугама 1
  • Слуге 1
  • слуге 10
  • слуги 1
  • слугин 1
  • слугу 3
  • служба 1
  • службе 2
  • служби 1
  • службу 6
  • служи 2
  • служили 1
  • служио 2
  • служитељи 1
  • служити 3
  • слутио 1
  • случаја 1
  • слушала 2
  • слушало 1
  • слушао 1
  • слушати 3
  • слушкиња 1
  • слушкињама 1
  • слушкиње 1
  • слушкињу 1
  • слушо 1
  • сме 4
  • смедеревка 1
  • смеду 1
  • смеј 1
  • смеја 3
  • смеје 4
  • смејеш 1
  • Смејо 1
  • смејо 3
  • смеју 1
  • смејући 1
  • смела 3
  • смеле 1
  • смео 3
  • смеран 2
  • смерна 2
  • смерни 1
  • Смерно 1
  • Смерност 1
  • смерност 2
  • сметаше 1
  • смети 1
  • смеш 3
  • смешењем 1
  • смеши 1
  • смешно 1
  • смилова 1
  • смиловати 1
  • смилово 2
  • Смилуј 1
  • смилујте 1
  • смирило 1
  • смирио 1
  • смирише 1
  • смо 18
  • смоква 1
  • смраду 1
  • смрдљива 1
  • смрзла 1
  • смрт 1
  • смрти 6
  • смртни 1
  • смртну 1
  • сна 1
  • Снажнији 1
  • снажну 1
  • снао 1
  • снаћи 1
  • снаша 1
  • сневала 1
  • снег 1
  • снесе 1
  • снивали 1
  • сну 1
  • со 2
  • собе 1
  • соби 7
  • собом 8
  • собу 5
  • совре 1
  • соври 1
  • совром 1
  • сокак 4
  • сокаку 6
  • сокаци 2
  • соколови 1
  • солдат 3
  • солдате 1
  • солдати 1
  • солдату 1
  • солдачки 1
  • Соломоновом 1
  • сотоњ 1
  • спава 4
  • спавају 5
  • спавамо 1
  • спавању 2
  • спавати 2
  • спаде 1
  • спаија 2
  • спајије 1
  • спалила 2
  • спалити 2
  • спао 1
  • спарују 1
  • спасе 1
  • спасења 1
  • спасење 3
  • спаситељ 1
  • спасо 1
  • Споља 1
  • спомен 1
  • спомене 2
  • спомено 1
  • споменом 1
  • споменути 1
  • спопадала 1
  • Спрам 1
  • спрам 7
  • спрезо 1
  • спрема 2
  • спремају 1
  • спремаше 1
  • спреме 1
  • спремили 1
  • спремио 1
  • спремише 1
  • спремљено 2
  • спремна 1
  • спремо 1
  • спровод 2
  • спузала 1
  • спусти 1
  • Спустили 1
  • спустио 1
  • спуштати 1
  • спуштило 1
  • Срам 1
  • срамота 5
  • срамоту 1
  • Срба 1
  • србаља 1
  • Срби 2
  • Србин 2
  • србину 1
  • срдаца 1
  • срде 1
  • срдила 1
  • срдио 1
  • срдита 1
  • срдити 4
  • срдито 1
  • Срдиће 1
  • сребра 1
  • сребрне 1
  • сребрни 1
  • сред 8
  • средовечни 1
  • срео 1
  • сретне 1
  • срећа 6
  • Срећан 1
  • срећан 2
  • среће 2
  • срећи 5
  • Срећна 1
  • срећна 2
  • Срећно 1
  • срећно 2
  • срећу 5
  • сречно 1
  • српкиња 2
  • српске 1
  • српски 3
  • српским 3
  • српско 1
  • српску 1
  • српства 1
  • сруши 1
  • срушио 1
  • срушити 1
  • срца 14
  • Срце 1
  • срце 22
  • срцем 1
  • срцу 2
  • стада 3
  • стаде 3
  • стадо 5
  • стазе 1
  • стајала 1
  • стајали 1
  • стајало 5
  • стајао 4
  • стајаће 1
  • стаје 1
  • стала 1
  • стали 1
  • стало 1
  • стан 1
  • стане 4
  • станеш 3
  • Стани 1
  • стани 3
  • станово 1
  • стању 2
  • стао 1
  • стара 6
  • Старајмо 1
  • старац 2
  • старе 2
  • старешинама 1
  • старешине 1
  • стари 4
  • старије 2
  • старијег 1
  • старијега 1
  • старијем 1
  • старији 5
  • старијим 1
  • старијима 1
  • старинске 1
  • старица 2
  • старици 1
  • старицу 2
  • старка 1
  • старо 1
  • Старо 1
  • старог 1
  • старој 1
  • старост 3
  • старости 1
  • стару 2
  • старце 1
  • старци 3
  • старцу 1
  • стати 3
  • ствари 2
  • створена 1
  • створено 1
  • створења 3
  • створење 2
  • створењу 2
  • створи 1
  • створијо 1
  • створитељево 1
  • створити 1
  • створове 1
  • сте 10
  • Стеву 1
  • стегне 1
  • стере 1
  • стећи 1
  • стече 1
  • стиго 2
  • стид 1
  • стида 1
  • стиди 1
  • стидио 1
  • стидити 2
  • стидљиве 1
  • стидљиво 1
  • стидљивом 1
  • стиже 1
  • стискава 1
  • стиснем 1
  • стисно 1
  • стишавати 2
  • стишала 1
  • стишо 1
  • сто 1
  • стога 1
  • стои 3
  • Стој 3
  • стојати 1
  • стоје 7
  • стојећим 1
  • стоји 10
  • стојо 1
  • столицу 1
  • столова 1
  • стоструко 1
  • стотину 1
  • стра 2
  • страда 1
  • страдају 1
  • стражње 1
  • страна 4
  • стране 9
  • страни 4
  • страну 6
  • страом 1
  • страоте 1
  • страу 1
  • страх 1
  • страшила 1
  • страшило 1
  • Страшимир 51
  • Страшимира 7
  • Страшимире 3
  • Страшимиревог 1
  • Страшимиров 9
  • Страшимирова 4
  • Страшимирове 4
  • Страшимирови 2
  • Страшимировим 3
  • Страшимировић 1
  • Страшимировој 3
  • Страшимирову 2
  • Страшимиру 8
  • страшна 1
  • страшни 2
  • страшно 6
  • стрела 1
  • стреле 2
  • стрелу 1
  • стрељају 1
  • стрепила 1
  • стрижу 1
  • стришљиво 1
  • стрмени 1
  • строваљена 1
  • строваљивати 1
  • строг 1
  • строга 1
  • стропошта 1
  • стрпо 1
  • сту 1
  • ступци 1
  • сћућури 1
  • су 228
  • суваче 1
  • суво 1
  • суд 12
  • Суд 4
  • суда 3
  • суде 1
  • судећи 2
  • суди 3
  • судија 2
  • судији 1
  • судију 2
  • судиле 1
  • судио 2
  • судити 3
  • судом 1
  • суду 4
  • суђења 1
  • суза 5
  • сузама 2
  • Сузе 1
  • сузе 15
  • сузом 1
  • сујетне 1
  • сукања 1
  • сукњу 1
  • сунца 1
  • Сунце 2
  • сунце 9
  • сунцу 1
  • сусрет 1
  • сусретнеји 1
  • сустизала 1
  • сутра 13
  • Сутра 6
  • сутрадан 1
  • сучим 1
  • сушти 1
  • Та 23
  • та 29
  • тавана 1
  • тавници 1
  • тавницу 1
  • тад 1
  • тада 1
  • Тај 2
  • тај 58
  • тајна 1
  • тајне 2
  • тајо 1
  • тајом 3
  • Така 1
  • така 7
  • такав 7
  • таке 1
  • таки 3
  • Тако 11
  • тако 134
  • Такови 1
  • таковог 1
  • таког 1
  • такође 3
  • Такој 1
  • таком 2
  • Таку 1
  • талант 1
  • таласа 1
  • таласало 1
  • тамани 1
  • таманиле 1
  • таманили 1
  • таманиш 2
  • таме 1
  • тамо 31
  • Тамо 4
  • танац 1
  • тане 1
  • танета 1
  • танке 1
  • тањиру 1
  • таста 1
  • тат 1
  • твог 2
  • твога 2
  • твој 7
  • Твоја 1
  • твоја 7
  • твоје 11
  • твоји 2
  • твојим 2
  • твојој 2
  • твојом 2
  • твоју 5
  • твом 3
  • твоме 1
  • тврде 1
  • тврдо 1
  • Те 2
  • те 89
  • тебе 31
  • теби 14
  • теде 5
  • тедоше 1
  • теже 3
  • тежи 1
  • теј 1
  • тек 26
  • Тек 4
  • текле 1
  • теку 1
  • тела 9
  • теле 3
  • тели 6
  • тело 5
  • темељ 1
  • темеља 1
  • теменом 1
  • тео 24
  • тепати 1
  • тепсију 1
  • тера 1
  • терају 1
  • терала 2
  • терали 1
  • терало 1
  • тераш 1
  • терет 4
  • терета 2
  • теро 1
  • Тесне 1
  • тесто 1
  • тетиво 1
  • тетка 3
  • тетке 1
  • тетком 1
  • тече 2
  • течевине 1
  • теши 3
  • тешијо 1
  • тешио 2
  • тешити 1
  • тешише 1
  • тешка 1
  • тешке 2
  • тешки 3
  • Тешко 1
  • тешко 22
  • тешкоћом 1
  • ти 222
  • Ти 7
  • тије 1
  • тијо 3
  • тијом 1
  • тим 17
  • тиме 1
  • тиња 1
  • тио 1
  • тић 1
  • тица 2
  • тице 1
  • тицо 1
  • тичаријом 1
  • тиче 3
  • тичије 1
  • тичићама 1
  • тичиће 1
  • Тичићи 1
  • тишине 1
  • тишини 1
  • тишину 1
  • тишти 1
  • тка 1
  • ткати 1
  • то 205
  • То 25
  • тобом 2
  • товар 1
  • товарите 2
  • товарити 1
  • Тог 1
  • тог 24
  • Тога 1
  • тога 25
  • тој 4
  • тоје 1
  • толика 2
  • толике 2
  • толики 1
  • толиким 1
  • толико 57
  • толику 1
  • том 14
  • томе 3
  • тону 1
  • топови 1
  • тополе 1
  • тороњом 1
  • траг 2
  • трага 2
  • траге 1
  • траго 1
  • трагом 1
  • траже 3
  • тражење 1
  • Тражи 1
  • тражи 4
  • Тражим 1
  • тражим 2
  • тражио 2
  • тражите 1
  • тражити 3
  • тражиш 7
  • трајала 1
  • трајало 4
  • трајати 2
  • траје 6
  • трајити 1
  • трапезарију 1
  • трбу 2
  • трбуа 1
  • трго 1
  • трговац 1
  • трговачка 1
  • трговачки 1
  • Треба 1
  • треба 40
  • требаду 1
  • требало 6
  • требати 1
  • требо 6
  • трела 1
  • трени 1
  • трено 2
  • тренут 2
  • тресе 1
  • тресли 1
  • треће 1
  • Треће 1
  • трећег 1
  • трећи 10
  • трећу 1
  • трешње 2
  • трза 1
  • Три 2
  • три 8
  • трипут 4
  • триред 1
  • тричаве 1
  • трку 2
  • троје 1
  • троји 1
  • тројице 1
  • трошак 2
  • троше 1
  • троши 1
  • трошим 1
  • трошити 1
  • трпеза 2
  • трпезе 1
  • трпези 1
  • трпезом 4
  • трпезу 1
  • трпи 1
  • трпити 2
  • трске 1
  • трском 2
  • труд 1
  • трудите 1
  • трудити 1
  • Трудом 1
  • труле 1
  • труло 1
  • трумбета 1
  • труне 1
  • трунтави 1
  • трунтаву 1
  • трупина 1
  • трч 2
  • трчала 2
  • трче 2
  • трчи 1
  • трчилажа 1
  • трчка 1
  • тршчани 1
  • Ту 10
  • ту 60
  • туд 1
  • туда 1
  • туђ 3
  • туђа 1
  • Туђа 1
  • туђе 10
  • туђег 3
  • туђем 1
  • туђи 1
  • Туђина 1
  • туђини 1
  • туђинци 1
  • туђој 1
  • туђу 1
  • тужбе 1
  • туже 1
  • тужи 3
  • тужиле 1
  • тужио 1
  • тује 1
  • тукли 1
  • туко 2
  • тул 1
  • тумара 1
  • тумарати 1
  • тура 1
  • турају 1
  • турци 1
  • тутор 2
  • ћ 1
  • ћаскати 1
  • ће 156
  • ћеду 1
  • ћелији 1
  • ћелијски 1
  • ћемо 13
  • ћер 1
  • ћери 8
  • ћерино 1
  • ћерко 1
  • ћете 1
  • ћеш 17
  • ћилим 2
  • ћилимови 1
  • ћошку 2
  • ћу 51
  • ћуди 1
  • ћупа 1
  • ћуприје 1
  • ћупријице 1
  • ћупу 1
  • ћурак 1
  • ћурка 3
  • ћут 1
  • ћуталица 1
  • ћутању 1
  • ћутећ 1
  • Ћути 1
  • У 45
  • у 519
  • убезекну 1
  • убијати 1
  • убије 1
  • убијем 1
  • убимо 1
  • Убимо 1
  • убити 3
  • убица 1
  • убогоме 1
  • убојао 1
  • убриса 1
  • Уважење 1
  • увати 1
  • уватив 1
  • уватила 2
  • уватили 2
  • уватило 1
  • уватим 1
  • уватио 4
  • уваћен 1
  • увезе 1
  • увезо 1
  • увек 4
  • увелико 1
  • уверавала 1
  • уверен 1
  • уверила 1
  • увешће 1
  • увиди 3
  • увидити 1
  • увлачи 1
  • уво 2
  • увредили 1
  • увредим 1
  • увредио 3
  • увредити 1
  • увредићи 1
  • увредићу 1
  • увукле 1
  • угађајте 1
  • угађали 1
  • угађања 1
  • угађати 1
  • угађо 1
  • угледало 1
  • угледати 1
  • угљевљу 1
  • уговемо 1
  • угодимо 1
  • угодника 1
  • угостио 1
  • угрејани 1
  • угреју 1
  • удавати 1
  • Удаваче 1
  • удавила 3
  • удавиле 1
  • удавили 1
  • удавим 1
  • удавио 3
  • удавити 2
  • удављен 1
  • удаво 1
  • удаје 2
  • удају 1
  • удар 1
  • удара 1
  • ударају 1
  • ударала 1
  • ударати 2
  • удари 4
  • удариле 2
  • ударио 4
  • ударити 2
  • удариш 1
  • ударца 1
  • удати 1
  • уделити 1
  • Удовица 1
  • удовица 3
  • удовице 1
  • удовици 1
  • удовицом 1
  • удовицу 1
  • удри 4
  • уђе 1
  • ужа 1
  • уже 1
  • ужету 2
  • уживало 1
  • уживаше 1
  • ужинаду 1
  • ужине 1
  • ужини 1
  • ужину 1
  • Уз 2
  • уз 9
  • уза 3
  • узајмили 1
  • узајмљује 1
  • узане 1
  • узани 1
  • узбијен 1
  • узбуђен 1
  • узбуни 1
  • узбунула 1
  • узверени 1
  • узвишеним 1
  • узда 1
  • Уздај 1
  • уздају 1
  • уздано 1
  • узданула 1
  • уздисај 1
  • уздисаја 2
  • уздицу 1
  • уздржати 1
  • узе 1
  • узела 1
  • узели 1
  • узео 1
  • узети 7
  • узеће 1
  • узећу 1
  • узима 4
  • узимати 2
  • узме 12
  • узмеш 2
  • узми 1
  • Узми 1
  • узо 5
  • узрадим 1
  • узрок 1
  • узуму 1
  • уједанпут 3
  • уједаред 8
  • уједно 1
  • ујеред 1
  • ујести 1
  • указа 1
  • укварило 1
  • укино 1
  • уклања 2
  • уклоне 1
  • уклони 1
  • укокати 1
  • укорава 1
  • укоре 1
  • укоче 1
  • укочене 1
  • украде 2
  • Укратко 1
  • укро 2
  • Улагуша 1
  • уласке 1
  • уливају 1
  • улињо 1
  • уловили 1
  • уложијо 1
  • уља 1
  • ум 2
  • ума 1
  • умакле 1
  • умал 2
  • уме 4
  • умекшати 1
  • умеле 1
  • умели 1
  • умео 3
  • умерено 1
  • умети 1
  • умеш 1
  • умива 1
  • умивен 2
  • Умивена 1
  • умивено 1
  • умије 1
  • умилостивити 1
  • умиљатије 1
  • умиљатим 1
  • умиљато 1
  • умиљатост 1
  • Умио 1
  • умирте 1
  • умити 1
  • умлатијо 1
  • умо 2
  • умокрио 1
  • умре 1
  • умрети 4
  • умреш 2
  • умрла 2
  • умро 5
  • уму 1
  • умудријо 1
  • унакрст 1
  • унаоколо 2
  • унапред 1
  • унатрашке 1
  • уништи 1
  • уништити 1
  • унутра 7
  • унутри 4
  • унучад 1
  • унуче 1
  • унучета 1
  • уочи 1
  • упадне 1
  • упали 1
  • упалила 1
  • упалише 1
  • упаљеном 1
  • упела 1
  • упило 1
  • упиње 1
  • упирала 1
  • уписује 1
  • уплашена 2
  • упозно 1
  • употреби 2
  • управља 1
  • управљаше 1
  • управо 12
  • упразни 1
  • упразњено 1
  • упропасти 1
  • Упуј 2
  • упути 1
  • упутио 1
  • уради 3
  • урадио 1
  • урадити 2
  • урани 1
  • уранила 2
  • уранити 1
  • уредан 1
  • уреду 1
  • усана 1
  • усев 1
  • усијано 1
  • усиљава 1
  • условом 1
  • усне 2
  • усо 1
  • успављујете 2
  • успављујте 1
  • успалио 1
  • успе 1
  • успи 1
  • успијем 1
  • успомене 1
  • усправи 1
  • усрећијо 1
  • уста 13
  • уставе 1
  • устадоше 2
  • устајање 1
  • устајао 1
  • устајати 1
  • устаје 1
  • устали 2
  • Устане 1
  • устане 2
  • устани 1
  • устаните 1
  • устати 1
  • устеду 1
  • усти 1
  • устрављена 1
  • устрављено 1
  • уступе 1
  • усуде 1
  • усудио 1
  • усхитила 1
  • усхићен 1
  • утаманијо 1
  • утвора 1
  • утворо 1
  • утвору 1
  • утврди 1
  • утврђује 1
  • утекне 1
  • утеху 1
  • утешен 2
  • утешиш 1
  • утиче 1
  • утиша 1
  • утишава 1
  • утопљеника 1
  • утопљенике 1
  • утопљеницу 1
  • утрчале 1
  • Утуби 1
  • утубте 1
  • утупте 1
  • ући 2
  • ућутала 1
  • ух 2
  • уче 1
  • учи 4
  • учијо 1
  • учим 2
  • Учини 1
  • учини 5
  • учинила 1
  • учинио 6
  • учинити 9
  • учио 7
  • учитељ 20
  • Учитељ 3
  • учитеља 14
  • учитељево 1
  • учитељевој 1
  • учитељем 1
  • учитељи 2
  • учитељска 2
  • учитељску 1
  • учитељу 3
  • учити 2
  • учићу 1
  • учтељевања 1
  • учтива 1
  • уш 1
  • уши 1
  • ушију 1
  • ушо 1
  • уштапљена 1
  • фала 9
  • фале 5
  • фалећи 1
  • фали 4
  • фалила 1
  • фалу 1
  • фати 1
  • финикс 1
  • фор 1
  • форинти 2
  • форинту 1
  • фрајла 1
  • фрајли 1
  • фрајлица 1
  • ха 13
  • Хајд 4
  • Хајде 1
  • хајс 1
  • хвастамо 1
  • хеј 1
  • Хеј 1
  • хеклераји 1
  • хиљадама 1
  • хоп 2
  • Хопа 1
  • хоће 30
  • хоћеш 11
  • хоћу 5
  • храбра 1
  • храм 4
  • храму 2
  • хранитељ 1
  • Христа 3
  • христијанска 2
  • христијина 1
  • христове 1
  • Христос 3
  • ху 1
  • хуки 1
  • цар 2
  • цара 3
  • царева 2
  • царево 1
  • царске 1
  • царство 3
  • царству 2
  • цару 3
  • Цвет 1
  • цвет 2
  • цвета 1
  • цвету 1
  • цвећа 1
  • цела 1
  • цели 1
  • целиваше 1
  • цело 1
  • Целога 1
  • целу 1
  • цена 1
  • цене 1
  • церека 1
  • церекао 1
  • циврасто 1
  • цигаља 1
  • цигани 2
  • цица 5
  • цицеве 1
  • цича 1
  • цичи 1
  • црв 2
  • црвен 1
  • црвене 1
  • црвеном 3
  • црвенопостављени 1
  • црвену 1
  • црви 1
  • црева 2
  • Црква 3
  • црква 5
  • цркве 3
  • црквена 1
  • црквенији 1
  • црквеним 1
  • црквеној 1
  • црквењаку 1
  • цркви 6
  • црквом 1
  • цркву 4
  • цркла 1
  • црн 3
  • црна 2
  • црне 1
  • црни 2
  • црнило 1
  • црно 2
  • црној 1
  • црном 1
  • црну 1
  • црња 1
  • црњи 1
  • црћи 1
  • цури 1
  • чак 3
  • чамац 3
  • чамца 1
  • чамчић 3
  • чапља 1
  • Час 1
  • час 7
  • часа 1
  • часи 1
  • часна 1
  • часни 1
  • часно 1
  • часови 1
  • част 2
  • чега 2
  • чедо 7
  • чека 5
  • чекај 2
  • Чекај 3
  • Чекајте 1
  • чекао 1
  • чеко 2
  • чела 1
  • челе 1
  • Чело 1
  • чело 5
  • чељад 3
  • чељаде 1
  • чем 1
  • чему 4
  • черупава 1
  • чесњејше 1
  • чесњејшој 1
  • чесњејшу 1
  • честит 2
  • честити 3
  • Честити 3
  • честитим 1
  • честитку 1
  • честитог 3
  • четврт 1
  • Четврта 1
  • четвртој 1
  • Четир 1
  • четир 8
  • четник 1
  • четника 1
  • Четници 1
  • четницима 1
  • Четницима 1
  • чешља 1
  • чешће 1
  • чизмар 1
  • чиј 2
  • чија 1
  • Чија 3
  • чије 2
  • чијем 1
  • чији 3
  • чију 1
  • чикина 1
  • чиле 1
  • чим 12
  • Чим 6
  • чин 1
  • чине 8
  • Чини 1
  • чини 15
  • чинил 1
  • чинио 2
  • чинити 1
  • чипке 2
  • чираке 1
  • чист 7
  • чиста 2
  • чисте 1
  • чисти 1
  • чистим 2
  • чистину 1
  • Чисто 1
  • чисто 14
  • чистоти 1
  • читав 10
  • читава 5
  • читаве 1
  • читавим 1
  • читавог 1
  • читавој 2
  • читавом 4
  • читаву 8
  • читај 2
  • читале 1
  • читао 1
  • читати 5
  • Чича 20
  • чича 54
  • чичи 1
  • Чичина 1
  • чичку 1
  • чичо 2
  • чобан 4
  • чобана 2
  • чобане 2
  • Чобани 1
  • чобани 4
  • чобанску 1
  • чобану 1
  • Чобану 1
  • Човек 1
  • човек 31
  • човека 11
  • човеком 1
  • човеку 9
  • човечан 1
  • човечија 1
  • човечију 1
  • чокот 3
  • чопор 2
  • чопора 3
  • чопори 1
  • чорба 1
  • чу 4
  • чува 6
  • Чувај 1
  • чувај 2
  • чувала 1
  • чување 1
  • чувао 2
  • чувати 1
  • чувена 1
  • чувену 1
  • чуво 1
  • чуда 5
  • чуде 3
  • чуди 2
  • чудио 1
  • чудиш 1
  • чудна 1
  • чудне 1
  • чудније 1
  • чудну 1
  • Чудо 1
  • чудо 2
  • чуду 1
  • Чуј 2
  • чуј 3
  • чује 5
  • чујем 1
  • чујте 1
  • чула 4
  • чули 1
  • чуло 2
  • чун 1
  • Чуо 1
  • чуо 9
  • чупају 2
  • чупамо 1
  • чупо 1
  • чути 5
  • џака 2
  • џакове 1
  • Џакови 1
  • џакови 2
  • џимрија 1
  • џиџе 1
  • џоња 1
  • џоњају 1
  • шака 1
  • Шака 1
  • шала 1
  • шалај 1
  • шалили 1
  • шалови 1
  • шалу 1
  • шаљива 1
  • шапат 1
  • шапицу 1
  • шарена 1
  • шарене 2
  • шарено 1
  • шатор 1
  • шатора 1
  • шатором 1
  • швајцарско 1
  • шву 1
  • шегрти 1
  • шест 3
  • шестака 1
  • шестара 1
  • шестој 1
  • шећерна 1
  • шешир 1
  • шибајући 1
  • шибе 1
  • шибо 1
  • шилбоку 1
  • шиљати 2
  • шимшира 1
  • шипак 1
  • шипраг 1
  • шира 1
  • шире 1
  • шири 1
  • широк 1
  • широке 1
  • широкој 1
  • широку 1
  • шкоде 1
  • шкодљиве 1
  • школа 9
  • школама 1
  • школе 18
  • школи 20
  • школски 1
  • школско 3
  • школу 33
  • шкрипи 1
  • шкрипно 1
  • шлингераји 2
  • шмизле 1
  • шње 1
  • шњега 1
  • шњеговим 1
  • шњим 3
  • шњима 1
  • шњиме 12
  • шњом 2
  • шњоме 3
  • шпиталске 1
  • шта 104
  • Шта 20
  • штаје 3
  • шталу 1
  • штампарија 1
  • штап 1
  • штаћеш 1
  • штаћу 1
  • штација 1
  • штацију 1
  • штеди 2
  • штедио 1
  • штедњом 1
  • штета 1
  • штете 4
  • штету 2
  • што 274
  • Што 3
  • штогод 12
  • штосмо 1
  • штрањгу 1
  • шугава 1
  • шума 1
  • шумама 1
  • шуме 5
  • шуми 4
  • шуму 2
  • шупљи 1
  • шура 1
  • шустерски 1
  • шуштећи 1
  • шчепа 1
  • шчепаше 2
  • шчим 1
31628 matches
љу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила к 
 назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа  
} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил р 
<p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти 
и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшими 
ебо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.< 
је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш 
а и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ј 
ојој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ра 
 одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку с 
 трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p 
 То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења све 
свану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Бо 
човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знад 
Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти д 
вој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали 
мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика 
даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је 
ворила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом  
ћи, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је приче 
.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи 
 душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испр 
 је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — пока 
иви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал  
слука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти,  
 дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ  
и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро 
тељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори 
же Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачув 
>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје  
и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво су 
ако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је о 
 речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефал 
 са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ни 
авек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде ч 
г који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опе 
ика Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укорава ради пристрасна суђења.</p> <p>Д 
остаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и 
ора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p 
о два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Пао 
ијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а  
обиграла, нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макн 
“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“ 
човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} 
сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расчупани.{S} 
ено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити конте 
под спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанска, ма небило ни је 
е пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> 
еп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш ко 
/p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету п 
воре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и ка 
елој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ла 
te> <p>Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог ча 
<p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није  
 није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па о 
ачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најл 
 школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пи 
у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви ши 
ца љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши  
масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак,  
 светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар п 
аме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као 
анас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и к 
уцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојк 
гоше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим зам 
ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте уз 
 је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно,  
ек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдал 
ти.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане  
о кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат 
, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим 
јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно  
владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра 
службу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао п 
а наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка  
ла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене 
у пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујућ 
лушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: з 
л у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха,  
 кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором от 
и нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа 
ве, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајис 
ве среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема т 
пут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па исп 
евиност, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће 
 јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. —  
ад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом конт 
ма боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се  
сти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је т 
одвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, 
b n="16" /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из  
рвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црн 
у неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тре 
 руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то  
е Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда св 
до, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћиј 
ици нек троше забадава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља,  
дну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му 
.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац и 
рци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило  
рко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра п 
} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни  
у пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето з 
е Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се ве 
днесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша б 
ук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мир 
ину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, не 
олико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S 
аћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здра 
ка за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче  
 господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема н 
 мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу 
а то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="1 
шко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим пи 
ан меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле са 
тово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она  
отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и  
д дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај 
 вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко 
ри је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какв 
, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и гос 
несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја 
оравијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да 
а прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од ко 
 кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог д 
азду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га н 
 тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говор 
па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од  
 друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђ 
.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је  
{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Мн 
 до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добре 
ом, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом поде 
— Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије тал 
се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала,  
Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и 
ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се ку 
емо ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убим 
емо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То ј 
види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</ 
 па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свако 
 јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из 
 мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у у 
 буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него 
ином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако 
 натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетер 
о да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кад 
ти, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — 
се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди 
 него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено 
у издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и ни 
 скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milesto 
јега.{S} Вук није научио никог слушати, а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а в 
увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да 
зна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел в 
 је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја с 
то видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је бо 
{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, к 
да кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јеца 
је ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици л 
им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> 
љадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се 
ад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје,  
ж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толи 
 земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако 
, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="2 
рка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, 
; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у До 
у домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од дра 
го је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико  
 је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p>  
на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, о 
>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко  
јим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ћ 
> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало  
Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир 
 тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја  
 ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад сп 
е људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвниц 
овац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, ж 
нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад  
 гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p> 
S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је д 
у као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он њ 
ост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека  
и пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам у 
{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко  
 слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад н 
и ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат 
се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су с 
 вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника ј 
S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свеш 
којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саг 
 почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, ш 
о све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог на 
у сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича 
онети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отима 
оварали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше 
 се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збо 
балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и  
ју и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се 
ин.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојал 
ш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од  
ад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта ј 
дговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — од 
к се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17 
је Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано мој 
о, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био,  
извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила ј 
сто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном пу 
је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко 
дан човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, а 
S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама па до 
 Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља  
ти му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртва 
кала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је  
о.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и про 
оно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још 
 неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу забор 
О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за ту 
 ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бел 
спо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакри 
ђице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и б 
ремљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо  
оре прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно < 
тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се м 
ама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доц 
астајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је оп 
знавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна  
е кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да 
ета — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, 
 очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо 
рче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извади 
о мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Др 
 пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати об 
оме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо с 
p>— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, а 
ариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, д 
е сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p 
тво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Мирко 
емо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а мла 
мачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p> 
 то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству ср 
мце.{S} Споља ништа није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb 
ироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на  
 иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачк 
мо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју 
една домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га н 
 је Христос царство и господство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњ 
је био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> 
 нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад 
се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вел 
а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизал 
м споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пр 
ок се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSec 
утра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато  
ра разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку ски 
него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја  
 Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, ниј 
 дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да м 
.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — 
 најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — мило 
а треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал  
о мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више ниса 
 штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што 
, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p> <p>Сваки се п 
да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци 
, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти 
>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог мла 
и општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и  
ре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на 
удрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку 
изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то дож 
е насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> 
 наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мир 
ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најз 
укњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода с 
штеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мрт 
ви пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом  
несе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а к 
неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре 
и: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад 
њом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар свој 
е, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све 
ир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и им 
 пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си с 
сму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста 
 спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е 
обан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио д 
венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још  
во.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред св 
бренове свега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на бољ 
војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ  
 Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смеј 
 облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матер 
азио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и ме 
и целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> <p>После тога помоли се с 
лу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро над 
а четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирк 
директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p> 
е благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак 
казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме иза 
ек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати  
ажљивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} За 
ласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за  
и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла тра 
, како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Е 
 надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој  
 друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега 
е, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма 
је опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усх 
пута протом посто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добре 
оји то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим 
е само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара. 
ам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислит 
ла, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се ока 
51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стиша 
 кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, св 
 свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова,  
опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то им 
ича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то 
 слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чу 
атити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да м 
тало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји непо 
<p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено ј 
Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам стра 
 он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми т 
ба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави 
ека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимир 
 се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у варош 
лањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од 
авек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу 
, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то бра 
е незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти шко 
њета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га 
и и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред,  
ади, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} П 
ти више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“ 
 проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, зап 
 гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију мед 
епи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана 
ало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори 
о на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год 
pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља тво 
„Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пос 
 амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир 
ра своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Уп 
лубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет 
дину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика 
ћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се з 
ле, дванајст сукања су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа ду 
ек што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче б 
нче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма н 
што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је ла 
 и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем 
ечи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црњ 
низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свет 
 није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у  
 по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и с 
ња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко 
 десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет 
је мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, пој 
игне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је 
Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што  
pb n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас  
тен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} 
рчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је п 
 дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који п 
 ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Д 
ањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан о 
ва божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није  
 баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред 
д га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се 
њак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорч 
.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако ко 
 столова понаслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се 
 да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да б 
691_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји 
 после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, к 
остима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ни 
{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с  
о није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше 
вара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</ 
екано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову ус 
, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у ко 
д је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд 
растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид  
ан усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали о 
посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет 
ућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S 
— та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали,  
 његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро  
ене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи 
та крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, гот 
будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успа 
 погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друг 
, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>—  
н спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао с 
ш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испр 
ожеш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан дв 
а њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мал 
тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо ј 
код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд 
у батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе з 
обреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Ве 
 старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке  
рза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују,  
псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је ко 
, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сиро 
прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је не 
улдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци  
омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да  
га бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни с 
 да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек п 
 најцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима 
 — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад 
и — одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљив 
дана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један в 
 на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики 
ок се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани 
је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још  
иди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми пи 
су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити,  
итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} 
ло, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, п 
живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан 
S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало 
е па помодриле — коса накострешила се - авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову д 
ом несрећан човек.{S} Путнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле п 
е, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови 
апци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун цр 
оћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, о 
у у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n 
о није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над  
ове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом 
шо читаву галију — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се 
нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш верова 
сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти 
 истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овц 
то јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S}  
едно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канал 
 као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb 
е ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, један  
на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове ж 
ет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина  
, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо с 
е — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товари 
 неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек 
судио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуб 
лече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на 
чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин 
 одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа  
ково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, 
, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те 
те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и 
 свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што 
 опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, још му је 
ући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није 
Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије к 
вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, 
д своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је та 
ђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи. 
је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је нај 
имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је 
г пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p>  
а ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је та 
{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни там 
 — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злостави 
дошли само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми  
леда као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право з 
и мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда  
ећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за  
е лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је  
а отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је мор 
 вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема  
 Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити 
 ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, д 
боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен —  
господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S}  
р кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича 
 Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, која само зд 
угчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n="109" /> владику, који данас ј 
ете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна  
а ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити 
} Привредити неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а 
, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине  
а су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је  
 раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, ка 
стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, а 
џе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу  
тосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, о 
 здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја благосло 
етити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже м 
о милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени 
адику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ћ 
е оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се  
ратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>—  
лавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на 
се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17"  
го ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја До 
а.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да  
 <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту  
 је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од те 
ојо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал 
да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ј 
еја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незван 
м ја господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав 
т тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26 
ала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да 
аопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а 
ко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, не 
 мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви! 
 пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јо 
и, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико сте 
игу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки 
охију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати  
је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи 
в у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји 
е Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Да 
ви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само ду 
име паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и 
ад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда на 
, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мисли 
би стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од  
 гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди,  
варе, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А ш 
кве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне 
} Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно 
оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде са 
 учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га п 
 ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу 
сече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страши 
Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући 
ан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворн 
и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> шт 
итељево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би г 
 па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш пошт 
де стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Ми 
мати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји тр 
ијатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини 
а се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, 
у божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бит 
.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у шко 
 Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А до 
истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу 
им ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака  
, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, још му је питомији 
је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледал 
 суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се  
и ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о то 
дничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што так 
 је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писм 
писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шеста 
можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, смилујте се милостиви господи 
<p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се  
 и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На в 
трчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> 
ебе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати ми 
осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи д 
јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина 
исам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хо 
ву припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свил 
} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није пр 
 било је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил  
Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби и 
роси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови с 
зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekst 
бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико  
ара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику 
д слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држ 
но је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен пога 
 вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила  
 да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану 
ме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши 
ну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су н 
који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако 
о му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро,  
 вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мис 
оже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само ј 
> <p>Мирко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после првог конзисторајалног засједанија до 
н подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато т 
ебало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо  
луг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће би 
расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути,  
о добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божиј 
ељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац 
 бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што  
е утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
е, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је  
однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и  
пасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш ка 
д није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви т 
ањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који 
жање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђ 
Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пуста 
убија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пуста 
пач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу 
а мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад 
 књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то св 
 место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пут 
ио је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадов 
 време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и  
 Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо  
у срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо 
о неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и приј 
шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо н 
да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, 
ажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти  
узе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна 
 јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад с 
 опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и д 
новци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце на 
игод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло 
оју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још а 
та доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p>  
 каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава шпиталске новце, а њего 
и руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил мома 
а кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шаре 
је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја  
з амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћији само нађеш на 
жеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место 
бав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који  
 то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да ј 
маљског већ неможеш ничим умилостивити, ал судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Бо 
варајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да оби 
 а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по  
да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и 
д од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне  
на незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и н 
ек бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо к 
пито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто 
пиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога н 
нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је 
ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старије 
лата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов оте 
те браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с в 
празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ  
 на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> </div> <div type="c 
ним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{ 
рућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у р 
 чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мис 
о је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од  
местио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора 
и.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, св 
S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зау 
</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је ж 
елик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више не 
свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да  
 ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, с 
ирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му 
ад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити 
и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знал 
лушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти ј 
 му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је од 
 Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а 
есеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S}  
а небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек 
авдања чесњејшој конзисторији показало, ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи 
 да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поштена човека то је ништа друго, него до 
p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солд 
, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на  
ити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији 
а о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, с 
а је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца 
, од створења света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царев 
ретекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месе 
, од створења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био. 
у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи  
клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, мол 
ека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па  
рашимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару как 
а то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви  
 — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвави 
{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у оча 
 није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим 
му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир ј 
, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, 
парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отима 
pb n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је бу 
њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једно печењ 
ора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Пис 
ри, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако  
бити попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друг 
 дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро 
в Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Негово 
 људи обично пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору св 
лово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале д 
а ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да с 
ко је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по в 
данпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је  
 колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге 
агињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p 
 Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је 
а пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што  
 из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да 
ремена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји род 
ктор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће 
ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S}  
p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, н 
 да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а не 
и само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није 
 посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све до 
тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од  
а баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што 
на, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној мал 
нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов  
ела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, к 
S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отва 
а неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа буда 
 па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи т 
 курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, мора 
’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан сво 
 њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, п 
ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру ши 
ро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби з 
ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи д 
>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај 
и, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је г 
фалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мен 
а су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S}  
ојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи  
 на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпу 
 за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су  
, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти 
ткупити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.< 
 и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: 
 мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико 
да ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај кра 
 дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђел 
о у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи по 
лете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на 
ајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све р 
ио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио 
, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљ 
дроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбије 
идиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бо 
 одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очи 
оред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега  
осподин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја  
, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb 
оће нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека 
ени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли,  
још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда с 
е, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет та 
стив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone uni 
нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел  
 и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би 
егов у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ 
нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег ког 
сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио  
го лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен ниј 
 би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја са 
моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ј 
т милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрос 
у: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одго 
еба се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који  
овек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црн 
научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а  
себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад  
огу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S 
 то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неб 
едан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је зап 
 да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се дру 
 његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мир 
 сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господи 
 на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда  
итаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена од изненадна на 
ромеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута  
ти млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па  
ла га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школ 
ио леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говор 
ола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пу 
ђе зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова нег 
зволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица из 
оље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново н 
 ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам т 
ећем задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оц 
ешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се 
оју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели м 
ог и девојка. </p> <p>На сред простране алвије попине, попео се голем шатор.{S} Под шатором вел 
 <l>Оплетено, зачињено,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек 
и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{ 
 <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије и 
 спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод  
 мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му к 
рмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би 
рце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице д 
ећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставити, пок 
ри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кош 
 извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на  
а масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта  
ати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето 
е да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако ра 
несе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји н 
 помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више 
ија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире на 
b n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уз 
 дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану 
ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да 
исцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновча 
и нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућ 
је могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненар 
лико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а  
вери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, коју чиста душа без зл 
па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пако са с 
жити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје посе, па да ни но 
 док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи  
ва четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у 
 своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар 
, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толик 
оге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаш 
ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад не 
то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једар 
 се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на то сви 
е пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> < 
ад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати 
ну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да 
се; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија у 
амо једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога 
ва земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато неп 
 у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забада 
ћу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес 
твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја са 
старка сарањена, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је ста 
о мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без  
ешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена  
 ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није н 
акој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог кри 
оји уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себичн 
 мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ  
аква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато  
нај, који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Д 
 небити тај господин, него имати толико асне од свога имања колко има као господин од своје пла 
осподе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више тро 
живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесње 
} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену  
бреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш,  
највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Страшимировим салашу мног 
а Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{ 
кавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, париски шлингераји, презле 
пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословц 
Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преосвештени г 
мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из кап 
} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, 
, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је б 
о да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго  
ашимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род,  
</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Са 
ери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и  
а, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доб 
ме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама с 
ини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле пре 
и, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код к 
ако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље 
n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуш 
ом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — а 
е од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; матор 
ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, 
 овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир с 
н остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} П 
и запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди 
, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу  
 хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја  
, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема го 
 матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, 
ише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат ч 
{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасн 
S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна ш 
ог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по ли 
епо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали 
ошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину там 
ске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу  
> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да  
шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и ваб 
оро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама 
стаде нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није 
а си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{ 
сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, ј 
 онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијен 
, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако што  
ије.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда 
ас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У  
Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље ј 
<p>Кад су се Добреновчани, по мраморним басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретне 
Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лоп 
, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а  
алу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и с 
лаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, к 
Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> 
d>Какав отац такав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Мл 
а света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујер 
гу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи 
 вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на поштен 
нче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излази 
т часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачко 
дам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у  
p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш њего 
рим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако нат 
 фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд ме 
" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је 
а у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p 
ло. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p 
је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадовића 
е Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може  
рага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију 
е одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, н 
заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана н 
id="SRP18691_C2"> <head>Како је на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт часа од чича 
" /> под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим  
у брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука 
ен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи сти 
 ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до  
о је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, 
ња ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му  
Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, п 
 са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да  
 дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису никад за његову трпезу сел 
 са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зл 
едну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј  
е прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо к 
е тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо 
и, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да не 
тишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла гла 
ба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене  
<pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади ва 
ињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају 
 <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој бра 
д ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је 
 Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није  
ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи  
о црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде 
/p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сиро 
ко се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у 
 је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како г 
огу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што  
, спарују подмладак свој, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, т 
нуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутр 
же да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа 
ва тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака ар 
је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мат 
чки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад  
вска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учин 
се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Ст 
ш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n=" 
срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мо 
ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарит 
ирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове 
аљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка,  
ду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр 
 ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на го 
о, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан. 
ше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрел 
горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који пл 
ку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништ 
 је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви 
ођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо,  
. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати,  
во је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није нег 
оје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља би 
Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обеш 
ер његовом младом господару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смеде 
p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада 
животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, поса 
у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу науч 
во ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен 
коло, на очиглед читавом свету, скупило баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе 
тити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме од 
ати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики шт 
.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оно 
 вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам  
ан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.< 
тован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p> </div 
с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника 
стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично пребдили су читав 
деније.{S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије.{S} Над светим распетијем, ј 
.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је о 
.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије највел 
 су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни ча 
чем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па т 
ла је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој ба 
, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јеца 
 уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, мо 
оса, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, 
ала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мир 
 све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</ 
а га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му 
и први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог о 
најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела  
 што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једн 
, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан 
один учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе зап 
емоме него милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће пом 
булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, св 
S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само  
а избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије  
а — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад г 
Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је чо 
 пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на све 
е још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при 
ћи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте 
који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које 
жији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, ус 
о, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које већма може 
 да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Ба 
луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда м 
ца црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, с 
ни колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, тру 
г, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div 
оња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал  
у је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца,  
шња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала в 
ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући 
 није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље  
и могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји  
ша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а до 
ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми ка 
ти добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло  
тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чис 
евини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n= 
шустерски шегрти позаборављали су своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевс 
p> <p>Многи сватови српски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде 
у гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, 
е сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небој 
им белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а 
 Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, н 
и венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци и 
е радити што већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост в 
нали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шу 
ба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p 
неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш  
S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поиздижу вели 
а звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
арове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пре 
како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини ве 
 руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сва 
 /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је 
кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас 
аћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи  
о, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учини 
аму божијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост, само пред светим дверима, тиња тио у неб 
е се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86" /> м 
ија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па т 
ајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже н 
тарог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке ње 
 је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и у 
} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре 
е дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта 
 доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дод 
ти ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што 
клања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим п 
ала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело наради — одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А  
е човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још  
мећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад 
чем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на 
 Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себ 
под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва ст 
у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, па повик 
ца уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере се узверени кочија 
ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну 
 у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благ 
Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима наро 
лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, париски шлингераји, презлетне из златнога  
трчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што  
ко молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого ум 
тарци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до н 
b n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> < 
 оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</ 
> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта с 
исам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома по 
тру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: 
итавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива 
ти, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову г 
на Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа 
 је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на  
били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да  
цне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри о 
у, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан по 
 тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на  
 било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом пр 
 овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S}  
ије било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца није било, који  
емисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тог 
исера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога  
какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам 
а будне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му не 
 да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе д 
одеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир доче 
 тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио 
енеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, та 
 први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а др 
<p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједн 
свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого о 
hapter" xml:id="SRP18691_C6"> <head>Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје млад 
, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној с 
о бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди 
 се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји  
и га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу к 
би мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на г 
 учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добрен 
p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се  
 да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у 
покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко 
, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби  
г оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n=" 
 брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, мо 
упе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарат 
 вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, 
да што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{ 
бито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се  
о толику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели,  
ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз к 
а Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог  
је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за т 
 опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добр 
ад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању ди 
о је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, 
 пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срц 
ам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још тр 
а ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Напр 
је моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од нед 
а наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Им 
, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога  
а <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како  
друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све забора 
желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100 
Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у 
— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши р 
Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да 
 вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами ср 
м ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од  
учинити, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати 
ћо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се 
дом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шу 
 и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже д 
дне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је 
себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му 
ш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га м 
ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и б 
ј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо 
чар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако ш 
вом добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p 
, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} М 
S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би све 
угчији дао пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро 
ест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал 
>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="subSection" />  
вор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком в 
и месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров с 
ло да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју про 
цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна  
егу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај 
 кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле сру 
ког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има  
а врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико в 
ено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, ка 
у, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S}  
.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у јед 
раво.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, 
ого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неб 
ати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а нијед 
с — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не с 
у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан 
аку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде  
 доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да с 
же, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимир 
уче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине 
, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја 
Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе нов 
у ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни д 
није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо 
сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мир 
ти који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родил 
ги опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нераст 
за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја им 
, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше час 
да би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, а 
 тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби  
иркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, 
ца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{ 
Тамо толико пута ти ратари покваре, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није д 
 кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, шт 
притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имат 
а се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда ч 
 кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар  
ду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S 
ријатељству чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги би 
не, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар 
н би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да јед 
нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни 
 напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} 
рати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познај 
о да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је приву 
атрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Докто 
 и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал 
орају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно,  
шта то уједаред, после таковог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз  
реповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> </text> </TEI> 
age"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Нап 
богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ј 
ашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им с 
 не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим ро 
да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије тво 
тану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил  
p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница к 
, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут свој 
 да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на ко 
ука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му  
да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Ми 
и ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодри 
ила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n 
ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су а 
 каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво пи 
ме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S}  
У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унак 
 с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, 
стио.</p> <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније  
е шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомес 
атили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред  
ад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благослове 
ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује 
и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка по 
акова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће 
 <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Са 
је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S 
а један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и ј 
 амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па  
ion" /> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незна 
S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> 
 да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су  
тина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста го 
амчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Д 
сли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога у 
 мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко 
на прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо ш 
а вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није зна 
ловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори 
диш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирк 
рену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у пр 
.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Је 
у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писа 
ичиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога просто 
а.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу н 
арохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки  
 Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде —  
лестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му ле 
 је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ј 
{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> < 
, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће шт 
, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели,  
је.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац! 
. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави г 
д су други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђак 
и се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, 
, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је ср 
писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко о 
и су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија к 
ико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разгова 
да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православља бо 
нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још  
говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми 
кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milestone unit="su 
тог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити свештен 
шимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: не 
о, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је уме 
г њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели  
јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне 
није ни пакосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, к 
 није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Сват 
ти. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него ко 
по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, 
колаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све могло  
оју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, з 
и попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки почињали  
, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Д 
ању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добренов 
то.{S} Паметним Добреновчанима навек је било милије помагати него убијати, подизати него строва 
вршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било  
вда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром д 
е кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одгово 
а и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирк 
л Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор  
Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онак 
 би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио уте 
ади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, 
ку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро да 
 шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За уч 
ни Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затв 
о је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја нево 
кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мрави 
рка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети ота 
е пред њим затворила, ниједног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућ 
љности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташн 
и су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете  
еиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опр 
оје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињ 
 учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега 
е ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога 
 је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и 
и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него  
удне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби  
ло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у ку 
заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S}  
атељству чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирал 
 заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи опш 
оклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву  
сподин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да  
поништити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова нај 
али јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпез 
р све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре 
Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и  
 што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с 
стаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшими 
бри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња  
, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо и 
ње Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала 
о учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у кошта 
инари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, о 
 је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшим 
 били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место 
итава писма црвеном оловком 10 написано било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица. 
о писамце.{S} Споља ништа није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незн 
691_C0"> <pb n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом,  
 и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p 
утра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си 
{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, та 
 писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку ње 
 то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар  
зо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се он 
 био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{ 
само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли гр 
} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара кр 
ад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што  
 неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само го 
 кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише к 
<p> Драгиња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написа 
еш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај с 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов 
ри и читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију при 
ко управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави  
 леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо 
њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страши 
Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим св 
нцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им 
е новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да 
ебу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме ј 
се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и кој 
нограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости прими 
за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div 
 раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су  
е новине.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи  
p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу в 
ви сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је вели 
и чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="35" />  
осподине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> 
роке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи  
це у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се 
ле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, 
лазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности 
д питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна ж 
ајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем г 
ку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним 
{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ру 
 поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња би 
 се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом до 
иљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, који изданке  
ју литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драги 
се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоћ 
ако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изглед 
опио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Месец дана  
ало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је 
аредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет мо 
удаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости  
ука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело в 
амо ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос,  
 одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које 
није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући 
 бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај 
забере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме  
таре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти 
ити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода коме 
ом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је д 
орала, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди сед 
, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мат 
="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S 
ичком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред  
{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе иза 
и душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свеште 
њаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам не 
ре. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви дру 
 Миркове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан дан.</p> <p> 
је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то. 
кад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, та 
ко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учи 
ц држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења за 
аљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту ж 
етку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>П 
да од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па 
е и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нет 
 га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је ка 
последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји н 
и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а ко 
вци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако  
у.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа. 
о је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, 
ати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен 
оји се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединц 
на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет  
уку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је 
то долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сир 
шки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад  
ве свршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благо 
ему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиротој удовици не 
ане онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа не 
матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај д 
весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зат 
Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу  
 овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове 
исмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко 
и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђ 
кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код пок 
 онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном 
ла до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје оч 
 тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје дец 
вачког.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради ја 
о се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро 
не, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се 
а после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је р 
p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару 
о слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискуј 
 нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Влади 
лове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо 
незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како с 
твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И мој 
н.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња  
, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели. 
о молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити 
лаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала —  
н је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, д 
ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се  
ће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господа 
ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што 
 јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш б 
имирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <h 
и кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвеште 
ашимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p 
.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас вол 
, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити 
еновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Чест 
сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парох 
ква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. <pb n= 
 се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Ов 
<p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни п 
 прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, је 
аша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је ист 
подин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва го 
иједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мир 
ожеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му каж 
о место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</ 
је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук пре 
ји као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме 
те да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта  
 било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећ 
мчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад с 
тра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди 
 Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати би 
мо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико  
стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чеш 
к младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слуш 
владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небу 
а зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај ма 
 они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а он 
> <p>Његови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва доб 
 а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у вин 
, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n= 
.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста,  
ју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> 
ња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „мил 
> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, ка 
детињству размажен тај никад човек неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није цере 
могу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немор 
век неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче,  
и Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, 
и баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p>  
во зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте  
а сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда вр 
 парничару: неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. < 
еоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се 
рестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је  
Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Ст 
S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од и 
 служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер  
о — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— 
задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан 
} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји ј 
нда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничиј 
ио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је т 
</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво да 
 бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том непр 
код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје д 
мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него 
к, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравиј 
ог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> г 
н, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школ 
ви га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одпр 
авек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="48" />  
вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га б 
ки радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О 
 присједатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и уну 
 па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева 
"SRP18691_C6"> <head>Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма 
ен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у л 
ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може б 
 само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незн 
 плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа 
ако незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни как 
> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћер 
дине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Дир 
 немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе 
Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћији само на 
 своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактов 
о је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја  
овора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Мирков 
 казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p>  
грејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са  
к сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је о 
орам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при раст 
л поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су сле 
ном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би на 
мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир пра 
ничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с т 
ој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док усп 
 на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштова 
творење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који 
, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добренов 
 — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод 
не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош б 
и си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов ишт 
ере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати 
знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, 
ање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца 
мати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина  
три?</p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за свештеника произведен.</p> <p>Од варошана нико  
и.{S} Његове волове није требало на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или  
Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S}  
и се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ћ 
било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло  
лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, м 
 очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја са 
ише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој д 
та ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш 
и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, в 
 пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће 
им светим писмом, са својом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста от 
и да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији н 
 ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, вели д 
д пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам  
 <pb n="25" /> доми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого дост 
 ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> </div> <div type="cha 
може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пр 
Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и 
у у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће с 
се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћ 
орити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу  
к јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могл 
о се и из светле науке христове разлива благодат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирк 
т жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека бу 
да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу доликовало, него кад се невином тичариј 
е бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грд 
 <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.< 
ве то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те во 
и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сад 
8" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво м 
о живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком народу донаша, у данашње доба код срб 
p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијо 
Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од  
 ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> <div type="cha 
ше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> <p>После тога помоли се старица Б 
 се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји пр 
стизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво — доб 
о се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек  
м бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и за 
те Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу 
а богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа 
расоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора 
> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} 
оли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> </div> <div type="chapte 
отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ић 
а прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличиним брату у гос 
{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида  
 а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p>  
на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> б 
S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи н 
 за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише  
моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица  
дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла 
 то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа с 
о кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мир 
м брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога простог оде 
к отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају ов 
мами чобане од стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, п 
тером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела  
овом, као што се отац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога 
 је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи 
е нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му се за 
е добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити 
и мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, 
/p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал  
и одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су с 
 бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са св 
е — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца  
 су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Мол 
амрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити 
и фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у к 
у је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продав 
ло збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим  
<p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро 
е узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као д 
ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добр 
обрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му 
лашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрос 
е задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо 
еља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по с 
сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је  
{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил  
и, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко ј 
а самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на пра 
мо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко 
лакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неу 
е њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога 
 богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који  
је Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити 
мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та л 
неш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је си 
ои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо з 
само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао прим 
ће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио. 
 праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом д 
 мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био д 
ани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га чет 
.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, 
 ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и  
 И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="68" />  
р из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се 
је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима св 
да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и з 
ји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ л 
идиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна чове 
во срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} О 
на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добре 
ре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче  
све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би 
ш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај 
n>.</p> <p>Пандури се прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једа 
е натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, 
а му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мир 
оба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил 
 небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дак 
ђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје зе 
ју и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се 
браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама 
 ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је м 
радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још дан 
ство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p> 
е јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се на 
 ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије б 
 слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће  
о, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу сас 
ду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p> 
 греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје душе, 
ож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изг 
ори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег то 
лазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ј 
е од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’  
тећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од ство 
а и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до  
ежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек 
:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе ми 
в ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост  
, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје 
се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Ми 
е додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послов 
 новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео д 
милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, 
је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце ог 
тника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења света,  
, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље 
 — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери 
лога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо зд 
 казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет оду 
 Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цар 
делац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и ста 
авио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли 
кајеш, него се окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим п 
вали су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траг 
ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само д 
ве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је  
рко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, 
 оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а 
а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одгово 
 нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, ниса 
 ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га з 
гиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је  
8" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу.{S} 
то се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, 
беони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и за 
а никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек с 
 био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко 
ниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да свој 
C17"> <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га г 
анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога сла 
ребо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју упр 
:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па 
да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подлож 
ди, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у и 
 а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин дирек 
 речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треб 
ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад 
је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испреч 
еп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најла 
 од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срд 
ро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу  
се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиромака, племенит господин нуз прос 
ога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} П 
 кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Ка 
у преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину провед 
Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо ње 
ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти им 
— ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди луд 
 небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења света, подизало и рушило 
.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} 
огатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, њ 
ети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у 
о двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му п 
омагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће га 
на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана 
а ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, 
куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да бу 
 његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је  
ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештеник,  
 ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, н 
ајгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> мило 
иш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћ 
своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном жи 
.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је де 
.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод р 
 напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а 
га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гри 
и?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да 
а па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни 
и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту т 
ги други, по речма једног мог професора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћ 
 одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" /> новце жд 
бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна ст 
ш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми  
tion" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал 
 мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како му је добро било 
 чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, д 
и, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ напред уживаше, како ће  
ут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и 
 полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо своје ђаке да  
м мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње  
 добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свиле 
јшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и  
ова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови говор 
 стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p 
огом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука  
ичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка  
ла.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није 
овемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас п 
</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Б 
, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин  
букао своје спремљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с  
теља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи 
о оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би  
м па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му ниј 
пштински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо 
не, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнад 
 си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам м 
ино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре 
ом.</p> <p>После тога помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна  
, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је 
пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кућ 
Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вред 
тарости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити 
а, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, по 
<pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рука ненече 
есног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што 
а ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела рук 
јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу м 
 без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадоше, упалише сваки своју — звезду и  
уде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> <p> 
м устане најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је ка 
н ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
у: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву  
о паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оп 
лаве, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз д 
бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бо 
ју правде ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S 
S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господство уки 
од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити,  
 трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јо 
 бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у  
од срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди се 
 моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је в 
„Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла  
а интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Све 
у чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </d 
ка се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене  
д води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, 
ву чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p 
Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и в 
т покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако  
.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену сва 
 што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви  
њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бр 
жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам к 
ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда  
атије таласало.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ с 
са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал 
аје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је ам 
етници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на б 
 свештеник <pb n="104" /> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та ве 
 баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> 
е те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пр 
 су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девој 
се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, п 
амо два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је св 
 ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу преда 
нику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срц 
алеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино голуп 
 пенџери, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен  
ча Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рек 
, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као п 
 сатанине траге од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бди 
домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће  
и једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући христијина.</p> <p>Цркв 
 друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако 
/p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајк 
а то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући 
а видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости п 
 моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било 
ад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он 
 светле науке христове разлива благодат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу  
учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p 
ашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, 
 онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије.{S} Над свети 
ело највећма Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре свега научи славити.</p> < 
 казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме ник 
та преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта зна 
е, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бо 
S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, п 
овлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кад 
 док се може, само радити — то заповеди божије — то заповести царске незабрањују.{S} Рад је нов 
живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истре 
мо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Ј 
а, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора  
идана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост, само 
ним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга  
јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне од 
, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кош 
и зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необуче 
ро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаво 
ле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служитељи његови на света посо.{S} С кора доле  
 у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи 
ство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и господс 
е, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта 
нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божиј 
 — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук 
ви па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што н 
тровали, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид на 
праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се од 
на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу та 
ле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола  
акав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S 
ш није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита з 
е моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Б 
гат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама 
и, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетре 
ле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код к 
епа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су так 
а. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била дом 
је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити н 
ога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се неб 
знаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаво 
рен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога 
 Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад  
ти мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознај 
боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого 
ај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у ко 
д тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па 
вила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне 
ш је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик  
и, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, с 
у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук лад 
ко је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милиц 
правили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у 
 рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда докт 
кад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није 
же ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава шпиталске новце, а његове  
т у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело 
 се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља пла 
кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кос 
 и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан 
на</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па 
.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у ва 
м раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива го 
 Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови  
оносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мир 
неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на  
 да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преос 
 шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а  
ају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи имају 
никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p 
отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне  
> <p>Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у луд 
ду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да и 
 продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на  
а вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад питала 
најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњ 
та. </p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се нис 
а затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непосл 
ати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме  
м ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо на 
в свет пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај  
де.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, к 
м брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} 
добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још 
о седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да в 
 оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од другог у 
и до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је  
er" xml:id="SRP18691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новин 
рке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на ј 
 да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’  
пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш  
ad> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошн 
ешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се  
ћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји  
, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој пар 
 у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се неве 
у се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи 
еба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да 
онесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и нем 
="chapter" xml:id="SRP18691_C15"> <head>Боље добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност уч 
го жалост при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нес 
с другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да 
 Нема над нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, 
 га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне 
 па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као ш 
у и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је 
а.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S}  
ик што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчан 
, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, н 
аљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учите 
овара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим л 
у, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него 
само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S 
и кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао  
 на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсц 
дава <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи њего 
од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш 
па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рунда 
же, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а 
опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ј 
ењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на 
реба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још к 
вљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша 
ћи лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно о 
м држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу  
и Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако ас 
о и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си с 
е Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чич 
се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа  
га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам  
заћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разу 
т је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта 
та ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n=" 
 Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама в 
, на своје најгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n=" 
ти, ал судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ј 
аш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти пока 
већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком  
 здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен мо 
уке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, ис 
ј син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру н 
у! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи 
же <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега 
ти.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по чита 
ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види  
Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је тво 
о ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, 
ег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свет 
е чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату 
 мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p> <p>— Нис 
ако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које  
аучила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја нез 
ка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него постаје, па има 
 учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом  
аком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па јо 
е дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је њ 
у: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу пред 
зведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а с 
ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовиц 
незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел 
. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка  
 га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
а дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер 
/p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, које због понижења 
жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота 
ратац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и 
ама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца 
не коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јут 
{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а 
p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S 
 мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па 
ом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко  
 да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње речи Страшимир 
еби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине  
имир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прам 
еговом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, д 
ле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је  
бреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и к 
и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и 
а, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на св 
идили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опе 
ђам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
м, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n="109" /> владику, који  
а је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па  
и ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета  
ба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко 
г данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди ког је  
уда — онај понор светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору 
у деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај ишт 
 је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат веша 
ословом материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чис 
ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> 
селише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку дел 
етом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; в 
во за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко покл 
о скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорит 
Мирко и опет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да 
еши остављено стадо:{S} Немојте плакати браћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе већим м 
о нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестр 
а сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да  
 ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити 
а и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за м 
ра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде 
 нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца 
је сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p>  
—ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад бо 
 малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добр 
, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбо 
ти доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба б 
p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Ку 
у се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крва 
тка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, в 
а бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати пла 
ња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је л 
ш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није  
д удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за  
{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једа 
уће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја не 
у и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав 
д је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, за 
 Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одгово 
е проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепс 
творена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, а 
 овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле т 
ало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — 
октер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио  
дила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има 
ча Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква  
 Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, 
људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом мо 
<p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једн 
го да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек 
е бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст ј 
много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, 
винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег 
ction" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку 
 новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз г 
н свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} М 
е због понижења почасна писара варошка, бризне плакати.</p> <p>Писара ражале сузе девојачке. —  
нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити  
ав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, н 
и, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и з 
 је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку 
ћи код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати но 
авеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уј 
делина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још н 
а оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим 
.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванај 
агано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није до 
} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћил 
p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем о 
брен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала он 
еверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирк 
едо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља 
ала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Ми 
 бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће друго 
обијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал 
одина има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш 
ода Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновча 
лико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају  
деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb 
гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски  
а <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце о 
сподин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.< 
, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал 
таласало.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се с 
на мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гл 
oreign>.</p> <p>Пандури се прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га 
није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшим 
у сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они 
 твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} На 
ветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лу 
баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C 
оштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима че 
чињено,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек,</l> <l>Поведи  
мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо твоја сестрица</p> < 
 и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна. 
> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква слава у  
дите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, п 
ћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с боси 
„устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у 
 морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил у 
е бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молит 
} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био 
мораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша  
јо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било без њега  
 њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опе 
 господин постане, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небит 
 ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке  
нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти не 
е, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те 
ај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Во 
 што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и  
т, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем  
и му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одго 
оћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се т 
у свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти 
а платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим бел 
те. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро уст 
Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис так 
емој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О  
е курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћ 
 више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма нер 
рјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Оч 
себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — н 
а да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина 
јбољег пријатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се  
т шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од зем 
чили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њ 
то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек  
а, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешн 
све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал ка 
пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S}  
екно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а ја 
ико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, ко 
е дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две  
ни купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> са 
, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек 
шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, 
ожђе на прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје избечи а зубма за 
 се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милице ти се ниси удавила, п 
счупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш 
а је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прим 
 при растанку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма 
але доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне 
ар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит г 
дока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит 
 чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце,  
 незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он н 
 који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на 
пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да нева 
ста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на де 
 српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио,  
ам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он  
гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, в 
оју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је  
а његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се 
ивају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда  
 у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — 
 има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> 
па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима  
 мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући 
оју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирк 
ојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у ј 
о се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће 
ени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да  
 бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на 
тра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на до 
азишо.{S} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ ја 
и Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ћ 
фалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке желећи себи 
 обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај и 
равди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што је на мен 
препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља  
 добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свим 
вчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста о 
ју.{S} Са својим сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га  
нданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од т 
да, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би 
ца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква 
а лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да ми 
ле, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је 
Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама 
 па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му је прк 
 нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал ш 
 Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p>  
с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му 
новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и циц 
а зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје 
лићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешк 
угчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон  
 а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили 
оварите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би д 
више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко до 
 <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то  
би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш 
 види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— Ко 
его разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина ш 
 бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград 
авана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он и 
се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком п 
p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћ 
нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вук 
 бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за  
 <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђако 
 Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно јед 
дио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била 
ре, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете 
и господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешал 
 будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га ус 
и једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде 
а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успав 
је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате з 
се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за сре 
S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. < 
, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо,  
алаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S}  
амо ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фал 
те то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је 
те грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје  
Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете 
ур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати. 
у своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла  
је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је ку 
је важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето с 
са Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Ми 
, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем.</p> <p>— 
едаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја 
рећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И нама тре 
вцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се дос 
 у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што неп 
ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, 
ко је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију управо цару, да 
се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свеш 
а једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом св 
 већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да види 
је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу  
на, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S 
ш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, д 
иће за свештеника произведен.</p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково 
бреновачком по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући отићи мор 
адовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се  
су се новине о учитељу Добреновачком по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је општин 
 помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мо 
 фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> 
алте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали ст 
а мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање к 
и тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је оти 
се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе бољ 
домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и нечека на М 
ог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, н 
поји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а о 
арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава в 
 Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му гов 
 глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невес 
</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко изв 
у у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога простог одела, ка 
а придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди 
м, часни оци свештеници, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно вин 
трасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над з 
оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то конзистори 
p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на у 
нади, које због понижења почасна писара варошка, бризне плакати.</p> <p>Писара ражале сузе дево 
ало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момач 
ва ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{ 
тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така чо 
е велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуб 
ки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два пос 
јер страу господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше 
људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији кој 
стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радо 
и нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди 
је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га буд 
 — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на  
рице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви др 
марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати п 
 смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми о 
а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажет 
 се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако т 
исали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија  
хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.< 
ћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател јо 
есташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у у 
лети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек 
и: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакал 
 онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти с 
аку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од гро 
 му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом св 
 гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем 
ода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и с 
љом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солд 
бро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — П 
а.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам посл 
 ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, к 
у обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи шт 
 фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је п 
 утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сам 
 дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте 
и што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p 
е је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна годи 
и браћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, з 
о, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У  
и ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па про 
то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако  
верујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир т 
воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку,  
— имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— На 
ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти 
екајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа н 
рне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; а 
 то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо С 
атило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што  
поведио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитоми 
к као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш 
кте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Ар 
икад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац шт 
свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је 
 истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} Т 
 то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко  
кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима народе, по 
црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Радити треба док се може, само  
рца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен зак 
 другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је  
тише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <di 
опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, д 
место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S}  
трчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мрак се већ почо п 
 му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко св 
ећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опрос 
је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C 
о је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају. 
га заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може 
} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди  
.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div  
ша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника н 
м, који се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је ње 
ти даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће  
бела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и  
у се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти ср 
ц неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S 
гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле бом 
 па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигов 
 Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и н 
ад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке ч 
у што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво  
ца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује т 
 и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и  
на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја 
n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад г 
подин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, так 
ди казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, је 
 је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу  
није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p>  
 човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал  
/> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили са 
и, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још 
 које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди н 
 па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ 
дин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта ј 
него прима само готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа д 
да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пуст 
а мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младен 
а, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца пат 
 оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу —  
 све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се  
 све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и ж 
дила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>Н 
Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен мо 
и кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити д 
и нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се 
 n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пише, него 
отребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, јао се 
 радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је  
ква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла, н 
ду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се  
 се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са сви 
е, попео се голем шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије редом,  
и и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу н 
че мало седну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица о 
олико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко с 
 школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар 
есет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју 
p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па  
/p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу д 
 је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио 
 и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна по 
о читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, 
на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што буда 
ве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек с 
ш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако 
ено у служби вечерњој призивати свето и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по једа 
ови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне 
мире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајк 
 га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" 
дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ј 
S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се ј 
S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи 
ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а добри п 
лебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел доли 
, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ћ 
терес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођено 
арачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој 
ко ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад  
а је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обал 
овије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крив 
 није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n= 
, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми  
, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи с 
христове разлива благодат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од т 
и.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она 
шта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десе 
 гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело л 
ош добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div type="chapter" xml 
.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године 
 чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чи 
прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{ 
, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће 
газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера при 
и.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала  
а Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ ј 
и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се  
а.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је пону 
лаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“ 
рпским сватовима ништа друго није, него весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који 
ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добрен 
сна удовица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златн 
њу и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свиј 
и, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђако 
> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подвикују, деца ск 
тери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру 
b n="96" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима ништа друго није, него в 
луднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, ка 
ст, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлиј 
н човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неб 
тако обешењачко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче 
 још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први  
 дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас  
 итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је б 
у може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни б 
 се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећна жена није 
него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена 
о, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон 
нда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби бил 
 већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прег 
 цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пре 
ти и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вук 
та је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче 
но песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div type="cha 
есет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам 
 <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на 
бегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да пов 
ку, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су с 
<pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге  
е су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе 
м у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни с 
ије прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и  
био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво суди 
о заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је ота 
Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свет 
 је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво  
.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сват 
о, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори н 
спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао сво 
пет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та свак 
ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти с 
ли, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслања 
Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она с 
 појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ 
опина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева 
мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко  
ад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим умилостивити, ал судију небесног може 
лачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га ку 
одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца ниј 
ештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па 
ни које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди сед 
ари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије  
>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна уд 
 <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пише,  
н? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зар 
свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да поб 
 лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи био 
и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде 
 Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога пр 
га, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{ 
уда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим уми 
место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо среч 
ола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, 
ер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, пови 
 само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим  
аћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Па 
онеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се осо 
та наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну 
аја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубре 
ема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: нем 
ilestone unit="subSection" /> <p>Све се већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио  
да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје свак 
ећ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си би 
 сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко тако — Т 
 <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бро 
 отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види  
ion" /> <p>Малаксало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад запева 
рмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, та 
ли, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњ 
 ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и 
орци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марк 
а опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај му 
речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за из 
носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречи 
о, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и до 
ају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврат 
м ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је  
} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути м 
лађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником 
у кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац ис 
чекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган инто 
бицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драг 
 је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам  
 молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p 
је ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се 
ети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и кој 
„држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.< 
а га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га довед 
шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су св 
ти, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је  
мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позе 
н за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се ос 
е стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост б 
њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се по 
аје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал 
тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе г 
абрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома  
на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе пи 
 да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро 
 му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда  
а пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазиј 
{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома врати 
сима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ва 
рино крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само род 
ћ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жал 
в копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијат 
ами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега 
од ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> <p>На ове р 
 спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једн 
ево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико го 
ра погинути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није 
па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, са 
емојте радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви п 
 боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Свак 
уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач 
ва мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <p 
ветка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доц 
лаве око ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори к 
 за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Ву 
 — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад ј 
боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по 
>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у ку 
 у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — је 
лико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја име 
во, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу  
ем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је  
b n="116" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплач 
22" /> <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке,  
лижава, коловођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи н 
ашимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чоб 
Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болес 
 те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко 
ат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио 
аумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бро 
 су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан 
еновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња чи 
ија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказивању једва да је дес 
 <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил сп 
, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онд 
 одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у 
бреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се н 
ин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} З 
ви господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се о 
њем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати свето и великолепно име оца небесног 
јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву  
 за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити  
 и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти ко 
а у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чу 
кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <p 
 зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир доживи 
, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после  
ило тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Ву 
му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити  
ачинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако мил 
ави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта св 
 признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог да 
дати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу сво 
/p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше д 
 док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљс 
е.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским ут 
 што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоћ 
а га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђ 
су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањ 
а с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала ј 
е у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кне 
 вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије каж 
ђен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један арамиј 
 ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне 
 унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је о 
 и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти м 
м вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, 
ће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна 
 на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло  
на старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшим 
ући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на 
читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд 
дати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечи 
обрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш 
те, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали 
дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га  
виси оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите  
з то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и т 
ти — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да м 
 меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами 
егове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил 
p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривиц 
 /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте м 
ако ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти  
 ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти траж 
бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да  
оворим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадит 
 код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p> 
Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног не 
учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота,  
{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да в 
Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћ 
 хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, 
руги неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговор 
ивцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би  
p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо 
p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам 
у на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; а 
Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћ 
 кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко д 
 ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим уч 
волте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S 
 <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S 
иди јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он  
него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је  
а је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пу 
 се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и п 
ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчан 
ога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда с 
 господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражи 
" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на  
ри и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове намести 
 сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја 
 тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је 
сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и  
невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жа 
 покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и  
осу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плак 
 видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера 
питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Д 
газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим,  
, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гле 
ела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па не 
уго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с 
 оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет мес 
ет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен. 
 а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене к 
 n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господи 
о наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с ти 
’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је те 
ани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје  
заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па 
ј.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене гл 
опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се ко 
 једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тог 
} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да 
— ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах 
 Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да при 
ебије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христ 
еђе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене о 
ајволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сл 
, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, та 
 катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би кри 
рдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди 
а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суд 
 Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толи 
ан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо ч 
ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, 
о челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради. 
ад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је 
 га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори 
ише добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је дец 
 ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да  
по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Н 
е овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле ник 
 легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одго 
а молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу каза 
ове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по чита 
о сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци д 
ве своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро 
ко мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, 
ка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућ 
 свом другу у богословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано тр 
и кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта ј 
 су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора 
едне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око 
ом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши  
рно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сир 
 само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мир 
а се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone unit="subSe 
писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко 
.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове 
ну кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва та 
 видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да пр 
да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твој 
ч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта 
је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен под 
зати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме з 
а ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чи 
 и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже сво 
лико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће  
ј удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А  
— реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог 
</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— К 
га опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд  
 да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћ 
д и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди к 
само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помага 
 и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај 
ка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га н 
 могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p 
 ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбља 
ену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце неп 
ића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два да 
таије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126 
е дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазиш 
 И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му  
 бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.< 
ела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, ја 
ма је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани кој 
а домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> 
 уплашена од устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Не 
ркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одала 
очине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.< 
п је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са свију  
 он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирк 
ала,</l> <l>Хајде коло, наоколо,</l> <l>Виловито, плаовито,</l> <l>Накићено, навезено,</l> <l>О 
 <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, п 
уги господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке 
о злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заме 
аш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приво 
н је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан 
опа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже б 
ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да г 
За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра  
тар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да 
бри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло у 
} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко  
шира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића,  
 на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се 
и — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на ј 
ова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па 
 школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кос 
о ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у је 
<p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња б 
ујући христијина.</p> <p>Црква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм бож 
о би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва свато 
руго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе  
ме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придруж 
 на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет  
курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали  
је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капе 
Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до зе 
сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш 
соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страш 
недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, 
> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да  
ел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у 
 прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Ми 
 одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко д 
 бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било т 
чима честити људи вредити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бис 
научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учит 
одкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од 
обра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Доб 
ремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад  
 зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљин 
ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им  
 спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста ш 
 дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S}  
 А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није наш 
а се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на  
 свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доли 
друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел т 
 добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад  
 <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут пр 
асмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук,  
и одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером запла 
ра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму на 
 на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав,  
ом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори 
а друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине,  
 пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној све 
утри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добреновач 
носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, и 
 Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му о 
д одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вр 
 Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве 
ји само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина крава мора  
ирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један  
ав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили 
 нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ниш 
бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву неми 
 помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслу 
ћ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостив 
амоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза 
а Добренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кр 
S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, а 
чувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико сестрино преповедање, каз 
 Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа 
д домаћица сама краде, онда само толико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се 
.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год 
нзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни св 
о јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, как 
овати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш на 
онда само толико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа н 
а његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра неми 
 је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју гл 
а је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ај 
 више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе. —  
био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било о 
 је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи  
сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско 
ило, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на н 
ја из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко  
оје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој при 
репише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онд 
ја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која не 
Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукама, превасходно — 
лаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал 
 парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, него се задовољава са клечањем 
 мог професора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да н 
ворити.</p> <p>— Е онда причекајте, док владика неизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Кад су 
 а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директо 
бира себи свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће јо 
 школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за ка 
 Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи општинско право, зато  
е по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина  
 бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитај 
 моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре му  
ачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n="108" / 
жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за 
та који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро бил 
ожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати  
 мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу брат 
ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис  
ћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па  
писмена са собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док влад 
рате; ако недам увредићу <pb n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увред 
ра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније  
 мраморним басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном поја 
 јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и 
 мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и  
е угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и уч 
је ко господин опет он недобија никакве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{ 
би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је  
 кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је  
кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дуж 
 дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је са 
м ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је 
ијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал 
о за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв 
опис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису 
 њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су  
чно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио 
68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S 
ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} 
 ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, 
то је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру  
/p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвес 
неколко фати одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, криву 
лепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора,  
ац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он де 
расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке ка 
о ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Ја 
овођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зов 
а па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> < 
мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватр 
ари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, 
 она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи 
аку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи ч 
а на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију  
, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од  
 с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба п 
ровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном 
рио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац  
рет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га и 
е, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа дић 
оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму  
>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелд 
тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени п 
говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ен 
шак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, н 
, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија бољ 
</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој ч 
, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка а 
е и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође 
тавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне  
и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, д 
први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у  
ала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни тре 
е мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле с 
а као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад с 
е, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на др 
ински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена од изненадна нападаја, уп 
те звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи ч 
ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као  
о војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>зва 
 Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено 
амо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, им 
га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за 
но, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, 
че и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} 
 се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја њу не 
 је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како 
школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел м 
м крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покај 
ми они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а и 
метни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691 
.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, пом 
омисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем  
та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки  
ло, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега ј 
о да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунил 
 печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пр 
њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица 
иница, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „ 
 остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Доб 
ml:id="SRP18691_C6"> <head>Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба на 
задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирк 
паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он  
пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солд 
 шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан д 
це.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се 
ешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, теш 
то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико ни од ме 
аше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да о 
Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно.  
, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај господин, него имати толико асне од сво 
 једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове 
већој су се тишини свршавали.{S} Његове волове није требало на пут бичем истеривати, само реци, 
ло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један  
е оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби 
д би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вр 
 овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду љу 
е рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из  
евна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитеље 
је тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си 
иле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Ми 
е Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му нај 
оди.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами доб 
и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кум 
 ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља 
с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} Па ш 
и, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати,  
 је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирко н 
ојој домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, о 
м, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, д 
бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му ниј 
та је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси 
 ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуљ 
 <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно. 
ли кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел види 
мам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му по 
, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и 
{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру ме 
 што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај,  
ринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра 
и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуг 
ге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда 
 ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За 
ога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се њего 
 своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од  
зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чоба 
то су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Рец 
мама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко  
тању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда  
 испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, кој 
ина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У п 
ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци тамани 
а добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно 
а боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад  
лу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај пе 
је, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божи 
чинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам м 
етише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да 
божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола сл 
дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије  
те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86" /> млад г 
 је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку, зато што су му врапци 
ши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>—  
ћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново 
ца па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћеп 
 собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани 
 његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, 
S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, кол 
лица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није 
 једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрч 
у га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљед 
ији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весе 
што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господара,  
ом.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа  
ер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједно 
е, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И 
елаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газ 
редаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга де 
остурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту 
хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тр 
тења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бо 
 врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окрен 
но.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би г 
а је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће д 
 тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп ј 
депутација на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је  
кан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са 
а меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако т 
ертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћет 
тере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштењ 
 млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора. 
који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови  
 вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој му 
афу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови,  
 него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала 
а Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја,  
 <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једно 
 загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu stoji 232 - 
 из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар мат 
мити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче почи 
и допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је 
у а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добр 
> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матер 
ије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изг 
 савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње 
 може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какв 
тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика 
 нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како у 
 се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати мог 
о да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу ст 
досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу пов 
ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у  
Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад 
чна госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с 
ни да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте ј 
 што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам  
му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати таког човека; оставте зле, каже Христо 
 раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радовима мо 
лни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје 
е на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове сво 
рени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија пад 
је врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного ла 
<l>У попова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога  
 нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје,  
вечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се лист 
нако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у о 
еваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спр 
ни, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би 
 трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме се 
јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чу 
и само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p 
кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа ора 
о није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} С 
е у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је био бли 
о благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити  
У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који  
 граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим с 
нгераји и хеклераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио ј 
 да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су 
 чисто трго.</p> <p>У прва христијанска времена, чедо моје, отговори добри отац, — није се нигд 
Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива д 
на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пруж 
придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драги 
молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и придала се да до 
кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше 
и криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мир 
 плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а  
а непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала 
а се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па 
аће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако  
 га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај 
оветку преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину п 
ум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће В 
ућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плу 
и, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној своју 
н је био дечијим непристојностима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни 
стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, 
е Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није 
да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очим 
Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио 
псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски зап 
унаку, који неслуша свога старијега.{S} Вук није научио никог слушати, а солдату свако заповеда 
им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песниц 
{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо о 
 казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изг 
 Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, ш 
ри Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скоч 
а га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунак 
аци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је дале 
ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p>  
on" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде  
школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је в 
је доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силн 
 Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу ра 
чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуч 
виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипр 
ав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни  
ду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га нек 
 што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж 
миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хе 
у и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код  
рзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да до 
 <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Ст 
чесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, 
у, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; 
е овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би 
на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио ј 
p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јаг 
олски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег ч 
ке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили свак 
</p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а ле 
пођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му ост 
е умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој 
еда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у ком 
о.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога  
ама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би зна 
овек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том  
еш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке 
ајвернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псе 
добио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, 
о марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса. 
бешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем 
о би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле 
д сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би  
hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда 
д то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад та 
 у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти ота 
 неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год да 
ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну се 
кли <pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливад 
н се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у б 
у оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у гла 
ш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад 
а ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира ја 
ста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју глав 
имир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе 
и био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи 
мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} К 
има његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог криви 
ек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p> 
миру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој к 
 родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњ 
а се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би 
 дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје  
жем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, у 
најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и д 
с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати  
ице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, п 
су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први 
би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за он 
ки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у  
 — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко упо 
ене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је в 
ово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна 
авек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније 
ити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, ни 
ила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу 
 намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му д 
ростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ 
у стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је  
агње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на 
о да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим 
e unit="subSection" /> <pb n="35" /> <p>Вуково рђаво срде никако није могло опростити Мирку што 
ружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од с 
пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, мора 
ити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата вол 
р блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Ле 
ењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе ку 
 меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господ 
дала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мир 
иле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у кост 
/p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Д 
ла, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изр 
оје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгор 
гу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње прими 
овца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди  
окај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, не 
, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се  
е живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што  
рате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа о 
о је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milest 
и, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу к 
незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да 
па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>— 
ори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други к 
 молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам 
одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и н 
 задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу би 
 ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом свету,  
ров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се 
рко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку бо 
редити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде  
е и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку су 
био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви го 
је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти  
ерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена  
 је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни 
/> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако т 
b n="132" /><!-- u tekstu stoji 232 --> га неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и ост 
да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општ 
 гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се 
ије кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лев 
а буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац ре 
ући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па не 
инко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да б 
сакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пу 
ја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа,  
то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво пра 
р је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрп 
о свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, ш 
нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Ниј 
 чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал ни 
ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овам 
.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој шк 
у живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да  
ове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те  
 горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је о 
попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бит 
неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Дра 
ла му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шар 
није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Бог 
е одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи ч 
та — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пу 
з то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери тол 
био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је  
о шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј в 
и Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита 
 најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек  
лио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди с 
 — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко ни 
и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, там 
 није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је в 
 над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p>  
 девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удав 
 с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад с 
неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко  
 него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко  
 беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. —  
гње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код  
 људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, 
</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа 
нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо  
од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле 
а Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, не 
 мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна в 
рко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио,  
крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено др 
p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S 
твом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће  
оже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од к 
инско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, 
м.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што с 
 курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога бу 
 свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко,  
 будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом 
 неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му 
ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осб 
 леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређа 
радовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију 
и кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек  
знан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25" /> доми покаже му све свој 
путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да  
 кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, 
твама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је  
ико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S 
ужи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије  
се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан чов 
ад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог св 
раде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за 
ој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри  
га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који у 
 глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо 
к потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели 
ош мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико  
селило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, ко 
аше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је  
молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрет 
ажити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на она 
ло, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прест 
итељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добренова 
pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га  
чим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га моли 
 који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има мес 
само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди 
 да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби м 
о месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да с 
е добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га буд 
и оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с б 
 наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на зе 
нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, к 
екле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један 
 ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по зак 
з добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика 
, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с 
име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, 
и ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га  
иљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и бољ 
ју, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1869 
трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за вра 
ако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на 
учини смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на,  
ај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је т 
њевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује свет 
 ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — 
а све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав вин 
.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљ 
нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му  
етвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему ф 
о, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је исп 
мо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само  
 неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на т 
адава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака 
 очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам 
ам ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти  
оњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећна ж 
 у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на п 
а Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре  
и попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђ 
и,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа ни 
ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита н 
тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type="chapter" 
ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691 
 он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу к 
и, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</ 
ње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти ј 
ујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро  
ро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S}  
убав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу д 
милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш < 
 опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти 
 гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може  
> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред в 
атра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздис 
и матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо т 
</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, не 
 што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити,  
владо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности 
 и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишт 
чинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего 
 он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад 
оздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се  
агње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Ст 
олико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је гла 
ка.{S} Он свога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити 
{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима  
 Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи д 
мо како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај  
и смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је њ 
е присвојити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, о 
> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а  
зди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије  
мир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу у 
осподин, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила,  
се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне ку 
а може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му  
га непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим к 
то место <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко неве 
 је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одг 
ча Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жен 
одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдуч 
н Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче 
ио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га там 
слио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. —  
ма, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село 
год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо ниј 
ка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p 
нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се у 
 Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са сви 
р доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд  
 ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одат 
пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио 
јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га госпо 
но га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут од 
ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, д 
ле изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Два да 
оје те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко 
руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p 
рити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим 
 боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је 
 преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да  
 Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, његов је  
и деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направи 
костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пишто 
 лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени кола 
па дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најп 
тар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није 
д се немој мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост 
то шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту  
 да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује. 
а што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газд 
о ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане б 
> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш  
сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она  
{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој 
о имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завук 
ћни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у с 
еволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страш 
е, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и ра 
> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата н 
S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из  
и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола б 
 се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи 
једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S}  
ш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Стр 
.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан  
 тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па т 
 Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у 
о затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама па до оног дана, ни 
мија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p> 
 грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају доб 
ој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани 
ти, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу  
ућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли ви 
ица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде ка 
еђу — од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кад 
ебу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и ма 
жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунован успра 
вају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином 
о њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли,  
{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном реч 
прам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и растреш 
пазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа детиња, викнула је 
 то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема 
е се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад  
ш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође госпо 
 по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на 
или сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи 
л сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погл 
ико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.</p> <pb n="113"  
је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ев 
лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину 
 пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, ут 
 ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће ист 
леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред  
тву залеже, он све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Миркове отворене речи, они тајом радиш 
еликој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дуж 
ђа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже  
 сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које већма може „да 
ле је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="3 
.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Ш 
у главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно н 
ене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпу 
p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја зн 
дкинути.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њ 
иња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама 
гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља с 
ел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на н 
јо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се  
у мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко п 
естало.</p> <p>О свадби тек онај немора главницу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, 
 па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ј 
и им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест п 
твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај само ту несрећну матер, како жал 
и га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама о 
, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твој 
бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мир 
у своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено главе не 
цу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди су 
 та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда г 
кле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да т 
} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио к 
и протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мат 
оје већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да  
се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Ми 
ло, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у  
ао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе  
ји су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи т 
кава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура  
 па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у о 
апци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого п 
 а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома  
 девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта т 
ише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пу 
" /> господин, шибајући из несаразмерне главурде, преким погледом општину Добреновачку. </p> <p 
трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p>  
оде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чеш 
рома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима 
е љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га бла 
, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на с 
ру каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне 
имиров син крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилам 
чкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Је 
 од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p>  
жења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити 
сторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошљ 
је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена  
амота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.< 
а појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, засл 
"SRP18691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу 
xml:id="SRP18691_C15"> <head>Боље добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка 
ојаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота ј 
усти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало  
лазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту,  
 глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас,  
едај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснил 
а се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није зна 
жија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није прија 
 добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши остављено стадо:{S} Немојте плакати браћо 
ком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад  
јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет  
 повика пустакомесар тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан  
, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш  
ора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да  
> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирко 
и, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је  
то му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Др 
 је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња 
господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, т 
и суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под 
 откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана  
му треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па ј 
а срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капет 
није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} 
 већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут т 
јгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неме 
дећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега 
а зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнем 
ково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње  
г оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у в 
ди, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Т 
кви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу суди 
видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добреновча 
и, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ом 
ћа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> 
ко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире н 
лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па прогов 
е сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb n="56" /> <pb n="57"  
е о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, 
теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb n=" 
ости.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да  
 само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам 
ао љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S 
о му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир 
дуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он 
.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се ка 
он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљ 
дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и 
ав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити 
S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете мо 
који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако љу 
 на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука о 
"72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Бо 
ду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом во 
бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре му најпре на кратко да нис 
штине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са зн 
 диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави г 
бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — н 
дно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо и 
од кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим о 
шљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унут 
рине мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се  
орати.</p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и толико време 
унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да 
торију, осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и јо 
 да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p>  
питалске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав  
и, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни,  
на, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако  
 мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабиће 
о већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само је 
ко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикри 
еомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме 
 на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гле 
 земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а св 
 рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад  
амо дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с 
у, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него  
ком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква  
ицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то па 
, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета. 
.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шт 
шој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако  
ла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, ве 
радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је о 
ади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, п 
рагиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’  
.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш  
 сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце  
ирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај к 
а.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирк 
<pb n="59" /> <p>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, а 
 <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре 
еслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, а 
 није било.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит признао <pb n="73" /> 
није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страши 
ађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опоме 
а, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого д 
} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљач 
} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и  
жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било 
 мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу нап 
ако ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је пре 
ку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, 
ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на  
ој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бед 
то је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n=" 
, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре 
м <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Б 
е све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стар 
зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чи 
ј од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дет 
, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад 
 вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови свештеник <pb n="104" /> придику.{S} У  
 он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, 
 прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се с 
стране клатно удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по  
> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, 
ела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је би 
ту чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут 
одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији 
ила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби м 
а собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док владика неиза 
децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу  
и ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше г 
ег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није заг 
 да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је уз 
жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак  
шимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он  
 није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав 
 заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав 
ам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима 
 <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није до 
="8" /> уради рукама својима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану 
 тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Доб 
дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац  
је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и за 
ајвише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му доб 
 незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњи 
д недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на 
ачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око шатора л 
је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мог 
е, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.< 
реко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца  
кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом  
Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па ова 
а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Ву 
близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити 
 и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:< 
м је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира 
г белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са р 
матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је  
 бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да  
 кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја 
ом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ др 
већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па јед 
 редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем 
ead> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито дого 
иштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самр 
 пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ак 
ни.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије п 
ја све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој 
руши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је  
о да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> 
Добреновци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у  
собито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време дола 
лаве није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга во 
 Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки не 
агиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скин 
у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су  
<p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина Добре 
 од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год  
своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, к 
и, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб  
ред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен 
уга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето при 
ји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици б 
 сред простране алвије попине, попео се голем шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезо 
аје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка пл 
грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетре 
ојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја неспр 
отово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срц 
чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио  
од ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на свак 
 из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него 
рвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{ 
оје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац 
 га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је пр 
 избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома суд 
 плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти  
 спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију стра 
осити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, 
са свију страна расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене 
 овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил 
и прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном 
мо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом служили  
дно орила божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали су се синови с 
нула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио  
ико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо мно 
а ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Ка 
и шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште,  
ле, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија 
 да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> < 
а ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме 
јим <pb n="16" /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се во 
, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p 
а ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо н 
мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини д 
Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и 
 су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="18" /> пуцати о 
и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је 
ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subSect 
 и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му ј 
ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у н 
до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син 
 буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> </div> <div typ 
и, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја с 
 девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је,  
сне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у 
то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла, нечуше ј 
 старијим, часни оци свештеници, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију р 
 пута ти ратари покваре, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ов 
о, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде 
S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама 
земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора радит 
 разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у До 
обрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти ј 
да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га о 
 удовицом у винограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из 
пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, 
 мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, з 
н тај никад човек неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слуша 
 мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад т 
гову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за сл 
 била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек 
који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљу 
ко му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има  
а спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она пр 
што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га 
 Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе робовати.</p> <p 
но, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим дру 
 мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ  
није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот 
душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли 
који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1869 
 господину подложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асне са свога  
г друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у  
код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу м 
ем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој  
дера се црвенопостављени <pb n="101" /> господин, шибајући из несаразмерне главурде, преким пог 
те.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај старији д 
агиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом можда није право, што га је тако зап 
дан пристојно обучен <pb n="86" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама  
ни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га  
 владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да му каж 
 Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам  
<p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане, к 
паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај господин, него имати тол 
мео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није г 
S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар онај, 
ову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће стариј 
није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко  
сподара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да 
олем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да в 
реновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће 
ијавали.</p> <p>— Још нису преосвештени господин устали, одговори ливрејисан послужитељ, нека у 
ога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти о 
а:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, са 
 постаје господин, неби воло небити тај господин, него имати толико асне од свога имања колко и 
о паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много што  
ни Добреновчани нису разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговор 
S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врат 
 драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и 
" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пише, него ће до 
ожије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{ 
ор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко. 
и: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он госпо 
ко је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује,  
он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> < 
олико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака с 
и наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до  
овољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над оним, који 
} Богат се уватио уз сиромака, племенит господин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорск 
стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет 
у и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам  
ела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца ј 
ене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, 
 чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, и 
кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шал 
и никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја 
штину Добреновачку. </p> <p>— Опростите господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S 
о се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу в 
месар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам б 
с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежи 
чки нема пардона, смилујте се милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, а 
?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај 
 па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код влади 
{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви на 
но.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е д 
сподину директору:</p> <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шт 
 онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити,  
сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него постаје, па имал тај памети који се сти 
S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много по 
 Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико господе, који ма 
и јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две р 
ише никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „мар 
и дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало уж 
 кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору:</p> <pb n="49" /> <p>Господине дош 
ји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио 
ена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> <div  
 срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и  
 прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> 
 најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад проп 
 читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} 
а неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца 
л нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болес 
поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо чов 
а, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које же 
огу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас они, који се о децу божију кр 
авно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</ 
рваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, н 
начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном стању.{S} Но није за 
 брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо к 
го „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати 
енит господин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Мир 
ица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није  
е прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он 
 кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој ва 
кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како н 
ка блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, к 
а неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онд 
ени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да  
nit="subSection" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове  
 неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добр 
ије имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена ску 
 да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост 
материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се по 
сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p 
њезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео, на пр 
о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди пр 
 добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па 
воле ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће м 
не.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорил 
весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драг 
прела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као как 
рни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, п 
цу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у 
у.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је сам 
ароду донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек онај немора главни 
су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећ 
ра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се  
 дотле уживало.{S} Привредити неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ак 
а, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутр 
нерани радина ни марву, него прима само готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек ст 
н добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад  
ико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, та 
на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ 
ош више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди  
, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треб 
 „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила кри 
 ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону 
ју, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље б 
 а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C 
и, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па 
а а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у  
, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу н 
а видити ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо ма 
а успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је де 
рћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неу 
ри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше сл 
као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, 
 склопила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешн 
ац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, по 
p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb 
а и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте так 
слио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ 
ију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том т 
 ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал 
 оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а 
дан бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду ка 
астиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гроб 
се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење бо 
а би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно. 
јбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и по 
окај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ 
трашни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мрак 
е, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</ 
ко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренут 
ве, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал  
{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само 
p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко 
поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече 
а, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он 
трује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стиша 
рно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, д 
много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на н 
тајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јо 
лдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p> 
{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колен 
кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се у б 
гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба 
лед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати,  
 некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, ш 
е све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи д 
устити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њо 
е тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чо 
ан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с 
м тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко — неће ме 
т јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај се 
 ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела 
од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p>  
терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик  
ост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да 
еко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине 
 могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немом 
 и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било те 
ка Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном путу. </p>  
ад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени  
а ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље ве 
 тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта 
талим — вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму бо 
, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу  
ао покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, 
комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре у 
ећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на теб 
ђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а неча 
 Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирк 
ве тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева,  
огу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његов 
на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашт 
се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо је 
овеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине  
 учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења мати, никад 
ита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срц 
е одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо  
 и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кост 
 за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту 
на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду  
 стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у ре 
ршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а  
 нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је  
 се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да н 
е не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нек 
ног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што 
рива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је б 
 па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ни 
велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио  
а боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет т 
то није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живи 
сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који 
олази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у т 
 га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одви 
ли?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби 
е ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христија 
</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су да 
мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што с 
рова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> бе 
 ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, вер 
расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар 
орио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од  
е у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} 
 шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мог 
, неби моро нападати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" />  
чани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владик 
> <pb n="88" /> <p>О! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек т 
етета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се 
а нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома 
 и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам н 
 ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим 
 куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја  
едњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се о 
> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил ј 
а Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај н 
ошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора си 
ти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста мин 
воја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одр 
е неколко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место ко 
 <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклањ 
тала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав 
то је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје приј 
} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри ста 
 радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као  
ко нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дот 
јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен 
рковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар,  
е његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти  
, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан  
/> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Бо 
к тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову п 
ри, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и 
 тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сес 
ш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је  
оз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S}  
 ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> <div typ 
оворила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само 
 можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели пис 
гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар пре 
рти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те  
све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково  
од света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богосло 
 тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, 
а жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот 
жати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на  
р и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад 
ато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па 
ине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав 
тима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља  
пора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удав 
он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христија 
доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце 
пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сир 
неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chapter" 
и тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а  
е његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да немора 
зо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже  
оре, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p>  
<p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div type=" 
ци тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бден 
.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урад 
е одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га д 
бреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и 
ским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S 
је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било б 
а блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави бел 
и таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно о 
сао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком 
аношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце 
о неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бу 
мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школс 
ок је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане 
о придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је 
д зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од  
мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате 
 брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач,  
, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме там 
дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спасо свог друга у  
обова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе ро 
 ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће др 
шио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p>  
ер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лак 
још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окр 
да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслу 
сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се по 
у синко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако кро 
јд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду  
мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква писмена са собом, они су ради нас 
 тај калуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора и 
теник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку препов 
 говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњ 
иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел пам 
> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати  
јте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, под 
а је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато вре 
ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке њего 
 једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком напред зна,  
 већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми. 
е по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ какв 
аш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брат 
толико су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата прочастити.</p> <pb n="95" />  
га друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провућ 
па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају 
 вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наме 
да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа  
о би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</ 
 вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће в 
 да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и 
чани, по мраморним басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црве 
цу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу,  
ва дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} О 
 да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи 
ко би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од  
дњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше за 
иђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div typ 
е, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла  
још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу  
слушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, 
еће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И  
рата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати  
лачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна ма 
 писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука 
нго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш к 
о ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је зн 
 очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пу 
вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, не 
хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господи 
чим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добреновчани нису р 
га простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мис 
је толико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме р 
— Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га там 
<p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова  
 одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби  
ружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је гов 
ве како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод 
ла Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, врисну 
еудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал 
сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори. 
ли и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу 
е говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа,  
бало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а не 
еба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу 
недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи п 
, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га та 
 уговемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек на 
 мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S}  
ојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а не 
 ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто ов 
тем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко н 
 обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Т 
Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посл 
 ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакал 
 на то слепче, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па нос 
.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом бесни 
.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма д 
— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога 
, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш св 
је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене ј 
па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се д 
и овај све своје имање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања  
 казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то чове 
о, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог да 
p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n 
та, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да 
боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш 
ожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога  
јно обучен <pb n="86" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врат 
 сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека М 
па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да  
овора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се ј 
ће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђа 
ла да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да о 
но писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S 
ејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича  
" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све 
воја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ о 
/> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало 
ок није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању 
дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја т 
еданпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку, зато што су му 
ој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он ј 
 грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна стар 
м мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, 
рацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојад 
ло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је на 
куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли  
ко је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, ш 
70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива 
 бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан  
родужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже 
светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми н 
ни нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже  
ашила Страшимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ј 
а речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, нем 
а одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад тр 
Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец. 
а пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно 
</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и  
чију, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише 
а учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра До 
ка омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају  
пали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а ка 
но, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди с 
вом и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очиј 
а је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S 
е да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p 
што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје 
S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, а 
ату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал ов 
ково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депут 
> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мор 
све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у к 
о бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај само ту 
 Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло,  
епо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад 
ва, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској во 
дгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му с 
ршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслу 
ословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома  
 се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез 
еба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само  
шава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву 
које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи д 
Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ гото 
ги пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла,  
увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није св 
 <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје  
овек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, 
 ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали д 
, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p> 
момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да  
 јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му оп 
т науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред св 
теља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио  
е се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добрено 
га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота уб 
ега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, који по миту ил  
жем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p 
 ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада сво 
отле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није та 
ец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали 
зиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказуј 
ивљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти 
дину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита све 
 се, па послала депутацију управо цару, да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десе 
к, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{ 
 ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог 
у;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад 
милије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} 
има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он  
уо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову п 
јицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, уб 
оказати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узм 
оја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе м 
 моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те увати 
е чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод 
енерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а  
.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити 
и говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти бого 
јвише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам к 
век онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега ника 
 му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада 
дељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждер 
ва, замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на са 
и па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновц 
ико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, ка 
 неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати оне за све 
S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања д 
а ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се н 
те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без пров 
вити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији да 
дговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја  
ке новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну,  
ељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле 
ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио  
о и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; 
 бадава <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи њ 
ије гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију  
 своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећ 
е господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви  
о рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта за 
ан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест 
онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала ка 
ада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите м 
" /> <p>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једно 
и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом с 
ом командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се ту 
ечи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали  
р није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и  
 може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њ 
ирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није  
незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа 
на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год ј 
 божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пр 
дам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал п 
 је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један,  
иче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале шко 
чи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто тр 
а се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb n="56" /> <pb n="5 
да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а г 
вештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, с 
 кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави 
а да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац 
 да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви  
а, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да  
у добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} 
ћи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак 
 приказан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невес 
на, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чи 
вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје ку 
атер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толи 
 да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле  
ји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је јо 
 божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога и ниј 
 замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само  
оста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Памет 
и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па 
и нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведн 
ме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи 
 сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата ж 
м баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче 
 — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако ј 
д је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, к 
жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича да 
весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију свој 
о од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето н 
и синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо д 
право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за  
 на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео а 
ин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта  
 дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покро 
пша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је 
 распетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стој 
ака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се дов 
о, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма весе 
ли да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи рад 
луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, шт 
е је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка 
ај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан ј 
недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила 
27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори п 
лити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се  
ране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда,  
и да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од  
ој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук п 
 је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска 
и, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> < 
 слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео п 
ињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост б 
 није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано би 
 њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи. 
ећ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док с 
 моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у 
 љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живи 
уцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, ка 
> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пе 
најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог 
 од њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог д 
њиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању  
дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{ 
ба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ уст 
ју, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме нав 
.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил  
једно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здрав 
ала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Н 
пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил 
 немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који 
ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће 
а својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељ 
а да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} 
 Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов коп 
ола потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од  
е мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад  
коња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и 
 пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и д 
двела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па б 
и њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошт 
цибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сео 
 ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, и 
сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се руга 
то од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комши 
знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обе 
е новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а 
у је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само мо 
е упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесе 
ну своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је м 
ко ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад је мис 
видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} 
рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи.  
 је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док 
куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љуб 
 из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом 
не ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако о 
ац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немил 
 ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</ 
ма, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691 
мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро б 
опа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква м 
голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по вин 
 се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му 
ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb  
мо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — 
дговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно 
 — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко  
.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења 
моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века 
кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гле 
дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад 
, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи 
етити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по ч 
ејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из вод 
</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А са 
ли су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропус 
 по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире пр 
телила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка о 
ето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је з 
ице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цига 
емора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n="46" / 
ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти  
а наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, које због  
у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом можда н 
тац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, как 
Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S 
, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће  
 размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји има 
 а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну  
и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало  
је, саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волел 
ма кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријо 
со Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведочанс 
престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата 
ад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио  
к о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако дец 
.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу 
лико сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, 
.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом нач 
и морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, п 
полазијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад 
 кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде  
тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш удари 
 погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, д 
 и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да с 
 ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по 
еви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се  
д би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда пот 
енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, 
ку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво  
и да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му 
о ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци сам 
<pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи његова же 
, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу 
ика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је г 
Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од  
јући на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада п 
 очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? пр 
вчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и  
Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулуб 
 није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава 
ино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а шт 
а, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближ 
итала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} 
зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већм 
година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије с 
ди.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко 
о брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сва 
иш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> < 
p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате 
ко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке 
а пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увре 
 зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите 
сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, сва 
је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мир 
 сами нисте новце избројали — неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стал 
?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он 
е, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та  
, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, са 
ње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојк 
n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</ 
би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како  
а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него 
обар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека о 
ћу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone unit="subSection"  
атори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крва 
д година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хо 
ирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова 
ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту шт 
:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> <div type="chapter" xm 
га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај 
уће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.< 
 са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булд 
мерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама с 
е крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није 
 своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Су 
ци одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате 
чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен,  
м је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло 
на за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вар 
не му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после 
г Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина варошка има  
и, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S}  
ад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ћ 
ди, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после 
 Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а  
 нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из 
баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равно 
мо, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се вар 
итав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колк 
а, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су  
 кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на инте 
а се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растит 
, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{ 
 покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир ве 
је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места и 
 после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тр 
/p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена  
 се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроште 
анку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме к 
ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима  
 грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га ум 
 варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика  
е повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{ 
ило, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испу 
од, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал 
 увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да 
, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, и 
> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого  
ст при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ з 
стави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добр 
да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш о 
ешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој 
опа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој 
аже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито о 
дији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели,  
жиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p>  
косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад  
 су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јест 
вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко  
 Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим 
суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље п 
рева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весе 
 што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни м 
рће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљај 
куруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док по 
е и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила ј 
та.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити  
већа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p>  
з кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна г 
} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обе 
ти попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће  
 пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намаза 
бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човек 
ислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај 
ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори 
д, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба 
е тајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад с 
 свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати свето и  
 он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди  
те, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, за 
, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да  
вно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p 
дне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо н 
че.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће  
ји се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова  
иноћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај 
а.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци пр 
аш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, па 
 на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, п 
лугама поступао да никад нису приметили да су туђини, него су се сами држала да су чељад из кућ 
/p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спас 
 је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а  
ло неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и  
подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О свето 
ине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже  
оспод мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који м 
, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера своје овце близу једн 
 одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нара 
егле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су  
им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шт 
 као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и ос 
опе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду  
н велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражали 
ила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата з 
ракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађ 
опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све се  
и имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње 
ко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај  
ад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука на 
м се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене же 
на није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Стр 
ци.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p> 
да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опач 
а сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви,  
земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашће 
а свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, 
ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да  
роши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг,  
азала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у  
ј сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању  
ом није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с  
једатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад с 
.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, 
лико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О 
аранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> д 
во плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усх 
, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стар 
овар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} 
ном судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога ј 
ду, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало 
е ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није б 
 спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S}  
птице, сакривали су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од с 
не је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко  
 <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо 
" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још 
есет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облик 
 чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се С 
бар глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и д 
е Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „ 
Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која о 
а неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n= 
се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момач 
рђује, тим <pb n="94" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма 
{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да  
на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твог 
е небије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Хр 
не звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и  
 да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано м 
 Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Ст 
 прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, п 
еби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу  
да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ нај 
а срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама вид 
огу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан з 
н човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог  
си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би 
ослугу три шестака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <p 
три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господ 
на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд с 
ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и  
бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадг 
 пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мен 
ег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја 
е те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотин 
естра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако  
та сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал 
о у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n=" 
гла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му ника 
мка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ с 
 Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по др 
акови — одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жит 
, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није н 
дима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вешта 
/p> <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђ 
ити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у т 
за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата воле 
егову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, д 
Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>К 
ња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам 
ебо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако тре 
 мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да шт 
он с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлос 
 ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдал 
и гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и  
 променади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изго 
овачки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, к 
 <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И нама треба попа, п 
најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p 
р Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој ма 
ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим 
ко је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби гос 
превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран ча 
ича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску ш 
јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао М 
во на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје  
је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умр 
а се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољ 
довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке гр 
ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p>  
 на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас  
 по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прсто 
о читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разл 
 и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девој 
 баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p 
и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш 
и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, как 
е кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако 
акомесар тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S 
ај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе 
ирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није з 
си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и млад 
си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана ку 
однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино пи 
оду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се б 
ази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут п 
 <pb n="18" /> пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико  
а — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Т 
звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p> 
 до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а 
дркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди 
ца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милиц 
то се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вук 
дкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего к 
у чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за  
ечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страши 
каше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетруј 
ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да 
оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Ву 
 ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме 
 нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери  
дговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је зн 
 толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако ник 
ле доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мисл 
шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Мит 
лује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити 
 рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да 
не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису приметили да су туђини, него су се сами д 
а се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији  
еновачког.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради 
ико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били  
зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, 
милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други госп 
теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одк 
ви коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S}  
Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p>  
школу само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, 
боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S}  
 држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она д 
 </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си  
 брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан  
 себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као д 
а је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже 
 књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од ас 
е коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Ев 
м ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у ств 
пати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" />  
м добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо:  
 /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он 
 велик господин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да вид 
прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је леп 
рка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шње 
ена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за 
вона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве  
у ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је  
ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и  
итурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња м 
ери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми д 
, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад виш 
убоком провалијом спава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је  
<p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="1 
и се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет пову 
ир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па  
покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и то 
е Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и пок 
о треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти  
и, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам 
тужити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој тер 
 То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му  
а скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на не 
 за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба се 
 Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учини 
 ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре  
очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд 
д по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта запове 
 кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко м 
ше неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на ње 
 кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говор 
диш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку с 
је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црве 
еш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Ка 
тити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да х 
слетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на дет 
ето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломље 
 гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, 
којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S 
нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парничару: 
бреновчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, ш 
 да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} М 
адити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зов 
обана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново шк 
 те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се  
ра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на 
азати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и доба 
само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — е 
а господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из школе тер 
ије Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи неб 
ући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он н 
е с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здр 
 свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у купи тр 
ане младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћиц 
 дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нис 
атови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје шко 
.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помисл 
ла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а  
и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се  
 изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је  
лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, к 
о још срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из 
 на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала ј 
еобједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати 
 поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на 
до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам 
p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; ка 
и се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим  
коле.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар 
идимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је ч 
и, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није то 
то товарите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њ 
ти ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарите ствари н 
ти како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако де 
и ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а 
чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону светог Николе, како избавља утопљени 
е тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и  
у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> < 
радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само за 
{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради 
кан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А  
 да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути,  
" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда к 
укли око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би у 
ње што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се  
 немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслу 
 надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Па 
признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама има 
е нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S}  
еоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, зап 
ња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо  
</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волиј 
јалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље сво 
 непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад н 
 га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у ва 
мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од по 
би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести тр 
у пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато в 
пша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је  
удо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпр 
иве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову  
оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p 
отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, ко 
 дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци 
 можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што траж 
ане најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као чов 
 је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали с 
 учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту 
а шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он за 
— ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је  
некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи же 
 а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком  
 Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управ 
аплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него има 
ио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба укр 
ћма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да б 
гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће. 
 спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину к 
у сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурниц 
? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма 
 читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код о 
желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен ве 
азумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет  
дарио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, 
о на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на  
оје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим,  
уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S}  
луга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон наме 
Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал 
па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није дале 
ти, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере 
е, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији  
се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те  
ву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова 
ац тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милиц 
сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити к 
ак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали вара 
на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да 
е на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов  
а воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: 
езиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш њег 
.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S 
азо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се  
 у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Ст 
и, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно,  
 господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владик 
вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, о 
иће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами 
е, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад 
и су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље,  
 је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стост 
p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав М 
те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји ниса 
чи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега  
ц је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Ме 
без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добре 
да ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња см 
ло и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне 
 толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш  
а,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l 
тим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и 
ао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја  
је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зн 
дмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод 
 стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би к 
 је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на  
ла па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се ру 
а је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и а 
ак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, пок 
а руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо 
 му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма ко 
држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <p 
</p> <p>Добреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачко 
 отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети 
а, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом к 
неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико  
ет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје ч 
 и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је  
ам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна 
га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик г 
"SRP18691_C0"> <pb n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под зе 
ине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type="chapter" xm 
 му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при  
наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде 
ати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом  
 несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пароховао до 
 хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гр 
аву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, 
те што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па  
на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник. 
ице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље вра 
тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залај 
у његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му у 
у те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље 
овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, те 
јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање. 
знам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова  
поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже,  
идиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неи 
ибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и ос 
новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, ј 
брене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је ја 
е ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове  
рајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином 
ем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весе 
ан дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја нама, питаше ожалошћени зликовци, к 
 својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто д 
арицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му 
повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Ж 
 најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку 
 у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је  
 отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ,  
у, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те 
и су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који 
а, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да будн 
рдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад 
естака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" />  
сподин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо з 
м сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим ч 
е у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збого 
мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о ж 
е у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да наст 
мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као 
и смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис расп 
лости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућ 
ај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој 
ва жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам 
 дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо пле 
овеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гро 
о, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако  
и у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет коко 
т повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати с 
е час смртни неприправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на и 
езда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека,  
што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ ј 
ст дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирк 
 били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал шт 
идио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого гр 
 сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год  
умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и 
упи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину да 
е како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку ов 
 је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки санду 
 оловком 10 написано било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Ми 
аслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је  
 сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија д 
дног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чоба 
ртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, ш 
нске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму ув 
ичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни М 
: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке  
задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погр 
ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Ова 
оз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био  
о, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирк 
ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малак 
обреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p> 
је, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопо 
у, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће би 
правити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вред 
е један други с друге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, па силом да јој п 
му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi> 
е ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је  
ти с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записуј 
ест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до уж 
ем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а да 
 га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове 
ћа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво п 
це, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима  
 смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана в 
ошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи д 
спа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на сво 
у ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добр 
о ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се 
је се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком ил 
подар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старо 
 другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су  
ој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, 
 ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све ве 
радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође 
у мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечека 
сто <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт ув 
тинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у в 
сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприп 
свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни  
о кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се  
ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да м 
.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати своје име, ил  
а приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи 
менути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад с 
роћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим 
теником у Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се ок 
"66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко  
и тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нет 
д господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око  
 натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> 
— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговор 
 није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају г 
акону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
бе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и  
етог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S}  
лижњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћ 
ије Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат. 
— да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на д 
у вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштај 
 у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео о 
 досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој по 
 је 1.{S} Септембар 18... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, јо 
S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>в 
 и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће  
 постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она 
ји га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и  
 морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време 
 несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да  
 који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у 
ти док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо р 
д мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи тр 
} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро  
радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да 
кав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да 
шимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, него ј 
ad> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан нео 
н по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био ле 
ве већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Мили 
и је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине до 
— те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што 
та ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима ј 
 за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуш 
е морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с в 
на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер  
о му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Ми 
ти у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> < 
ilestone unit="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо н 
вет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан 
боле се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дан 
уну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе пот 
треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитељ 
ји је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако кр 
ароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће з 
ак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а ка 
у господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке б 
пски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај звер 
ву пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и на 
 а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти ч 
ико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе н 
бреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле  
је божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поуб 
у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирков 
то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов ниј 
ност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина Добреновачка 
.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборав 
ме рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред 
да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штог 
ату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно г 
се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну де 
milestone unit="subSection" /> <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мат 
одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад 
ди, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у 
у се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски с 
а, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину им 
 неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S 
 ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па там 
о жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца  
е Христос царство и господство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев 
 за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а  
и, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило,  
ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног влад 
овори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором с 
 — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то  
 света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на је 
до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на 
ије, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад  
м увредићу <pb n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, к 
ка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам сам 
зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с  
<pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе  
ку школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у влада 
а једном престолу, од створења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, ко 
но светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шумама по гора 
ро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неп 
о вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и нагр 
р, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да ко 
 Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна дево 
ећ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При део 
 вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда вр 
 у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, т 
више благослова сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадб 
мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу н 
ор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и  
ни онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и нео 
пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> 
вадби, које проклињу толики парови, као дане њиове најцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А заш 
ди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што нем 
су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га  
ином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више 
је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако  
је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шар 
воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ д 
ати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и  
тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они лад 
тове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.< 
ад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек м 
 је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са пољ 
дговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред све 
 му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту 
 свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу  
небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{ 
о Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо  
 штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> 
милово на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор см 
ебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надат 
ену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре 
терино, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он немо 
рца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости прос 
ико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле 
 да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би свет за један дан с 
је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би 
тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен о 
месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом  
од по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p 
а Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни зна 
 Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да  
унце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти немо 
 да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко од 
} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кравуш 
 бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на з 
 покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће 
 остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је он 
ти, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас р 
аца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да из 
мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</ 
уч?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта 
па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђ 
Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Не 
</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, ра 
S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састан 
е небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, 
То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је  
е и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доц 
стајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана ара 
д оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га 
 је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S 
о весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови  
и правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недож 
икад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад каж 
о нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет 
 ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је  
 режу шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читави 
ов, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а  
— Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? —  
пре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непр 
у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, —  
 онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, него се задовољава 
оја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> < 
имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пит 
су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега забрин 
а како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па та 
сам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И 
узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија 
д амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које ун 
 је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, пр 
исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су 
е како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин  
ста, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је  
S} Пред затвореним дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду нео 
епита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се у варо 
 сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже мину 
лико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепез 
, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Дев 
за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се 
ри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти н 
менути док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му ме 
омпанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га з 
и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као д 
пет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на себе а толико остало је  
Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и н 
иметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да 
е. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незна 
и си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика 
а како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.< 
 на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш  
 болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из  
Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, 
у а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок у 
ројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге д 
ри моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу д 
жету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док с 
паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девој 
рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што нису го 
овека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле је 
него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, 
био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> <m 
S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији  
црнило, белу светлост, само пред светим дверима, тиња тио у небеској светлости, слабачко кандил 
е у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем 
им.{S} Општина Добреновачка поносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друг 
ео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма  
м се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За 
ашимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, дон 
/p> <p>У школи су се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло 
ш није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране,  
а вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на  
кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једно печење п 
запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог 
сли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук 
љини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="sub 
 онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, поз 
зда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691 
и салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, т 
рта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ј 
ај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да ч 
="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по р 
 то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње ни 
.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преос 
а вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и 
кав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да  
је он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удар 
у.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за 
ристијина.</p> <p>Црква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а  
куд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} О 
 Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд 
} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се 
еби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину  
белу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва  
.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Вој 
е мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату око врата,  
 извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда голе 
тника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин 
ем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као как 
езом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник н 
љ, нека уштапљена наказа.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сат 
 место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, тамо опет покојног нотариша трчила 
з репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња нич 
изне плакати.</p> <p>Писара ражале сузе девојачке. — Немој плакати лепа девојко, небој се ти ме 
да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, нес 
итавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца  
ине.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> < 
ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју зало 
p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева 
 навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како б 
ога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају  
јке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти р 
 обучен <pb n="86" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.< 
, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би бил 
 руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Н 
и ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти је 
зме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ  
мети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор 
а се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад 
 ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алвије попине, попео 
теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи д 
 пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а  
Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</ 
њава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ 
То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div type="cha 
{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се не 
 у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један  
букло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, 
какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил  
ти жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да м 
 осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ  
, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи нерони суза, нерони суза неквари  
ка није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" 
ле сузе девојачке. — Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је обр 
и су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како  
ве онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заис 
о друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиг 
 каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било  
д зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, је 
љ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он 
 сиромака, племенит господин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вред 
синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девој 
, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — не 
 несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, тр 
е карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из вод 
но главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немо 
 то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Б 
дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штого 
ате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љуба 
} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затв 
 лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурли 
мила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже ч 
адио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род с 
а су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за ма 
 неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} 
 пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, 
 који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „ 
 сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени  
и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи 
 је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било ј 
емо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у сла 
p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се  
мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало. 
изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те је в 
а ради пристрасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пр 
д и читава варош сложила се, па послала депутацију управо цару, да невиност Миркову пред највиш 
 <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали св 
амет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета по 
 гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, к 
ер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, 
одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богд 
лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала ли 
>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке мук 
се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче,  
 Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла 
а у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље  
асчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечур 
зан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести муз 
ектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала ш 
и роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај  
к се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно ш 
 Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по оса 
 синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве 
ако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, не 
</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Нег 
ећ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а  
ца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји тур 
, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ни 
.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се  
 пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на вешал 
сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба 
 миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било д 
о је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо,  
ај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се  
</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </div> <div t 
ето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мис 
 те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати,  
Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> <p>После тога по 
ћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ пита 
е нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис и 
и дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Т 
и му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све  
 привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема  
ни добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло поп 
} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше ма 
 а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као свој 
син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утуб 
трада. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме 
 дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је с 
раћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки  
.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету 
 му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа ди 
 тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некаж 
де:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи 
ћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} М 
ераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне 
ва је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно и 
а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кућ 
искала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како 
ову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац,  
 сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављује 
ле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n 
ијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему м 
ове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није т 
метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вуков 
по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста, па  
речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је ч 
знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену 
ао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да ј 
е је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пре 
е браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш 
рке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете,  
ловица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никак 
жевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће заце 
да, мијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш. 
ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последњ 
то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А боме 
и оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад не 
е“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на 
оже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, о 
о, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица  
ше, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред 
коли разговарали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал оп 
его је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> не 
 а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију о 
 игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте  
 лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго остав 
ва на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио 
, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здрав 
 школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} 
но геди, уплашена од устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакри 
ше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</ 
ку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мал 
и.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки да  
а.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут 
 и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, никад сво 
усио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је б 
 и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле  
p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уједаред, после таково 
/p> <p>Девојке певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју нев 
н божића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само д 
p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича  
помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљн 
 несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није у 
благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је бил 
само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћ 
 децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ак 
вен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски 
у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да зад 
ла.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S 
едељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу с 
 бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва го 
— бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај 
} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n=" 
ебична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди  
 у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја  
S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узим 
ред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум п 
днаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљ 
 једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти де 
напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То н 
тог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад ј 
а курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско до 
 црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света до 
ико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него 
је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Н 
кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, н 
нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње пост 
м Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи  
о и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци До 
себи, така сина, надевале су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновч 
"119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што 
равну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо 
.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" />  
ти можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немој 
, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни 
ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде 
оји није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’  
гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нак 
 њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} М 
ословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам  
и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и н 
 своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.< 
у мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељ 
осподство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и го 
што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с 
ад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем за 
а би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради 
олко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој  
прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро 
ема, право имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одс 
но пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан 
д месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна 
 подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учит 
е је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, п 
 учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама д 
>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n=" 
науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје 
ељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> </div> <div type=" 
, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, који изданке тама 
а. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре  
на, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет разваљени  
.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе пла 
и десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у мин 
арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, 
чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни 
 сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра  
 парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор,  
ју, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте  
 Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те  
а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да п 
лико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, зл 
лијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд  
ар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот 
 чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије 
, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имал 
тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало  
а никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да пам 
име, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да вид 
>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну в 
него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да с 
ки. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да ид 
 ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш 
а преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког удар 
дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију у 
и се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада бр 
 терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, т 
икује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриг 
ромукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, к 
кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко 
сћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо 
рпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p>  
и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на 
та собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски рад 
по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и мал 
 сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, к 
 једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били ма 
 оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те  
жи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича До 
војка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> < 
дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одго 
 незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш 
о ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како 
} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија. 
убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој пошту 
, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, ре 
 па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало 
емогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Стра 
о, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да са 
наш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам 
 по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара  
е још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал  
страг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима  
ад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страш 
тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепа 
ена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео,  
ко је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио д 
и.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незн 
ну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима г 
бра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци свој 
 кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док 
прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>До 
опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{ 
а! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за те 
својој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p 
курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ет 
је очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се ок 
о, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал  
 финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди 
ркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине н 
 ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у стран 
га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и  
 га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби 
ва понаслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и ниј 
ија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то 
се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља н 
} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред санду 
мамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— 
ако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у ру 
дговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сап 
ешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купи 
годарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у 
је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног  
су толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те  
толицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп  
 и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију,  
му, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и 
а ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш ч 
ла, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Ј 
его си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам 
таринске, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је  
алуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко 
верски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи  
идити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод  
м, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се м 
Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му го 
 руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се в 
љ својом руком, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас  
есту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав мл 
амо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо  
добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter" xml 
ла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте до 
епа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>А 
ута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком тре 
а паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко по 
 није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страо 
се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије н 
 и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговар 
е плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под 
о.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало 
ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак би 
синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одг 
</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко  
ш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи  
и хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— 
оће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин  
рко у школу отишо, оде управо господину директору:</p> <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да в 
ни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимиров 
и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, он 
авек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на т 
жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој  
, племенит господин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћи 
мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе 
.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи 
на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили 
? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад д 
ретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се 
обру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло извр 
d="SRP18691_C4"> <head>У лажи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а 
њета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од нек 
з јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечер 
жије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, про 
ек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1869 
о те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при р 
S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер није ни с 
лости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар 
тељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} 
 старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже  
на страну, сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се оти 
ектенија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Д 
 галију — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово М 
ећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил 
 јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а  
о на једном престолу, од створења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, 
о, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели  
 да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ак 
доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита  
нучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете бог 
— одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет л 
 може навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар гла 
 ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те би 
свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар ј 
јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидб 
з суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немо 
 заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и 
дне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и  
ир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псов 
ена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћ 
ље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро при 
ног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине 
рму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље  
 је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас н 
p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи р 
 послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ај 
рдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и ко 
ек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину под 
а дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полица 
и главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга 
 /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити не 
 душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p 
то си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се ч 
ме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу 
ли кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен?  
гослова сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек он 
 то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи њ 
ти.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељ 
ака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда,  
колу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака поста 
ј није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду. 
миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме з 
„Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пић 
ад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да с 
То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да  
у види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је др 
" /> <pb n="68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и св 
еби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред по 
плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог  
P18691_C5"> <head>Чини.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а  
ad>У добру се непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој  
рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S 
у тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И за 
ирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и н 
 знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.< 
 који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да дође до св 
 да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, ре 
ар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да  
са, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ки 
ећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако п 
.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне р 
 нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> 
шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није  
ко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо 
е му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, д 
свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко 
ml:id="SRP18691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о у 
pter" xml:id="SRP18691_C15"> <head>Боље добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља 
лена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, сра 
ћу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било,  
 старији надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мен 
ници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљ 
м те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта н 
 и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господс 
тешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n 
 <p>За учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волу 
ати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му с 
ио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро в 
окајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, а 
аца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, 
="chapter" xml:id="SRP18691_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мир 
у од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко н 
и рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам,  
 Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика н 
о хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништ 
уће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који 
јота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну 
утра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} При 
свету.</head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је су 
.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с 
/p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде н 
ка јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као шт 
Свештеник што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добр 
.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал прос 
 ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добреновчани нису разумели, шта 
осле првог конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку зак 
ба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, 
>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="C 
кво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега  
на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле до 
ог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је 
/p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па с 
ај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, 
есрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{ 
 — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузм 
да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те 
ост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Д 
ого своје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учи 
рко свештеником постане.{S} Чим се прва добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S}  
д је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се п 
претио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему  
не паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништа одговорио 
светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста д 
коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и са 
 господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка 
ренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету 
 добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар  
 Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се бој 
свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом наме 
о.{S} Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљат 
и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши ст 
ане, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само 
ко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвор 
</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пр 
и неби поред поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог  
 а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Е 
наш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у  
ти стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви ро 
е.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени 
, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школ 
емаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажниј 
 да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гр 
о да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преот 
 преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умре 
{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир нај 
у се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јест 
мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — је 
а никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је ви 
укама, превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изш 
атници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, од 
и да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну ч 
ако је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато  
 грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна 
оји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стрел 
агиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала  
.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме ст 
дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао 
мејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала,  
више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је 
 да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука ту 
 своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се 
ута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и ка 
а тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њег 
 кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном н 
то ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и мо 
Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{ 
то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био 
оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог 
 јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благ 
га се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад  
ом се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да о 
, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар кнеже 
уни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати г 
трашимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог  
 на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опамет 
простиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} М 
— А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Д 
бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па  
 корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упу 
ад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си го 
ку да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Ве 
Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закоп 
жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узм 
оји је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да  
алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти им 
агње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи п 
Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево  
 око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов вин 
и по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а ник 
ма, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам ј 
<pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а 
 зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, не 
а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему,  
3"> <head>Учитељ Мирко.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци  
 је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом  
 купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој више добра учинит 
ати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету п 
пља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати. 
ирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>—  
ароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад зго 
 и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко оч 
да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нек 
озише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке упра 
а у свима крајевима српским.{S} Општина Добреновачка поносила се двојако шњиме, једно што има б 
ћо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке желећи себи, така сина, надевале су на крш 
, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у  
, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окр 
ако се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли. 
све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а с 
запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће уч 
тијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му 
напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за свештеника произведен.</p> <p>Од в 
 је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господин син 
ml:id="SRP18691_C18"> <head>Мирко парох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући 
с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
том устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина варошка има право да бира све 
етог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </div> <div type="chapter" xml 
а зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим спомен 
а Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Страшимиров 
је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има једн 
с.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добреновачком по вароши читале, сви су се варошани љути 
 добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики 
мерне главурде, преким погледом општину Добреновачку. </p> <p>— Опростите господине милостиви,  
ди Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоно 
оваца уједаред, колко они од смрти чича Добренове свега преко руку преметли нису, а што им је н 
е за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то ј 
им.</head> <p>Један четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на г 
у“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не извед 
какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је 
 — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Око читаве куће им 
апнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умити — изјављуј 
 ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори „нека, су 
уку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S 
 протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{S} Мирк 
, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друга нем 
гледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру 
 ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све на 
ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да  
ача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико  
који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту с 
RP18691_C1"> <head>Како је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атару, једно чети 
амо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица ма 
о доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вр 
 баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n="20" /> то 
љ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју,  
еш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то 
полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, с 
још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио 
 би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, а 
ди.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је 
аво на имање покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир упра 
читељ Мирко.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је  
 јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку јед 
ога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Доб 
, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бо 
ио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова  
ан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и о 
"subSection" /> <p>Све се већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, н 
ћи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — 
чешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подвику 
head>Свадба Миркове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан д 
, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци вик 
та је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који  
 је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаност 
ије, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу би 
} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на час 
лико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало 
ој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После обична поздрава, замоли калу 
колко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре т 
оје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељево 
говори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним басамацима силазили, да доле 
с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калу 
е вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" />  
та су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа 
ти, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добреновчани нису разумели, шта „тај господин“ кошто он 
рочастити.</p> <pb n="95" /> <p>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неоста 
 и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, нико нет 
 викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још подај го 
год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А к 
војој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља,  
нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане  
 парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им с 
ати, подизати него строваљивати.</p> <p>Добреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати 
 се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчанима навек је било милије помагати него убија 
зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља 
Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села  
а сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огла 
 пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити 
саја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да свој 
 слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госп 
 седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слог 
о да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо. 
 из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, 
ћанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, ни 
придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити с 
 љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши ос 
 амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још по 
амо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у 
друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се  
ти на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи,  
ок се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p>  
лио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време 
ци свештеници, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ 
RP18691_C12"> <pb n="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца п 
деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се ст 
истијанска времена, чедо моје, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно с 
агиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела  
>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit 
сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> 
увао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млеча 
крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кува 
нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре зе 
, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теж 
о умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити 
 каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мат 
деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учи 
илостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук од 
 господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су 
штеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе. 
ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ ч 
се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? —  
обриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто  
 цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође  
ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад вел 
преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му До 
овори четник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, 
изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n= 
дговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си г 
ого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по 
ам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, 
ешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на  
 благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујт 
ти сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти  
 јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора  
е с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо 
и пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit= 
и дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи во 
ло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чу 
ер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на 
 да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено де 
јо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој  
ор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље др 
н, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се  
 а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад чове 
н као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама  
 <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јаг 
и руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S}  
по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало п 
ловији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одла 
 се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са м 
пода тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код н 
намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Доба 
о то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти каже 
мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? —  
е читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчанима наве 
рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу 
ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. < 
ац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу 
та одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и  
 па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дат 
унце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, зем 
уда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и пи 
нама:{S} Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} 
 смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па а 
да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је препов 
 јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, 
 <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим 
к дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрч 
ш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздра 
 петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну сре 
к одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па ни 
 се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника,  
ло друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће  
ђен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да 
тос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да  
фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треб 
т бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло 
ко и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута б 
 преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што так 
дити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замер 
ен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неб 
 сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно р 
е, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Стра 
 им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца св 
 рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотл 
ивиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе вид 
све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота  
> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиротој удовици некој, удариле 
 ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је 
er" xml:id="SRP18691_C7"> <head>Премија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латин 
ен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у к 
 а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припом 
ви. </p> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохиј 
стити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна  
 никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме,  
оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај га 
 немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто с 
еву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти 
а је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце ку 
.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка о 
 — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако д 
ом, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <p 
исмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир 
ем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи це 
 кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је п 
"chapter" xml:id="SRP18691_C9"> <head>У добру се непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ 
 „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је  
час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p> 
 преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу 
е још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како 
ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само марва и 
ш једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него  
ција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћ 
ртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фали 
н десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом 
ка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј 
 то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је  
l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек,</l> <l>Поведи — поведи —</l> </quote> <pb n="114 
 од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад  
кону свете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш с 
 слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе се 
мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете одн 
 а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та о 
лко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код цркв 
 бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел  
ча Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Ст 
којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође 
чи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кућ 
У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време од 
ilestone unit="subSection" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго траја 
его пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господин 
е син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, 
ји се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас оче овог муч 
додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да ј 
ко, заслужити свилен пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код с 
дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> <p>На ове речи, сав се нар 
ер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је јо 
купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си  
 глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и доба 
ох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добр 
и па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су у 
о хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и  
апут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи доби 
 антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен 
 моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам 
о сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам  
/> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњим 
одједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треб 
о провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чич 
ал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да м 
stone unit="subSection" /> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добр 
н, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купит 
тио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> < 
лико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, 
је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник  
} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} 
само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук 
 промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удо 
у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама ср 
служитељ, нека уштапљена наказа.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У де 
 боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1869 
бију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле,  
чег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам 
н тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа ку 
од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад  
заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе д 
 њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је в 
 ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан др 
и ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед п 
и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком 
/> коју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па нео 
ају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи, која у стари Дуна 
и он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убоја 
 дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добренов 
се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разби 
покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог 
неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu stoji 232 --> га неизве 
м говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док владика неизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Ка 
ало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то н 
па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан  
<p>— Није канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светс 
наслоњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећ 
јлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Кад 
 свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, д 
 ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је 
 сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно ј 
>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90 
 нико се није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само марва и живина је 
зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S 
неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има,  
лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пр 
pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити н 
е грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио 
, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{ 
тојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће 
еки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> упла 
од квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграби 
 котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж 
ст вашљива старост.</p> <p>Радити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то запо 
а се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година  
нала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други 
 сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и  
 сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам 
а, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дан 
 ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну гла 
е туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са свој 
престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила  
 у кога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим 
ио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у 
, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати 
 ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> < 
а, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо 
е мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у  
 донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Стр 
и риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удава 
у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио 
 шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та ок 
ити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свињ 
> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи 
свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња м 
д добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љеншти 
и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају ма 
ок се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не проб 
 укорава ради пристрасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извр 
шњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је д 
 поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се н 
 ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела  
и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умер 
јало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак се 
може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци с 
а.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ ка 
, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле  
р што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побож 
ену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се вла 
 овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болес 
ени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: <foreign xml:lang="LA">dementiam cepit. </ 
листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио 
 свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро зна 
има Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило,  
, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да  
д дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све реч 
то време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе кра 
јчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се  
аше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, н 
је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S}  
n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нек 
ивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n 
 да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се отац обрадује покајању блуд 
о се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служи 
о ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још г 
и, по мраморним басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном 
ужитељи његови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгле 
уре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повез 
иров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца М 
 никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано —  
је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костур 
год наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је ве 
нај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујес 
за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђа, прек 
 да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопада 
вати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни 
{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку 
 кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док 
S} Ништа лепше није том благом створењу доликовало, него кад се невином тичаријом забављав.</p> 
и него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало  
ела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју р 
лити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, нег 
е доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{ 
се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној 
старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји бл 
ајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слу 
у, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S}  
 су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и 
ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг 
е вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет 
рави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече:  
уж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S 
и, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S}  
 да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери бил 
о, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“ 
ло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у 
бија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у св 
се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје 
 посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у ку 
м турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели  
руго није, него весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p> 
богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25" /> доми п 
— пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски п 
 однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији н 
с дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад 
га намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа д 
S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час ци 
пођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним  
 да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао,  
p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два  
не и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више помагача има 
свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поус 
рко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиротој удовици некој, удариле су суз 
, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови св 
нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави д 
проведе га свуда по своме <pb n="25" /> доми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то 
 ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који 
 и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски шегрти позаборављали су своје 
 xml:id="SRP18691_C1"> <head>Како је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атару,  
 xml:id="SRP18691_C2"> <head>Како је на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт часа од 
ретвори.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа  
рав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши. 
вољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је н 
т се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>К 
 сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда п 
слоге, највише благослова сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p>  
елији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња 
је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ 
удо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које  
ала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посл 
обренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је  
 своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наш 
 боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало је:  
е је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре 
p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми бр 
агиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мра 
Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако б 
ељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и  
</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичиц 
S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једн 
рен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n=" 
о је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији ум 
добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ј 
д није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дет 
ња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду гов 
 твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у дикт 
>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спасо свог 
га у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с  
авијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати 
 добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да 
 и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека о 
 неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врев 
ирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спасо свог друга у младости,  
и, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, а 
p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, н 
је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти м 
те, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви м 
оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све  
ела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека 
зети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n=" 
ног Пере Обрадовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јав 
у Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће 
нте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} О 
<p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада 
едва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знад 
евојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико н 
си мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је  
pb n="68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Ил 
ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Ми 
И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна 
али за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нис 
 будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно друго све на 
стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста само препоручивати се и позивати се на своју ваља 
и код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и т 
а нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с 
и учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко 
 да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи  
утник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му до 
вештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити свештеник и  
што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p 
"subSection" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог з 
 неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа 
зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да 
" xml:id="SRP18691_C0"> <pb n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви о 
ом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он се тај 
је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ д 
ко је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповр 
рно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом подел 
а <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је у 
год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он а 
атраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерај 
куп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољ 
 ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није с 
и му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у  
на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја 
обра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно не 
е волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а  
в отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који 
јало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Д 
а <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове 
дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је 
еоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити неможе се готово ништа.{S} 
 куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се 
била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је о 
уга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј  
је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране 
уљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил глав 
о коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокур 
е чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb n="30 
е, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу 
ар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро  
ате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је о 
{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да  
 који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар г 
ирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкру 
рћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и 
 то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а 
о, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које  
 и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Доб 
лиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи,  
ком дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен и 
те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, до 
каше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук С 
 има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Д 
ши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог 
 распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твога бога 
иди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шче 
н свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплаш 
 је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други  
 вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све  
} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Ву 
к опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеш 
вића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место с 
.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо  
шала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја на 
 поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал к 
 па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу 
елики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га о 
а певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, ч 
им басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном појасу.</p>  
у, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи  
мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један  
в по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Мили 
ирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни 
господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно 
бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и н 
шој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код 
укли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, 
мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи би 
није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није ника 
искују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а б 
езаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа 
о ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по два 
<p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам 
ше, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им 
 толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више д 
нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може бита,  
Опростите господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено ми 
вце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покој 
 ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч 
једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мис 
акође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он 
 дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и т 
д куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазу 
 у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас остав 
subSection" /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојал 
о.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47 
пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику н 
е Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити н 
ије ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича 
ректору:</p> <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</ 
 за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти ј 
гослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, за 
о. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си 
о дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац ку 
аљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам л 
свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало ев 
тва и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} 
и поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу к 
добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{ 
рони суза, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, он 
очи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chapter" xm 
евојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ј 
а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћ 
еш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драг 
иснути, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи нерони суза, нерони суза не 
јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n 
 поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а бе 
а да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може и 
аску његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погод 
у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>По 
и те поздрављамо твоја сестрица</p> <p> Драгиња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно 
ад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отиш 
 и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди,  
, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрсти 
ако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокар 
и бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети матери 
све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди  
залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и о 
м на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећ 
јака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби. 
p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо  
 некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог запитат 
одбина попина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више  
 ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Три је  
 и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила  
} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ј 
сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличиним б 
у, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни  
— Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казат 
 брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Господ 
д устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек глед 
 брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чу 
 бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. 
латном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n= 
 њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кућ 
 зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би  
еђе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с  
вршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb  
м; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То 
p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је 
 попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга,  
њу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> < 
о с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио бра 
ш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати 
 дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер 
и, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазил 
е заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како 
танеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се пре 
 силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема она ништа паз 
ма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом гос 
оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ј 
адожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је да 
 бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кућ 
оја сестрица</p> <p> Драгиња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља  
 ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се о 
се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова се 
дом господину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је 
ица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи 
 хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школу  
ко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, т 
 је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а ве 
tion" /> <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} 
 ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда 
ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом,  
 и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богат 
ави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би с 
пет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме,  
<p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му 
левку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{ 
{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког 
 га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то  
} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабу 
ква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчита 
 птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, ка 
о кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.< 
то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету в 
>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле 
су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе п 
е сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд н 
идио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама 
Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко  
здржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови уст 
кине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад  
 службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је  
еж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећ 
ш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па по 
е свога најбољег пријатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S}  
 Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан не 
змерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало 
 гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећ 
приметили да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да с 
а стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била 
ота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, 
ио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човеч 
 злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, 
о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине,  
p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заво 
у одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, к 
неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>М 
д она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је  
да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у  
је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S}  
сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што  
рђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора 
но, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с 
е највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је  
 мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђав 
н нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу 
драво наслоњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали,  
искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се по 
 никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај не 
 ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, 
ова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао же 
 су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у об 
уга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како т 
о бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су 
 да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мрго 
то ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страш 
те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној своју срећу  
атекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му о 
 и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко о 
а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци  
ола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети к 
ити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је  
по, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено  
ати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповед 
е овог мучитеља оде, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас р 
та допуштено употреби, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p 
амену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калу 
овој кући осим ти кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и 
на, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је ош 
 прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи  
смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле 
и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер 
руштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради г 
и немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да п 
бове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет д 
ме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда. 
једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по ко 
ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мал 
ад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сват 
идио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње 
рим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител  
ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам 
 па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда  
м с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да кре 
а, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школ 
војица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на променади испод руке ув 
 вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један дру 
 другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>С 
дни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добрен 
 овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал  
ж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу  
, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда било,  
могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и 
b n="46" /> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та 
е видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та онај честити  
иди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му па 
и руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дет 
 је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резоти 
атњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо 
јана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, који  
и у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље  
на, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и 
ло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на променади испод 
уме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуч 
свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све 
ет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на  
Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од с 
 није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који су још н 
 је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад та 
> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, как 
о у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запева 
ј погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали,  
ро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је др 
у будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а к 
о год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако н 
а има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину п 
 боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се До 
 свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на с 
 бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи  
ледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, до 
 учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{ 
ати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p>Другог месец 
гани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће те одсад бит 
ком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти М 
 сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим моји сведочанства 
то весеље у тим српским сватовима ништа друго није, него весело опело над имањем домаћиновим —  
 вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег 
л обећање од поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом ра 
инила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то 
 у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заб 
 ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали л 
само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} 
иња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написано било, 
ту то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад М 
 о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним ш 
1"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које 
{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте  
та само молитве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небра 
а се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија  
триљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гр 
"> <head>У злу се непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело 
там вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да 
и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукам 
сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p>  
 једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика го 
амо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за 
и говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле к 
 будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији 
и и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршиј 
, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакри 
ошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.< 
осподара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="12 
е, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p>  
 n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и сед 
 рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријо 
 се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док  
го шта ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p>Другог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано 
ле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле,  
м мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук  
учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за  
унове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вреда 
а слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево де 
ио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера свој 
пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји 
 а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила 
убље па <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај к 
молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, 
 среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог 
другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле  
га помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи  
бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова  
још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који с 
ваца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како му је до 
руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је  
 сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је 
пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увр 
ки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа ш 
 тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти п 
несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати.  
е бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би свет за је 
аљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благосло 
 и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што  
жити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само пр 
 а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал  
о.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није мог 
од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} 
тац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, 
дрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та  
о, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу 
имирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшим 
па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Радити  
 сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмам 
месар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати 
и коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње  
до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу 
пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло 
давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише 
инти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им 
гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу 
 даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзи 
а у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да м 
недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко 
 ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и мл 
е радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, см 
 мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. 
ја негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p> 
ац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац  
ца.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од шестара  
ај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио да непадне уну 
омаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек 
осврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима  
зима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога рад 
реба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Дома 
 пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут д 
велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се 
укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало два 
еле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично п 
ви га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро п 
ко 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{ 
ај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко  
е дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.< 
ути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу г 
да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На своју нес 
имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, ја 
 змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, посто 
 дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами ц 
и, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> < 
торија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку ја 
 сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела  
а није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из дв 
тајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шум 
а, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, з 
м старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Стр 
е фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, неосврћ 
а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p>  
ожић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Ву 
овом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Мирко 
нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оч 
еће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и 
ама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваш 
 сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку свом, скине с прста св 
> <p>У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна уд 
 су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. —  
лата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте 
те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је  
крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ  
добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже,  
ко сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује с 
ло је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилен 
ослетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, све к 
> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниј 
та, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишен 
> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни веч 
није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родит 
исар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити  
ли божији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаш 
једно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је  
 пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби бл 
од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај б 
е свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку  
те тако говорити, немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја са 
еуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p 
’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да 
 је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем 
 спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ 
матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милости спрам мене, к 
691_C20"> <pb n="118" /> <head>Новац је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, о 
жија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, ти 
бав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на кол 
срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако 
 отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у варош 
ата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су 
 наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне нед 
пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби 
{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек ш 
све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше 
осо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C 
то несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ  
Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије  
<p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, 
, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је  
ог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Доб 
 протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у р 
ек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљан 
и стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div typ 
бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није мо 
е кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продер 
дговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лице 
мља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страш 
 ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да  
в, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone unit=" 
видиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло доб 
Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо ов 
боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни на 
} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка 
 Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је 
"62" /> <p>Другог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко  
} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{ 
нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео н 
лати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну 
вију полазијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— А 
шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову 
ад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није  
свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце  
да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на к 
су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака с 
доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, п 
доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="4 
 велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи за старијим 
 се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата  
по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац 
 лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по чит 
{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја 
:id="SRP18691_C7"> <head>Премија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску шко 
ић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се М 
 кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радо 
е с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена нап 
ријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учи 
за.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што нису горе,  
ису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва  
а пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка полетише.</p> < 
ебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу,  
а.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расч 
ило, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци  
 су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младос 
ешето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, к 
све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову препове 
е очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка  
упујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та т 
 кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S 
е је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске пр 
о немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог ме 
и насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док владика неизађе, одговори превар 
уги пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone uni 
бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар 
тала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“ 
Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на пре 
хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она  
и ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко к 
свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје св 
 је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посл 
а свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</ 
оји зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње ре 
 кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нем 
но трећег месеца по одласку његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с 
0" /> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пр 
а неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас  
вре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже к 
p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што 
јко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаг 
во <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се  
у брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да т 
ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, пос 
 кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ 
могне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже 
115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза  
ећ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Стр 
о, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома с 
опет покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати та 
к претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учини 
арошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p 
е сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сес 
је више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ  
ш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Че 
ња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа детиња, викнул 
ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса 
и: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез иза 
ке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема 
д најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља 
 бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му ј 
.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Ву 
, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други 
естра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с б 
 још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра  
вца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало 
е одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело наради — одбе 
ош посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да б 
и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небу 
зати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича До 
а Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то ј 
>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич  
стану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p 
а чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се чит 
страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасе 
 моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста 
 ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{ 
а, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У в 
непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу п 
д по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весеља једи 
ечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да 
{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепос 
ару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа 
о на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} 
ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одг 
 тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бледило н 
бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце 
мо један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој  
ред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да 
е дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је  
 лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики парови 
 им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си ј 
е отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте;  
ресоше, па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије  
ана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао 
{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема 
у стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и м 
дежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад  
 ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што п 
, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Зн 
то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће поп 
ћни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, 
р на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више нев 
ледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи,  
осле, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми с 
 десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад 
говаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даљ 
лости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна  
 џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо 
 те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости гов 
, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, тамо опет покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј 
која само здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја 
л да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушк 
да и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ру 
ног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке желећи себи, така сина, надевале су на крштењу деци сво 
ао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном ст 
ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ н 
 он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} 
"69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиром 
 дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би  
 натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју очеви 
а Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да  
.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, он 
сле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p 
рвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једно 
<p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшин 
сти, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О  
гиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у в 
а је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добр 
а да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам 
Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав  
— Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирк 
скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доб 
м и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драги 
едно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна муж 
домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драго 
 види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имал 
ће навек на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештиц 
драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„С 
нда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметн 
е женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> < 
адио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал п 
од противне стране нестровали, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил  
ла марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други  
ита Страшимир.</p> <p>Џакови — одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи на 
кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добрено 
ена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима за 
на трећу Страшимирову псовку, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала 
оји може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене пр 
ел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни 
трашимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, 
овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна к 
n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди  
ли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, 
 сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто,  
угин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Стра 
о си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, а 
ветога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе 
ију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један ме 
мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештени 
 нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаиј 
 њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце изброја 
 и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли нав 
 тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало  
да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поште 
 и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попади 
кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да уз 
паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да 
кр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, при 
му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Ку 
и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџиј 
ар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко 
оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каж 
има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам,  
 — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке  
ћи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу у 
зишла.{S} Претворног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благосл 
н светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке 
то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат 
комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене има 
да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад пре 
 своје имање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важн 
ву узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд  
давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшими 
отрову Страшимиру — како мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту  
моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изглед 
аро, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је б 
еговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на д 
шимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу т 
ог кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, бр 
ји се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне 
 се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити 
ти друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара б 
гоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшим 
, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина 
клања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, 
и његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по 
ј своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се  
 Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да бо 
и с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, шт 
еговој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика: како  
а изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на 
ажи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас 
лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страшимир повик 
 није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу мол 
>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колк 
его што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал 
p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу до 
одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црв 
еби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у 
ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему закл 
ватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно на 
} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља ј 
рецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо  
гу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign x 
задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и не 
не, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ј 
еш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Др 
.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш < 
Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком 
, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд  
шари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напос 
ик у највећем задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како б 
 ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страши 
 болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учини 
 оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из  
г пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука 
а, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад м 
У И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.< 
макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена по 
то, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb  
 њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тиј 
.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва  
а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> < 
есмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси  
 казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да одн 
Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже,  
о си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција пла 
лити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел 
, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет пит 
виле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n="12" /> је час јед 
светим распетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверм 
ржи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног,  
} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа  
службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S 
илица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у свато 
презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао  
на да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чич 
а, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са соб 
 пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад 
ни је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату с 
i> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна 
 мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} К 
су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада се 
.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добре 
ти.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Б 
ре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је во 
тарица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа послед 
је Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима свети 
, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што немо 
и <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за тр 
шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе посед 
и у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по  
и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо нијед 
ву парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које к 
учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да 
вешће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југ 
знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно напис 
им.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом  
ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морам 
ут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне 
а — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би ради 
а истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мир 
осити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим  
д си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукам 
ово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти т 
м начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако  
е вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако  
окрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то у 
.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, з 
рашно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам 
еве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Ба 
мо да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни п 
у његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запев 
ло пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорт 
а желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје р 
девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да 
емож оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, не 
Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па  
 доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Др 
.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мир 
само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се п 
шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и  
ац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји  
познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепш 
овог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала г 
у“; комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад  
не Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа  
 пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамба 
дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стан 
оја је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требал 
 спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунак 
разно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди 
нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли с 
ска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тет 
а из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ић 
еће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишл 
 сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају,  
е тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко,  
и.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока,  
 у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаи 
до; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, ка 
га то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога неб 
ио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и к 
руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добрено 
отруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а н 
> <p>Баћа Страшимирове слуге нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар р 
окорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и ко 
, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са 
биљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толик 
леда детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гл 
чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Ври 
 Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, 
 чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог 
аг.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао ка 
опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропас 
ане — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушни 
 су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе ни 
 га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од п 
а. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим,  
тишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb  
човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си 
цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њо 
е сеоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то п 
 више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа 
S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од салаша о 
учак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли  
сли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте ми 
, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре св 
d> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина До 
фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори ф 
анас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутр 
 леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> 
ва месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца 
 <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре ч 
о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу 
, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, 
то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта буд 
арошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, с 
/p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за свештеника произведен.</p> <p>Од варошана нико изост 
о већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива стар 
ворио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како зна 
ли — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна 
и.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа 
{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у к 
а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно м 
Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после  
све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је  
арајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има до 
шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone unit="subS 
она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone  
рава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати 
е владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те 
за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општин 
 да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови до 
није редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свештеници, светла господа варош 
ати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да с 
, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је  
ловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уст 
е од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, д 
 је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господ 
жати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђ 
, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на с 
 што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње  
лико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Диг 
ва лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и б 
није неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, 
е, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг  
 земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, не 
еће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметн 
е, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, 
шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лу 
Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milestone u 
салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш до 
 Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако 
ава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом  
 прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{ 
а се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу б 
<p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су  
о вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дуж 
ерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, ка 
ући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио ш 
Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у  
, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
ву много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи н 
етка из народна живота. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.</p> <p>У Новом Саду </p> 
повикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њо 
ли што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{ 
 <p>Свештеника Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укорава ради пристрасна суђењ 
обреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у шк 
а једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мал 
 ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту. 
 привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то шт 
и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја са 
оваца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто човек да п 
ано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом св 
 би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је 
д — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S 
{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар п 
до већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се да 
ти.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају  
 из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гв 
се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трош 
танеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти к 
арошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који 
ци некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач 
 руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан 
једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а 
 већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти м 
ве је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада отворене.</p> 
ену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кне 
ао пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је 
ива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румен 
је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Сте 
е“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оплењен 
оје, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију с 
рити неморате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку  
а шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца 
ме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће и 
 запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала 
кочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље  
 само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише  
<p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преосвештен 
сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немо 
само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само 
шти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и  
га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи 
аћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца 
1_C14"> <head>Свадба Миркова.</head> <p>За три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толик 
е вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме изв 
вега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду госпо 
новчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко 
ликовало, него кад се невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћ 
ворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која им 
дседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и тв 
учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говор 
омешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, 
трах Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је 
су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу теб 
огребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго  
вога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} Т 
лада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецин 
стра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једнако ј 
рошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добре 
ад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад 
едаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити 
рагиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је 
што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо,  
а ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p>  
марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Каж 
ста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадг 
а својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаре 
о његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је ку 
Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би 
те очи и поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву 
е пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се  
 Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све  
.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурли 
е Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стра 
ас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако д 
амо родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, 
ветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати 
 и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чис 
иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n=" 
и девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што м 
коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да ду 
ем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док  
а својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S 
н његову цркву одвести у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити бож 
ј догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па к 
си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни  
ницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стр 
 /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку довед 
н луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, к 
да да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} 
и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко је 
би могу једног честитог свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког 
жила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш  
лучаја владика недобија новаца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта 
који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком,  
дне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе 
ећа него у задовољном стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опе 
би, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да 
лијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећ 
недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајал 
ом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд  
иће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није т 
ци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најлепше и нај 
, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> 
е из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> < 
егдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко од 
 кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га  
полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. 
 теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи превуче се нешто лаган 
е о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Мир 
овачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте увати 
 да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радов 
 <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили  
агало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у пра 
гледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као н 
куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чуд 
а волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом 
другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у правди прог 
>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже бла 
шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз 
ити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу,  
ешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је 
анимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ  
ма, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано р 
љаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону све 
 оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиро 
ико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право,  
омак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирков 
е сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани ком 
тане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Д 
гоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују  
ечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају  
аспусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што је излишно н 
олико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, да му да  
еразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошив 
 стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{ 
ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што  
орјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p> 
рко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се при 
конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, сам 
се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштв 
ољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type=" 
 на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> 
, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим пром 
 је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Доб 
на човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Бог 
ћи, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад 
ије чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом ма 
ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди 
не незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти  
у.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал 
ластник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, 
поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса су 
 свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страш 
то уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити  
жевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се 
акав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Ми 
а дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајт 
сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљив 
пљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је  
светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и шт 
ого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том не 
ану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руд 
теника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p> 
го да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао,  
ти, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет у 
 кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја с 
бар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, 
оватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмо 
 па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S}  
еновчане.</p> <p>После обична поздрава, замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим  
4" /> <p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ м 
укове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, неб 
је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој д 
ти, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај с 
квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — 
одар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} 
о једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна!  
аду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говори 
 Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји,  
 нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, 
 се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек ј 
ћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страш 
е темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, 
песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је н 
т говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>ге 
ано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да пут 
пево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="120 
е приповедке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби 
жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div>  
ко се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми 
и.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба 
ц!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала 
оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео д 
 ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> < 
.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од зв 
страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори о 
г повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у  
’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво 
дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици  
већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома  
р овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем 
 су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који им 
после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, шт 
еког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85 
 удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра до 
т - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, д 
анеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и  
м звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му ј 
ирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки је 
арац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</p> <p>К 
 није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимире 
цу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, 
ога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каж 
/p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти п 
зило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без гла 
споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре  
один и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме  
 посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој мор 
е научио никог слушати, а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући п 
 се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре и 
е тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено 
е тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско  
сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, шећерна секо, изволте код на 
ити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то заповести царске незабрањују.{S} Р 
 или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубав 
штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку, зат 
е се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје посе,  
, само радити — то заповеди божије — то заповести царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои може 
аља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино  
овек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла,  
ном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док са 
лађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драг 
а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељ 
нџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се 
и је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар не 
 пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни  
слуге нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било. 
ин постане, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај г 
оспођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па к 
и моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> 
ину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> 
 Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам 
ли да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награ 
по преварио, повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај  
ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема. 
м ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити,  
оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у  
мир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ниш 
д био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек би 
 славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, 
и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо  
ке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жен 
једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просј 
нај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу вр 
мила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва страшила Страшимиро 
који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров п 
сеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја с 
— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал  
 читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не с 
е! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар  
а, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор вл 
у, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125"  
S} Путнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а 
 да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо 
бани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак,  
 /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! т 
в виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још  
 ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништ 
Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио  
редио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није 
 од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бад 
 а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па б 
л опет ома после првог конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добр 
већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица 
ло мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{ 
ме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страш 
н да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам п 
ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S} Так 
лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан  
вилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити код једно 
а будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми с 
, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; 
грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас са 
знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је по 
руги у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако 
дине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p> 
је долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију 
 сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме н 
сме служити.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнад 
ући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је свети 
, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се листак на  
 да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге 
који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је с 
 земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно 
ање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изгов 
д си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори.  
стре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки пош 
рећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче  
 ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја,  
 жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побожно два свештена лица и мол 
е покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> <milestone unit 
ни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца није било, који се неби поно, к 
прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодки 
а сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со м 
иђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул стреле 
, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини к 
 шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана 
и.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, 
 кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радос 
о децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, оп 
то причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p>  
се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради каз 
неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово,  
реме кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма 
 умеле присвојити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг иска 
га, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права п 
еједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода 
а све врапце по његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за свак 
вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у 
ло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и  
овићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</ 
 чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он веш 
ђења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута пр 
те ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, и 
ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што не 
ештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљ 
{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, 
у да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за 
ога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате п 
дгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, ш 
ти, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку с 
м разљућеном парничару: неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој 
ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <p 
, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити  
г одљуда — онај понор светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону у 
осле кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћ 
м под затвор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото остав 
неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није са 
. </p> <pb n="96" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима ништа друго ниј 
ету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслу 
ђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако ла 
 кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није дру 
како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је  
га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је па 
ој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовиц 
ил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи сам 
а су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из шк 
у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има ва 
у, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљу 
ити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да ј 
едно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра  
да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове божије, име  
дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго  
да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, 
сти, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је вр 
све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни г 
новој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било,  
<l>Накићено, навезено,</l> <l>Оплетено, зачињено,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе чов 
 има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, 
ви, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај стра 
head> <p>За три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове при 
 је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он 
а детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — неверујте да прћија  
 најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старај 
 а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљи 
ај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио 
ајцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима н 
S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда  
 и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред бол 
ити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати  
 по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, сво 
ата, које што се преварила у нади, које због понижења почасна писара варошка, бризне плакати.</ 
 га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је 
могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут п 
амо да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко л 
ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега мат 
осна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог  
да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p> </div> <div type="chapte 
образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем:  
S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, 
> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Ву 
лица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га  
адовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.< 
га, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је  
а носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два госпо 
 је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мај 
е ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, 
едо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу ра 
 као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали  
ленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p>  
ачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се  
ње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да  
 пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненару 
ринаша, устадоше, упалише сваки своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, која из сакруш 
ати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, него баш у тај пар 
ре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном нев 
то стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда 
престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је зва 
 мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад му пр 
нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези 
b n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немо 
ну срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет  
следње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам д 
“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад  
не жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, 
 они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и  
же бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму зв 
рдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, т 
чела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатн 
е горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад 
 није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту отку 
вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од к 
 то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро ј 
</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава оп 
ко те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" /> назвати, него што га и д 
д знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко 
нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ 
ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и тво 
 колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" 
дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко  
к тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„ 
је такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, 
 што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па  
и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, 
 је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то зна 
, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се ра 
чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо твоја сестрица</p> <p> Драгињ 
 саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то ниј 
 једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си 
у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са су 
 погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу теш 
да милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете 
о рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању про 
о толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти п 
ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, 
праг те проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богосло 
гословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад ле 
уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост 
и није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Ми 
ј на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако н 
 шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се п 
S} Никад се немој мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек ум 
 је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, док га п 
ештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто тр 
рко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло тол 
а Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мог 
буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде д 
јем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побожн 
њаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио н 
</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из вед 
ати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред ку 
а, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође 
и само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патк 
ехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше 
на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. 
лази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим умилостивити, ал судију неб 
ју на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им 
</p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима њего 
, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста 
> <head>Какав отац такав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову. 
је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, 
 је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка 
љу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type="cha 
је мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се  
а — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадг 
, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рође 
ко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је  
р на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ј 
сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S}  
ма ни себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар 
ет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> 
о имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру:  
сто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније 
на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта р 
а крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <p 
слу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд п 
луга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цар 
е на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом 
јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газ 
 има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може то 
 коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера,  
ске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што н 
ном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас оче о 
а попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да  
</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S 
 да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како 
се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандук 
сти доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете с 
вци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видит 
чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив с 
тав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре  
 голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па  
> ћилим. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвони 
а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели доб 
="SRP18691_C17"> <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са њ 
ме глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истреб 
кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћу 
од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из гла 
те: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја п 
ени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији р 
а оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сун 
го, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма  
</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој 
о теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је 
адгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поизди 
другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале 
ио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају  
 буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створење у  
на.</p> <p>Црква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква ј 
другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за св 
ст била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила. 
вашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Доб 
и, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом  
м ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гр 
ти.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан  
исли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му  
булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је изб 
, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у  
ег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава и 
ану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту 
 и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их  
ви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, а 
 си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се од 
рада чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако непра 
 n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Гово 
сује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а р 
нити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то 
 мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадо 
м по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S 
место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима 
чипке, париски шлингераји, презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа  
рко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је  
речи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што 
инчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извија 
ли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек л 
створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је вода  
мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да т 
 вредно световати таког човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац 
људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници  
1_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји,  
обри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој шко 
а никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри 
ликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне 
 сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трч 
и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Под д 
ара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце испов 
е има опроштаја нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика  
оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак н 
р био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена 
акрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — сам 
рте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет 
 Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете  
сто да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непок 
 тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислил 
колу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док н 
 глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само  
а добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена  
, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страш 
p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је к 
зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате.  
уде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чин 
и ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем  
 ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће запов 
, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, он још 
срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црн 
угачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виде 
д њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико ви 
 <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испун 
 стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S}  
ог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та 
 у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit="subSection" 
.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло вели 
а говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек ј 
множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те мо 
ло, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак би 
и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да  
знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да не 
а својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му  
 твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по 
ека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ва 
 оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су  
 који паметнији није то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p> 
воје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета неби ни било, ал  
 сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла 
chapter" xml:id="SRP18691_C10"> <head>У злу се непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку  
месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога  
зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — како мучи ту  
 јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најлакше се овим за 
 биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господ 
 соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један 
110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p>  
 суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он ар 
еби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добренов 
етреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ 
украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниж 
ко се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да  
ролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме 
и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину зе 
 човек тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за њег 
е, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа,  
ике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је 
мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас 
ује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуц 
м заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — з 
} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они пости 
да и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ом 
ај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамба 
 једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога 
писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немо 
 да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, који по м 
ако ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше н 
ју његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није че 
ипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма  
владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина 
моли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само гов 
ица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи  
никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављ 
} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, 
дина ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје м 
 је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж св 
тила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника 
леде на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штогод је  
курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту д 
> <pb n="95" /> <p>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи,  
едељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана,  
 је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варош 
м и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, нег 
аћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било  
оштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш ку 
и немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат з 
учева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ  
да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновц 
 се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него  
 се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је  
 ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанре 
е дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад уну 
 се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, а 
 <p>Џакови — одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које ус 
од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се н 
арош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике и 
p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео, на прво је место  
 небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стад 
, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостив 
воја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спр 
 жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшим 
ра свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења р 
 гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масн 
p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="subSection 
врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено 
ко одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смеј 
си, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам  
то му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ак 
.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви 
 канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, 
 Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, сам 
, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Др 
једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, ш 
 питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да не 
али да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страш 
обро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну каж 
воје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој 
чије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оч 
ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће 
своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступ 
раво, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мо 
 да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар с 
нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста сра 
— ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може 
а, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, м 
идики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата н 
а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небудн 
и, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зов 
 он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> 
ива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га об 
 нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и 
ди, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати л 
 ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и 
ини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те 
ов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњ 
е на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре  
 тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да 
имте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да  
божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије  
о устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад  
збавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац  
рава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и с 
 начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди в 
ј опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће  
го нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p 
 још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћ 
 ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p 
p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p 
 обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно ш 
о се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се боја 
 <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам 
кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог  
Страшимиру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о њег 
ће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много бољ 
.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и децу,  
дног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора  
"4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „ 
век умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш види 
на, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, ј 
рашимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и 
Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шта 
ња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирот 
адити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко м 
у децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда 
аком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S}  
 смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој шк 
ропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си  
управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итри 
рити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На  
 твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и 
 асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудри 
ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо 
аком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа 
 избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </di 
 усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали она 
павају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се матери 
>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chap 
га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спреми 
тав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали 
во лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако не 
уди кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича  
, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари 
сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у 
седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња пос 
е, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде 
ом, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, само  
а Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира.{S} М 
толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу какво 
о је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош  
S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене,  
 раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} 
очекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти м 
м, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обаз 
ном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док 
авање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија ср 
 све превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена је 
ена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треб 
нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— 
{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом 
пава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од  
јем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма о 
здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече 
слуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па  
ећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир ја 
у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на прест 
ти.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и  
оли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> < 
е да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину  
одну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по чит 
 одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, 
а су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га н 
} На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина кр 
стијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> < 
у навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији  
сним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од 
Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, ка 
Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем  
ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чич 
е год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљ 
д је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> < 
ем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у варо 
ту, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш  
је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе,  
ко нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да  
гарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви  
ег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да буд 
е баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим рав 
нети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> 
ада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај  
{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па з 
} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео ш 
азио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb  
дио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit 
 да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> б 
м увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и 
ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао,  
дика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће 
само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се в 
у.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у оближњ 
етку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ни 
} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S 
ене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву б 
иркове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p 
вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светл 
е узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаи 
а, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много в 
кве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина вар 
а, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у ла 
 читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Ко 
 матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb n="56" />  
бар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности 
м, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p> 
а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p> 
ана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали с 
у, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонаша 
е речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за  
у носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испре 
ад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Н 
> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо мол 
го, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека  
ead> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су 
у мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу 
е покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад т 
бити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку 
ше жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме с 
ла, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бега 
новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је невина 
при растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се  
шу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на ин 
лио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан 
 да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа раст 
што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па  
ише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што м 
ије по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земље 
е убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам о 
 <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је 
а Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости ка 
се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку 
борити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача 
 свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио  
S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједн 
ке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га с 
војка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и  
ин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг др 
тра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој  
дио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио а 
амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изг 
ка, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен 
о постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајават 
у, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир  
а је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места 
 била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. <pb n="74" /> — Треће. 
ва после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта  
ужи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако д 
а ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} 
 зову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће стар 
подин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта 
.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелен 
још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгле 
 се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног 
мо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква п 
{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко 
си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје б 
 је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца  
век срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није н 
тио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и  
човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се по 
 Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, н 
 свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједар 
ем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за с 
ипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто  
м, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се у 
 је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу 
оро сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро. 
; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. 
 код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први свакид 
е њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој ср 
во се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опрош 
а неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} 
ирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај  
 Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; н 
 њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удов 
ој антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђ 
ти.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, в 
ле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно 
о може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" /> на до 
реновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да ј 
да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, 
ебе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као  
 Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а оп 
е, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватр 
станку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме 
ште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> 
} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сир 
ојима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро њег 
хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{ 
ољег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој св 
трашимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сас 
 а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје ја 
као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгле 
већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на 
ине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко  
а ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпим 
араш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ј 
е и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад уд 
 на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милос 
нце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на  
 браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и позд 
 и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде н 
тац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и пок 
ш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Ч 
„востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је 
док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало  
ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошт 
совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже 
а Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава ни 
а, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом св 
у није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешк 
ву, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет,  
али обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира 
на је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су с 
ти, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо 
 немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би 
у господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто 
овођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо 
 деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски шегрти позаборављали су своје безобраз 
 нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право 
иши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milest 
 и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> 
ај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га  
постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.< 
 себи — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал  
ворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све 
у жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div 
, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори ј 
авек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" / 
 сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, ш 
век <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да ч 
 је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" / 
к пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура 
есно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика ри 
</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него ш 
ини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам 
к био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p>  
кан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал јо 
ија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњез 
ност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради оч 
а, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого 
угара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се д 
} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо в 
 — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни. 
ицом да потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш 
трљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па са 
 толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, 
ије мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета  
 момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирк 
јше конзисторије присједатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} 
олу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <milestone unit="subSection" />  
емају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одвр 
ани напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најради 
>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти н 
о прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p 
ије мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опе 
нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа д 
 суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> < 
је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико 
ао вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко не 
ам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је  
еколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборав 
це, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и бог 
чију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо,  
иш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да  
оже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо  
 луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и  
, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани 
к се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страши 
ије било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у ми 
а вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при 
 се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани к 
 сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог м 
на маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Доб 
се није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу м 
Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му 
ед конзисторију, осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба нам 
јпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуч 
о му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, бољ 
место <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт  
пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга  
сму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесил 
 Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим  
 има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег 
.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ј 
ти, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати таког човека; оставте зле, каже 
 ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже све 
 каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје на 
одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила д 
 што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се дец 
 мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се вароша 
</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за  
и човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека,  
b n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и  
 руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни 
потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вод 
неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук н 
си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} 
 и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви д 
о писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја се 
сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од г 
ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није м 
 запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени  
старешинама:{S} Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одев 
у артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Го 
ан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ л 
дај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту  
на варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирик 
 је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари ве 
младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је  
у узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испре 
заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпито 
 оци свештеници, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а ко 
 код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла 
о је општина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него 
и знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, ка 
, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим т 
коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле 
криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина н 
ао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опре 
на врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, на 
 оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега 
аната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је 
 док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен 
је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да 
све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко 
шимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј 
 већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каж 
 плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко ш 
а, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету. 
ла божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали су се синови светлост 
нити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет 
има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији над 
возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша 
 ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има 
тив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас  
над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фал 
"SRP18691_C12"> <pb n="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца 
како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се прид 
и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан  
онаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве 
Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, и 
ора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца  
је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог М 
век на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жив 
е она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске  
ог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа в 
ије од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измер 
крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се в 
ут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пр 
, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко 
 срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а 
г чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе н 
уд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир д 
ро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молил 
 долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге ст 
а добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друг 
 сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се  
>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му 
роши стајао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај 
кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега н 
рали од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само 
— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, 
акосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је 
 незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она не 
е господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конак 
а разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи  
ај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирн 
а, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, п 
 Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, 
ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то н 
есветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов прима 
последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, и тебе  
чије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владик 
ни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> и 
њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да т 
арево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико  
требу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и  
 и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож 
ожеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је др 
су они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско  
јвећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опр 
и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе 
 да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чека 
е идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојо 
 рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит кв 
 није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p> 
ити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта 
омаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мо 
Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је 
овом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, сву 
а у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један,  
жност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер  
а крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господње 
 дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби ве 
богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута са 
 свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <p 
, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и  
и на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу  
вилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, с 
ек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је 
плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти 
идиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам 
ном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта ј 
брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти  
оји правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако нед 
 божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ  
ати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и оп 
 су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Ни 
 а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алвије попине, поп 
 томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, са 
сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једно 
сам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, 
е свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису по 
цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог госпо 
то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се  
ра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе же 
а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окре 
лем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p> 
 седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче 
еш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дођ 
и Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију управо 
 о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавил 
аш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школ 
није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве дев 
ине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> 
{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве 
ко мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту крив 
го спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадго 
вром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико к 
ча вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добр 
у <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није т 
ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, сињи му се камен на 
, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да к 
 за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома по 
ужбу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадоше, упалише св 
 било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу ис 
ајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p>  
е, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје 
тку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21 
к све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће ј 
огод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ —  
о моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћ 
ечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и а 
за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, 
јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па м 
ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа 
и, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да с 
, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашт 
о није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ 
а луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда 
ити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног к 
вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и насел 
 откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету 
ћу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању 
ску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p 
а и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слу 
ако год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију  
два је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, д 
и пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поштена  
ризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добр 
је требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохт 
вљем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости 
 га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S}  
уже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ 
ш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, п 
 главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила све 
 више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад 
е, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати во 
разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се сам 
ар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} 
л куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у 
ном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, ка 
 пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне с 
воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n="12 
јке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра момча 
 Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир вид 
, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је 
простити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас 
ња света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на  
ле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да он 
 вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде  
улдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, н 
 још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="CU">чесњеј 
 <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> < 
е и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, нег 
 Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{ 
S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима до 
нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било 
већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом 
а до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата  
Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отв 
ук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо  
ја рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наре 
Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има  
устаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је суш 
ови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, 
 паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb 
рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркт 
е, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати 
е шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је т 
ега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимирове њи 
моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која  
на ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега т 
вио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="CU">чесњејше конзисторије присјед 
ој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, 
у прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу 
ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде 
а сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел куп 
џери сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, ко 
ти, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут 
коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскр 
о задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац М 
, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S}  
 удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу удара 
е учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</ 
ђиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устани 
неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p>  
/p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синова 
тељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац  
колу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Ми 
проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богословија мат 
 пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није 
ти, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, 
/p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мог 
рпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно. 
т пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га ба 
head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као ко 
лост при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ 
очека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица  
сти учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мир 
преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук 
л прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овам 
до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дот 
еко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једн 
домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској н 
а мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, к 
 остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш до 
{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n 
а шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone unit="su 
ша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да т 
ори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез и 
проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама крад 
вонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удар 
рошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, 
и, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио св 
е буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде 
ву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто 
 даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједн 
 знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас  
дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је  
атерине опомене, ока ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и  
сте је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће п 
трудите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Ја 
, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је неве 
а, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нем 
 изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S}  
 никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац  
него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба  
аметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то  
секну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде 
ц, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </ 
<p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, ко 
ад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину 
p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма сл 
змеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову арт 
ор:{S} Није доста само препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, к 
и управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да  
сећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па н 
ис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива благодат божија на с 
господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг 
ећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, нег 
ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости љу 
 војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> < 
 пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ у 
а пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђе 
ћи на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> <milestone unit="subSecti 
било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета  
м, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, а 
е прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће  
, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n= 
особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на ж 
ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас  
ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неу 
цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћ 
 онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како 
и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто  
 да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити га 
нији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешк 
еди. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У ч 
док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно 
аке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све ј 
овора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне 
рапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што с 
 Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} 
е била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То зл 
е држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи,  
 са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага. 
је.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су бу 
рвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удави 
ћу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: т 
, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш 
— Невисност је невинашце моје, најлепше и најпостојаније руво, што сам ти обући <pb n="117" />  
ист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами  
 се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у ма 
 познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили,  
тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђ 
грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејш 
зван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била 
 да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљ 
 пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живи 
интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као 
 од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је 
ли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка 
копо.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа р 
м Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ к 
коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља 
сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило 
стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, с 
аслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси,  
 и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данда 
в спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо 
лаве дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви 
 своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размаж 
на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ра 
 није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, ка 
е боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам  
од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми ј 
ћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, нис 
е Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирк 
тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се ку 
о преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан ста 
други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ 
лавља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђ 
оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а 
јо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попад 
са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и 
во име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и с 
оже жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провал 
им био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„ 
ојити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће  
 попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четврт 
 што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p>  
ред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које  
латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у 
преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псов 
у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала  
о опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећ 
на прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, 
ду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све са 
 Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што 
ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане 
једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо 
уј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да 
 <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђи 
к она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <mileston 
>Добреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући  
 питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су 
о ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд  
 тако изломљен све своје грехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје на 
 избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов ота 
 Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у че 
а попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха 
ло, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко 
е“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S 
у и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће 
ешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Р 
але као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да 
оју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни 
зо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом  
 школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до коле 
а вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у 
да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће  
и застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч раз 
} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} 
олико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био вес 
 каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито 
а знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је  
е и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји руку тече  
о у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Украт 
сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div type 
 куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова 
ути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, т 
 а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора 
имо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти 
ед поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега  
луб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав и 
н један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стај 
езна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је  
док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} С 
падији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели 
г — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди л 
, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред  
чки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које к 
цем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, поко 
 ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу ку 
часки из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни 
 амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, ко 
 туђем свету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у 
 и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка 
 је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu s 
еме <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кућ 
 коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> </div> <div type="chap 
рагиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали д 
је толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S 
 говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брз 
пут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жен 
ј је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај ид 
ужити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с 
чила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прв 
еће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута ште 
млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно 
 кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње ниј 
днесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробљ 
да?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник че 
 пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш  
ати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда ми 
 новаца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак вл 
 вољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type 
дном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав  
тра оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ  
њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а св 
ли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе,  
 било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, 
ску штацију.{S} Са својим сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да  
сица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, 
 па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова зв 
е све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично че 
дра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку  
дем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно мест 
дени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, т 
у у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p> 
 своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро би 
ле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будн 
ини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb 
само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писм 
гог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим 
у Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_ 
ако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му  
његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је год потр 
ора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те де 
и, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S}  
еда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи 
ли.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{ 
 у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с т 
 дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није по 
је.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати с 
 воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну 
мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бо 
ет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газ 
 на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, 
ражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p 
 све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу ус 
 год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> 
 Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у  
{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како  
 је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> < 
зна Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жен 
 богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас они, који се о децу божију  
је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу 
{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерност д 
, што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, по 
е и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} О 
ет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома с 
е му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си до 
ног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <d 
тала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, 
емеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон 
м косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си ра 
{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути 
олико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је ви 
исма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је доб 
унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добренов 
сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Так 
ра, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је иш 
една, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је  
а да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи бо 
пку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословиј 
есет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре  
 а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он ј 
ево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко 
ступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста д 
ење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су 
цу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опам 
у пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} 
и држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годи 
 и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри г 
 и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити.  
и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако а 
судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео о 
 <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила  
рка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе 
 да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виногра 
зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачк 
звршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ  
вести музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спр 
рам божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и рата 
дан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девој 
а то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солд 
ски палата, од створења света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колк 
 се у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешт 
ма.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо ј 
га вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој 
ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, сел 
ворим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако н 
поље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, 
ича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, м 
боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро п 
о у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки  
а у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мир 
</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет бил 
е опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом. 
 у небеској светлости, слабачко кандило и осветљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, до 
S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а  
о и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе 
 говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од о 
ш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни д 
ба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> д 
 подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако 
рипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до р 
књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћ 
 њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за  
ле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто је 
о је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се 
, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац 
 и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, 
 је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго ј 
биби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити  
сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати мор 
ане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне 
резрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од ма 
 је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом 
ове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодно 
ази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им 
ав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> < 
 створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, 
ији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац,  
ије овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="12 
кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, ко 
ду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га 
нако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда де 
уђено у служби вечерњој призивати свето и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по је 
S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу 
 највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то п 
 <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута уран 
S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те р 
еновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас  
 науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати  
ате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла 
и бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповет 
олико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као д 
лостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, см 
ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, 
вити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, нем 
л данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни непр 
ад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича бо 
атлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и  
женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник  
 оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</ 
да ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул 
{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирко 
4" /> — Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја вл 
 пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе 
естало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то с 
.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Вид 
 заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад годин 
8691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добр 
исмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбаш 
и, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику ув 
атити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода ко 
Само које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си зло 
ове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску вод 
} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен  
 и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а н 
е ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бит 
 ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезерти 
ако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод 
ирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, са 
 служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остај 
о ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, 
одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, ка 
ки врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све 
шкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта 
н му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донет 
био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.< 
 крваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, 
а.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет 
 коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; а 
олико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, не 
а вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колк 
е, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb n="43"  
 устадоше, упалише сваки своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срц 
 /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његово 
 оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд ни 
 ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у  
Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — М 
дајући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку  
е ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да  
даје.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по  
, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од 
имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибаниц 
 вретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако  
е, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор 
мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила  
го милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани  
 тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једн 
ано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез ка 
 искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и 
римати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудин 
у, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куд 
 је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</p> </ 
но, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S 
 пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује  
" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ј 
а ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто к 
.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи и 
мом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати м 
дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови  
 преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> </text> </TEI> 
epage"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Н 
а осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није рав 
о да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем  
аги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џ 
 излишно закидај, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста и 
брену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце н 
ме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу 
више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сео 
нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота,  
а уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова д 
ота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је го 
у таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештиц 
ве своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукама, превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да 
 на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаћ 
атови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било вел 
ји га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="3 
прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста и 
ни што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцниј 
а њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина и 
волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити мора 
еданпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су то 
ио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Б 
 воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радов 
ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од ва 
отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, как 
о така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали  
 добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим,  
ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копа 
ог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће р 
и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла  
ебдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, све 
ат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој зат 
 децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, 
сподар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{ 
о суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље 
руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него 
оје усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спав 
и каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно,  
г каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти доб 
n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше наки 
и си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који с 
а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом ут 
казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато с 
а мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — 
очниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да св 
ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко зако 
у Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на не 
оске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је  
 му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле т 
ајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола,  
веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне,  
војко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру л 
шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све ред 
здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиља 
јева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кућ 
г оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је св 
Четир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из  
чо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко 
та јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варо 
ши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комес 
, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} 
прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, глед 
 Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па 
обито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жен 
урак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље  
је колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако  
: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је с 
па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички ос 
а је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стал 
е у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал м 
отле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се 
ави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо ди 
ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако 
ври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакш 
а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кол 
о баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки тре 
 чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал н 
ада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{ 
 Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном т 
попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео  
лије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељ 
ли школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви 
 сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се пам 
 родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, 
о трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.< 
р опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„ 
 нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити,  
а.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако ид 
и онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помест 
ве.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи,  
p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n=" 
аћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да м 
S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком  
ињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало с 
он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајн 
и се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао М 
док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, т 
 тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад с 
зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зл 
ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, 
о њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још 
 сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матер 
ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарите ствари на к 
тати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очиј 
оји немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је по 
ека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му 
здаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, вика 
е један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш,  
а Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казал 
 ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срам 
друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, к 
 кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад с 
 фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти  
едно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пош 
гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити н 
 треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да  
да Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељн 
и да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани. 
ио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била мар 
ле школе сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да  
та.{S} На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћији 
д јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позеле 
ан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за  
свој, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту с 
 се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати  
ало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се 
{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата по 
ше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замаг 
њу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се  
усти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си ста 
ајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи  
одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ак 
е, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а ш 
тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица е 
олетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div>  
реће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре д 
, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшими 
ојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пуст 
 велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо 
 и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разг 
 <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТ 
није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи р 
ј аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit=" 
а ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једн 
раби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао 
о зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мир 
в Мирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p 
ер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо 
ју, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе 
ини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је 
ало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак 
и пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад  
 понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стој 
ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немог 
 чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у  
bSection" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију. 
трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то дожив 
е Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} 
о дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито  
 он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда 
 незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62" />  
разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног  
 са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све 
ошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му шт 
 је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само ми 
 ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет ниса 
етни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да  
ке чипке, париски шлингераји, презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Ба 
ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је 
 немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од з 
ало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко 
се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста де 
 /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земљ 
. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онес 
езобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују ка 
ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш  
а а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака. 
 био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај ш 
 измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива благодат божија на све 
е иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале 
би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал д 
ке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шт 
па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете на 
 то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени,  
 <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде  
 то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, н 
укчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n=" 
ута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, ст 
моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи с 
че, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обузда 
вљени <pb n="101" /> господин, шибајући из несаразмерне главурде, преким погледом општину Добре 
ла, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји в 
зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће 
и. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни спо 
д човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господи 
>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћ 
 те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо  
 учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре каши 
ије загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њег 
, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о ње 
о бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења 
его да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко  
к му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и неч 
> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако  
то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко пре 
школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у ст 
друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостим 
после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n 
а господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, меде 
{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу 
 ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји ниј 
л’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини  
е, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји 
ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" 
за добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој 
остас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркв 
 чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати,  
ли, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је 
лаксало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле м 
преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и 
ош се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а дев 
ији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад  
мо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио,  
ати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Први пос 
елик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, 
љу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало 
вај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир  
к ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб  
 мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни ј 
даред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, шт 
цо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив к 
и на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какв 
ладике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој п 
т посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по неш 
 /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са св 
мо то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути до 
 наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ног 
и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да стра 
ликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, 
вори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава в 
 да наместити икону светог Николе, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крсти 
pter" xml:id="SRP18691_C8"> <head>Мирко избавља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко зало 
е куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p 
 руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone unit 
ило — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — ко 
о бунован усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гл 
Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, 
ауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{ 
му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и  
 на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — неверујте да прћија што купује, све је то в 
 вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичић 
а — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с  
до ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова св 
ића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, шећерн 
д те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје,  
и већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико коло вод 
 боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила крила па пуна бла 
моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</ 
а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је  
 кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други 
скаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одгова 
м једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам ко 
ошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n="81" />  
деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пр 
о мислијо није, саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то  
 руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад т 
, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни 
аповедате слатка, медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина нос 
им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал 
ина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволт 
од нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један др 
а оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосће 
о дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете нева 
ле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стане с 
тација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди  
 Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они 
pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено  
рни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја к 
е макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себ 
се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећ 
је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њи 
и чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер  
о у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; комшиј 
кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — К 
че па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта  
мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћиј 
а, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Доб 
 кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод 
едног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг 
озна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво 
илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, 
а дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p>  
а дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и оп 
е тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу  
ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка. 
је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница 
 је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он ника 
рнији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псето о 
ек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се 
жу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је н 
у, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изн 
" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад с 
срећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви 
S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те 
ди међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева доч 
Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сас 
 изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређа 
ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је п 
гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дрем 
е дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дират 
оји ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} 
ише, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад б 
 варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, отвара 
тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико  
и се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љ 
 Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело 
обро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рец 
ијим непристојностима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни  
г да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страши 
 је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до год 
н из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома  
ико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље,  
је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његов 
вој морале се чим устане најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од без 
У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се сва 
си доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ 
шимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље  
у а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, 
 снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе г 
ано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њен 
звор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће та 
ј, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај бра 
о вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што је и 
еди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и покајати се. </p> < 
о с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је  
 шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме 
ло на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим 
 је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад 
ва ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свет 
, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи 
мо ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да в 
ћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је 
просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке  
 шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола.  
чи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — коса накострешила се - авет - 
како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебел 
чешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> <p>Пос 
и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу за 
храбра војска <pb n="11" /> уплашена од изненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па куд к 
јрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је 
да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на м 
се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опаж 
рце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене бо 
ика произведен.</p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добрено 
и, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани  
на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска ц 
 калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још 
а, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви 
 куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаок 
а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико,  
ћем тону написо.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста само препоручивати  
ве ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да неста 
> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само  
 срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ћ 
радује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наме 
ео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице  
оји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал пор 
ад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив 
о толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са се 
естоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је б 
адрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила 
светлости, слабачко кандило и осветљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко 
о с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону светог Николе, како избавља утопљенике, на јадрил 
аки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренд 
кви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквен 
 да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице н 
д је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резо 
и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш сва 
 ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле ку 
 сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, ј 
ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се 
 иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— 
, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мор 
ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људ 
кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О 
ала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb  
стиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само 
лене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе српске узрок су, што је дру 
никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олт 
ем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на наве 
ћа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S}  
о то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда дав 
да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те уб 
ити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који с 
обро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а н 
 из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у 
е облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју светог Ни 
 пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, 
ија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од  
већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло би 
 могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у ко 
— ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била.  
слиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у дог 
:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, кој 
 далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто из 
ку, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и пр 
ирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb  
и свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго т 
 која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице 
ве црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе 
ок се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал 
 дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му н 
 мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се  
 па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, п 
 се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког 
ју, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> < 
нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије ј 
S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази  
 је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа и 
ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера мо 
дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ће 
тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирков 
гло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добр 
одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у  
 момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам госпо 
 Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и 
наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па  
 по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се см 
} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p 
{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по 
 Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док с 
лагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с 
 /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, што би на 
е чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Не 
рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док  
 има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господа 
боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије  
ам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Ба 
вет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и  
ша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се 
еш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин дире 
ти колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи. 
 удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он н 
акле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S}  
лињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами уч 
дила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твој 
 — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадав 
а коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје  
д крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је од 
ушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је 
 неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоп 
љ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p 
 бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога н 
атар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика < 
 како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце < 
куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па  
ј дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе нака 
ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за с 
примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би било мит 
 деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Никол 
рапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали 
 А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави св 
ивати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У  
навом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радово распус 
 сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад  
рати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је ње 
а главницу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S}  
 недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да 
ро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узан 
две у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb 
једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег зан 
и покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.< 
Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дик 
о није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује к 
, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била 
и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су 
за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши 
коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Зак 
лик господин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Д 
л ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већ 
томи гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо н 
 кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде 
 да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад 
ли су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас они,  
л је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то ни 
} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, за 
ича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздра 
 падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мир 
знао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина 
здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти  
сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да г 
ајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом с 
l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си с 
 видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} М 
ошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би 
послетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети к 
он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгињ 
 на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо ми 
и.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој  
угодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љуб 
паше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте 
и, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој 
 уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да  
ци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} 
је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: 
, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта к 
м, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им 
ло, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједн 
итог свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга 
ј кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учини 
драве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено  
 нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да  
исмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} 
е свега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде  
ло, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p> 
 па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испи 
е девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра 
} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су  
 мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватов 
одству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трп 
вачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу уза 
07" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видил 
и направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p>  
ћи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Т 
и преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад 
лко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији 
ћем од себе господину подложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асн 
 за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита пао 
ислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га  
ра то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n="46" /> < 
и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кљу 
ца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора би 
Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад ам 
итеља Добреновачког.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само  
 готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки др 
 ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на д 
па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели  
бом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица  
о дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p 
ласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову косту 
уђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, прав 
<pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{ 
а краде, онда само толико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, несто 
о: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, бла 
 само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Мир 
 доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их  
гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се 
тном трском узбијен.{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци поду 
ише помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на ж 
је, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{ 
{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се  
 треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то  
ј непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел  
 гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда 
д куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло ре 
илостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости  
="subSection" /> <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови род 
ак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики парови, као дан 
Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све 
а и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда 
ад собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу бож 
кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта 
 прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Доб 
д је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле,  
 имати толико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом поп 
би ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— П 
ка поносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је 
а, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак д 
утнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да  
 благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико ко 
што више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најле 
 Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига 
га звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки  
њарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш 
, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад 
:id="SRP18691_C12"> <pb n="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два ме 
кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. —  
ити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га 
па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ов 
ава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узради 
е тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, сп 
{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај господ 
 него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни д 
аше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако  
ук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању: 
о се нероди господином него постаје, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би 
.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме он 
, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма  
био, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, бил 
к је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирк 
тосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу на 
њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина изв 
 удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Ми 
ко туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмил 
 строваљивати.</p> <p>Добреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у ј 
гани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сла 
ет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што 
је нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овц 
ушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш. 
неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здр 
и, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништ 
кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, нап 
 па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја  
ас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на 
 така обешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, 
уштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а  
и другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђавол 
и одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само н 
> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страш 
ање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај  
сподин, него имати толико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и н 
то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе,  
Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, д 
су је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим доса 
о, <pb n="106" /> остави овај све своје имање под тим условом, да његову жену као своју матер п 
редила посао.{S} Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} 
ништа друго није, него весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. < 
ико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог  
 сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p>  
 мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој 
новој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена 
ћан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио  
 куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал  
вили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p> 
там, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском д 
стаије све до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Им 
жност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав св 
 излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Ч 
који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен 
е узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> < 
нас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има н 
ин, неби воло небити тај господин, него имати толико асне од свога имања колко има као господин 
е реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне 
ан дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а д 
 надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на то сви у глас,  
уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам з 
то ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си с 
 велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо 
 му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Д 
као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S 
ећма Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и  
шана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је 
авршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> < 
ту, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је т 
читавала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> 
 <pb n="94" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омил 
ед вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би 
ом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да н 
але су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели 
какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружит 
оба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није см 
 вечерњој призивати свето и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан ст 
 још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у  
 сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љуба 
ије то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, м 
тној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљеж 
римали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S}  
ок је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.< 
, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причест 
по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашар 
е - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од 
 какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа ка 
ричека док матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милости сп 
риликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, к 
осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало д 
дава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од з 
ања чесњејшој конзисторији показало, ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи, ј 
двокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал  
да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш ве 
 четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова ско 
 кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи 
а виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p 
 тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов с 
р се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да 
>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди  
 и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити,  
је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>—  
</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова дв 
ко ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни 
атова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плач 
 лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње  
а знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш  
лика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама  
сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш  
ир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бел 
и су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кро 
скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из њ 
 сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S}  
тру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаниц 
кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Д 
n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка,  
јући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодгов 
етку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div 
ст, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи краткови 
то доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту  
ешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, 
 суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и н 
.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен с 
/p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите  
ештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће. 
, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S 
д снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји 
чињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помага 
о зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од к 
уге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.< 
е једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо с 
тавила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и  
{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и д 
ирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита ка 
исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо 
едно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећ 
убио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у во 
г честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити  
осам чобани сакрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је  
само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје д 
ему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице б 
 кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p>  
и су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на  
одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова 
 да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурн 
ице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и 
је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се о 
ирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрл 
е даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} 
а сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад д 
ивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва страшила Страшимирова, него си још п 
али масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице  
ио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у 
мо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет вич 
ек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили 
 дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба вес 
беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по ваја 
школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одл 
Његове волове није требало на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“  
ен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и нес 
</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кош 
ијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Ту 
<p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После о 
само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p>  
о, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија бил 
л кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а 
роменуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај 
авали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна ма 
, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год  
ш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њуш 
естрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, што о 
 Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњегови 
аметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио 
ида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданп 
це, сакривали су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сата 
аже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под  
е ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот мил 
сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То м 
иве.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она је невеста, која пушта млад 
е био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није 
небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја  
жеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најл 
шт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ исплови 
ца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она је неве 
одизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном прес 
годило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући. 
године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је би 
рећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго н 
ре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове 
ји га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type="chapter"  
емљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан 
е.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме 
речише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном постав 
дити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши к 
д у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И с 
 турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — не 
ва милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па  
н нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше 
иност, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у 
к трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту 
ају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и зва 
 и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био 
аки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље 
 Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, м 
рипашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговор 
гње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук ср 
ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод ј 
ају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац ова 
а није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом м 
 било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил с 
ведо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што  
жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро  
и божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? проде 
а нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одгов 
ницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазил 
рвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жр 
буке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то  
едам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја 
да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном пут 
Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сре 
 сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да 
онде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће саш 
 и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог за 
 је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све 
им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута д 
стиви мора погинути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи прогово 
је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p> 
ад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао 
ра да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг 
ћи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неид 
 навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, 
им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађ 
који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија 
>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шт 
„тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква писмена  
ата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: 
, узима за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је 
кључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка  
име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p>Другог месеца научила  
 сваком оном треба језик <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> 
.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb n="23" /> учи 
видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његов 
о ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим,  
 чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа 
, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије те 
ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први  
о колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи 
 кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву н 
 и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме ми 
нодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да вид 
ш луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико н 
то га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат. 
браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p>  
би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да  
ко мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у в 
ога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд г 
 нек конзисторија свој закључак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а дру 
ново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било  
ни, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати  
нас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Ка 
{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником наме 
а сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо за 
што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом  
ана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвес 
 истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, ка 
ге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Н 
у.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте  
гње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оно 
ога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом 
те, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а 
уђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{ 
е милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар  
цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није 
ећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb  
ка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе љу 
с, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш,  
 те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин бр 
неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимир 
ет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа р 
а добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећ 
ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико 
мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра 
ајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да ви 
не, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилб 
стати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостит 
раца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има о 
з руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу  
 само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим н 
кати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, 
дава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад  
да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет бри 
те се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештен 
ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Хрис 
ли да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добрен 
ико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзистори 
Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} С 
е јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само про 
рзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се с 
 само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословиј 
вор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер 
 n="58" /> <pb n="59" /> <p>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никак 
 песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како  
ети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми  
угог осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим 
раше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па к 
 с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb 
стивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела,  
прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Доб 
дин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на 
ок те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад 
ца јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p>  
еба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да пр 
 боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непруж 
ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје лу 
штогод написано.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим. 
а маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори  
 <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, бит 
о бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се,  
на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру 
и родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и  
 над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук 
уке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је 
ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?< 
оворила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одго 
 Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, 
о на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити 
ек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу д 
на, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вел 
, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па  
 рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута 
а ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгињ 
 њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десн 
а, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одрани 
ви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тр 
а иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ла 
, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> < 
— знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А 
ским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та т 
и си навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал 
 ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, не 
 си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби  
тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једа 
које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад  
 као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збу 
мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису  
езабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила  
у слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости 
 луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља д 
ице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страш 
сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова мор 
емој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио  
вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде 
екао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мањ 
уша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па им 
и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удај 
 тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исп 
Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, д 
оме питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад  
ји се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и  
е далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu sto 
?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело 
данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприп 
 је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље 
така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали шк 
 ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће роб 
ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Ан 
на тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они  
пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и је 
ни очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје  
 на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем 
то ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једн 
ет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два  
 имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незна 
кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је гово 
один, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја мож 
еба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да 
 се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ 
е људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно ј 
н бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет п 
се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо,  
љу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није  
 бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек о 
плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај стариј 
проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него пос 
 и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да ви 
век мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје  
он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за  
отле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а з 
то ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће т 
 <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето  
 Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај  
ли.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те д 
лушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још н 
а зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако х 
усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као  
ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива. 
а, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добр 
ра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да 
 да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Др 
 ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већ 
а, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло ниј 
јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће 
есму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко за 
у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <milestone unit="subSection" 
оринту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити б 
што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо как 
црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а 
ивим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није 
зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да с 
о је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема то 
ена, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како ј 
ц, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово де 
 мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одгов 
ко је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слаг 
де, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро. 
ћу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим моји све 
 говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд 
, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.< 
у слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет врат 
о, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича 
и кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја 
 су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити 
којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у даров 
о се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Б 
а као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу. 
о, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, 
нања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим  
звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле  
ка и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <p 
жија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја 
лим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са с 
те, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави 
можемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за  
ан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да  
а неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде 
Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је у 
 никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близ 
литко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко 
 у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то 
ја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог  
.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени  
окови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад к 
вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће к 
p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту бра 
ча Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње < 
то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна дево 
да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по  
воле.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од са 
но, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на салаш  
су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, 
гопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа ни 
ади ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена  
 с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару 
 какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пр 
е Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје ј 
воје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни  
а, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати 
окле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milestone unit="sub 
правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} 
неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, сињи му се кам 
д камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чиј 
су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао 
ке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на  
с, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву од 
ица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђе 
е на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чам 
тог Николе, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише:  
 купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону светог Николе, 
 је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, ј 
о на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да 
у.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукави 
упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да  
д се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде у  
 поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега ми 
на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — х 
1_C5"> <head>Чини.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук ј 
има, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се један 
дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате 
 Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесниц 
и брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 1 
глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се д 
b n="76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Ниј 
и крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је тво 
вуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је  
" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала 
вега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко 
та у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га н 
и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и 
<p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И 
опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи  
а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро  
већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвој 
 подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мал 
апева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хо 
ој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупан 
 Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а а 
а је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир 
ударала — у славољубље па <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од 
и отац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме,  
љо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! у 
аволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква роди 
аван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја с 
д неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све 
/> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено ба 
банску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> 
т, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и у 
скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледа 
"104" /> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варо 
м у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду диг 
о ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући христијина.</p> <p>Ц 
е и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она ј 
свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци жи 
итељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанска, ма небило ни једне куће 
бета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и  
ла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија в 
пка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се ла 
дерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чоко 
нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није  
је га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је вели 
 да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та  
т бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, 
ђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај г 
шта више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону 
 каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, ка 
обрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у с 
 одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није  
ет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти не 
едати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и в 
а спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја 
> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож 
псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта п 
ити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего сп 
е, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страш 
{S} Он свога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити мо 
к кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двад 
 — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удав 
один, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да  
оже чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан 
лачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, 
ук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, к 
еповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се  
и помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће 
 није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођ 
 ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од друго 
, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и века, —  
ко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном  
 је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само  
деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже  
света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову  
 на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је 
а, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила 
неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанск 
и како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chapter" xm 
им да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мра 
, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p> 
новаца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и чи 
ридржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бо 
 моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену 
богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга  
ј калуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испр 
ворила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме 
о кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом  
ико су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата прочастити.</p> <pb n="95" /> <p> 
сму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука не 
простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислил 
Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула  
ари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал са 
о би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а немож 
ко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у 
 тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је 
и толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирк 
један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав,  
ом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадиса 
{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натра 
ечма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога 
чтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добре 
о у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутаци 
 варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез До 
дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за 
волима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кр 
у — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезе 
 курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — 
и, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао п 
новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад 
ећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта закте 
створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да 
иказан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести  
{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још з 
нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је в 
е већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка пр 
је ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано било, 
 није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} 
и стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у 
 оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S}  
 док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки 
 потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од нем 
е годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и друг 
од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије  
овце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он 
пути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет к 
им шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја 
о моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p 
ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n=" 
о Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си 
ила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омац 
 Митрополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ћ 
сто, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата на 
о сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, шт 
{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко би 
и реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана  
оје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд г 
теде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из св 
 поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење. 
у свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадг 
ла, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој ко 
у и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по ч 
ад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо 
о тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа  
ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да 
 једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук 
 видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> < 
 то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, проп 
акривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљ 
атељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад свој 
нфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца 
т дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика ч 
ла није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Стра 
 Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја 
, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан зема 
овек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог зат 
што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би 
сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би 
стаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није науч 
не у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што ј 
с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост,  
ео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје 
нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p> 
ш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> < 
иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S 
о јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знал 
се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо,  
се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд г 
 пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш  
 Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме уз 
доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио  
е“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, 
ити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. 
 Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смир 
тку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету 
 Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу,  
ачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у купи труне 
.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и т 
ног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје  
и ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поште 
инити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, д 
 је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад  
оља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да 
ком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његово 
 Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирк 
/l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> < 
ће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод ви 
адо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као  
 то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на пош 
а бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи д 
добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који н 
 је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеје 
ом, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је би 
д се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам вол 
 слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у  
и.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену лутк 
p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се те 
ти, да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који  
н, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сун 
 није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље пр 
ице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој мргодити.{S} Мрг 
јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p> 
 да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти п 
с тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, 
 тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил н 
ће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправд 
у незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо,  
протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу 
се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја оп 
"subSection" /> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И оп 
 љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела в 
 за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се бога 
нутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти  
на с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} П 
 си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби 
е вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено 
дике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} 
 <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве 
/head> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на < 
 му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо ј 
о. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она ка 
Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с ј 
ад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња  
го ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n 
 богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но м 
дрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењо 
ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали 
S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамиј 
 зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га и 
ога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Гос 
ву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо што јо 
тица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта 
рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу 
ле чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S}  
S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да 
се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устр 
иркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Мил 
а друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S 
Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да 
ти кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он  
гу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је кад и дома 
 још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви  
запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти ве 
илица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил 
е знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слуша 
акле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div type="ch 
“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се разв 
ишта друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштин 
 Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је 
а од устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек г 
а; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето пад 
 ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{ 
код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је 
а каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри ша 
вчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди  
 је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свак 
 се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњег 
о враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен М 
у издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила п 
Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и  
} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима 
кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, 
ицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена  
 Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и  
 ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће  
 ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отсели 
еутешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то 
b n="79" /> исто и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар он 
ног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само  
ије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је нај 
азијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док ј 
својима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано  
и.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо,  
еквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највесели 
га мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи ба 
мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш  
ркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Др 
ало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по  
 ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек  
p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуд 
у, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут ј 
осподара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад 
 <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна 
"45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, 
клоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док 
држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико пора 
крстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је  
 је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису приметили да  
е нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој 
 некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за т 
ош пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина п 
.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда в 
ане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небо 
 доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико 
 чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је в 
 је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n 
 кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си прос 
p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неб 
мовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он  
чини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је  
{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без па 
историје присједатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко  
поправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у ш 
id="SRP18691_C0"> <pb n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под 
ут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</ 
 и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега неди 
доле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати,  
ка пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир.</p> <p>Џакови — одговара жена. 
ву псовку, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, о 
, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, п 
авати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, п 
лакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми  
ицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог 
, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, ј 
пац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшими 
кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба 
о неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, 
у наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад  
ра баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сва 
 нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга 
т па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та  
 вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни 
 што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако гово 
ра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пиш 
л већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њ 
те добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каж 
и, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се 
дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечи 
 би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном обра 
один, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца. 
="1" /> <div type="titlepage"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из на 
Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> </text 
ијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и  
раведна патника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створе 
ији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Ок 
<p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има  
 сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво —  
бунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим поче 
е људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спус 
а Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко  
стиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он  
оље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са  
гледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у 
рецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошив 
 владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све се 
каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, к 
о дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у со 
 мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — 
ећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда бил 
спуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакос 
 што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је  
илица није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је 
ди.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, с 
а, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S} Тако се на ново ос 
је поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И 
и да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је 
тој удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече  
 </p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору: 
и други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и т 
> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково  
ко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал то 
до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да  
ја претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошт 
Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче до 
ећ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико в 
је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно 
Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p> 
од је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу,  
т онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и  
и кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико 
итав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ни 
о; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди. 
није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога сла 
р неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од м 
стит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Т 
>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам  
ка, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свач 
 још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен св 
ити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непо 
е жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</ 
кад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је г 
коле. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука,  
нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а к 
"subSection" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штаци 
му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мрт 
е, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је да 
гословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обешењак ону арти 
о и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи  
ној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо  
га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили 
ова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво њего 
 су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драг 
домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију. 
 о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове 
 ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, 
о одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гув 
ла реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опело пр 
 код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под п 
а леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли 
 с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Мил 
си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти  
ку кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама  
чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље 
 у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је  
 оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у слу 
нила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кућ 
зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, к 
јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да  
а страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, у 
може радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле  
е држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Друг 
мој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад го 
.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо ги 
да ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били 
 матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти:  
трашимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак 
аш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} 
авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу 
окаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како с 
мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за с 
испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мат 
рва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да ј 
ј више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је  
би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои  
н да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школ 
омио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и  
идиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта 
се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу  
 зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкр 
“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресл 
S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те изба 
 нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га  
оложења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа б 
страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир 
је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} А 
ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђе 
вом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога 
ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, 
ње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S 
сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо сво 
сипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свеш 
 њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комад 
ављали су своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. </p> <p>Парох 
р 18... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи да 
 нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити с 
то заповести царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу 
ги резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави  
одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим  
 Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умр 
а донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће  
лупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији загон, 
дожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само 
тери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благослов 
неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је уздану 
 није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, 
р, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме  
а, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцо 
 Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе б 
, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску 
ико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас ос 
 да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, с 
ова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била 
вим чисто и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму 
илице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује —  
> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quo 
 све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле  
и — неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страш 
, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како  
су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио. 
у изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је р 
егови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, као 
роши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки почиња 
иго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старц 
ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по 
оно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропас 
овим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p 
намо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више  
 долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљно 
утра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ пет 
у испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S}  
опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан свет 
опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан свет 
нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он 
ма места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те. 
а ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попи 
ело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила  
је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге 
м је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни 
амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те тво 
а, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо др 
у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мора да  
 је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да 
сипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добре 
 сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је т 
 ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p> 
аво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи 
 ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трч 
ст, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пуст 
м играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си кр 
им желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, так 
 тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зн 
тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал бом 
е плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небри 
са.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад  
о од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати прот 
ноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и 
над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас та 
о, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разуме 
 дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу  
и а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а 
> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се ј 
на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо с 
 жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућ 
ру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло  
ово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српств 
ича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па  
звуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма њего 
е казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје в 
, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згр 
аже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сир 
држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати 
вду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, 
го трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то до 
 кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за 
е Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му 
ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасил 
 да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра  
мирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао 
уке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни к 
ико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да  
 за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: ка 
/p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масл 
p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да сед 
и се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у 
ад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукн 
о је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златн 
оле, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућ 
икад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметн 
, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим  
о баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се н 
 — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо 
зом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p> 
ош жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сир 
успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшими 
јој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> < 
јак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ј 
дом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану св 
ter" xml:id="SRP18691_C4"> <head>У лажи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни неде 
, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред  
 рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце  
, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, п 
} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне жен 
 — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је си 
о тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило 
.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио ј 
нари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и т 
ал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле 
одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којеку 
 једног мог професора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појас 
ворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек 
ву седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови  
ло разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се  
л цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада. 
 што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код к 
од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук ба 
ноги се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој 
ом, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада мн 
а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</ 
се на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда 
ру био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића служио, <pb n="106"  
дим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се си 
изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само 
ш се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева: 
зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особи 
, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кост 
 стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубије 
ославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држ 
ештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе за 
"37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај цв 
 несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа 
оњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му ло 
рови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко 
 трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пу 
ела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> < 
јима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „нем 
.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал нем 
ијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седи 
небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу с 
какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете. 
="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сест 
правити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику ку 
 јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из  
ло.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред иш 
у, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бу 
ак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види. 
ови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је 
 га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар  
еосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чед 
рашна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву  
ету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Бо 
 њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног ш 
бити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дат 
S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је  
 стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га  
а се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>—  
</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлик 
, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен 
Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирк 
те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје 
а мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо 
јд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркос 
 требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико  
кајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, глед 
адити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо б 
.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школ 
е добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно 
 божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незабор 
и, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муко 
 слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за на 
 идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у ру 
о и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња 
 а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Сре 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго тр 
прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алв 
> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога 
емој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати 
ица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми ни 
 је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Д 
 не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала  
ели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет изброја 
ипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit="subS 
је дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, ш 
 се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од п 
м како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је  
 а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter"  
год су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у 
и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држа 
га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд з 
д је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S 
Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светл 
елу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
место.{S} Паметним Добреновчанима навек је било милије помагати него убијати, подизати него стр 
а непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега 
и да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пиј 
и човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој  
ном час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је т 
м место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једн 
а савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div 
чи Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би  
примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу пок 
 неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добрено 
кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа  
ко је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе 
и бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије.{S} Над светим распетијем 
="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу. 
вочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили с 
а јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а  
то изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те ј 
ога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и  
закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у гор 
го више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булд 
рава ради пристрасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити 
 чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет 
васимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд 
а оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, ј 
ати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа 
 Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што к 
 узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, к 
ло је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је  
обар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија в 
ућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена< 
 шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S}  
<p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати 
ка даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> недо 
једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, 
 је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као тру 
ерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распрост 
 ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној  
 је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О по 
народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек,  
о је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, 
блачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју светог Никол 
ш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у догово 
 унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добрено 
ци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја 
ра ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказивању једв 
ош ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи  
теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, 
ко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно з 
ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душ 
споди, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S 
ек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p>  
 није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту ј 
мбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.< 
у јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од  
све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме 
и онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је 
за, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји  
а скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{S} Дика шк 
 нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, с 
 ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а с 
роб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма ч 
ојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Ст 
 је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chap 
њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца! 
а и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесн 
— да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћ 
 у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n= 
ну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната 
лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. 
су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас они, кој 
е дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису  
 дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздравља 
дне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко  
о <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина по 
аво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти чич 
могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е  
а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им би 
су, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да јед 
о, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Ма 
вега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и д 
 да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мир 
 тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитуј 
евојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра мо 
едати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се ж 
 полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви,  
унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку  
, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи  
ојног Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако  
о и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C16 
ог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p>  
t="subSection" /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпо 
Мирко избавља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мал 
’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што није тело гладно  
 се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир  
аксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те, 
 <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> < 
та ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за 
ојим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал д 
 друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио как 
ађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом 
рће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цв 
уке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се 
а ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло дв 
д да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек прав 
је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будне,  
 је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је 
 и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво. 
 и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само он 
 је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ва 
ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p 
нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— 
 ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.< 
да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје 
p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добрено 
ћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није б 
зи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад ч 
домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар 
о што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па 
дар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да м 
брен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога с 
озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, који издан 
есуду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па  
е зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију  
брен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слуга 
 будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који т 
, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале 
нони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да 
рошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n= 
лте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ гр 
дне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, 
 као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправи 
д њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шт 
 заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и бић 
био, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што 
 и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша 
м опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек  
ражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, з 
 ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толи 
ад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, 
и био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је  
то и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан,  
олећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста само препоручива 
 n="120" /> <p>На првом раскршћу стајао је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе са 
г је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска ник 
и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им  
 благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао 
орења света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само  
је задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над оним 
 није, саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви во 
те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало  
 Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Ш 
а ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци 
је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па 
ије туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене 
е пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти  
итошћу свога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добр 
 ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро уч 
 Страшимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича Добрено 
је, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке д 
опов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, к 
имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амба 
 си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на 
 погледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано ка 
еле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор б 
 га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту 
ка, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог 
} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и оп 
вете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопил 
вала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва 
 прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи к 
мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко ср 
 „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада так 
 сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гр 
 најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па 
.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружи 
огу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша ци 
.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир  
 посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведоч 
ира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им коп 
аду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Ми 
вине.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и пр 
— Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у 
кове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан дан.</p> <p>Одка 
едњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу  
докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да 
се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца ни 
онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошт 
ром вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан о 
ноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што 
е булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути 
 је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="CU">чес 
ину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душ 
ог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке 
/p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p 
и. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а 
 старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трп 
ои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је бр 
о кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, вид 
е прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже 
иротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него  
>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </div> <di 
 вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да ј 
г, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину отк 
лас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити 
/p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао н 
рвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко изл 
сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, а 
ожију литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Др 
 Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадовића од неки убица, с којим  
часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се нач 
тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто 
 није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови свештеник <pb n="104" /> придику.{S} У боже све 
на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне 
 непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му  
њо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им  
јо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко 
вог конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен,  
а три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно изд 
И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди го 
/p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није 
/p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти  
ело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он м 
ај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, ника 
 то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње ни 
 па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је  
 као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло о 
изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву 
 тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре  
е ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и  
тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе т 
 господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, он 
 да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да иде 
ај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, он 
власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне кој 
теља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га памет 
пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући уну 
 и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљ 
 дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече с 
> <head>Чини.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још ве 
недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети  
е било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина м 
а велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није п 
г ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубок 
матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, 
ређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетам 
ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још 
вила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је 
школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па 
невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и м 
nit="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, п 
 какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учи 
школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, ви 
врди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{ 
е учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нов 
 па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је о 
 одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добр 
елим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће 
а њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, ш 
 ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се уд 
apter" xml:id="SRP18691_C1"> <head>Како је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком а 
apter" xml:id="SRP18691_C2"> <head>Како је на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт ч 
оље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се сам 
обије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ет 
в терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живит 
шта о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Ми 
, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добро 
м вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако  
а десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, св 
пушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе  
арио би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва св 
ти нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држ 
о је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније н 
 постаде нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал н 
ој цркви. </p> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову п 
говори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незна 
је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <h 
е прека посла у својој парохији, и тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко ј 
а се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био,  
 Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтере 
би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба 
гослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учи 
немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће д 
као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, 
 је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместиј 
 се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{ 
атерино крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само  
а.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима 
не нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место б 
> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се,  
ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на про 
га булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о зем 
 понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је ве 
кова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле 
није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији 
еца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био 
ћ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из шко 
је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и 
на салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково  
ишта се особито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто в 
нати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној св 
 код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и  
стив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољ 
кидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му 
{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што с 
лавити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — д 
мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, св 
мија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои  
аго оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, с 
баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су т 
 старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко 
и, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љуба 
 ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спа 
е да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас 
отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху 
вица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти  
“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је 
ши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се врати 
 сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица 
трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добр 
ирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Ми 
та није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу 
оноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучк 
ања су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, т 
не прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оде 
а, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутр 
а.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељ 
рагиња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написано би 
<milestone unit="subSection" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов сала 
читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавал 
раво, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави тај д 
уд, по читавом храму божијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост, само пред светим дверим 
и могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, 
непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се  
ubSection" /> <pb n="68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па ј 
мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, и 
 да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња 
е о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур  
оља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је т 
опадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој  
<p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђа 
, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, с 
е ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су ру 
о, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} 
 милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији умео казати, да су били у ва 
љом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као  
то ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову мн 
 је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причестивши 
о било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку  
ша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јада 
 моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је 
 и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође д 
милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се т 
ој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан 
 као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда 
 бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, з 
четник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад б 
е и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" / 
ча Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку  
е боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то ј 
ир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — 
лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> < 
ти научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви  
да,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина  
ене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се о 
би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист по 
 адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразб 
а свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Ни 
и су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се  
 то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и воз 
добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богослов 
се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, к 
од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце  
да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и рук 
това, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења 
ад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог  
отле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толик 
 вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, ш 
а тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изг 
оја некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, ку 
 својој домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим 
се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} Ев 
д је други због њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и 
 232 --> га неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, 
ко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је М 
ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се 
омогло, ал обећање од поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је 
ки дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и 
 на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти  
 изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету 
о еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап м 
овек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако  
ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту  
еташе путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо ст 
еосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{ 
шнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док 
и плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му бра 
мења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се мож 
 још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га  
доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог п 
прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења 
ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како  
 и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благ 
а како је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимиров 
о је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ на 
иљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p 
м се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Не 
 читале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући отићи морала и што се небира з 
свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим 
правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио нап 
 Страшимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би мол 
питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да свој 
незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, 
ио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које 
оје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе 
{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне  
ећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> 
са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њ 
 непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му  
о писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се 
е и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> < 
дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, неос 
 уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове 
ђе Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После обична поздрава, за 
неваљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благо 
 ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа 
 му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на  
с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути  
 да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.</p>  
је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се р 
беже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Стра 
ти и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња и 
ст навела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погр 
м куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с ко 
p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане 
 пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Месец да 
м тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који 
b n="8" /> уради рукама својима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која р 
а оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова 
дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са 
атраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочи 
 му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{ 
е одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам 
нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде и 
 да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62"  
а нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо  
 пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани н 
 сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, нај 
еља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчани 
реновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који би му 
дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одг 
идај, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај  
заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да ниј 
е по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што ј 
о што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или  
е, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвиш 
ли, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба в 
е од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам 
еповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он уд 
е никако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су 
р ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отру 
ло да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак н 
ива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испу 
у иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кућ 
су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија 
што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе 
иш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p>  
 <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: <foreign xml:lang="LA"> 
г друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли изр 
и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S}  
 криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста  
још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању 
управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p 
 поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће јед 
то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о п 
{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="68"  
ђа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко 
ве доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту  
свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћат 
к кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чич 
ело, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе приз 
ешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била. 
, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити 
 радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о 
је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, сл 
 пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по је 
веди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и о 
нову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и ч 
авља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мо 
и, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија ника 
ну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света,  
адост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексу 
, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње С 
го кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је  
бом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у д 
и коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолик 
н нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист п 
 <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S 
азивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, сво посуђ 
осподару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила  
з господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него  
и, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једн 
 толико исто себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најлепше и најпостојаније руво, што  
 више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његово 
есницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div type="chapter 
Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на жив 
прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ћ 
поведа Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у  
дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писм 
а, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје с 
о писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара 
о, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ бра 
а понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ не 
 отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко —  
 с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћи 
шку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је чове 
исак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла 
 викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Ву 
би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро ран 
то имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и  
Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле,  
вета до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је пла 
народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> <p>На ов 
да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја  
 да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и г 
ладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмећ 
ити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила  
дног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Чести 
, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да немож 
о готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено  
 вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем,  
во трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благослови 
 моро нападати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <quote 
 ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од 
му по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мал 
и су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је  
тина, што му сестра наказива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> < 
 хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како не 
ловио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је у 
 писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу н 
а Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правит 
га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а  
.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93 
олио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је нав 
 сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и 
е Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Б 
уцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе не 
навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p>  
на писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити д 
га никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала 
ра, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поре 
 у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља 
лела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је М 
 јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли 
е унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро  
} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете  
и, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом д 
авим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим 
 ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости  
иве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стад 
, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се изв 
<p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон о 
 он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и вет 
аво.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створ 
но удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће м 
гословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по о 
ута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио  
ебу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говор 
онолико сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је о 
а, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба се 
га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук  
ветим песмама опево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milestone unit="subSection 
 истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста 
које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Б 
араму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрил 
нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге  
его чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дат 
ав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му  
е маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није про 
ди, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чи 
ђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити 
тако милостиво преко очију, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све зв 
 је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зг 
ако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој су се тишин 
и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислил 
ледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад 
највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад  
о наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет 
итома равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на к 
ећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се с 
смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што  
ашимировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту баб 
го је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима 
лте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на промен 
ститку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку сре 
обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пер 
у су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што  
а спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у ве 
е од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га с 
је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар  
 до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <p 
извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без ру 
а чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чич 
ољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене  
им зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада  
ама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори 
има за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — 
е, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то нед 
P18691_C20"> <pb n="118" /> <head>Новац је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје 
 дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел 
а паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи гово 
већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви час 
тврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добренова 
пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што 
та ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subS 
apter" xml:id="SRP18691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се но 
ља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед. 
т</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре ство 
ба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га  
олео, па се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног неста 
 чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству  
. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили. 
еможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет 
дмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипу 
 и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има оп 
пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то 
штанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опр 
тац, кад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, д 
>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето м 
— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Ву 
ка док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко  
 негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље,  
доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је  
“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на променади 
, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер о 
нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киша и вета 
а оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква слава у злу одр 
</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђе 
тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне 
напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86" /> млад господин, да  
орен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш 
опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави 
</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је к 
и, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор  
стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој проп 
ренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов 
 плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у ку 
С најкрупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја у 
то и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, н 
>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје 
је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> < 
 је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а  
 Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Мож 
ажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особит 
 име оца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан старац, на неколко столова понаслањали се 
овечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлач 
е на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа 
 како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{ 
 <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица признаше своје криви 
о отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно с 
, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце  
, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек 
рећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може натраг ку 
га ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућ 
.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи 
крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији ниј 
њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало  
ико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богослови 
ј да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш 
ије поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади тр 
<p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да исти 
 ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} М 
сле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води к 
лко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол п 
 полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, т 
радовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадовића од неки убица, с којим је  
 капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па 
и су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на 
 само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича  
само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци  
ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, 
pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> <p> 
 Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може 
ичанственије.{S} Над светим распетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S}  
о је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он  
 шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у н 
ину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задоби 
испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ 
вечера приказан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана 
сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како 
 масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из сува 
 је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан м 
оказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш 
ца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за глав 
амо готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S 
ка цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећ 
 исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем 
бар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича  
искупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади  
вица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошу 
нити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. 
д њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S}  
 блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га преклињ 
никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, 
ом атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани д 
 су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу уда 
бром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>Н 
<p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S 
 Свлачи са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, 
ож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце 
Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи м 
нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку  
крену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на пош 
да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом ст 
ца и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу 
подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милости 
ле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и 
ва.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она 
неможе онај, који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> < 
ви на сав терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, та 
 <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, 
Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те ш 
деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за п 
Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо 
ше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква с 
 загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега н 
та ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичи 
вака општина христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију 
оплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све г 
 Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је 
> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младож 
ирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> 
 Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возиш 
вој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, н 
ашимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад 
о радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод  
p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Пл 
 шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој к 
Добреновачка поносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а др 
новом.</head> <p>У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ п 
} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и 
њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало  
/p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко поз 
о невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ и 
војица његови имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајт 
рао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком бра 
 Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као  
г што су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па 
 ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни ов 
но ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна 
у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко 
јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голу 
ора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледа 
ок пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што 
ml:id="SRP18691_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које  
/p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написано било, а уну 
 ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{ 
о у те твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити,  
г боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су 
ко и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући најви 
 па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај к 
моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се  
 зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А с 
S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша 
 ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посвет 
 Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се 
ма му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ сп 
учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, који је сад владика,  
ваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је 
ад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, 
се га у латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва бил 
свилен пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мор 
стог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислила,  
с и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди ког је пробит 
 зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца 
у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку 
екуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој  
 контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам  
е! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји  
ав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да 
ан у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи, к 
 одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{S} Мирко им о 
обане од стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па пови 
.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>О 
ead>Мирко парох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што  
ао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје оче 
ла Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче ис 
 на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да с 
они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су м 
давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни веселија 
д оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећ 
ена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p>  
то ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста са 
, што онда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, од створења света до данас променуло,  
ан свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад 
већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени 
ра просо оном мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда ц 
н па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, к 
 — у славољубље па <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од бољег  
ву преповетку преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Дом 
а је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{ 
и онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је зак 
ути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} 
зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут 
 на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково дру 
, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом све 
 свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одговар 
слим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, т 
оме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашће 
 овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци п 
е него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им  
ш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра кво 
ко ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу би 
ке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола 
ило.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> < 
а се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узм 
 трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад может 
е, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака 
 реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за св 
“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне 
 уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству с 
е у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку  
пајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече  
ом ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добр 
бе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти шт 
је и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даљ 
а ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер 
сак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очеш 
ема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником по 
амо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку 
да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потп 
и своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола ви 
је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво  
азговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђ 
ву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледе 
њоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија 
раци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се  
 његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог ј 
жем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је  
 да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Д 
рагиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како  
иркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да ј 
е благословио изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купи 
 Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је доб 
ј гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несаши 
дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и 
</p> <p>За учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него  
еца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се да 
мизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му  
е одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господи 
ајпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} 
немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче д 
 си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, 
се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је 
ба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил 
си, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Труд 
и. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чич 
остити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — 
ате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити 
к давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Ж 
 требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте  
 и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу  
 у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе  
аљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није до 
ну вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово пс 
то се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканут 
је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се 
орки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га трај 
з обешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила б 
у земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за 
еци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад  
чиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учи 
су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући о 
нон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон —  
само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим с 
д свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, с 
’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго т 
ненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у 
мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведо 
 а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нест 
 зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку с 
еби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му  
говорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шу 
 да се поправи што није рекла господин, јер овом можда није право, што га је тако запитала, про 
а.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они п 
а се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у приди 
и да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко,  
ако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву 
и.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они 
, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни тр 
 Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере,  
од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште  
ња, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дич 
оји се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Ниј 
, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужуј 
ку и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за о 
 госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачк 
ли, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, т 
 није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски по 
тио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у с 
ију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на 
ти, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Рад 
ца и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они о 
>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати п 
 плача нема само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Н 
 он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није б 
, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се  
оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n="109"  
исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — 
устио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака н 
онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> 
ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркињ 
а су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета  
ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како тр 
Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ак 
азуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше оч 
одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи к 
да јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио јед 
ске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим 
е овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" 
 ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га н 
ци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег 
, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање  
ош му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском  
му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи ник 
људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запи 
ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устаја 
 што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што 
 недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси де 
 ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог  
дићу <pb n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и  
е изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте же 
 обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете бол 
 своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочер 
провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова  
> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па 
тељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте вољ 
 ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је на 
 је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и  
испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ћ 
ре — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из 
сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за уж 
ди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ врат 
богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па 
и, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, св 
ад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незн 
 се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јо 
љег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогун 
 ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и да 
би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог 
 жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрз 
 право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба 
годило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигл 
 док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице 
 и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жен 
асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта ј 
мају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње на 
 окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради,  
оже, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако 
 све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испр 
.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне  
рвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p>  
и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се 
ог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који с 
 ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замн 
ане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу,  
ају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је 
било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испрат 
ад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, 
а у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити за 
и су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда дод 
ави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, сврши 
толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богосл 
 убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капет 
а зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја не 
н, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну 
ватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате с 
 имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти п 
чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни д 
тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству раз 
црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе ср 
ким другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји 
S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лиц 
 дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган и 
ва слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће 
а је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> < 
 Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у 
којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широк 
ест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе н 
 оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благ 
општина су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је и 
штинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој  
 имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и до 
не.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би  
у уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на 
кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јаг 
е му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у  
 друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и куп 
иш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја нез 
 нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зов 
о новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу  
ло, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову д 
 да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, п 
А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца друг 
о је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови 
 </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата с 
а: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати пла 
е жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 1 
 мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је 
јко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим из 
оменади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговар 
 она да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и  
 Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и м 
асни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама: 
Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ 
 бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на 
S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на  
ово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице 
а затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати 
адо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем  
вила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мир 
з дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил  
ди је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бива 
вицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! ра 
ером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли 
е жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а в 
е.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она  
 свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.< 
омаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње од 
а може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи 
стариш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни ш 
ером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто н 
, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан 
 /> <pb n="59" /> <p>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плат 
седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред а 
морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца те 
ати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад г 
и ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверав 
г, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет изб 
 сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, к 
ја зипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit=" 
ј није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао бил 
 казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој  
и у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb  
матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господ 
ак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се и 
је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јо 
 ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај 
 право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскр 
а, ал питома равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров  
а зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви сп 
ко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страш 
ину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n 
дкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дан 
екло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се б 
о заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а 
ко натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Д 
и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгињ 
реновчани који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
и дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поре 
е и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради 
за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> < 
авду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, 
ту док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не  
S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је ж 
 орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и д 
пазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен 
о треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мисли 
вору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преосвештени господин устали, одговори ливреји 
а наказа.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад  
ни смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко  
 волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад 
ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад је мислил 
је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је  
> <pb n="116" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Не 
 се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, 
очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спа 
о ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова 
<p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на а 
 је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледа 
плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шт 
шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати 
 ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нек 
имир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде  
 смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби,  
 се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Ниј 
ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договор 
 свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти рек 
рошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да  
n="122" /> <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна ру 
је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске прит 
ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n="121"  
арам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединиц 
е ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз м 
оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног ради 
лске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила. 
ослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга доб 
, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла 
е то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио  
а жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је 
 а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћиц 
шу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> 
да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке.</ 
а се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, п 
, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као пок 
њака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p 
у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушк 
из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Ј 
танку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим н 
ље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и 
није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при св 
<p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш ка 
p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча п 
г ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни са 
равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</ 
нзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из рук 
а, што су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели о 
о, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit=" 
пска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, та 
d> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су с 
што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S}  
а рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тет 
 — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна  
<p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу н 
<p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, д 
ан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка с 
лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p>  
у дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он је 
приближава, коловођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У  
је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бо 
немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си свој 
теби сва страшила Страшимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те 
{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па 
сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко 
а ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Коме 
ојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној 
есила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет  
ш сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни 
 Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије 
га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе д 
лте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашл 
рашимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} О 
р ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву  
све до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо дво 
о, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је до 
летку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књиг 
 мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре  
о са својима опраштати.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмам 
е, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје 
зе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво ми 
 ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо 
он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице за 
 да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече,  
 парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није  
ет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и  
и, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, н 
мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку пот 
м посто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо 
зу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји о 
ома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, ниса 
е сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући 
 шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дот 
у бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Ш 
ли, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном  
је и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш пре 
="chapter" xml:id="SRP18691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су с 
да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет ко 
д се невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у вел 
аво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уз 
ни народ мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} 
 одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја иде 
рко, своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцња 
јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући  
ала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6 
о гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да нераз 
госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се  
еде девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није оп 
 чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму  
га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога  
 крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну  
шо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старијега.{S} Вук није научи 
сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче 
 лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори ж 
ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздравом М 
му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чи 
ла.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради,  
ко парох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отер 
еба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а  
морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за руч 
инити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике  
рку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад пропустио није, а ка 
але.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћи 
оља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то је п 
ега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, ш 
ају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, 
 одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његов 
 свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, ш 
„Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша  
омишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри бра 
 је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви. 
рце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова пр 
лко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — 
ја пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш т 
ели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју н 
жаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то ује 
ет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим,  
у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваки 
и.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукур 
елиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на 
ој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровов 
а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде  
ла и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу каза 
пет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребр 
е осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда 
вље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да т 
и би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невуче 
епреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењ 
ај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала  
 — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су г 
p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри бра 
е распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} П 
ира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму 
S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S 
ама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме те 
 им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико ис 
<p>Милица није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Он 
<p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели  
 гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дал 
скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S} Тако се на нов 
ш није поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{ 
закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} 
згубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} 
 који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спа 
 дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, п 
ед сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само  
 продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, к 
аво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би поб 
исмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупа 
 што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се м 
 је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна 
Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само 
Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој 
сиротој удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, р 
бо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако бра 
је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува.  
иво. </p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директ 
 туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није 
и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, 
ењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. 
Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти  
е, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
рава прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест 
ји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњил 
да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу 
едну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам по 
олагано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да 
д, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће 
.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вук 
 дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је 
ош и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то к 
олко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати 
аљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалос 
 се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привред 
ред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чис 
 Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>А 
} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи преву 
 да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је 
у.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани 
уку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунц 
S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и 
о и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар 
други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва иш 
а дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред с 
да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте 
ашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S}  
 бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје  
 да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи б 
аси добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња о 
одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто  
истојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, 
о без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p> 
и ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабр 
ју искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то м 
 иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p>  
{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјач 
 очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више помагача 
ко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема 
мању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет гово 
чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А 
ке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљан 
 снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па  
 оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Јо 
се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву ни 
највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type=" 
еће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињак 
је би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како  
, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате ј 
егови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва добра пар 
рао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако зг 
аћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> 
ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку н 
емо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно 
 се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца 
надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан чов 
учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре свега научи с 
о Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук дес 
р неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да  
штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драги 
мир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге н 
ко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Ка 
оји, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник До 
рашимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји б 
штаја нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, о 
е провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ тво 
уставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам 
рипут онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашл 
зјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало то 
ре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико виш 
та казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног  
трашимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p>  
ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, а 
олимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нар 
ето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога 
подар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај  
о честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p>  
ио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкрупнијим слов 
> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да  
и.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори 
у заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да  
реба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви и 
тство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли,  
рху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљен 
доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост 
 гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се  
 теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад 
е, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поште 
ти, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она бр 
мамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело н 
е.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да устав 
<p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није 
 <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан 
 патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу  
динце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удав 
ди на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је ост 
 себи, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је п 
едног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb 
што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</ 
и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал  
и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још  
казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек ј 
из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска му 
лем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, 
си рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се јо 
ја би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, д 
nit="subSection" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску ш 
а се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокак 
ше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна  
ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста  
од данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та 
ред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај 
лко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево 
емож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру 
 свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души б 
се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толи 
 ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одгов 
ајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро ј 
а и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно и 
и богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обешењак ону  
и спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и к 
десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најбл 
ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а  
ачува, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна  
 клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па 
го бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће  
рош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си  
лави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, заш 
е, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну 
ве разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ и 
пам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба  
обреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда прест 
S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна ку 
јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад  
е најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред мат 
ису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогла 
аш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту ј 
ли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема 
сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво  
еде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим сва 
ет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, не 
 већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и  
главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући бра 
р он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у 
ре, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате  
зи.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На ат 
уј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсториј 
 му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезар 
ину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер 
— „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам  
Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил рук 
рила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом не 
ужбу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао пос 
то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="103 
издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и ника 
сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Д 
 и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се м 
мљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на 
о да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мал 
тајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опел 
оту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на ма 
 био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> п 
општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и им 
се на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а кам 
руга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и 
о си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S}  
и, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад о 
> <p>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном е 
да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се ш 
да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „ 
ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то  
 Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам 
подску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле с 
зда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој уве 
нај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет  
четом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, ш 
и, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, 
ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда  
мали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ 
трпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како 
више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у 
а нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом ру 
тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја 
у усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје избеч 
ам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, 
мо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно  
м, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљед 
олу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да мож 
змеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и  
а ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко сед 
е пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у 
уче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимч 
остају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал  
децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мат 
о, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, 
овом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу  
оје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, 
де да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задрж 
 јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S 
} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут 
м <pb n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами 
е одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу г 
ровођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су 
арод дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milestone unit="subSection" />  
еискупе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изш 
шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје 
ш пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нис 
вити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућер 
иба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио би 
ну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може натра 
а преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал 
адити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно вре 
а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати б 
од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду пи 
ек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p> 
ти, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће  
азује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p 
 да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њин 
тељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче м 
нда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се 
е по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеде 
Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како 
, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно г 
ашимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасви 
, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, ка 
пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура н 
и нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам о 
ачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма  
ткуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету д 
 ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора м 
одне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако т 
 момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да  
дио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S}  
е му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад пад 
ш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и  
од ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро отвара  
главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? —  
та он толико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Л 
си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вешта 
рати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се леп 
ле тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који с 
и онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре  
и га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свог 
ини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда 
 на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, 
 му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, д 
о доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком за 
вати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа  
и, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па 
а по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој просто 
аг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек п 
су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотво 
је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро 
е - авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг 
о ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нис 
ми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал ка 
, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милос 
у пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и  
и девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су к 
ром мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је  
у доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно 
 да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и 
он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и б 
е.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви 
е.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе т 
 невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако  
 и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, к 
, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији ис 
 испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као  
да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговор 
им ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија  
з пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача во 
малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио 
ко свечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се  
је том благом створењу доликовало, него кад се невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето н 
а, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која не 
онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен уме 
 и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није  
ло добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив о 
сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо с 
дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити,  
је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске  
е по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је 
ућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мир 
у сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зи 
 ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одеж 
 особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си 
е ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грд 
е свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{ 
га видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само строп 
 ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно уда 
/p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња 
ити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удов 
трашимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, 
ан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и 
опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада боле 
акше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb  
 није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су  
, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драги 
Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери т 
ет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу,  
 мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S}  
луша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло  
неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и т 
то се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад  
но.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те  
узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче 
ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека ве 
укоположења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши по 
о је кућни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је 
 то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страш 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је би 
боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добреновачком по вароши чита 
ату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невест 
и га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не кле 
аго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у с 
што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свог 
има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брат 
аже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{ 
 из ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу  
здравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити с 
куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудн 
 други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу  
ако су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен  
 јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем друго 
ка, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо 
аслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и  
еизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним басамацима силазил 
 Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле,  
еновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај бан 
асу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Страшимировим салашу много је заиста им 
титог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка скупила, да с 
е расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита  
ш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет к 
уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим забора 
р је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јут 
ема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далек 
е натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} З 
оле.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све с 
девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на 
езо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да н 
не — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас —  
{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи. 
главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги 
 сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафа 
 смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо 
е да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука с 
још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели —  
о дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, пови 
 <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непре 
акав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадо 
с.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више о 
 га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо ми 
 чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадоше, упалише сваки своју  
му, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — 
лагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младо 
акле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} 
ма зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на св 
е асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом ца 
но световати таког човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слеп 
љ пре негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе зе 
нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати г 
ше да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, н 
ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро  
 год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бит 
повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја доса 
рашимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" />  
, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебе 
господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би 
плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој 
а децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плат 
је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како 
сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек 
орио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад по 
вог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашк 
оја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, ма 
Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја 
то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао 
/p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати  
и удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p> 
 што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема  
и незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи 
 сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да не 
вати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер 
чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господи 
гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави 
еповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, 
 кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина хр 
а то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу,  
 да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад 
еш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n=" 
Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав 
 с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити д 
ектор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће д 
 му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно д 
ли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису ник 
азати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брат 
 бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији 
аш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком  
едати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох До 
да нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право 
 n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и  
/p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам  
 уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало дом 
продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он 
 говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S}  
огу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето  
ег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чуве 
те узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Н 
</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај је до 
ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вешт 
орали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело  
о незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Н 
их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго  
ори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си 
на, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, < 
ожда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само т 
а те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста с 
 знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Доб 
исам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одг 
и данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто в 
ај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О светом Н 
ушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и зад 
ајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре  
 велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга дев 
јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога бра 
рко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изр 
 се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на дру 
е да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица в 
 мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћ 
ко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал са 
 мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња  
 него сво онолико сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, каза 
а, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико сестрино преповедање, казало м 
оврати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази 
 му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пратња застаде 
ад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добр 
ао да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чич 
олети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га 
а, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, н 
ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела 
ку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговор 
л она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек т 
е: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једно 
дити свога простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Он 
им.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p 
/p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> 
нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам им 
аш само је толико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем 
брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу. 
а несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро свак 
 душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме 
 написано.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> < 
 у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро 
га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро  
 купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — с 
 Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од 
 па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чув 
јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p 
 некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затај 
" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи његова жена и неће 
су, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учи 
, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој с 
> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике и 
и нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, шт 
о што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш,  
 отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало рас 
варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку М 
="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој ниј 
 се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, ко 
њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у це 
 се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми 
вори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу 
е досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је гор 
и пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је са 
ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је о 
ва три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он такав, до 
к, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n 
и праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да  
> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „гос 
нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у п 
опљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестр 
у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, д 
тоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта  
 отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добренов 
еди богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у 
е свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје 
ислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељ 
ц, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једно 
м господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добр 
окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, муш 
окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год  
о обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Г 
ече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвла 
жи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдо 
ред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи,  
о што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њ 
 као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето 
паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S}  
чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал  
e="chapter" xml:id="SRP18691_C3"> <head>Какав отац такав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира у 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка 
читељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body>  
на гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чис 
.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је јез 
 жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу  
то се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неум 
е на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његов 
ће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је от 
де мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти д 
 је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одере 
парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин си 
 си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома 
 земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у ко 
ици чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно  
<pb n="104" /> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та велика господ 
што га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије в 
че ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред смирише.</p> < 
а да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зи 
оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади мо 
стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, 
на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том 
е насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово с 
од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S 
плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи 
јати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта  
трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жал 
ко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те  
а су је један други с друге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, па силом да 
 рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ћ 
им.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком 
ас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, 
ерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене  
аред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет 
чита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Добрено 
А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" / 
а он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба н 
 Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, 
 ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бит 
 бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јаг 
оњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју ње 
рена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је пре 
 већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са  
 разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал  
је научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу д 
укне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац гов 
нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту не 
" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мор 
, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говори 
крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешн 
 се почела стидити свога простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <p 
је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, ка 
 била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од ка 
ад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, 
 само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S 
колу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па од 
>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћем 
ити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова 
а зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служитељи њ 
латно да наместити икону светог Николе, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен  
— Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> <p>Несташна  
шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа  
ти може, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Стра 
вију.</p> <p>Његови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се  
а? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди пр 
ђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је де 
 му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајк 
а дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој н 
застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гри 
 није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насе 
 Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но 
Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу о 
угу у богословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег мес 
стиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сока 
ди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти  
ј оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком  
ако Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киш 
ну — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div type="chapter 
> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донес 
ојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца д 
а на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други опет г 
ио, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да  
дкине, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{ 
 то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и  
љу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је доба 
а.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— 
преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што  
 се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се с 
 старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њ 
довица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да 
смејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, та 
 отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој 
о из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чин 
дговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мен 
ије сакривале — том отрову Страшимиру — како мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и  
ражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине па 
p> <p>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега неп 
окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На с 
а тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики п 
иви довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису те 
ћ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу навек држал 
дити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вр 
one unit="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пош 
ше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бо 
душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо 
до у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке ид 
есрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говори 
ине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њег 
 и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву  
 вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ о 
вци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафал 
ори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Стр 
дају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како 
ад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год пом 
куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и 
зити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца ос 
о ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забаш 
ко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом  
 златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над 
волству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, д 
Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није 
 држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико с 
, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат 
преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стаја 
 дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачу 
.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наред 
рица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, бра 
јем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрд 
и.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов 
е, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је 
д дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пр 
{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се  
то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд с 
ако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>—  
му у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака  
 видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је о 
н, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио 
 срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сад 
 туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смило 
ио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све ј 
јем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио,  
ета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво суд 
 а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Ко 
ли, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он 
поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господ 
му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу п 
поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш  
 и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди  
дине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над наш 
 је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један  
 кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче мате 
у лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p> <p 
у могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће из 
, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, 
 <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире невини ж 
аве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} А 
 бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје н 
своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а к 
те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу  
огами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види. 
да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти  
сто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} 
e="chapter" xml:id="SRP18691_C1"> <head>Како је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновач 
e="chapter" xml:id="SRP18691_C2"> <head>Како је на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један чет 
више јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си  
торију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута по 
>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драги 
 је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити. 
— да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Мили 
, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све  
у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је јо 
лингераји, презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, 
<p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одгов 
вора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да  
{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет м 
е.</p> <p>После обична поздрава, замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се у 
/p> <p>Стој антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава  
<p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто тр 
дног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После обична 
очне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти,  
о непослушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и  
и и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> </div> 
 његова најмилији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом  
ње јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега 
и у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубит 
уку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добре 
т на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не 
колу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатељ 
> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги каме 
 су се дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и оп 
 повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење ј 
p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да ј 
а дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцка 
адан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију меден 
двела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку сво 
 кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају 
ра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато до 
 крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готов 
ловије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље  
С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од шестара водена, 
 још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па к 
подин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интов 
тиња тио у небеској светлости, слабачко кандило и осветљава икону свете тројице.</p> <p>На то м 
ану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ ми 
вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него  
и мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је 
ог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија никад не суди, док  
његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако  
ду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под на 
то, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешк 
ма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали су се синови светлости да истинога 
вало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто  
о и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.< 
мље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у 
о је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је засп 
себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данда 
о се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим п 
су па су је један други с друге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, па сило 
ћи по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове  
ола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по д 
S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: 
сти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — в 
сто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, 
ки свадби, које проклињу толики парови, као дане њиове најцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А 
ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војв 
 трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путн 
тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи ср 
ого свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добрен 
слите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се  
{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се отац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у 
пустакомесар тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немач 
е, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Ни 
је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и ни 
год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и  
год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дан 
, тако свечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит 
бра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрин 
 у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко  
е.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кр 
пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанп 
} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема 
ма Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, униш 
ад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњ 
о њи <pb n="18" /> пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у вел 
бно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка 
лдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{ 
чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то ш 
т и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> 
 чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелуду 
е навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неб 
к задркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — а 
ти толико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, а 
ти може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и  
о срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме М 
 чисто се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p 
е кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао,  
родила.{S} Само које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти 
је био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се леп 
S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи,  
та тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита 
јима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћ 
је ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је о 
бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благода 
ди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испре 
узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком народу донаша 
како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се ма 
учитељи у школи разговарали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу б 
ига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, 
p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме 
{S} У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници немогоше 
вима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред 
спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.< 
, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај ти 
прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лут 
да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, 
оју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87 
 у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи к 
есњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправ 
на нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Ст 
повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да не 
 ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да 
д није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред но 
скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се с 
е већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане,  
л тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју по 
већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S 
их — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје  
леће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђ 
, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко глад 
 у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се н 
ца.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се  
е, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље зв 
S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јад 
е имање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учи 
 а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држ 
адом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш как 
био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ 
ном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, поклопило је 
on" /> <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сара 
ти Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред смирише.</p> <p>— Свлачи са 
ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова  
ао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито још 
воју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен 
зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи да 
та си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је 
крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко мо 
нај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то 
аљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно в 
 ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само  
више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превла 
злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попуст 
отова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само 
и из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добре 
ад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо от 
цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамот 
 за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче се 
га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се г 
/p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb 
е толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; 
 голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела ц 
исам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја  
 икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су 
ашимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после згр 
е ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела ист 
а био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691 
 ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, извињав 
ерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, при 
 на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у  
.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал боле 
Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми  
> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да о 
зати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.< 
а кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Д 
н човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал  
гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред 
сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти к 
крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христо 
дио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта  
онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово нем 
е с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављује 
ане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Тр 
 недобија новаца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити 
е пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немуд 
к није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} 
онзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="103" /> 
крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо 
уђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у 
авалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад ј 
 Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје и 
као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он њег 
и никад се несмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гво 
ашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о зем 
ј одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије 
знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака  
 врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина  
нај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи нап 
ни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света,  
еве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја  
шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Ш 
ата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а  
вим равнодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи 
је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто 
на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и  
авијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да б 
д кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и д 
ој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако,  
е!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за  
а ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из 
оје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћ 
уће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац не 
ије лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а 
вршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све друг 
и си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам м 
 да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Тако 
Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, ко 
 Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи 
епати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео н 
 Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук. 
 ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па 
и — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо ни 
ни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се те 
У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у 
ара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о се 
 пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе бул 
ћма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год 
ко ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Мирко 
со је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет 
нства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку  
Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писа 
н.</p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај н 
инци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које д 
 његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за 
е!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам  
је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву с 
ед очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, од 
кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> </div> <div type="chapter" 
а погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаш 
ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пу 
смом, са својом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> 
доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена л 
S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу,  
 мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче 
зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел о 
јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је прими 
 овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина 
е богослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили 
рдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне  
о уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље,  
ба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна бој 
ечма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крште 
сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а ни 
ега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у  
ио вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па  
посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, ј 
 код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а 
 ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад  
ш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали госпо 
 опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба јез 
 га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у  
ог је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, пакосна лисица црна —  
а, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад  
ели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко ј 
 ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пр 
 незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздр 
а.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров 
уло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећ 
љ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки 
p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да и 
а шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и 
ву песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди ј 
е тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, н 
 Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стострук 
е, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се н 
је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S}  
ом.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам 
ашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да па 
а и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући 
измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мир 
вила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио 
а“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и 
аред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта зап 
а, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само ј 
је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца  
 тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила. 
анашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фал 
кад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи 
ше викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро,  
мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шумама по г 
еђу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они циг 
и из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе р 
S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па  
одара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је 
" /> <div type="titlepage"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народ 
реновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> </text> < 
 кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад 
а као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире 
задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над оним, к 
сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш 
изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски д 
 било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био изли 
ниле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа 
 данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто мес 
дари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љу 
 само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ 
чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око и 
е клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро  
и једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад  
е мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет  
ју није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да 
тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба 
т од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb 
нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи 
ан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај само ту несрећн 
 ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти оти 
ватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p 
, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена вр 
на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад с 
м писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им М 
и за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још  
{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки 
ред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут с 
д ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи дов 
г дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ни 
амо <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није ис 
 се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је  
 вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном 
ова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег  
ад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше  
звеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку  
о друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радим 
а од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме  
је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње 
ђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост  
ца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој к 
зда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирк 
ступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богосло 
 глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је вел 
ће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није 
р, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог 
написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — суди 
зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</ 
стити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да куп 
 Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући до 
му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва 
ет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила 
— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86 
 ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикиним, пролић 
ра, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га  
ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало 
куричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа 
добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас  
рштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то рек 
бреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око ша 
ни, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — о 
нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног 
ти ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови  
само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном с 
незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p>  
, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало 
лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и бога 
о изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На п 
дног владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради св 
Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{ 
на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо 
пштина варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Н 
је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога  
 него оног одљуда — онај понор светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором пла 
свете оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него кан 
. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се г 
 бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако у 
 ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна.  
сам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p> 
ажиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине,  
она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p 
л сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са св 
 бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пар 
коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је цркв 
црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је г 
по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову  
ј тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду  
убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од  
те се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добр 
м штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се з 
о — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је  
правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо 
газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и век 
еди ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си  
миров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд 
 вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био. 
а неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</ 
неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} 
ђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.< 
ако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића служио, <pb n="106" /> остави о 
, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш  
матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — 
коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суд 
ва сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек онај не 
однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва 
— На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног,  
арица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по м 
.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад  
 није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати к 
аквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљив 
е. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад 
а се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом 
ема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист посо 
је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора 
p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он до 
ило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{ 
онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми 
вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неи 
лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на сами 
е слатка, медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикин 
, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошл 
ца, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господа 
а му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, 
ке <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је св 
 кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко  
 није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу ку 
у све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у нов 
о дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ д 
био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, в 
код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добро 
ити свилен пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то 
урјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет 
ди кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук там 
 <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ћ 
 узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо оч 
мо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ј 
пет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто де 
 се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а о 
ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и не 
а, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше  
деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што са 
видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад 
мажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваре 
ине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли зап 
лу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, па 
о је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треб 
лици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре 
је у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у ску 
него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи  
ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порц 
, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем  
ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, п 
апоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“  
, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа почела била 
па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S 
 мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, т 
а.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна  
еће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било 
и моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Ч 
ти царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом с 
видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Се 
требно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сгот 
везду и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, 
 двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло  
обар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага 
његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, кој 
исто и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира  
 крочи на праг те проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако та 
 се по њима — неузрадител тако, знајте, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина укоре и 
, док се на послетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један бу 
— Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сока 
ши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца није било,  
пита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином в 
иш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} 
гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p 
очо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Ми 
 новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мо 
.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма ник 
ко би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје 
а данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и од 
стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама 
па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S 
јка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и бе 
“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су в 
 суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар  
S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној своју срећу тражи.{S} Он сирома т 
е своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није 
 тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у  
Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, које због понижења почасн 
Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен 
и а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио 
— једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може  
пске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком народу д 
ло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54"  
језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, да неби кака 
> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики парови, као дане њиове најцрње нес 
ђе брата, које што се преварила у нади, које због понижења почасна писара варошка, бризне плака 
</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> < 
ачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен 
Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја диго 
авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{ 
 џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p 
е премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, п 
 се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку 
ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он 
е посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати. 
, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој  
да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лев 
 ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он 
, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ по 
м Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. —  
утра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S}  
— Ја мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирк 
 црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ  
е Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје сл 
је прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да  
Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре де 
е већ питати морала, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</ 
 полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад ни 
даја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мо 
езнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да 
ма.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна паро 
сеторица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вук 
н било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још  
ви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већ 
ознаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ма 
ед у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак је 
е у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{ 
су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па 
пити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> 
о како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није 
о жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и  
во, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољн 
а баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле упра 
 на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимиро 
д ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, к 
знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учит 
д нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети  
без главе око ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Мат 
ато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и до 
да цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затво 
с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа  
безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си  
један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку не 
 адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по је 
 пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватил 
обрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља п 
љи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи  
 нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— П 
а је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</ 
боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што в 
гуће учинити, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба п 
д зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено бл 
анијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div>  
 мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа,  
фати одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући к 
 <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скуп 
ташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а тре 
оје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрв 
 уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега 
људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се у пр 
оји и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека  
 није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спа 
ас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је 
, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш  
за спасење они који путију, који плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „К 
у подложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па 
маћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубит 
речма једног мог професора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена  
 да неморају примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда ни 
тва тела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само пр 
сватови српски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то у 
едаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу 
рате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке бр 
ега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија ј 
вицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили,  
 је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи 
у и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још  
е додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може  
и путију, који плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на  
 би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они ко 
арство и господство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у ца 
е мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ћ 
ом треба језик <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без  
у, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S 
љан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са о 
 на шву седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћили 
немора главницу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има 
се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ с 
ло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непро 
бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и  
к.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да с 
ала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још  
у подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако асне имати са оним,  
нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрав 
о а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неб 
 а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји санд 
, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај господин, н 
лакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову 
и син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да  
т закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар а 
ет он недобија никакве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји с 
преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, к 
, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај 
бориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да 
свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови 
ом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он о 
аље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко п 
и само по правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, вели да се радује  
о му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек  
е већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери нед 
одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато  
ове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него 
реповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а и 
S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше са 
 њим затворила, ниједног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо 
ово, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мо 
 две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди сме 
о дечијим непристојностима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школ 
} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чуди 
дере се на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта?  
5" /> <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар  
 молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни 
дне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старијега.{S} Вук није научио никог  
 недам увредићу <pb n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи влади 
сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бит 
и сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити кој 
оговору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића служио, <pb n=" 
тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себ 
а ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко ни 
о.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несвету 
 асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била 
ви ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и  
 узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће  
н може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} М 
а се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће 
командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда  
а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом  
се ствари у пола цене продају“; комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, к 
се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква слава у злу одржати мегд 
више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом 
је земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти нас 
Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па  
а ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А  
дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кра 
вести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе 
а хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном 
утра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у гол 
ога је боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у з 
 ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ с 
ило тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза 
у.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, ш 
лагосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље  
соколови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јунач 
 би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Нем 
уги устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ у 
о пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко з 
 коме треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном кој 
уђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </ 
S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било  
о се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оплењени, који страдај 
и рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего, и господ 
одином него постаје, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, к 
осиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
а: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ћ 
имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у шк 
една је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, о 
 свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе о 
и син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На 
о власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служи 
је прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему  
за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за се 
вол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, п 
ма милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко си је пу 
8691_C17"> <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који 
о над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови српски — пуст 
е може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе  
 <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што нису горе, а поред 
ире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце  
 покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека  
 траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће 
д, покојног Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и 
 ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађ 
>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> </div> <div 
ем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оно 
ни.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго  
.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је би 
афа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљ 
 искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем;  
о неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као 
уди вредити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим  
/p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице  
есног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба св 
вет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А 
 примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушит 
ио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да 
је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату свом 
едају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толи 
деље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалос 
з школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности  
ор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе. 
о ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати  
аке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крв 
.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чича Д 
 новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге ст 
и Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило ок 
им баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом нап 
 кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} 
 већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну 
Па <pb n="91" /> што товарите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог п 
е жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако д 
.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане н 
 Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо 
нути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли ј 
аље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно  
а нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угре 
 из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па н 
0" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око 
д су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира 
с има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу 
та био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повеза 
</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без 
е ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{ 
>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пун 
 малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари,  
вати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ће 
ледак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред  
 Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери к 
колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Мате 
крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевк 
ета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богосл 
 Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> 
ј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у 
ашимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се  
овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спа 
 су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника 
 одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом До 
едеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се  
ти.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек  
е пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Су 
 четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у 
p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се 
не у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратоват 
p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војеват 
 што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Госп 
на даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци пр 
 име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стр 
ућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то т 
ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што 
ј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и о 
сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти чича Добренове свега преко руку прем 
и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде 
зриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пет 
г мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пол 
 има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја  
родају, узима за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек 
а дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико 
је, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се 
л небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, од створења с 
ужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповед 
 плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења света, подизало 
је Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, пр 
војка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; 
ам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектен 
 мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На с 
таде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и д 
, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгл 
, него имати толико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над поп 
оји просјак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патн 
је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слоб 
аве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамб 
њују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Посл 
у му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он  
ем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране је 
икују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин ма 
домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни 
Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије талас 
у се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дан 
> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Хајде коло, наоколо,</l> <l>Виловито, плаовито,</l> <l>Накиће 
кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз 
це у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће 
е стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с до 
у танац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да  
војку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом свету, скупило баш пред парохо 
, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Ж 
новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на себе а то 
ако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У 
ећ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је 
ком трени, колом крени.</l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе посл 
проговори — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у неб 
ч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l 
з тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на с 
е добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb 
 баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па навали још већма: 
си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу 
е воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота 
n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неот 
ку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што није тело гла 
н толико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лаган 
дера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страши 
рку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је  
 да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му М 
 онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте 
упио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су 
— ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он друг 
роде, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред смириш 
ведни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који има само вл 
ија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S}  
кидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone 
ала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудри 
<p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња неп 
д девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p 
говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали нож 
и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писа 
о велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како 
си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: к 
с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га  
је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овц 
тлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва в 
 је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он 
 <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме ч 
 <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је 
устаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господине, ов 
ава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако милостиво преко очију, оног што му ј 
си, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни 
его био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет 
дили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и  
Крадене се ствари у пола цене продају“; комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут он 
 пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину 
ну, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде т 
им заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Бл 
 баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гос 
атиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу 
 му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин д 
просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно т 
одговорио није, ал опет ома после првог конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је 
сторији показало, ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи, ја недам ни пребијен 
вештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трај 
тоје и „<foreign xml:lang="CU">чесњејше конзисторије присједатељ</foreign>“ и прота је мого бит 
е пријатељство, пут оправдања чесњејшој конзисторији показало, ал иначе слободно нек конзистори 
ка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабер 
а Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укорава ради пристрасна суђења.</p> <p>Док 
еба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим моји сведочанства и смерна говора, а 
жим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешил 
ж, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе боље 
 то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем,  
 <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави леђ 
тане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни ње 
уну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена 
ика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те 
маћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног  
 нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке осташе да певају 
>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшир 
ле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да  
овима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је 
у дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга з 
е, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, 
.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и  
мир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј,  
д прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је к 
меља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S 
есме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p 
аје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки 
и од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узим 
му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си доче 
од други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то 
 друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том  
, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јо 
обијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он 
умевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико ни од мене у н 
ако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остар 
ше: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће м 
 Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> дол 
 зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то 
ом служитељи његови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно  
 Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четни 
аш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за  
 је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Ми 
 Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла 
о кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n="97"  
, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек  
нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па  
мо нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, кој 
младак свој, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњ 
; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа виш 
ву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке  
раво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанска времена, че 
уче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продуж 
ј моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то  
е модре, руке измршавиле па помодриле — коса накострешила се - авет - ни помисли од човека.{S}  
и и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд  
а се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се 
оше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу дале 
један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, ниј 
даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а заб 
, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон у 
да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечано 
 на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко 
емљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако с 
ала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, за 
ом и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх 
.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ 
се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — како му 
круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, о 
 десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из т 
 су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под цркв 
зили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква бо 
 — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад 
ријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај нек 
е сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал  
е, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко су 
у, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само  
љу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави мат 
 помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, 
квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти  
у бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди. 
 Стој.{S} Пустаије, продере се узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожего 
 није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији умео казати, да 
а одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере се узвере 
н крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио 
итељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко  
испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, д 
и сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим ре 
р, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад  
, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо 
 — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил из 
ије ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад б 
немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредит 
сам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу д 
нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, не 
 ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се пр 
подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш 
еново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина 
ти, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад ра 
 у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његов 
еко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у  
вчани нису разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да он 
ог Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њем 
ас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мис 
 имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми  
 да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, н 
амажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је  
, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почел 
.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје мож 
 је на краваљу приказана невести музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу 
одне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказива 
у једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, сво посуђе кућа 
сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у п 
учили — скоро се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже д 
очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више помагача има, што више слу 
 уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се  
навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; комшија који но 
по немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што т 
и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што же 
а малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме  
чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па 
мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Ми 
рковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, к 
аст Миркову, његову парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинц 
па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па 
 Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту в 
а ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље 
е, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен  
о на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим умилостивити, 
е отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{ 
вио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У је 
} Светина се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико  
Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина Добреновачка поносила се  
у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плат 
.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку дон 
агане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се 
олеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> < 
слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му 
него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку 
S} Претворног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, 
евни Добреновчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по  
е срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо  
се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу 
 и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, 
лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одско 
ише од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједан 
о тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрв 
/> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји  
човечија било — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помо 
ино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и господству зем 
строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава из 
 како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао,  
pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку 
 гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</ 
копа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала јед 
кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок  
рко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу  
те, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде ј 
другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са с 
мо бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су свеште 
се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире невини живог. — Ал 
м куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје  
уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је к 
опова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им  
 њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд н 
цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као 
шимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страшимирову псовку, одазв 
инити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} 
гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док сп 
 младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом  
 је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на свирца, 
терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су 
иш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Б 
гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек пр 
дуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огр 
е дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од  
мио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је тер 
 ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се бог 
, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опаметити мого, шт 
и осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад 
, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си до 
рко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обе 
та друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</ 
и покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа 
 му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> 
сам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе ис 
 кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући  
же — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема т 
није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо 
ове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину  
еље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, а 
моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па за 
имирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су 
р се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви 
лопова.{S} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију о 
бе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен н 
дно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај 
на, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ 
е то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па 
 му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Са 
у се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, ког 
ји је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и тако ји  
дити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да 
ати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откин 
а извалила се на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да  
свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал хр 
 прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од 
з кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“ 
о учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко  
 ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни слушати да 
теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали  
 умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на 
 церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и  
питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{ 
сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нис 
Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голуби 
и се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил 
е тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p> 
есора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао  
пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући  
ка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он 
а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, ш 
д онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом о 
 кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S}  
ма који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреново 
, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, која само здрављ 
 то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима вид 
ро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око п 
ас цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи 
же да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад ј 
опљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ 
е огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже. 
{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом 
 и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} У 
цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца дола 
 желећи себи, така сина, надевале су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Д 
рква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и  
иња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и 
жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар 
да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гриј 
трашимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене љу 
 вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно с 
ужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом 
ат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог 
S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуно 
 се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ј 
дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила,  
 кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји 
} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Мног 
 дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је к 
елик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је к 
нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежањ 
рав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, 
 <head>Новац је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије 
 Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг д 
ара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дру 
незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над  
о — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је та 
а се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо 
ти, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојат 
 „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка  
ушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад  
ка — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па 
де у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже са 
добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај 
ка штација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им. 
.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирков 
е чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље 
а, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп саве 
дску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да 
добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек  
ге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога жив 
мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку 
ја неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај из 
е, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само јед 
рачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукави 
назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ т 
ериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у 
ивина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби приче 
} Крмача нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па 
 да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може  
и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан ч 
попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја 
112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране  
д запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пу 
ум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му 
ћна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звез 
 и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушат 
 зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи мла 
тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта 
а увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом т 
ј мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живи 
љене.{S} Пред пенџери сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на зе 
 Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У п 
 да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му д 
> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога 
ском плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуг 
 — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи ње 
 тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све и 
а скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо 
се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а  
 по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ н 
авању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подјед 
моће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја нама, питаше ожало 
а се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца,  
лију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већ 
ове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је да 
пци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се  
вце избројали — неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да ј 
наче из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо!  
, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету 
за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене пар 
кне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему до 
дно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани  
а, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопо 
 мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Т 
 ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се не 
/p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стад 
идите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били 
</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа к 
е мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би с 
 грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој 
тиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, 
пина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат ш 
а.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упут 
еновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу 
а. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављен, о 
и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок осто:  
 му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочу 
јпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, 
осподичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, 
је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је ро 
, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пу 
гањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши 
ђе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану  
а, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи да 
оје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видови 
ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа  
лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш ни 
д се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сва 
а може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше  
ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="1 
 је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од бо 
у и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који 
о, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S 
чеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце  
г. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда  
ну има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутр 
а вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху они 
казана невести музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добрено 
 ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S}  
/> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта  
је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином  
 Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је  
колско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора што 
па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Д 
 дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми рас 
pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје  
 је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме 
те за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу  
убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он уз 
 од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам ос 
 који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за п 
ој ситном трском узбијен.{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци 
ажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ј 
ила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није би 
пштина христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију право 
уд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако т 
, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је сл 
о дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што г 
На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу глав 
сена са свију страна расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разто 
а њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само з 
ћури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало про 
м благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћин 
тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду о 
глед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Око чита 
е било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — доб 
оли био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео 
жо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка к 
 девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, п 
е и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лу 
.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се к 
 unit="subSection" /> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро син 
толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чам 
 од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у  
едити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче з 
бе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да 
нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо д 
 су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу напоклањали, да 
, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и мар 
поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли с 
 зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како г 
ало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у нај 
агње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је  
и.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p>  
е већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{S} Мирко је сваке  
слеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друга немира није би 
> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{ 
p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S}  
свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у  
 кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није сме 
матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу ниј 
 и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет г 
 неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко ок 
рашимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал  
и кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свет 
зимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> < 
равље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда 
о је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чи 
 нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођ 
аца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, к 
ожеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор 
 је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p>  
Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компани 
 одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} З 
арошани љутили, што је општина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, к 
у, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} П 
ј.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S}  
е, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, п 
ction" /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, ус 
 су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке тр 
ете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе 
од је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подно 
устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји руку  
камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умити  
бро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам с 
, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S}  
вету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у школи р 
чки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па ка 
 Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прек 
није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, 
ма онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори 
арешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел рад 
е Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по 
ина.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{ 
ат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и  
 </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас  
и ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div 
о добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је  
 ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у 
ј боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет  
 тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видит 
у је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи. 
ио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни је кад 
оји иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{ 
к на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају оби 
“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина ни  
си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде 
свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега  
уше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} 
 време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози,  
два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада,  
Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара. 
а неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из а 
, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n="97" /> баш 
остран дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубо 
тавом свету, скупило баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском кр 
} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’ 
 га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар  
удио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге с 
носити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на 
S} Слуга намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разг 
е неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују св 
 под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило 
је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој 
ном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25"  
 ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: је 
о је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилик 
те моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву 
обрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да ни 
и.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвока 
ј баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S 
јом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које н 
пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из  
ог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследа 
латком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди 
рјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдо 
едати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гв 
атраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са инто 
Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Хајде коло, 
 скупило баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред св 
љаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко 
вачки сандук, по земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да  
ну“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, от 
оседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на зем 
се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџије свој по 
ошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљи 
ган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га 
ма нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створ 
език — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косо 
огло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиромака, племенит госп 
ље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди 
год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома ј 
девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка з 
вога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га т 
>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да испов 
аву, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, 
и по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње тво 
"chapter" xml:id="SRP18691_C4"> <head>У лажи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни 
била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злоб 
иш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је 
естел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зо 
шке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око а неће 
</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суд 
да ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је руч 
 је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба с 
 да побије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопов 
алост за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развесе 
ном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти у 
грача, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром с 
 нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ т 
вином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили ни 
/> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па за 
се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка  
 изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволт 
а о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је год  
зи, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни по 
 други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{ 
љи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земље 
ању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране 
 да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, 
 бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлиј 
ен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни  
Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи б 
 Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свештен 
у Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код 
ром плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави с 
Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће ј 
ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то пати 
ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати 
 шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спр 
ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добр 
 је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над 
 око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зл 
госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у  
каку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морал 
е.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне,  
им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} 
 мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје ч 
ерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, н 
да мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо 
 а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Доб 
куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драги 
мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини 
 смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому 
ке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рам 
 па после зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, у 
о се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по  
 за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а  
кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи.{ 
еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p 
ена под руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена 
</p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што 
кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да ј 
ди, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет 
о грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добрено 
овољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео,  
 су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латина 
ука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, де 
 груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава  
 беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Радити треба док 
ост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и 
од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, м 
немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много. 
ови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле. 
идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла с 
веста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни 
 се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удави 
мбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који 
у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому о 
олазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота  
т и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је  
 уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шт 
 медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, и 
лађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела  
 му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал 
l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quote> 
сти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће 
 „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chapte 
 ражале сузе девојачке. — Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени ј 
 а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га пи 
и плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди 
 сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се полако д 
уката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, па 
кле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има срп 
и млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже 
реповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102"  
из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у ку 
н, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј м 
ве, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се п 
би мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пе 
и попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће м 
} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је у 
охте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже 
.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовица нуди сад 
ркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о  
ио, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше 
p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, шт 
угог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију 
ог нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко 
ре прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота  
ожије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у  
ад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизну 
у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица н 
ји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен путник, зар се може с 
 је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једн 
.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати,  
грешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — д 
ј мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу  
и.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек н 
ази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су  
алосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог сам 
ви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде леп 
ли за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно к 
его ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мири 
.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше не 
посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу доликовало, него кад се  
т до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срце.{S} Смилуј се 
, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган 
срећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S 
 другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — 
што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недира 
ју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су м 
г нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна  
 n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај 
 та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу  
ови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка пл 
и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му 
сти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>—  
ј кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на 
о а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан уви 
 се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори  
 преосвештени господин устали, одговори ливрејисан послужитељ, нека уштапљена наказа.</p> <p>До 
љиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно 
 незнаду шта то уједаред, после таковог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све  
ију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они д 
е Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита прот 
о шта ради све себи — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опрошта 
блаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, 
и проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је  
не, па нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувн 
њено место код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачко 
 дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бдениј 
1" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тра 
у мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу гос 
реним дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служ 
еплачи нерони суза, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више де 
 није ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, 
} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана п 
е говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад  
ешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој м 
 чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p>  
ељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, кој 
 ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђел 
еће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештени 
а Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене  
 збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добр 
дити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлев 
и из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће  
 стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради 
ера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи каз 
он у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера се црвенопостављени <pb n="101" /> г 
 док владика неизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним баса 
га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Д 
е учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти 
о меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кљ 
рност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код  
мећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па уда 
век и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш  
 лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти к 
а ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш 
е и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несач 
вце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати в 
 да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од 
ади, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у пр 
 бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи општинско п 
дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише 
есуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша  
<pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, 
аје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас оче овог мучитеља о 
љућеном парничару: неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац 
ма имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска ш 
деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, то 
е четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедош 
и лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала 
и, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте в 
ел још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо 
 које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрешта 
то је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати с 
ојао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они  
тиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су 
о недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и  
м широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, с 
да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати  
 па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{ 
 што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, 
ујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то  
ко дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта з 
уго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, 
о и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p 
ила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одр 
 кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да  
иру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или он 
грезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то ника 
срећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа  
је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, је 
рији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку,  
ру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли 
удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајем 
е душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља,  
јли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си М 
видити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на те 
него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, 
} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела  
 оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и о 
 да је трском плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала ни 
биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију 
г мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала  
о је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та ч 
 обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копа 
е и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за 
почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао н 
и, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које добр 
, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, смилујте се милости 
седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четни 
нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се чов 
 играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи он 
 ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</p> </div> <div ty 
свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он 
оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ниш 
излечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправ 
ја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убр 
ад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је бом 
идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом  
 Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> што дете на 
цу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад  
амдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изп 
{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика 
 децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S 
оже, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и неви 
И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице в 
</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тиц 
ко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се попр 
 водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће п 
 <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко  
пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и  
у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи 
{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, пер 
 тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, ко 
рили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје 
оме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта  
и свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том к 
ња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фа 
тимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само 
е нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који 
м те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог до 
ло кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко  
уку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи ко 
и одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је  
је.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по пр 
33" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста 
штеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то  
{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, кој 
го су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и 
кад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људ 
лил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафа 
колко столова понаслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>А 
ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Мирков 
1_C12"> <pb n="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после о 
е! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit="subS 
у је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гув 
е ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> 
о си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свил 
умети него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, 
ти зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су  
царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји нећ 
питује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвас 
честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала —  
 су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро от 
 ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу уг 
ело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци 
бро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људ 
да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S}  
рзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетр 
и рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао н 
ио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мек 
тровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви с 
о, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се  
е дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад  
ом по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући отићи морала и што 
и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак ка 
о, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бит 
обану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, па 
а црква је, свака општина христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божи 
рећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p 
пут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он се 
 преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради  
у ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик госп 
рагињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радос 
оша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано 
 ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тра 
ди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил  
 шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оста 
Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола  
еба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правд 
је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </ 
даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне  
више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и добро 
 неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је 
им.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај је 
ра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би  
е с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} П 
ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како м 
стане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас 
Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је  
 тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича 
 да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— 
 Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио,  
, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека до 
у оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да т 
су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко  
 ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се од 
 те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћер 
те се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква слава у злу одржати м 
он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добренов 
а, још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болт 
 које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добренова 
дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда 
} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве м 
и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задо 
утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи  
 у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џо 
ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко 
у, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена,  
ог дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети м 
еумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, ка 
и волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брат 
жиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да неда 
 уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} 
 неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Драгиња бризну са 
 пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има 
јд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина,  
бани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? питају ч 
само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као 
 то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш  
цу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој.  
обреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и 
а спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале,  
пколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим гласом, ка 
га није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирк 
ворио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, с 
ло, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога не 
а држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети м 
јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га пр 
о вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, т 
саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао 
 оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити 
ру, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки  
адама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сва 
к је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S 
 па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јун 
олко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавил 
ок сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен з 
 девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој  
еци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што  
p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш ба 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Малаксало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки п 
то изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био 
ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја и 
братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске мол 
 браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да с 
играња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мир 
уди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек  
де у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале шк 
one unit="subSection" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и по 
ле сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се гос 
је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну  
словити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{ 
тужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле 
ви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трч 
е, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је 
це заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које 
да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да 
ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су  
накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по свој 
> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало н 
репирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиром 
обро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из пис 
о, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом е 
урану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом ши 
ано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста 
у.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, 
аром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана. 
н и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — 
што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Б 
идисмо.{S} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљештама 
а има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил л 
у лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што дан 
најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји 
а „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалост 
 ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти п 
а свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљ 
ај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се неприч 
буни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> 
Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма  
о шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>—  
к ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови 
 придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стри 
весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а 
говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни ј 
А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчић 
уков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, 
г.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и уч 
ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо д 
ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се ра 
у направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима он 
сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи  
ла цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, не 
ао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још  
д некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није тре 
идити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p> 
, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, има 
о се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништ 
 двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији,  
 Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што  
бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе 
м.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милост 
игод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{ 
дприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће 
арод мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти  
 кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца 
и мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, ш 
е је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па ква 
ла чича Добренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди 
иња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила 
 светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више 
га живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега нап 
сад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била 
у јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купи 
 „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p 
зору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Добро  
угу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала 
се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгле 
ра коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле 
ађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му 
две биле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у 
>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет пл 
м, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко би 
еће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријате 
 никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, 
ола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S}  
? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико виш 
рашимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p 
Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо 
то је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или мож 
ији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног друго 
ложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет 
е чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек п 
ца ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји,  
во деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити неможе с 
ди бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу с 
 да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узе 
осно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била ј 
а руву, лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, париски шлингераји, презлетне из з 
ео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица б 
дно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо  
каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, ве 
све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мис 
го што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ом 
, док се није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се  
тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19"  
уге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страш 
 себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чек 
 ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и м 
 у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кув 
 Прћија неплаћа орача, нерани радина ни марву, него прима само готово.{S} Прћија навек вели, тв 
наша.{S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господст 
рвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их  
а на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да 
д оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <milestone unit="subSe 
о журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њин 
агњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из р 
 опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </div> <div t 
а ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а 
 unit="subSection" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога 
р за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, ко 
ку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао  
 брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви дав 
ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Ми 
 то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож н 
то да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да  
је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћуп 
ашна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а М 
а детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи 
 се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог 
е добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека  
 писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мрт 
онаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с 
д тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да не 
главу одкине, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наво 
после таковог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а  
лико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас 
ко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек 
е дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је  
дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{ 
.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на п 
а сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо  
 момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Б 
есто мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке желећи себи, така сина, надевале су 
дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а 
варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошл 
ријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и г 
 малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој  
 обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином стар 
цајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена  
познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непома 
пиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било,  
ора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мрак се ве 
ице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир 
" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, са 
 неузрадител тако, знајте, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина укоре и псовке.</p>  
Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и з 
оуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, 
адава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења ма 
 И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>К 
 тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа дужнос 
де овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопо 
ше дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Ст 
та је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца шт 
евати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мај 
 <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљ 
а свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C 
ла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина 
p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друш 
ећу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила оста 
апиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одве 
Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{ 
о гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни ч 
 /> новце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, 
држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала ј 
коле, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да  
и сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> 
ога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Мил 
и неваљалство посисало.{S} Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је он 
рагиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој п 
а њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више по 
мио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквас 
имо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд ма 
 отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на сво 
 ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месе 
куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је у 
ћ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њ 
зну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре  
а, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се  
кај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије ко 
атника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, как 
ба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће 
ри је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се ве 
а па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуг 
 тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш ма 
ука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> што де 
де да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како ле 
на.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад 
она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S 
еде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештени 
ривлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, т 
и и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је пре 
на и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је јо 
је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај о 
оже „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископ 
прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче нест 
јацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обе 
 нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себ 
>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га о 
бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла 
у, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је неј 
је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуш 
ажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крм 
ет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, д 
 добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себ 
 потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пи 
 швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди 
уд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова н 
} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добренов 
 вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало се 
лиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S 
</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити  
 нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у  
> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су дакле 
лбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого,  
вој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и з 
жда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати 
и зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате он 
 нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p> 
ене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, је 
р мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толико  
тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, 
нда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је  
иност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га п 
 сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си 
ј иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу з 
риправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, сви 
ивио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростит 
 је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наум 
а је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а 
с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам,  
 мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене. 
 ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет н 
ду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја 
ва, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој бр 
је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, 
 радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали 
што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и 
мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог к 
 био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго 
о, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен пут 
своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на 
ији није то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — немож 
 паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, 
 ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гас 
звадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина,  
колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, љ 
 — онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив шт 
у ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбин 
ичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само 
аје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецд 
тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зи 
ло и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па он 
а јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро отвара уста своја и пази доб 
ости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог 
 дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што  
зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Д 
 му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете си 
нда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа  
, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако  
 Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p 
 једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати 
и и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта 
обиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то дожив 
оследња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан  
 незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone uni 
 пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова препо 
 је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам с 
.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, н 
а од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Бого 
е, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити до 
о даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија 
заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље 
за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се 
него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљан 
залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} Н 
 онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба си 
те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје ро 
а знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај  
— Небојте се тога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одв 
и растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се се 
д нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— М 
добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја 
Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња 
о, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27"  
рам мртва тела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан с 
 опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим 
ви, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, 
 <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нис 
то га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи 
јко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу гл 
и је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па к 
} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него ш 
<pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња 
лдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиб 
, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је го 
ого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке сво 
ела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку п 
а да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, 
зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд  
а то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам 
какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта  
зађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чи 
ако она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћ 
ала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И 
ету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуш 
 кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, 
ђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, 
 он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени кол 
у главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино грк 
 шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превали 
о што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну  
кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји на 
аћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара  
лопова начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде 
 сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му 
 И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, тол 
. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи ув 
р, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па  
ако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више ник 
а какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта  
ли, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати 
је деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом д 
а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута  
како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књи 
рде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, 
и кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жало 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличи 
реје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{ 
а све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули  
ко се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо м 
уди на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на по 
обро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Др 
ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p>Другог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати 
 <head>Свадба Миркова.</head> <p>За три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да ј 
т два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S}  
станка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид де 
месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, а 
 у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу д 
а дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци 
ако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Шт 
емоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а М 
ије висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима ле 
ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сиро 
 голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим  
д вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог 
да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на какво 
ростог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају своју децу у ш 
жење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини  
 своје мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана разгово 
ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила 
арали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше м 
ет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести  
 знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свис 
шћу свога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добрено 
 поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо. 
а, ал опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задо 
и још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се,  
ар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови на 
оговара, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и р 
ане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо  
о једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто 
</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, в 
тљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је са 
— и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зов 
езе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити мо 
 шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчанима навек је било милије  
престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један к 
а га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жар 
прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића  
м, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, и 
 па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још 
га најбољег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да 
 друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележни 
а боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси 
ако избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добр 
, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити,  
сподин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њ 
вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов 
таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица. 
ога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке  
 се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри 
ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се 
то га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, 
а, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни јед 
ми на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По чита 
/p> <p>— Опростите господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само м 
и — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се п 
ђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви  
о које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p> 
о, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо да 
ко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек  
јом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал на 
р дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се брин 
ви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може 
па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пуш 
који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет  
ајгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милост 
прам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е п 
е Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним кој 
а морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> бесне 
ћ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p 
ну госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div type=" 
тски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на л 
p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начини 
је да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за 
 стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S}  
е с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем 
ли се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{ 
ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смеје 
 затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Ос 
својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „ 
 врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па к 
ару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милос 
ати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал  
оследњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек трош 
ла је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је ут 
њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико  
чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто за 
, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог не 
е, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла п 
 се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, п 
ебија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце п 
 тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши  
а коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n= 
 куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је це 
окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не м 
ад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога  
ала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње 
подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је 
учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S}  
 ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" / 
 ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећ 
—</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си ло 
ебудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му 
нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири  
и никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" /> добре очи и ја 
ко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у в 
маши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам 
уд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати 
нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећем 
а ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на 
p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да 
ртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и  
а крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82"  
 се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна 
годијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам с 
 и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све з 
 те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p>  
 у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до 
 здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{ 
ј и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Д 
смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми по 
ета, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што неб 
дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чи 
но и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из св 
уђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мора да про 
еверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“  
нђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да б 
} Паметним Добреновчанима навек је било милије помагати него убијати, подизати него строваљиват 
игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме 
алавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, б 
 црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш ј 
 више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</ 
му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене 
го ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред с 
 отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај  
учен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико  
 грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи н 
пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина прол 
је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а о 
 Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад  
ћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незна 
а.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал га не 
ерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од њ 
тогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S}  
д то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче 
у школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила. 
олазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стра 
 нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати 
а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невидио на 
ице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку 
S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца  
ви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди с 
и. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала 
а се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад питала, кад је с’пута дола 
ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извук 
дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћ 
е бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у з 
> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се са 
ијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно  
је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу  
} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, 
.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p>  
.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да 
икад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, ка 
а после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њо 
иња с благословом материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу в 
е већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весе 
су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим  
еш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, н 
 зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта 
али су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко 
се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде 
е.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његов 
од Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{ 
p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да  
се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да бу 
раћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирк 
ати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је 
ко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> < 
, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за по 
ре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпој 
, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу  
о је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што  
и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да каж 
а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја в 
олико душе, спрам мртва тела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да  
> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска 
ила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе  
ви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он ниј 
 да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ греши 
, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо ш 
небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи 
S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар  
еш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Ми 
 пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив 
ре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам  
е, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S 
о ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити о 
л ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то н 
еновачку. </p> <p>— Опростите господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо д 
, ал солдачки нема пардона, смилујте се милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био  
уј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша ру 
 <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p> <p>—  
/p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас 
о у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно  
 биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му 
уди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S}  
 скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако милостиво преко очију, оног што му је ово последње реко 
ам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њег 
ча Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у де 
отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ 
рошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се  
о осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаж 
ња то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреб 
есну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на ком 
те ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парничару: не 
ор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину 
џимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећа 
 оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљ 
купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља ње 
 све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену о 
себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p 
стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ к 
је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам чита 
 тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти  
ети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, не 
о ни тражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров 
ошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се  
е ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, к 
лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле  
<pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо 
еједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници н 
 брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши,  
тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пук 
.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни р 
некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач до 
 посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укор 
ца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да некв 
 овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек  
, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега 
едно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дв 
 свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српск 
 познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, ш 
 да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два к 
о.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишав 
исто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из  
куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко  
ца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука 
и, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То с 
ке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кит 
к дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није 
огла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, до 
господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку  
 је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајстори 
ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она  
шу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> < 
 човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био  
 ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирк 
p>После обична поздрава, замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, и 
прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S}  
> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, ш 
адне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вук 
 на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у н 
<p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке  
и.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња оп 
ојкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако  
 боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се 
ако се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сирота 
 на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме з 
.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти з 
она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је по 
у га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му 
 <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити  
, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука б 
њину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде ис 
право на салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати В 
Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На сво 
кући ништа се особито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у  
 ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њег 
г честитог свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног 
оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S}  
ло дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народ 
 доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други 
о него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек с 
т милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога  
 ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да 
постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ић 
а, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани 
е ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај  
на домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуд 
ође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешт 
огло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред постаде 
ак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> <div type=" 
ележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около ст 
ком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су  
 непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинске, њег 
а, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу  
Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добреноваца, ш 
гавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златн 
добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одгов 
и већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва добра парохиј 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било.  
решен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали 
ње душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено упот 
Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо ку 
p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору:</p 
у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога  
почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више 
 се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња 
Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, с 
друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица 
 баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год ј 
а на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и 
ашно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир св 
вим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо своје  
али су своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. </p> <p>Парохија 
8... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи дан н 
 чисто и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму ра 
це ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — ста 
ебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди  
епослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега уч 
више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдоко 
сто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет го 
, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био 
 се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко  
ко избавља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Д 
и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољ 
е тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила р 
аже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако и 
, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа в 
 него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити ко 
 <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на г 
дочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал и 
 конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и д 
ри месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржа 
оја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди госпо 
ле кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па ка 
="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па п 
лов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини  
 суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био де 
трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан н 
лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан ви 
о да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и  
каже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, п 
, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин д 
није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје спре 
, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори св 
бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао 
е онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{ 
ен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а 
а варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S 
а слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела 
су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели сво 
га ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата кри 
м у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си чов 
ко ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања н 
n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко бил 
и, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S}  
та крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена од 
пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненад 
 надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то ни 
 </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју па 
ршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад 
рагиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — а 
е рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да б 
p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је би 
кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— К 
ш Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма м 
е је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен до 
 је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје  
кове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>И 
ћаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па нав 
 душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и б 
еж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон д 
ter" xml:id="SRP18691_C6"> <head>Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо д 
рала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег  
едан, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова  
ци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокац 
е дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добрен 
грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме 
меја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине 
један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог бо 
тећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по 
о: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад 
 његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> , 
 је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш  
едство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благ 
Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала,  
 погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и т 
<p>— Још боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док с 
евојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће госпо 
ујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да бо 
p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се  
тени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</ 
а, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад  
 се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а  
о је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, 
ико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни 
е Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца св 
калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жа 
ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се 
 каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег 
аучи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је  
и о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора б 
er" xml:id="SRP18691_C13"> <head>Учитељ Мирко.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ. 
ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на  
 а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си 
вршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како  
 им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад из 
егови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су држ 
а, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, п 
рини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни  
И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, кој 
нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и  
 радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај по 
неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све поку 
директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Н 
одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао  
чила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други  
е нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мир 
пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа  
лио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам — 
 печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном ол 
, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто чове 
та је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад с 
 — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и  
вола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p> 
 — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <p 
 немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пи 
а ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што  
урду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како  
="chapter" xml:id="SRP18691_C18"> <head>Мирко парох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође М 
e="chapter" xml:id="SRP18691_C8"> <head>Мирко избавља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколк 
поведи —</l> </quote> <pb n="114" /> <p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мирко се моро сада наново са својима опраштати.{S} Њего 
једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио мла 
691_C13"> <head>Учитељ Мирко.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко м 
ad>Премија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги 
леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p> 
е чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи  
 сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију 
а зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после пр 
ом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици њего 
а за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја ва 
S} Обадве биле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим  
а, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у 
ло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за  
лдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, шт 
стивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} 
е, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпушта 
 пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу жив 
би мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек 
стадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен 
а баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парн 
ила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има н 
 колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било к 
er" xml:id="SRP18691_C14"> <head>Свадба Миркова.</head> <p>За три месеца свога учтељевања заште 
. Николајевској цркви. </p> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Мирк 
онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незн 
и људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
е Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко  
 Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја  
> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето са 
з паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од 
оло стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала к 
недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ниш 
ова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као 
дељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај 
S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу 
ра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца  
/head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирк 
вету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код 
 <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слаб 
вци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њ 
њу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја слатк 
пођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање  
парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клон 
, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами с 
er" xml:id="SRP18691_C19"> <head>Свадба Миркове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Сеп 
е окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Миркове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспа 
же, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрад 
избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је  
у лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже 
се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и рас 
у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у 
у своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а п 
и 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новц 
’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога  
 нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на  
 им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд  
 навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је  
у се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21"  
е једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за он 
бреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновч 
вом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод  
ог свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> < 
је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, ви 
ноге су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врат 
. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истера 
леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољст 
ћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега са 
теду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви  
S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, 
Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од нед 
о је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај назвали.{S} За 
ала депутацију управо цару, да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана треба 
ису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме госпо 
 држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта би 
/p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако 
кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма д 
ника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су 
 боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, 
ловима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочит 
а реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S 
ош није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грл 
 <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо  
овци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Пис 
е будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни сл 
сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи о 
поништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је  
оме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико с 
жија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ниш 
уда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свет 
 би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сес 
 рђаво срде никако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p> 
{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог с 
 атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут.  
о је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом пр 
 неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећ 
stone unit="subSection" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учит 
} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и ку 
 па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била  
SRP18691_C7"> <head>Премија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S 
 на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко  
тарци Добреновачки почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како  
истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се п 
код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p 
 душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да 
вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у  
 Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с 
адо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, ста 
тинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православља божија, 
 у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују з 
 — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропу 
ћи могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на б 
ук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко м 
ац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слобод 
људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај  
ајпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чист 
дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљени мо 
огослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко 
а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси к 
озоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је 
тиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривц 
 њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога ме 
бренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа поче 
 свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко 
ве друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био игра 
сна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити  
ефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то н 
 мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта им 
ви и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет у 
моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци 
а говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажење 
лов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће,  
"SRP18691_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу 
уге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недир 
ај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокак 
те начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, извињаво је да ни 
тро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је бра 
ирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио 
ити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније н 
 господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само ниј 
поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И за 
ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који  
и своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватр 
<p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју лу 
у онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није 
 ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипка 
етан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био у 
. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима. 
ете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви 
добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само до 
могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је 
а весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је в 
које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако те 
Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није број 
ачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — т 
салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срц 
шла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху кр 
, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признат 
него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал м 
својим сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва доче 
 мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му уси 
це нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш х 
нао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та  
 а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, к 
те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти 
е изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право  
од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако 
му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме што 
им сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш 
, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим је 
ба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па и 
ad>Новац је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p 
ако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чич 
е је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’  
{S} Чим се прва добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доб 
 разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају н 
збечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на  
а господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га  
н је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то  
пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и до 
енарушава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више 
и људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учи 
тву чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} 
ав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која ј 
љалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите др 
и учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад и 
рају примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би бил 
по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и  
ст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толик 
Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n 
че један пристојно обучен <pb n="86" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и  
о је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> ка 
, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није до 
д кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда с 
p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав л 
 се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мор 
ао олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жму 
ити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мор 
ави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели  
ора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S 
т дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S}  
арију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у ок 
ра упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пр 
ене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</p>  
.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> недобија, н 
лео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је т 
 велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p> 
од врата спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и 
 твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној своју срећу тражи 
 је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није  
ко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, 
њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме њего 
ина црквена, она је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свеште 
ане до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му до 
 јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, него баш у тај пар спаде на она 
ња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да  
овце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Радити треба док се мож 
ене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то удар 
тено употреби, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сут 
им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини  
а ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Ј 
l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чини,  
уј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} У 
је помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ напред ужи 
 савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепор 
е ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свештеници, светла господа 
тарије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвозд 
за ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па  
е вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом д 
 и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и  
алогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, са 
умно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла 
га је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер  
и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је забо 
 лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко б 
 у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји није у 
у дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, 
аћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови српски — пустије су безобразне, који у по 
дин мора више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно ст 
ну гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика < 
уда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико сестрино преповедањ 
 је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морит 
</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поштена човека то је ни 
евојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над с 
ако је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар  
="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече 
<p>Кад погледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекршт 
руге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј ч 
аведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад  
бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог 
треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi 
, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је  
се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они 
довице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе 
од нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил не 
тику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} М 
ла и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> < 
окају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватов 
да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у зл 
Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, који је сад владика, кроз та 
ти, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје кола 
, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеж 
 желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови 
а ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Ј 
> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он 
е руво, што сам ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> 
ну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи 
а је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим ј 
уђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет гов 
 и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни рундо 
, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на 
тране нестровали, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се  
једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко 
агиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле иско 
 обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се  
сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је о 
га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбег 
тале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="18" /> пуцати оне спава 
епсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај  
рности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пу 
и Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које п 
у — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог  
емље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" /> назвати, него што  
 му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачк 
а слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више на 
ји су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ  
35" /> <p>Вуково рђаво срде никако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако 
 није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастив 
аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од у 
у рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Б 
 из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чу 
 теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је т 
 човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час  
који цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да нест 
жну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву му 
ико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и  
био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојк 
 су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата прочастити.</p> <pb n="95" /> <p>Пам 
љевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добренов 
 је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је висо 
орије присједатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је  
ица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији загон, па 
шло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће к 
обију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео 
па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb 
 нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, д 
ико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне тре 
вка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрек 
знаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задов 
љном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови свештеник <pb 
е сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје  
 није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је ов 
{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад  
36" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У је 
, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво м 
едан букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вод 
је воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да  
лила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја 
апут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и о 
и га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту виш 
е један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда 
в, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда 
у, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја 
арају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом б 
о његов савет није Страшимира опаметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је 
замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкрупнији 
ко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар б 
аси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал  
да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни  
говим одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{S} Мирко 
здине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згод 
е, које се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Д 
ље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они с 
о заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити р 
овачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који би му то 
ек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Стр 
озеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — коса накострешила 
одство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бира 
знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућ 
 незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута 
чару: неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p 
еци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што го 
ојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела как 
ти, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе  
твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бис 
, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нем 
д узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Ка 
прави што није рекла господин, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: зна 
и, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и пока 
ући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо 
 кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се  
 да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле  
стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, 
овара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му о 
, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо п 
меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија 
— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам оп 
није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању по 
ије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} Му 
а, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и по 
можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он  
ко ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лет 
о нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жало 
и била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти 
к се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки ра 
е отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, ј 
ко смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог. 
пут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да нов 
да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад  
 још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и уд 
а неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зо 
ен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је вољ 
ива старост.</p> <p>Радити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то заповести ц 
еданпут у спавању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком ч 
арио, повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче кој 
его на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извућ 
>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} О 
<l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
дарити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју 
кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опко 
имир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку,  
к господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег с 
поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, т 
се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и н 
и само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо 
у ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паме 
, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек ј 
 претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил о 
ноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није 
д, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена појас 
ио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и  
нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, је 
та нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој 
реба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам 
у краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву гл 
алане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га при 
бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад с 
и <pb n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепш 
 ничим умилостивити, ал судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. < 
 докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи зад 
арске незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету 
ажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном,  
ати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само је 
, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења 
ву сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теб 
ља оде, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њег 
днако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш коп 
ћу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу нај 
ам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти  
да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни преб 
ео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Ми 
ова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина  
ојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући  
смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се ве 
није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнут 
одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре нег 
е данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке пе 
атко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлов 
ва дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све так 
ву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} 
ам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја 
Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали. 
бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке 
очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око к 
то које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће 
ајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу ов 
илости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешт 
ебе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса њег 
 браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, к 
варам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како ј 
 оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово вриск 
скоро се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то  
у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што је н 
кве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинит 
ој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова 
ог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бл 
ати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који оста 
ре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна 
љаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам  
 си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је и 
њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се п 
а зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> 
је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуд 
н пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш,  
ва сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је 
волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода д 
 /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што чове 
, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо 
жеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте гр 
во.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је 
теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Сав 
собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места,  
неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећ 
едно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом 
синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној 
 сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам  
, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји н 
ебра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми ов 
ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте,  
е молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ј 
ла давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а  
д жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен 
се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си по 
} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S}  
огрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи  
ијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p>  
м те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лез 
е опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерн 
себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најлепше и најпостојаније руво, што сам ти обући  
 рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још 
ије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" 
 реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.< 
 ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изоб 
оју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мо 
е да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан 
вавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје,  
 булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи  
 ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће  
p> <p>У прва христијанска времена, чедо моје, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на ср 
о моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га в 
ку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њ 
 ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестриц 
дожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињ 
 у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита  
ни се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у мир 
ио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако б 
 јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, 
и, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам кр 
а друго неносим пред конзисторију, осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко  
, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио 
е онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабино 
го, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд 
Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац т 
 стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ —  
она, смилујте се милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је с 
 нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио,  
ам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја  
 кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! 
гови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управ 
, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти које 
тос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камен 
 мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио  
 — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож 
је, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с  
верма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вече 
 му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком ова 
оји чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риб 
неможемо издржати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек на 
ема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука. 
 кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи 
је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му н 
о здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову  
тајао је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Г 
по.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рук 
дију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од  
може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, в 
} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, мож 
 можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго  
сме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира  
ебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној мат 
ио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети,  
 чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и 
ла, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ј 
је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли,  
n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма  
p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгињ 
раде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви 
тио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само каз 
овију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома дав 
како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде  
го умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо ва 
ми, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти  
ла „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који 
ставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није 
чо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор к 
о неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио 
ти, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас  
није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела ис 
 па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, за 
Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно друго све на бога остав 
исам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу  
47" /> доле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служитељи његови на света посо.{S} С к 
аљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку мес 
дравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мал 
и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овд 
сте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед ни 
ог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — он 
 опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, 
е нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, н 
да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка 
 изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта  
 судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе  
анина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад  
а ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се  
 једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мал 
ж оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неоже 
ту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, 
 то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред постаде нека поношљива ћуталица — тако 
 имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девој 
 и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај дога 
ој страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ћ 
бреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се 
, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у лага 
о преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и  
 људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, оп 
сле му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста са 
Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од п 
ослушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" 
ем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија  
ину парохију. <pb n="74" /> — Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S 
ца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. < 
ан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да р 
рћијина овца несме црћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито 
S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме 
г.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпу 
ојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, жел 
 србину своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да 
а на њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил 
 нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је прими 
е јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен  
те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад ј 
л да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслуша 
еће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутр 
л и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да  
 Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви  
 казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети о 
е још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радови 
21"> <pb n="124" /> <head>Пут нечастиви мора погинути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли 
Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацел 
ан кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити,  
 плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виног 
свеза тим се пре сама од себе раскинути мора.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је ок 
да, својом тешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољ 
ољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад 
не са свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору 
ару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има то 
од њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зн 
одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и 
 најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морат 
а ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Доба 
ди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити. 
ће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца 
јбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{ 
моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је 
 лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти к 
 по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да шт 
љи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођ 
ви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби 
зио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та ве 
е мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо  
игди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи био њој, кад ј 
ла, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и в 
или, што је општина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваља 
 <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умити — изјављујући тим бог 
имировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило  
 нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — е 
 само то остављо на страну, сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и ти си још б 
ове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда ј 
мо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако р 
то небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би  
ја, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи ст 
 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан,  
тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил  
— Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се о 
што видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> < 
а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S}  
да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине  
о кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подн 
је био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапре 
о недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{ 
и другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђа 
 помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они,  
мо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је бр 
ни шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слу 
у скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у  
бане ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији о 
То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосе 
рашимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали све 
ену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село 
а осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом  
та се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе ост 
ирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора удар 
estone unit="subSection" /> <p>Мирко се моро сада наново са својима опраштати.{S} Његови о том  
p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на поштена човека, да му је чини у његово 
еш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, него 
ело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо 
е дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад  
млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.< 
во школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се 
одно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал 
ек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са 
е доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да побије  
 се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем т 
али, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаће,  
 то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, ка 
 с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плат 
ама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота се 
ме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног  
{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га  
.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, ка 
{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S}  
овиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и  
 Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> 
 опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш 
 правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да рад 
есној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да ј 
е радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијин 
ича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет  
ин везен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мир 
ветлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар пог 
Све се већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да зал 
к мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{ 
тиво своје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија п 
окај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним басамацима силазили, да доле владику дочекају 
 трпези.{S} Никад се немој мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се 
 је понуда на трпези.{S} Никад се немој мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји. 
{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, па и 
м човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људ 
а дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником ште 
 намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у  
ву добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да  
штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао 
ојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, подст 
еже, он све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Миркове отворене речи, они тајом радише, и Ми 
је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку  
ише, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари ка 
вара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути т 
ним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милости спрам мене, који досад ни 
ело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови српск 
аље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи превуче се нешто лагано шуште 
 је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p> <p>Сваки се посо у његово 
пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.< 
 говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milest 
е сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа ч 
о тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док ма 
 да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, д 
ебе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа б 
 умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је  
краћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. 
љ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p> 
ју, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и о 
 ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благосл 
еби моро нападати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <qu 
а, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је 
бу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар прежив 
кан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су 
инко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи  
шан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, ка 
 и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p 
ло то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А б 
дило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица 
ти, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук 
 сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} 
ожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно на 
у, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. — 
д пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад  
оје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи,  
д звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето неда 
директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоћ 
су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустит 
што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну сво 
 њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по  
кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота  
азијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја 
ри кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво  
 <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спасо с 
рца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила 
љештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бу 
се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука ј 
вори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, 
ости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господа 
жали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док  
црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном 
аљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма ст 
дан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум 
Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на  
ајпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крил 
лили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаш 
а шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здр 
 истина, што му сестра наказива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p 
гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb  
у — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како 
гословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео ј 
тано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накре 
е несмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на пр 
, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, бо 
мир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скоч 
че, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије,  
ица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њ 
ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени 
се вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рун 
о дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него шт 
баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете пра 
то га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, 
поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржат 
аку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n= 
 луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе доб 
н молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је  
 ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здрављ 
је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно т 
пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p 
зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто ч 
з њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>Посл 
вити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{ 
није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> < 
/p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу 
е куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе 
ир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</ 
незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молит 
ијота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост ка 
} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су  
 њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији исприч 
 је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је 
миру — како мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.< 
оља његова.{S} Скакавац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је ст 
а и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек он 
друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук 
ошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно п 
ало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непопра 
ли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! 
оје праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сеј 
аволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао ј 
ћ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.</p>  
о да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике до 
и она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, ни 
вуда по своме <pb n="25" /> доми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није 
 су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе н 
 није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толик 
е већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, 
не, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} М 
оцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима 
е Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Доб 
ли.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало препове 
д је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом мо 
шта сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мог 
кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас 
те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце 
и кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по 
песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мат 
<p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што 
ги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, 
на, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дак 
 ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке 
еко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме  
 његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, само га је срц 
н сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њ 
ви дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а друго 
ца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" 
ли, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдац 
нити, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати је 
 опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му с 
ори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата п 
 је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат 
ало.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви ок 
грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави 
држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад 
је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од 
рене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа С 
 ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине,  
наку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незн 
 патње његова најмилији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко  
ен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно 
господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци  
о кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си 
, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери  
љи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> < 
 наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни м 
.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко де 
аву, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје о 
ио, па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити 
шала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је јо 
ће један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару,  
ешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицо 
ел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива 
 Није канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светски,  
т јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да ви 
ала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p 
Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра 
ја то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајин 
 па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалос 
а неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није 
д моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежури 
и неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу дана 
зити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — 
му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и по 
 играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и с 
диш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад св 
 <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно световат 
у да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и ка 
о њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна с 
ило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се  
ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мор 
p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђако 
је, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако,  
селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> < 
дин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква писмена са собом,  
е — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и  
вршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом ст 
латно удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ћ 
 дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, у 
 богословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца п 
не ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собо 
ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде. 
ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> </text> </TEI> 
itlepage"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> < 
неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него у 
 ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је 
е пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који вол 
нога осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није  
те болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Г 
S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек  
у и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба  
 очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стисне 
, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је ик 
огребу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија го 
и вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд 
во онолико сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му ј 
лода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба 
то га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки санд 
е светим песмама опево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milestone unit="subSect 
е није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио 
у, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту г 
ко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се 
исо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца 
, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива у 
ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; је 
е мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јад 
ни, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава  
оведање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, што он најволије  
тишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранил 
извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је нав 
ма нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне дру 
ича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добре 
, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима  
какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што  
у је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није  
гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, 
алуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служ 
ну тако милостиво преко очију, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све 
 ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отера 
што је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? 
о тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој су се ти 
л му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја д 
поведе и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свешт 
ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мис 
некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на  
твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимир 
ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва с 
изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па  
напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на у 
 једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко оз 
ад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је  
бе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок ост 
 за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону нап 
аћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до  
да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Ст 
Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је 
неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут р 
штеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме ка 
 по његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толи 
еј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закре 
ба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал к 
 а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, н 
тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је о 
а Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је 
 нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су В 
л питома равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је н 
="18" /> пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну  
— на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, д 
.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов 
 све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Стра 
{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је гл 
није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а ви 
д седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Зд 
раведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете 
д год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудр 
 сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код њ 
ило, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} До 
рашимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби 
 паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па 
и закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу стареши 
а боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и  
огла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S 
на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у к 
дало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Св 
прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> што дете научи да 
сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љу 
радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије с 
ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за јед 
живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није о 
ок си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, д 
S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога т 
ће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало 
учи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек — и к 
шко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови,  
 Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, и 
p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те  
благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — н 
 раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, 
ук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле 
н, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му  
те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкину 
оје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кн 
 певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи нерони суза, нерони суза неквари лица.{S}  
рана плача свиснути, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи нерони суза, н 
мо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашин 
акривале — том отрову Страшимиру — како мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио 
и — <pb n="130" /> опрости нас оче овог мучитеља оде, показујући на свог друга, ти то можеш доб 
заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче 
и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга 
а био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сл 
трашимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> 
а за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо —  
<p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола  
вац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирко никад с 
 чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није 
то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се н 
> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак  
је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог  
{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је де 
светог Николе, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напиш 
како се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано,  
е, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слу 
p> <p>— Хајд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква  
p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. < 
Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом 
 каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашч 
и још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, 
урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} 
а знаменитошћу свога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Мат 
по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом свету, скупило баш пред пароховом ку 
 шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред,  
адост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научи 
Овде онде седи по један немоћан старац, на неколко столова понаслањали се средовечни људи а тек 
двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балаво 
аправи блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп 
уше и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски шегрти позаборављали су св 
 да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга  
што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четн 
е памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу 
о бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} 
бри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвож 
о није тео ал напослетку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су 
 унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар га 
бар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ свој 
ај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богосл 
 донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да 
, што ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста 
е, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика  
 мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка гово 
љини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је с 
 кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одг 
на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти т 
к.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчић 
е? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зе 
еђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете 
а него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његов 
еде кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и  
о уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико 
Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и 
лаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно  
д те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја теб 
ништа лепше него <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’  
 читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозо 
шо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било 
 Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школ 
а дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стр 
ори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пр 
питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој мргодити.{S} Мргодење здра 
/p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве 
 негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отв 
 науке христове разлива благодат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{ 
Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаес 
 пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, 
д њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено да 
ао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин 
х је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оно 
нека одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере се узв 
 је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и во 
та, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као с 
товске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком 
но што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у ваше 
ам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, сам 
>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и бић 
 казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно п 
још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти,  
о, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је о 
астави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта 
 место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан не 
 из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу  
 помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из шко 
на другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удави 
ећ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са  
тово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко 
ило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је к 
понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је  
 на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> < 
 је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лу 
за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље  
 у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини мест 
а рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалов 
, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Солом 
и, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има  
ог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски па 
 вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Мил 
ад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично  
у ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S}  
S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа д 
брни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> < 
ће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живо 
р гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну се 
еце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може 
пила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, сви листом  
а сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја р 
рајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окре 
рку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пер 
ива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад поглед 
жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари у 
вори добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко 
уд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на в 
литве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да  
је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давн 
сподару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако ра 
воја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чист 
 он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми н 
јом одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом 
пају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па  
о више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, ује 
„бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници 
>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у њ 
 воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако  
ани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а дв 
та, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову при 
шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја са 
к, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји 
 засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје миш 
 чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као как 
е има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div type="chapt 
 изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Око ч 
{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, свој 
 моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непониш 
изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, 
 се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, 
д Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p>  
 обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синов 
" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај цвета 
ама српским утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да  
оје год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у ку 
er" xml:id="SRP18691_C1"> <head>Како је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атар 
er" xml:id="SRP18691_C2"> <head>Како је на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт часа 
цркви. </p> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову паро 
ој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати 
 су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту с 
ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри с 
и мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке  
навела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешк 
 деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p> 
>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} П 
вању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, сво посуђе к 
ицу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div type="chapter" x 
 да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господи 
ала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p 
неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, 
ње, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој с 
је кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого 
у га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још  
ица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог 
е недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет  
 трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали шт 
да неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја  
ша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве  
о одлазиле, дванајст сукања су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два 
ј црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се з 
одо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад с 
 допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио  
 његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђ 
лугу ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет не 
 да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је не 
е сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стар 
 прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица њ 
ардона, смилујте се милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме ј 
сти његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био ј 
 грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само  
>Гњевни Добреновчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све  
ко ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад дома 
ани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти 
 воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је вољ 
 на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одго 
више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</ 
ика до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да 
а грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{ 
S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверск 
је воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевк 
заслужује.</p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S}  
 умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи н 
{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад,  
ц дана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит све 
 Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење они 
ије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи  
ста само препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молит 
тав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом 
оваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> < 
ако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче 
ећ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакрив 
рлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накараде,  
 киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер див 
вонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спрема 
у казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свр 
тенила ово псето непослушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет 
ича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у ш 
заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</ 
 тога помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет по 
 ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо 
г ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не за 
ође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав чо 
ори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка ок 
а се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запит 
p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb 
е ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу 
ва низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке  
е ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо. 
але склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арам 
 Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, ш 
говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</ 
и ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко ј 
шу имати — пусти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, те 
ваки своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола 
 све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Миркове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неи 
о ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови 
им у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од п 
покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек 
знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како 
в оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас оч 
 у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пруж 
 га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир дож 
ћ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом а 
еш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артиј 
то има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p 
и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће,  
ана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није покл 
тало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то стр 
о, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p 
си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се  
све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино  
адости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала 
пљени молитвом божијом служитељи његови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако св 
о би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те зап 
оћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како др 
 учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој: 
м Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газ 
"> <pb n="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после овог„  
седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </di 
ио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресу 
оже боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде р 
е човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло ти 
> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чин 
ана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у М 
бар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артиј 
, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напо 
 са свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Ми 
је и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним на 
 кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у трбу стати само а 
 тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то ово 
твором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остав 
гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу  
трпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — неве 
е и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нис 
 изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су ј 
 за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце избр 
ућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан  
ого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба 
 — Па <pb n="91" /> што товарите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се то 
ту.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парничару: неморају његови зато л 
у пола цене продају“; комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, колко иште  
едни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе 
ел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, р 
трашимир тако радио, неби моро нападати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо. 
д је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и  
едити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то запи 
ку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он 
а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био и 
утра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега 
ле овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да  
а за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал н 
њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</ 
останите.“</p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне  
о у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћ 
ћи, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим 
е сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за  
и нас оче овог мучитеља оде, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи,  
 зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга 
.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добре 
 Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити. 
бе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, која само здравље и <p 
рила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма  
ј каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни р 
амо што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш оп 
о овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашк 
 <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и  
је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једн 
нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, 
 здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанска времена, 
т посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друк 
да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страшимирову псовку, одазва се жена.</p> <p>—  
м.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадош 
} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу  
рјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају  
ећ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио 
и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су  
те; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављ 
рости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди  
 од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробуди 
о, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. 
кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сес 
!-- u tekstu stoji 232 --> га неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавни 
инути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Т 
ово по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш. 
м и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновач 
је чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве 
су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје М 
о да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је дале 
друј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полак 
.</l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, п 
 једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Доб 
ди бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће см 
лел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Ми 
змрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олов 
а најмилији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, 
ац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> ко 
 народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред сми 
 све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна г 
 и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од 
 Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном путу. </ 
/p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, прими Мирко св 
гласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим д 
земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави  
<pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страш 
дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће 
 ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мо 
ста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто о 
 се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли  
 никад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет н 
е погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држ 
рата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадв 
 враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену  
едоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега и 
 није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињ 
p>— Не синко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гр 
 сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки  
дан тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мис 
его благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем 
д њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и с 
анте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86" / 
о у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остав 
 <p>Ништа овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та пр 
абадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе но 
мљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио б 
вој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје спремљено  
, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а 
д наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после првог ко 
вршавали.{S} Његове волове није требало на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хај 
е увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштан 
аје учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нис 
опа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и за 
 више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ски 
итим родитељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} 
и, а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пу 
е био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од немила до недрага преб 
сто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, од створења света до данас променул 
ти, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију зем 
рамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има 
 <p> ћилим. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзв 
емој мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по ли 
ио солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушка 
 тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала  
р.{S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много 
 зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивиј 
ирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ  
 свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично чело ногу, 
 Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" />  
као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S}  
ворења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чиј 
коли говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотл 
ушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет ути 
ога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи  
јо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова 
ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је  
 <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је 
ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луд 
у адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати;  
Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се  
ама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се нес 
а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до 
олико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је то само  
Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце запл 
емте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот  
анге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским 
е, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? 
и, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако 
можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле н 
гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, 
рашимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је  
 — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> 
ро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати 
подин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци маш 
ан други с друге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, па силом да јој покажу 
 гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стрижу — режу ш 
у ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Б 
и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке у 
нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак,  
 новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима 
чке желећи себи, така сина, надевале су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добр 
 ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук 
ом, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, са 
очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} 
 идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а 
тиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља,  
ави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив 
или нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон н 
 дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Д 
уту.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на 
 десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближи 
ћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш к 
у па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу ради 
 <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича не 
 unit="subSection" /> <pb n="120" /> <p>На првом раскршћу стајао је читав спровод.{S} Свештеник 
еправда додијала.</p> <pb n="122" /> <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су с 
— чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алвије попине, попео се голем шатор.{ 
 осталим — вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму 
аљени купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> 
уша, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Бо 
и осветљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да 
, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоћ 
S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Бо 
сте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ 
 срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за г 
нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да в 
е колу приближава, коловођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца,</l 
ији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад  
<l>Виловито, плаовито,</l> <l>Накићено, навезено,</l> <l>Оплетено, зачињено,</l> <l>Хопа хоп ал 
 што сам ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Гру 
 носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="cha 
 а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо,  
.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело дице звери пит 
евина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му дец 
Никад га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца 
{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и просл 
 вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима 
е по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се 
 вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако 
арву, него прима само готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неп 
је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
чисто место.{S} Паметним Добреновчанима навек је било милије помагати него убијати, подизати не 
 волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се д 
чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, н 
 је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал 
кошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за трич 
ећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо м 
 умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је ра 
напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p 
то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S 
 а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док  
е наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, 
е други због њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и ње 
ио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек 
и да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре 
ошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протер 
тка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено  
 — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити не 
гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом 
ати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца 
је чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бит 
ајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти оп 
ко што навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио ка 
е и доброту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити 
шло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да  
 поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, оси 
а, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко теб 
још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала син 
ису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој св 
 су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама д 
 арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако —  
 Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; нег 
учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало 
ези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи т 
 је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кућ 
ји недодирнута.{S} На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме  
ад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом  
у вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као бог 
ло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прст 
 жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{ 
не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи 
>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ства 
а имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, к 
 соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје пр 
бије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је о 
S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви 
кали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знат 
 сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде. 
воје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје 
, тек је бденије највеличанственије.{S} Над светим распетијем, једва се отима слаба жишка да се 
 би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па  
ва бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе робов 
од цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце и 
наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви ње 
о.{S} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, 
 пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="18" /> 
а као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надам 
м Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, 
је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио да н 
осподин опет он недобија никакве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А шт 
жији нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем би 
, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на п 
има ништа друго није, него весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрет 
ојом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј  
куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у м 
попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал 
, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га 
 чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мисли 
реди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S}  
ре Добреновачке желећи себи, така сина, надевале су на крштењу деци својој учитељево име Мирко. 
в ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, ј 
ома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим све 
 да нађе брата, које што се преварила у нади, које због понижења почасна писара варошка, бризне 
кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин  
омчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд с 
и, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар њег 
а на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја,  
у је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И на 
тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном вошт 
згуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је  
ива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери 
аћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, које због пон 
нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па  
вађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре 
а пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по ку 
ила домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу и 
ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио,  
ешењачко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, 
еко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта 
гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго 
отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и  
ја стоји недодирнута.{S} На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца  
удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд. 
е најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „Тако му 
и, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити в 
иркову, његову парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци оти 
су могли згодније то место <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“. 
упану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што није 
и, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла 
ве њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га сти 
ије ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и виш 
 човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасн 
и да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да 
ови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси  
 по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки  
 питати морала, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p 
јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо  
ога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни свој 
пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone unit="subSecti 
е далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — з 
аже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал о 
 што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојк 
он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је  
и неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори н 
 су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и п 
а им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вара 
S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије.{S} Над светим распетијем, једва се  
изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, н 
 готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви часи д 
о толико пута ти ратари покваре, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добр 
 дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде 
бренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>К 
д чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче ка 
 ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — ста 
head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да  
 се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га р 
ре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове божије, име створит 
о му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој су се тишини свршавали.{S} Његове волове није  
 дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком народу донаша, у данашње доба 
<p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве 
има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то  
ложе.{S} И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, 
ог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци ко 
у управо цару, да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је  
стра наказива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, 
сму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се  
дај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — </p> < 
. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко 
кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се преб 
а Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред постаде нека поношљива ћуталица — тако је бар 
писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити друг 
у зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој 
ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш  
, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} М 
ров змијин, невеште очи и поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад се у на 
е радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле нов 
ци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, с 
аш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се није 
адржати. — Невисност је невинашце моје, најлепше и најпостојаније руво, што сам ти обући <pb n= 
о око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта в 
 да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смер 
обра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују по 
рном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за в 
жи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и с 
а преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ћ 
ти крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да може од п 
 му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{ 
ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо што јој ј 
у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућијо потрбуш 
Невисност је невинашце моје, најлепше и најпостојаније руво, што сам ти обући <pb n="117" /> мо 
уди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а не з 
е прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида 
 ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац пр 
p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре  
је, тим <pb n="94" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Бо 
о готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди п 
нала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала  
ава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле 
е смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у њего 
есец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стан 
ћи чича Добреновој морале се чим устане најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре све 
 да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после  
ајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лака 
 пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p 
ва мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb n="23" 
</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде  
>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати т 
то сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу 
— срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни  
ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним по 
а сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико неви 
 а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо м 
пропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел ваша 
 пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n="12" /> 
 весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој мргодит 
 који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа 
тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој школи, кад је уч 
 у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој су се тишини свршавали. 
 проклињу толики парови, као дане њиове најцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А зашто?</p> <p> 
 с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно 
вим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb n="80" /> 
и ливрејисан послужитељ, нека уштапљена наказа.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукл 
азало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, што он најволије знати да г 
усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил  
бе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас,  
рача до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За 
роба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срце.{S} Смилуј се бедни 
коло,</l> <l>Виловито, плаовито,</l> <l>Накићено, навезено,</l> <l>Оплетено, зачињено,</l> <l>Х 
 доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми  
ење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето та 
но гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје избечи а зуб 
да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није до 
Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Му 
а, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни г 
, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, т 
ре, руке измршавиле па помодриле — коса накострешила се - авет - ни помисли од човека.{S} Тек к 
ла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На  
ишта зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се  
т рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођ 
, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци парохова 
та.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се бр 
јо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужуј 
 нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви зна 
 арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се довати 
од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал 
авна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачун 
вршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, по 
е и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p> 
д нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере 
о да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се ка 
не, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији а 
ко су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје 
ича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали смо тол 
еће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type="chap 
ити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што  
Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — как 
 ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још 
 царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> 
 ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи с 
лте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан 
ти.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро 
Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би свет з 
 ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо твоја сестрица</p> <p> Др 
 ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се 
ростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да 
икад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опрос 
 кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте 
ио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко  
тови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је 
ир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти до 
не: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
тнији онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим как 
авежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину б 
 кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас ст 
а попа будне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад  
гу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Бо 
ом да потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш,  
ји, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко  
на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина  
> <p>Пандури се прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред ко 
иру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари 
аво је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, д 
рло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деверов 
му расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све  
 земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд н 
сар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и ка 
, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар ј 
слио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>О 
ле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак св 
прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите  
лу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирк 
учад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновач 
 долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и  
чић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону светог Николе, како избавља утопљенике, 
е плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена нег 
реповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као 
де нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p 
о да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који  
ора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то  
учак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још р 
је марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фал 
естоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S}  
музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили  
онашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него  
што у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га игр 
, колом крени.</l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде  
 само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извуче 
ер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта с 
о нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет,  
>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје п 
t="subSection" /> <p>Мирко се моро сада наново са својима опраштати.{S} Његови о том још ни сни 
Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави  
с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније 
манили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божи 
и мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му гов 
та си стала, отпала,</l> <l>Хајде коло, наоколо,</l> <l>Виловито, плаовито,</l> <l>Накићено, на 
ећан човек.{S} Путнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи пр 
 си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда 
p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, 
неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{ 
ска <pb n="11" /> уплашена од изненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} По 
је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на поштена човека, да му је чини у његовој кућ 
 ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно 
ите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осуди 
е преко читава писма црвеном оловком 10 написано било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писал 
 тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја ћу казати господине 
руго једно писамце.{S} Споља ништа није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срд 
p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.</p> <p>У Новом С 
.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За мес 
ана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад ј 
д пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p> 
ам је учитељ својом руком, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напр 
раг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} 
 горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу гал 
мим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би 
кући спрема, толико су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата прочастити.</p> < 
бало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађ 
о ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здр 
стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добреновачки би 
мировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу у 
тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути је 
 напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с колачом ис 
 никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш 
а мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвиј 
а бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све 
ротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у б 
ико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, 
гов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирков 
 они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш  
 Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’  
, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак остав 
ештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче,  
а мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал н 
о, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш чове 
е обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то 
>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, 
гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити 
ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћу 
и су се варошани љутили, што је општина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеник 
н је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала  
се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко 
, свршио богословију.</p> <p>Његови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником пос 
Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном  
 Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне реч 
 су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а  
о ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело наради — одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је п 
свети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти н 
 да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на 
вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итн 
о је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод о 
 би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал ов 
отовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји руку тече имање, стегне 
је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар чове 
ати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње Страшими 
о може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учите 
ћи на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња чисти кућу, 
и мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга код как 
и, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправ 
ен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће  
о живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писм 
о ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо  
еник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав 
а из народна живота. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.</p> <p>У Новом Саду </p> <p 
> <pb n="122" /> <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију стр 
 Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће проглед 
од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш 
 неће, да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће нар 
е се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milestone unit="subSectio 
 није гријота убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква 
Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми ка 
>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТА П 
рстан друг младог српства, које у слави народној своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал 
друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове 
о чедо слоге, највише благослова сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престал 
ад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> <quo 
 нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кравуша моја 
агиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би в 
дне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да с 
и, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на веш 
то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, 
b n="131" /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути 
— онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна ко 
има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>—  
 нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то и 
, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је  
е добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колик 
И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио  
, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „и 
атка, медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина бр 
кина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њ 
ас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја ни 
оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију  
свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ н 
сци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигл 
 додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас оче овог мучитеља оде, показујући на свог друга, ти 
о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са својом пословицом: благ 
 а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука ара 
да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S 
мо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет угађајте само Богу 
мо, ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље  
страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са све 
и је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте дос 
наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више 
спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја м 
сподине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли 
у никаква писмена са собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда причекајте 
рити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача,  
злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватр 
аљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, 
чије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — т 
er" xml:id="SRP18691_C17"> <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истр 
— Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. <pb n="74" /> — Треће.{S} Мор 
и.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти  
аца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„ 
о кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, ка 
 као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, док га први вет 
и, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са зе 
 <p>Суд призна Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој  
p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Да 
аш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљ 
ти, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треб 
.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје д 
 миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по зе 
е, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у к 
ак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пођ 
 он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати 
ља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} Н 
ут у спавању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку 
свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- 
, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, ни 
 да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у 
је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош зн 
обреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући ни 
же боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да 
ју свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов ку 
 га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек 
из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису 
ир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену  
у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, ко 
д пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, 
 за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни тра 
 те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни 
је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, ка 
ом животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав му 
воје у владању, пажењу, приљежавању и у наукама, превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да обр 
као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива благодат божија на све верујуће. 
ницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема та 
аве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно 
, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S}  
е глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсад 
помаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера своје овце близ 
ир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвока 
ужити божију литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S}  
и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим кол 
ако неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и боја 
рове божије, име створитељево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацел 
да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта ниј 
ву утврђује, тим <pb n="94" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело на 
ала.</p> <pb n="62" /> <p>Другог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати.</p> < 
.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад  
год се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је 
тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— 
р, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душ 
ји неслуша свога старијега.{S} Вук није научио никог слушати, а солдату свако заповеда Није про 
ође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец д 
и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном к 
а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете 
з Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добр 
имио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу 
о иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећ 
о, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад о 
ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме 
— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и 
 суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба с 
 од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, н 
е. —</l> <l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> </div> <div type="chapter"  
Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се с 
које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње  
ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, 
ом друштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми с 
љи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутко 
шој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се  
е изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га  
чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да т 
 попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то немо 
и у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће к 
о од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>—  
, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни с 
ебијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништа одго 
д се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што т 
 шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па ч 
одбадати: </p> <quote> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, к 
мо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" /> и 
ом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком провалијом спава, па га проб 
иште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви свато 
т комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господин 
, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке 
г ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бит 
е милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, ка 
свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо  
вама састанем, него жалост при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, нег 
да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божи 
ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Узд 
дите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега,  
г.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удови 
 Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама па до о 
рашимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича Добренов ч 
 који су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којо 
ароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да с 
мати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке своје кр 
у међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p>  
дки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако л 
ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи з 
{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом 
чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и  
е.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко 
 домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце наг 
рко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја бр 
, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова же 
 скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу тв 
 стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију а 
паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста  
<p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреш 
>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши —  
д ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани друг 
 која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш М 
 несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба  
, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко 
азимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа ка 
ег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти 
да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадго 
ац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жен 
 само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су све 
 n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја 
о Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако 
и, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња  
д га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је 
тима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, није 
дите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављ 
 кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево,  
 ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ј 
акогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутр 
пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису п 
нон.</p> <p>— Није канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај по 
е, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им з 
 рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим  
канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светски, кога с 
ају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као 
погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њ 
а удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, 
ље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Вес 
ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај о 
шлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се Мир 
 ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, што би најве 
ича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу  
оје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој  
сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљд 
одника.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ 
ад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитв 
ћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p> 
во, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су др 
жује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не см 
воје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје 
ије раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио 
/p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type 
к нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче,  
куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чис 
он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем;  
д наредбе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Д 
тац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима,  
а његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наш 
т, само пред светим дверима, тиња тио у небеској светлости, слабачко кандило и осветљава икону  
лакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а  
ше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди се брајко п 
це небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нам 
ј призивати свето и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан старац, на 
ћ неможеш ничим умилостивити, ал судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти о 
, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, само га 
 неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал заб 
 њеним, пако са свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што д 
будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај господин, него имати толико асне о 
>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, као што ј 
/p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на поштена човека, да му је чини у њ 
ар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови св 
рене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} 
е у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново  
 на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није 
аторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук 
се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себ 
ишљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како 
у злу непоништити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње ње 
} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S} Има 
и сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат би 
одину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима 
ода себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S 
а сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу ум 
о, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пу 
да је само то остављо на страну, сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и ти си  
ворила, ниједног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као 
ону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил но 
ђено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли не 
му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље  
адиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуц 
ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута 
икад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке  
о морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те  
, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри 
га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо;  
ичу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа не 
 да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су пор 
 им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p 
, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, к 
ској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што  
ена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманил 
ан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо 
 да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није т 
који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћ 
ега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После б 
— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти  
 допусте, да свашта допуштено употреби, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и су 
рква је, свака општина христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија  
роту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div type=" 
та младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил ко 
ина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је  
 онај, који постаје господин, неби воло небити тај господин, него имати толико асне од свога им 
д створења света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева,  
ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пуста 
је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио 
е дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са свим светом ње 
евојачке. — Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девоја 
цте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће  
да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти с 
 дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладн 
ича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, м 
 моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, 
један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим ла 
 заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја  
на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам 
је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро  
 тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели те 
90" /> кад се разболеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небри 
бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил 
е Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном,  
 зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоно 
који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има нај 
Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палат 
ећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови б 
устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге 
ења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија ј 
 био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правд 
по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато  
 као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже т 
 време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били гре 
ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити м 
својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прим 
тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш з 
стел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро 
 то слепче, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па носи с 
то се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, н 
јом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми н 
ље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете  
 на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал 
, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звон 
 будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико н 
бри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP186 
Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере 
чко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та в 
љска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења мати, никад неодр 
вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дик 
а ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред  
рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени ка 
еби, зашто сами нисте новце избројали — неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара  
 <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на 
исмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара ко 
а бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки почињали су че 
} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанска, ма неб 
ешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то не 
="79" /> исто и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она д 
 из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој 
амо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач под 
играли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и ве 
т било, ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, сво посуђе кућанско и сав намешта 
војки најмилије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути, они јој п 
дгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се 
нас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место  
виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најлакше се овим заварати д 
.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, раз 
ији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пута науми 
 најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико зн 
а.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би о 
 оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи ник 
. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени 
} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерност дет 
>Свештеника Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укорава ради пристрасна суђења.< 
 дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напре 
и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао 
лико исто себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најлепше и најпостојаније руво, што сам 
ај крвник у највећем задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, 
у гледати, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добреновчани нису разумели, шта „тај господин“ к 
ко оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! к 
 сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се 
благом створењу доликовало, него кад се невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето на седал 
е имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, л 
, па послала депутацију управо цару, да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десет д 
е обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра момчади 
смилујте се милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан св 
 чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ти, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најлепше и најпостојаније  
и, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад питала, кад 
неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невест 
е слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који 
и мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња,  
авек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другч 
, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек 
.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будн 
да по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господине, овуда од беснила, не 
јако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена 
ри брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро  
ино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по 
ацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p 
подин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би јо 
може бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци 
Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још ко 
оје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после то 
звонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби ми 
ц за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки 
 нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашт 
но једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу с 
оће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек  
а је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти пуно писат 
брен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јагње и 
живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прош 
о се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим 
и.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је  
честити људи вредити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером  
добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост  
тком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држ 
огод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говор 
на бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
терају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, з 
е црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ не 
и, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ г 
 је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну 
т наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта — стад 
аш је истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на дру 
ича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда 
 побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, п 
ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољ 
.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде преск 
већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сас 
причале теби сва страшила Страшимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј  
 млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек м 
 нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то доб 
, па зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога  
е воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситно 
 зацело да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у кој 
 милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју нес 
е из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други 
 мого Страшимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича До 
ба два случаја владика недобија новаца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — 
 па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се сву 
ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, д 
ега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, м 
а и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру 
зда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам 
тим српским сватовима ништа друго није, него весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу 
p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла. 
а, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те 
> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад ј 
апита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то не 
де у школу само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје госп 
бе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити неможе се гото 
 нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у вод 
 места, још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код 
а псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташл 
та ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле,  
дин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновча 
нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, 
чица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерн 
 тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у  
о да никад нису приметили да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и 
згодније то место <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад с 
и оно, што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде има 
 главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш 
ва звер његовом младом господару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша  
оже лопов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је нов 
 кад почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бо 
и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчи 
ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, н 
дост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се  
бира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако  
осподин, неби воло небити тај господин, него имати толико асне од свога имања колко има као гос 
ње од поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, 
ебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка о 
/p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.< 
ад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То т 
за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако  
ше није том благом створењу доликовало, него кад се невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се п 
је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико сестрино преповедање, казало му је да  
писма црвеном оловком 10 написано било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> < 
непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оц 
 а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се ти 
="SRP18691_C15"> <head>Боље добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочу 
ати се и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита. 
 неплаћа орача, нерани радина ни марву, него прима само готово.{S} Прћија навек вели, твоје јед 
 пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, ко 
су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред 
ештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неиско 
ктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов са 
е макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њ 
ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти ш 
а преповедају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега ле 
/p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте 
дија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светски, кога сам зато бр 
 кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју 
гиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне ш 
ити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено о 
оље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву р 
које желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном стању.{S} Но није задовољан тај није  
мо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.< 
р видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметниј 
ити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу 
лем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући тре 
 а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну 
етрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је  
<p>Груди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог 
ој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, 
атити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава  
ва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n=" 
господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква писмена са со 
 за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави,  
кон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мирисом бл 
д то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb 
новчанима навек је било милије помагати него убијати, подизати него строваљивати.</p> <p>Добрен 
о таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љ 
 милије помагати него убијати, подизати него строваљивати.</p> <p>Добреновчани нису имали обича 
.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди 
и, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили  
 своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им 
 је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварил 
 па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, што на  
шу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна м 
 њен брат.{S} Нико се нероди господином него постаје, па имал тај памети који се стиди, што се  
 другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија никад не суди, 
 је опет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео веш 
аса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити 
а толико господе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај господин мор 
ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на гр 
ча Добреновој нико више осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадит 
 како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преп 
 леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обо 
сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверуј 
 сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а о 
м Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бри 
научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоск 
 га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Гла 
огод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да уч 
ога најбољег пријатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чоба 
, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад 
ама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале не 
е, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше  
ење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно с 
нигди места нема, право имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу по 
<p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мен 
к конзисторија свој закључак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а другчи 
 моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, т 
и себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшими 
 ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само 
је и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n="109" /> владику, који данас јесте 
вио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отворд 
упче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по виногр 
дера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које  
правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало пом 
но.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником ду 
 вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се св 
о сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару 
 је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово св 
јо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да не 
вију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, 
а ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил  
 ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу 
 своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико го 
 је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богос 
да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати 
 сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису никад за њ 
намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на мир 
ић при себи, та он толико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра одн 
у у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, него се задовољава са клечањем и сузам 
и срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над оним, који то није, само ак 
дње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћији само нађеш навек слово иже, и 
ом чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу 
мо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у  
ила, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која  
ије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пр 
дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра 
ко би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра 
а му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђ 
ђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлат 
арост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слу 
страну, сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо  
на болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава 
чеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Драгиња бризну сада још 
ало хоп,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек,</l> <l>Поведи — поведи —</l> </quote>  
есе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље  
ше је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам како 
е резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина д 
дно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У со 
о заповеди божије — то заповести царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти 
 и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му 
о плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што ка 
аву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само  
ојом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко,  
није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ о 
 и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па  
а.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је по 
е ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непева н 
ек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде чер 
зговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи 
а</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог 
мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу пис 
ека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опе 
је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити уч 
 своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко,  
те теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, 
зна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздрави 
је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме за 
а су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соб 
и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари се 
Народ се узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће  
и бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уједаред, после таковог ликовања бива, у 
и и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може гово 
кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богос 
страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети  
и.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пре 
 отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> 
три стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти  
 директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то 
>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанг 
ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражи 
а ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— 
м погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти с 
бораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му  
ас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправ 
 би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио 
жи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бо 
л опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи т 
 и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да 
ође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по с 
трашимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе,  
исам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад к 
љивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Зави 
у, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се 
> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека 
рила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мил 
у малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оц 
Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако 
другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S 
 Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било тешко, чи 
/p> <p>— Е онда причекајте, док владика неизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добр 
="132" /><!-- u tekstu stoji 232 --> га неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и остави 
{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад 
им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо,  
патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накал 
 одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дот 
 ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи иск 
окој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео 
 док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, 
творене речи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из мног 
ог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно ј 
т и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шу 
 пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p 
ди обично пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађ 
кво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, 
ој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да  
 да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чисто 
ужење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и ни 
носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћиј 
, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p> 
ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца  
о несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни мари 
стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити с 
ан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука 
ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и з 
богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати 
трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни  
уд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисм 
од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то н 
ко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја  
сет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију 
кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити  
, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе би 
твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> < 
ње здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зор 
годимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет угађајте само  
ваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; 
 година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад 
и грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом вара 
ремучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио 
, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb 
оје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелиј 
b n="100" /> <p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место 
немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац 
да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рув 
већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће 
а, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у ш 
 је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу 
 Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост 
 каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог  
лаги неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Доб 
} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко г 
упане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако 
2" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две  
жујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад зе 
он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ј 
епа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, в 
дити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће 
 он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најп 
итеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никак 
} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} С 
онзисторији показало, ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи, ја недам ни преб 
ким кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ни 
има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал го 
 отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те 
 господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добре 
д, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго с 
устали, одговори ливрејисан послужитељ, нека уштапљена наказа.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Јо 
е који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути 
е још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га в 
агиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" / 
е тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> < 
еш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и 
есе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша бес 
праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од так 
ива разговорна момка, наједаред постаде нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима вар 
 за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — са 
е као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да р 
он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра д 
</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драг 
вој нико више осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра 
ајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си в 
комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам ко 
а, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећ 
бај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик 
 види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после то 
радује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту ј 
ођен, реће један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест ко 
р учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере к 
ку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова  
, мучи неплачи нерони суза, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није 
тац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда ј 
нез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен 
анио је једаред, покојног Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у д 
о суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од ваја 
оракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стра овла 
 играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо тала 
— стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке 
 се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страшимир 
оре, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко ушију,  
је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолаз 
 па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општ 
је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмањ 
S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дош 
ером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру п 
оброј домаћици његовој, сиротој удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</ 
дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједар 
трана ударају у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од шестара водена, који је 
е онде седи по један немоћан старац, на неколко столова понаслањали се средовечни људи а тек ди 
еби за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка скупила, да се договара, к 
Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани  
авља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња 
пет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио да непад 
савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за  
имрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио 
за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слоб 
и! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p> 
 Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке н 
 је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу 
службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће 
шке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућн 
д га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свако 
вори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> < 
 <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је ниј 
 Море нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, проде 
и, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге  
Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само 
ј око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} См 
о ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате  
 дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи ра 
гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти 
вали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у 
 сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си 
мурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S 
тва, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле пр 
иста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма р 
<p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да 
 оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној т 
а кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни  
за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је в 
м је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и ч 
 паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају своју децу у школу,  
 Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу,  
 Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци поје 
овати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три 
се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер није ни слутио на  
оре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар жалост д 
о посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Не 
и.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу 
 <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од се 
 /> пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагињ 
реме, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац к 
ња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пр 
 угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господ 
те онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јес 
ти.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S 
ног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{ 
срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бе 
устили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вере 
рала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту н 
 и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, смилујте се милостиви господине на моју н 
та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку свом, скин 
е дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни теб 
 нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан  
тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све п 
неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил сл 
сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш 
ема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се т 
жије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлач 
а у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо 
ћу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку н 
ољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, нап 
оји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће 
па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка изв 
громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} 
, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква писмена са собом, они су ради насамо с’  
решниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да  
им свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове д 
арохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.< 
олела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Кол 
омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају доб 
на ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас  
д собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије с 
емој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако  
ју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио 
ко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је 
сад под старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немо 
стављо на страну, сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па 
а господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож од 
ући осим ти кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгл 
има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, д 
ће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда,  
 нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати п 
што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће т 
ранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је прост 
о људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, била ј 
елији каква божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света  
— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу он 
аре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n 
од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена т 
т куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је оп 
 <p>О жалости тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни,  
а онај честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од ве 
ке овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту не 
 што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ва 
ко брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај  
, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>С 
.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него  
> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, 
лостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} 
т дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто си досад  
оји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би т 
а ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пу 
није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше р 
>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гње 
аш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S 
и тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал  
О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" 
 сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако асне им 
ори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету. 
 ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је дотл 
аво зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин,  
его што се дотле уживало.{S} Привредити неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропад 
пову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар,  
ко да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда 
е на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам  
но и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно ба 
ва помисли на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чу 
се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, кој 
мо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је њего 
 му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, моли те суд, да 
тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш н 
ес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по тво 
е већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим умилостивити, ал судију небесног можеш —  
а бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти  
ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота о 
</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> 
е тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p 
другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим жив 
 матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо 
брен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати,  
себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгриз 
едрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добре 
 бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је т 
исано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу ти писати. 
 се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, не 
</p> <p>Писара ражале сузе девојачке. — Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам 
вила му се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десета 
— Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале дево 
 бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себ 
зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам 
че, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлиц 
јслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу  
 смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти  
зно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ зна 
 поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Б 
ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће ма 
ије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице не 
а је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје душе, умир 
 само један бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по 
ављено стадо:{S} Немојте плакати браћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривц 
на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хо 
шеним гласом потеши остављено стадо:{S} Немојте плакати браћо, немојте радити што нисте ради, в 
</p> <p>Мирко и опет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће  
е.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби 
 онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој  
тово престало.</p> <p>О свадби тек онај немора главницу своје течевине окрњити, који иљадама го 
говори на то овом разљућеном парничару: неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне 
 недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, који по миту ил при 
д чокот, сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха,  
благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак,  
него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово ов 
ди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га но 
, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног ј 
ца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан старац, на неколко столова понаслањали се средо 
ласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгур 
език, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је говорио д 
д зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крај 
 ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти каж 
у, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени к 
док осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци од 
Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на д 
 некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Мирк 
 морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше  
ена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се уми 
нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути мор 
сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је од 
та имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и  
 опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, ра 
l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо начинити м 
вршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим моји сведочанства и сме 
ти:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро про 
ереца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости св 
а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и 
 шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов д 
ред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе,  
иди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учите 
 од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашо 
 су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више.</p> <p> 
о год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама,  
о посисало.{S} Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у шк 
 нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пратња 
 аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то шт 
луке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости њ 
 баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведн 
икакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам  
ислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан  
 вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неот 
вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при р 
ани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака с 
је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук 
 лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати свето и великолеп 
ве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане оним 
{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога да 
ко се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па навали јо 
ком провалијом спава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је гот 
о створење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, 
евојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, да с 
нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трг 
азила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, 
а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на 
е пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина ни марву, него прима само  
, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понес 
твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снес 
не кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. < 
, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Драгиња  
ати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда мило 
лач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром с 
ју:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи нерони суза, нерони суза неквари лица.{S} Драга 
плача свиснути, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи нерони суза, нерони 
каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, шт 
а нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Доб 
ан школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била,  
елу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац,  
, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала 
а јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да буд 
и једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види 
казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш?</p>  
ила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твога бога.{S} Уч 
није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако  
да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колк 
тоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући највише вик 
о рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег п 
да се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одма 
<p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним  
ко с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо  
ачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се са 
ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је ов 
 xml:id="SRP18691_C9"> <head>У добру се непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам год 
" xml:id="SRP18691_C10"> <head>У злу се непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица  
 помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета неби ни било, ал кад  
овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који 
а, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика  
што неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је прек м 
е на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом  
ска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он пош 
је заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка. 
ре, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треб 
 дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, 
неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> <p>На ове речи, с 
а ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, 
p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну в 
неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност нав 
 страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стане стишавати: — 
ате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, п 
праведни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба 
} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит наме 
 да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна 
и морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што  
ле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милице ти се ниси удавила, пустиме 
коћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб 
ом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком провалијом  
н још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами они криви,  
 је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме др 
оме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ 
, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја 
 је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, који изданке тамани а не  
усте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови  
онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију  
слио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да  
ђу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div type="chapter" 
ку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, нег 
што се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, кака 
е да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у че 
ст.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо  
ав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је види 
а вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон намести 
е кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина ни марву, него прима само готово.{S} Прћи 
е моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више —</p> < 
другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асн 
ко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него постаје, па имал тај памети који 
рага девојко, мучи неплачи нерони суза, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава. 
учи неплачи Драга девојко, мучи неплачи нерони суза, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и ов 
ни <pb n="101" /> господин, шибајући из несаразмерне главурде, преким погледом општину Добренов 
суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мртва тел 
и, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак н 
рива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Пит 
ича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Б 
е зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те 
пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, 
 је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо  
и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одв 
 му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали 
писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Б 
о њима — неузрадител тако, знајте, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина укоре и псов 
ам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с  
унак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старијега.{S} Вук није научио никог слуша 
 истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно с 
у га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каж 
амо ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; нев 
 без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стару д 
во иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди  
 постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и ни 
омишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је  
 је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: 
pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући при 
авде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit="subSectio 
оје би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Све 
во, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја нед 
ву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а  
вот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој  
ду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму 
продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му 
ћен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који л 
 му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену авлија наопако, та 
а сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко 
у толики парови, као дане њиове најцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што 
ви ветар од противне стране нестровали, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи 
о, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук цере 
 дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда  
="22" /> главу одкине, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се 
сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирк 
о ал напослетку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмак 
е.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, 
угог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи, која у с 
 се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што  
ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, про 
 пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет  
— оба коња строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђе 
омене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Диг 
 сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте 
 па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb 
дар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, про 
ојте се тога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, 
лу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се  
навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене  
помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће да 
е се ко родбина попина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће б 
г детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле 
к, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, о 
било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допусти 
ише слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог му 
од ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> < 
и, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећна жена није ни могла од боја већ дру 
цније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука к 
ик светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку преповедо 
 спремили су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео 
сподске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг,  
 навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S}  
 мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад н 
} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напо 
увала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати дол 
ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у дво 
реба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p>  
у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку д 
његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам оп 
Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уг 
и господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане,  
сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба да н 
 Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле 
и му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил доба 
е на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div type="chapter" xm 
да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји 
сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до ве 
 Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам ме 
лост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га пре 
мови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, г 
ича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се каког 
 <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{ 
то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетк 
 жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себ 
кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити 
сада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за погиб 
} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Х 
и царева неће, да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало п 
ам волио копати него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим  
ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и е 
 кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево < 
данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази д 
и, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад  
афале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од кр 
> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ов 
неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће ни народ мањем од с 
 се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи му 
 иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није 
ла ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Мо 
мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одг 
во доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег 
ву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде 
Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица 
рко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу 
ва пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Б 
53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуск 
роше забадава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ј 
} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта им 
о онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је жи 
атера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и те 
к на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива. 
рохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал  
у им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додија 
 <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи ко 
 бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над ро 
е.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав 
гом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар с 
 сад би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све  
је у детињству размажен тај никад човек неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није 
ело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, 
атера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам  
 види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку  
а, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријат 
.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш,  
ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је и 
и те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњим 
р зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; он 
еч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а н 
ад човек неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди бала 
ређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан  
со, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, н 
пут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче 
и смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да 
еби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио ш 
аљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Б 
колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} 
/p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свиће 
еш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двап 
ћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу ка 
и своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се д 
лакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти 
— Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже н 
го поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те су 
, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се запла 
ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па  
окат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у 
ам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, п 
аки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да 
з школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Д 
 чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти н 
па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p 
и треба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства.</p> <p> 
>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драги 
е да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p 
опадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке 
ш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си тр 
зна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није 
а, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он л 
аде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просја 
алеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu stoji  
 чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље зн 
нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детињ 
ао да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p 
мо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на 
S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ет 
оживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме и 
ам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био 
ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво 
авом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но  
иодког другог осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друг 
реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n="50"  
приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у шко 
ва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побожно два св 
 ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умр 
 нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га уз 
ге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која неслуша материне опомене 
 она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та њего 
 баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку  
 прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест шко 
 маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добре 
мо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестра 
<pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то  
и суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p 
с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n="97" /> баш онда  
 смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре в 
но уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца б 
ља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати  
ећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће 
сло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а  
SRP18691_C21"> <pb n="124" /> <head>Пут нечастиви мора погинути.</head> <p>Три сата ишли су већ 
уго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија све 
шимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам кр 
ши стајао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај г 
 бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ лег 
је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотер 
ани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по к 
ако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} 
јеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред  
е зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више казало,  
нез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Бож 
и тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ниш 
 варошка, што су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани он 
 искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се 
канули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у гла 
а волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је  
} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој  
около, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по  
 о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко 
ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља ни 
а што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone unit="su 
ма мртвачки сандук, по земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек јед 
 <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела,  
погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је  
.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао 
себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена п 
ца кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући  
огом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се са 
и, та он толико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> < 
није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам по 
 да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, 
 дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену  
у легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди  
та им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, 
ко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јаг 
к у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши  
 <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Др 
ам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам ве 
ен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око  
е, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити н 
 нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — н 
ни се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што 
тешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад на 
г Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псето од Вука би 
ју, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и 
 дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се  
модриле — коса накострешила се - авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу  
 шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац пс 
 Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад пропустио није, а 
глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није сво 
, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад 
ни добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем 
ске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли  
г попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незна 
а данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, н 
о дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником 
ем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се  
изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана  
ж недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћно бес 
војима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде 
b n="18" /> пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико под 
pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па 
зва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су др 
вика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово не 
ки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад 
ти, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бескона 
 је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку свом, скине с п 
оња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту рад 
оју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и 
{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина ни марву, него прима само готово.{S} Прћија навек вели, 
едан велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени раж 
д дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек  
ви светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља п 
ој газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера  
ујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами  
дно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> пра 
 га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај с 
иста није Чичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, н 
таре кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба,  
кли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у мир 
ити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће ни н 
 те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни к 
е то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с 
 <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чув 
цело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од гол 
у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — проде 
ечи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина 
и немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа С 
вце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми 
е најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <mile 
је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђ 
 господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора  
е стране нестровали, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил  
му је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p 
сму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава пи 
о слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљуће 
ом стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никак 
а ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо с 
> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња с 
се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго ле 
ма само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја т 
ас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па с 
е исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, па и само му и 
жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живо 
Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p 
о Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи ње 
нда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то  
 а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="1 
квог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дн 
 душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у ц 
о, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога му 
 браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови би 
аква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гл 
ушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого 
ева неће, да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће  
те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У 
о онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи крвав 
ог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово п 
 толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S}  
 непоништити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова  
војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте д 
а луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом с 
оји су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. 
сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коња 
а нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на он 
е речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред  
ни а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња  
е само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било 
ио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чич 
зданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чу 
 ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу 
видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брат 
историја свој закључак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и н 
 купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новц 
знам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како с 
а волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал д 
да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, ко 
онтракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту  
ити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да в 
, осим оног што владики треба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра 
ји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само  
ен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди 
после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и кој 
де те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад  
м на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава 
нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> в 
као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред  
опати него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја 
 сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лис 
ког запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако,  
д ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су п 
рковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила 
уги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи општинск 
, свака општина христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп св 
 а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сирот 
зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p>  
о поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле св 
и оваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи 
дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p 
чај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни вес 
ли па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио 
рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам к 
орови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил с 
ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све  
алости тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле ср 
ол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за  
људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из 
 плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињи 
 ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти бо 
вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као  
ами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце и 
ја, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па  
а ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши  
/p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци ра 
 љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људ 
, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и  
копо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да 
уко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Бо 
p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па не 
се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јел 
 својима опраштати.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама ка 
н још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, из 
има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо ниј 
 се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре н 
 у стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој п 
до моје, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, ниј 
 села мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шумам 
одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уј 
и си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају своју де 
Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауста 
то су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели од чу 
леко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуб 
ину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста д 
је рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о 
 остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, с 
видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама 
иту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он ниј 
ставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, те 
 није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је  
ке новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко,  
цима, који су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са службе божије, у 
није путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо 
ила је најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p>  
у даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кућ 
он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p> 
промени Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим 
 на сред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S}  
зао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве мил 
е благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залуди 
 невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он 
p>— Остави се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш доб 
н прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добр 
кне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</ 
ра да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно друго с 
од њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те С 
пасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове до 
док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће  
тици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако  
изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добро 
оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цв 
и, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав 
ело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном стању.{S} Но  
дном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста само препоручивати се и позивати се на своју 
мена, чедо моје, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји х 
р ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија никад не суди, док му се не тужи —  
те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам  
ој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране 
о му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света 
 је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни 
е матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио  
 пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом за 
та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине  
ам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог  
крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да 
на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, 
 какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја 
 постаде уједаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p>  
тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лак 
 они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па ка 
Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добр 
о досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био 
де недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у се 
 од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за ц 
 n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи његова жена  
ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone unit="subSection" />  
а господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p> 
што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толик 
никог слушати, а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био 
што није рекла господин, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја 
није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неп 
кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам  
о не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурниц 
евог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, него је наш 
отивне стране нестровали, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузит 
а.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досе 
ико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђ 
јак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камол 
 молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал ка 
 у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</ 
о чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров с 
:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко,  
 Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини 
м ти кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је  
9" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и 
е кајале, што су тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод 
, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други 
Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта 
 шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да  
 је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој с 
 не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит све 
 боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јул 
на на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени 
од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свет 
ла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за мат 
осад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твоји 
 свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, д 
 строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен,  
 би се пред њим затворила, ниједног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија  
На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко чита 
у и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једни 
ђашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође  
идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао 
 место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разб 
тарији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да привол 
з мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима 
овом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p>  
че за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га поз 
 ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милос 
у толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једн 
у се тишини свршавали.{S} Његове волове није требало на пут бичем истеривати, само реци, тек да 
, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо,  
е у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу 
изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да ни 
ру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пр 
е камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби б 
кљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару прети 
{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно види 
едеревка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко 
већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим гласо 
м свету.</p> <p>Послушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе  
е није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у 
о млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код к 
никад свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца  
 добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добр 
ло из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу  
емој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала 
ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува к 
 да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да т 
рећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештен 
 озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од не 
ио му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу доликовало, него кад се невино 
е радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца ра 
, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати таког човека; оставте зле, каже Х 
ајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S 
еко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук ј 
управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да цр 
ет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре св 
 непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је  
ило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла с 
тина су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је изри 
е једне, будите један ма који паметнији није то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји 
ругом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, 
 <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он 
емо ниједан се пророк у својој домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који је допус 
ote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l> 
на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови свештени 
и.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Кра 
оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у  
ко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одла 
 браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone uni 
за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле врат 
затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу 
овољном стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија  
т, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и т 
ро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда б 
у и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевен 
 није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад 
, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме ни 
тав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим 
у, који неслуша свога старијега.{S} Вук није научио никог слушати, а солдату свако заповеда Ниј 
упа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; кој 
е чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у главу т 
 до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тума 
ио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени н 
 очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи понос 
е се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на ту 
ће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога  
крити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, 
а држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</ 
ком у Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо 
ојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо 
ецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опаметити мог 
и, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у че 
 се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотв 
Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а 
ао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени доб 
b n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да 
к чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, к 
 им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска  
л имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат,  
е шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На своју несрећу  
еље у тим српским сватовима ништа друго није, него весело опело над имањем домаћиновим — даћа м 
 но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па д 
 тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му тек 
 Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан  
его је нашо <pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи па пасе с 
уза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне. 
ва.</p> <p>Мирко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после првог конзисторајалног засједан 
ли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Ми 
<p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук 
ње ни службу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је ч 
ијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами  
 реко није, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријат 
b n="35" /> <p>Вуково рђаво срде никако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега  
 сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким 
 ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен путник, зар 
ача нема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „ 
шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка 
. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драг 
омести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом д 
 сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега з 
бреновој кући ништа се особито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од  
теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што  
ца је већ велик господин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њ 
 Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да ре 
ву срећа него у задовољном стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господи 
је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам  
тављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер  
у био.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лопово 
није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпр 
>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша ди 
 тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква му 
а гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, кој 
рио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нес 
догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и п 
, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ неч 
добија никакве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан гос 
епом намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— 
 можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле б 
изведен.</p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана,  
рам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу  
вет није Страшимира опаметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен та 
м је Страшимиров син крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је с 
 сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све дру 
ш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та бенач 
 </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом можда није право, што га  
н у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити,  
ика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгуб 
а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад с 
во.{S} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а наве 
м неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго траја 
рак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане. 
ча нема само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам 
</p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај 
тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опаметити мого, што није Страшимир уза  
 се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га  
и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао 
 рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позелени 
 и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га 
 још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењ 
 „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пож 
да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји  
ини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани са 
 од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да 
 је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора р 
си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на 
 Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен ј 
 му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, 
а.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опа 
морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му  
питати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које г 
 дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, 
бље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мук 
а ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, п 
т не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољ 
менути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко  
ајлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ом 
ашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, д 
а је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће 
а.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој  
код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су 
> <head>У лажи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Ву 
е опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице ка 
стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај  
 недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радово распусту, ко Мир 
 као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро 
ма у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није прославијо.{S} 
 је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана ку 
ох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није влад 
о, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомесар тако запов 
ас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и кој 
> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајат 
} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и 
јволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припаш 
војачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца није било, који се неби поно, кад би му та 
су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га неп 
 баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а шт 
те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме  
љалство посисало.{S} Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дет 
тву размажен тај никад човек неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, к 
 <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која д 
огод од наредбе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болесника, та 
 лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на ле 
тавити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад к 
а, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да 
во се по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да ни 
Страшимиру — како мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину  
 па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити? 
Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо че 
његови умели у злу непоништити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, ја 
тече, па је тако са слугама поступао да никад нису приметили да су туђини, него су се сами држа 
е невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта ј 
</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те дево 
е своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да  
его канон.</p> <p>— Није канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — о 
и са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му 
сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милос 
који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јели 
а ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставит 
ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, кој 
ништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се узд 
идим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да чо 
и толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} А 
курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером 
дњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у 
. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у 
бара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгуб 
остани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је о 
ирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта 
ко и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да  
осјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред пош 
 и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и 
S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као да 
у, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бо 
} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљештама му жиле  
 знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, никад свој господар неће бити.{S 
 Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре 
није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му 
ду читавом свету.</p> <p>Послушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико  
поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, а  
ај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко госп 
итељску да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста каз 
 сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку 
, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне ста 
 није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнак 
ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишч 
 године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле 
 будите један ма који паметнији није то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа 
 иште него му одговорише, да они немају никаква писмена са собом, они су ради насамо с’ владико 
недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, неосврћ те се  
 говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми 
{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над оним, који то није, само ако је тај  
 био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толик 
е сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер ниј 
" /> <pb n="35" /> <p>Вуково рђаво срде никако није могло опростити Мирку што је о распусту збо 
агиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле  
еко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — ка 
то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске 
а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко 
адости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће са 
вчани спремили су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свира 
ко гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све м 
 кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се није најп 
тва.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} Само буди н 
ј кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи 
опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" 
аде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општина 
ако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’  
о је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него постаје, па имал тај пам 
ом на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако с 
ривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пута  
трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут  
 мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за пр 
, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову дев 
ештеника произведен.</p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од До 
и своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се пр 
рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен путник 
ривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а  
оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер бо 
 оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није п 
лио копати него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је 
јући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од с 
.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шт 
ебати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ шт 
је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је п 
до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана до 
асан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим  
у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што  
p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам 
ња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Ми 
ла никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је св 
.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала  
агиња после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пи 
уша свога старијега.{S} Вук није научио никог слушати, а солдату свако заповеда Није прошло на  
 Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, с 
 који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже ч 
 људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на сл 
разне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. </p> <p>Парохија Миркова тако је н 
оха на упразњено место код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља  
равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је хр 
у послуживо. </p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господин 
.{S} У платно да наместити икону светог Николе, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете п 
estone unit="subSection" /> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпад 
 право на насљедство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— Т 
роштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви. 
из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине 
дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје 
 очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо није,  
ињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здра 
неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изаб 
— Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислиј 
њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је ч 
једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од  
опљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на 
добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу.{S} Ја са 
 с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које ма 
е.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. —  
како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било 
руј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе 
пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте с 
а ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта 
ој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам,  
е.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Дана 
утио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и 
 зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па сам писо суду и мол 
ребаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама ус 
укама усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, п 
>— Јестел ви господине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, 
адати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој от 
 „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите  
ију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут г 
крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори см 
 одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера ск 
га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p 
илостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар мог 
вог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да  
наш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шт 
, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да ви 
е јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог  
е срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је 
ко милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није 
ваш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова 
е у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди,  
огом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{ 
ранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш верова 
о, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам  
еруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу  
ерско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомен 
може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гроб 
p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо са 
а нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му не 
p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре 
бунца непрестано — пустиме Милице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирк 
си жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, о 
се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Са 
о — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једн 
нда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно 
о, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам 
 ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — м 
а наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека бра 
грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па 
 <p>— Опростите господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молб 
је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утеши 
 друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па и 
еш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се  
не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам 
а ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне о 
 Кад дакле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно брине 
 бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе још на 
е и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати 
акше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите в 
 на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — неверујте да прћија што купује, 
мојте плакати браћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје 
ростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му се о 
 што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, о 
јте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, к 
 козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на 
јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га  
 правоверујући христијина.</p> <p>Црква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је 
 саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и 
новчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта  
.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога с 
 мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке ж 
па је тако са слугама поступао да никад нису приметили да су туђини, него су се сами држала да  
недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко 
шимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од 
а.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њи 
ца, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мот 
раштати.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{ 
њу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше п 
ича Добренове свега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све  
ац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хра 
рче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" /> назвати, него 
па добијете.</p> <p>Невини Добреновчани нису разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од 
 него строваљивати.</p> <p>Добреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет н 
о распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо 
ости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православ 
вао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном,  
е, којим <pb n="16" /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет  
ни цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросил 
, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва страшила Страшимирова,  
 све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров прими 
та одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други п 
 за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преосвештени господин устали, одговори ливрејисан  
јем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да не 
 вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га 
о да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи,  
еш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити 
пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> < 
ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуг 
 труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, 
 и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек. 
лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и  
но изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, 
не разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена,  
е застане, па нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази к 
 вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Д 
 гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила з 
, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо  
раги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле т 
</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па удари оту 
умбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од р 
 нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p 
 онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа 
јди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на 
 попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет 
ему крај — судију земаљског већ неможеш ничим умилостивити, ал судију небесног можеш — покај се 
ренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него 
епше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа, да на све расипаш  
 упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа ле 
е тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било тешко, чим би се је 
дашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу доликовало, него к 
ху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
ави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће те одс 
поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи —  
том руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи  
{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим моји сведоч 
у било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Н 
 биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо с 
Зато што весеље у тим српским сватовима ништа друго није, него весело опело над имањем домаћино 
 удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу  
а се отима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те 
као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир нав 
м.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који нем 
мао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко 
 Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више од ште 
гло, ал обећање од поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лу 
ека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њем 
 нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S 
ји ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S 
овођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет 
ичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кр 
тражим ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ов 
а, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто 
и — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за  
говори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељств 
 и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срце.{S} Сми 
 ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99"  
 осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{S} Мирко је сваке годин 
 деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мал 
е се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најб 
гом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за  
а.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на  
добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после првог конзистор 
уживало.{S} Привредити неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће је 
уги дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто раст 
о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко 
кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молит 
луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је навек г 
уцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето  
ни одговоре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су те 
ословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато з 
н на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.< 
оду да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај  
 — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непо 
 срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претворног угађања, и с 
ч, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, т 
ј кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незн 
вори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету 
дству срећа него у задовољном стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко госп 
мо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S 
а ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам,  
ве, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој  
 ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно  
ву откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} 
, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и и 
вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко 
очеле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто 
бреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду бил 
вај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чи 
олу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушк 
денци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, 
је.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да  
заповести царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу чи 
 чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме н 
е, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико и 
id="SRP18691_C20"> <pb n="118" /> <head>Новац је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце 
његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богос 
ако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову посл 
обија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи М 
.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил  
а купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити п 
три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам  
 хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца  
 бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји. 
абринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти чича Добренове свег 
а господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, 
је мого.</p> <p>По причасном говорио је нови свештеник <pb n="104" /> придику.{S} У боже свети  
дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту ј 
 глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добреновачком по вароши читале, сви су 
очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наштампан  
р, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb  
сна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо 
дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала  
никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе 
 невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, ко 
ила ово псето непослушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет ди 
једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се го 
уваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош н 
за народ</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.</p> <p>У Новом Саду </p> <p>Платонова штампарија, 1869.</p> </di 
што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S}  
га Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је ј 
вије, која само здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћ 
ију, говора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да н 
<p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, 
 болесници нек троше забадава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна 
ити што већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљив 
ни, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — неверујте да прћија што купује, све ј 
штво пролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавил 
отле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му 
век говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују ка 
мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја лу 
е паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле,  
 једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи  
е здраво лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки т 
И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n 
а,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l> 
е.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно ура 
 брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје спремљено оде 
разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце њего 
и, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу та 
па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ног 
кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она  
вог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклет 
За совром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увел 
ева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стрижу — режу шњима платно 
оси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме 
са у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскреч 
зненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он  
ке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Пока 
> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Хајде  
знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, 
има, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у  
руштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију  
кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о 
е као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна сле 
летку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милице ти се ни 
видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне с 
 било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, саба 
попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, ка 
рова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзво 
аза:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју гла 
/p> <p>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре св 
 висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад  
на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крва 
ђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огла 
 Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало двапут рећи 
 ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна  
S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа др 
ко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milestone unit 
 и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оно 
о оном мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад 
нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p 
, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо се дебе 
, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му 
, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код кућ 
обра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика он 
ао и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у 
слеп код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по а 
нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па  
вна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу 
к си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад 
 Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не 
вари у пола цене продају“; комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, колко  
старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му д 
арод одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље  
есто одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну р 
ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ниш 
тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде тако на р 
једаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстра 
 какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева  
морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је н 
оли така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у црк 
девете пећке жарило, тамо опет покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, 
опа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се бого 
Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C2 
ри толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је то с 
.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје,  
своју погазили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — трза с 
лобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што пој 
а знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па нем 
ити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје 
 <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце  
ију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па  
камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, 
 се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме 
е траге од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будн 
 ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул с 
чка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слу 
пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су н 
штеном младом господину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал  
} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом о 
ви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу зас 
ебо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и о 
 би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо т 
дин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи 
по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо  
е уватио уз сиромака, племенит господин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.< 
ије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расчупани.{S} Чело ку 
а благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све бо 
ва госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити,  
је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — ре 
е.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купује 
обра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и нечека 
 бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупшти 
онајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило,  
ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта  
 ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе ни 
 гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ј 
ла је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старо 
ног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Гос 
 није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, 
ржао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му ј 
е, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да  
се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестр 
 је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало б 
з маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у 
 ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла ј 
месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уј 
њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут 
 га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драги 
о он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма  
и чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стањ 
ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћиц 
ори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p>  
је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и 
пет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од  
и, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра 
а Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко  
л новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се р 
е срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на с 
 опростити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут препир 
а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страшимирову псовку, 
ирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а д 
рко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат о 
оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо са 
ли ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињ 
ш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет  
а гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се 
 неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом зај 
толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист посо. —  
уцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с колач 
казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како с 
добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони  
 светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се  
е ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што  
елено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко  
p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту  
које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе п 
> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац  
г.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у 
ему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за уч 
 вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш? 
тељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако 
н, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је по 
аже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и 
е дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба  
 како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао д 
е неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при раст 
ворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћуприји 
 дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да мо 
аш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми  
в то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и коре 
ово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају пр 
 му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кућ 
 Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог  
.{S} Праведна патника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од  
се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако људи, к 
и читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и ње 
и лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо  
 болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опаметити мого, што није Ст 
ов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се 
 поштује здраво лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако  
његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад му преко њиве прешл 
је по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта  
а има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он  
дује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о бо 
 и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на њего 
 ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, сињи му се камен на срце на 
е, казаће навек на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора 
ца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја 
 ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је б 
 би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако што гово 
к ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам  
и у највећој су се тишини свршавали.{S} Његове волове није требало на пут бичем истеривати, сам 
и нек троше забадава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и  
 а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на 
колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ 
{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — бољ 
аве од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добр 
а моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости 
ајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера  
смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле 
дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није;  
ро сада наново са својима опраштати.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о  
иромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оно 
н.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у 
о.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{ 
ло, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета не 
ју окрепљени молитвом божијом служитељи његови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо,  
ословца није било.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит признао <pb n= 
о бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад,  
S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, д 
 то овом разљућеном парничару: неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, шт 
чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрв 
 кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове до 
 учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свеш 
им светом њеним, пако са свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова т 
себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви 
калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.< 
ота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има то 
.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на пу 
јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира. 
ти, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу бра 
е и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни с 
неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду  
икиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује н 
ом у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло.{S} Ник 
 да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање 
ше они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви уч 
pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скак 
 </p> <p>Честити свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у школи разгов 
јиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиротој удовици некој, удариле су сузе, кад је 
 је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" />  
з собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шт 
н К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није  
а су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се  
 помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда  
ча Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена 
дати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради  
 Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељо 
вашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији посло 
> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би 
управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type="chapter" x 
 један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње пи 
— Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, него баш у тај пар спад 
сандук претвори.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, то 
е писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p> 
ољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се отац обрадује покајању блуднога син 
тпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо 
обром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковач 
вај све своје имање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ниш 
егову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева,  
p>Баћа Страшимирове слуге нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране 
ца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто човек да посу 
 и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје уч 
јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији загон, па ту у ср 
 још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{ 
мир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равнодушно одгов 
 себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада 
} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се 
 бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на 
 кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и так 
пустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да  
а, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим  
нцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица из 
ранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила до  
 што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније  
— ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се по 
едајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb  
читеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, м 
није прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадо 
рко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарите ствари на кола —  
твари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо дос 
 о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. —  
, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да 
ке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће п 
сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S}  
је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разум 
евојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него постаје, па 
 јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, о 
ге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима,  
ве другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и с 
 аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједн 
 анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима његовим, неби остали на м 
варо је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав 
ла би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе ј 
његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа С 
пкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна ш 
 још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стран 
 су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на ве 
лабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни  
т колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст,  
и више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на само 
ити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници те 
елети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица њего 
нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </ 
ити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Дан 
 њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи д 
 /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара н 
та „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква писме 
атеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко н 
ле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, пр 
 небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог доб 
<p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — зна 
куд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си з 
 прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p 
у, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и с 
или и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим д 
е матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</ 
уо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога  
момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам  
пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин с 
 над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="18" /> пуцати оне спавају — као да ни муве не 
а би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего, и гос 
 пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Про 
l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хај 
в ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљ 
<quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l>  
 <p>Један четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде 
 <p>Тек што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Сви 
су на прву бразду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногам 
а.{S} Скакавац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел 
о бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у  
ди Мирко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком 
оже се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, не 
> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n= 
Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спо 
едним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало п 
и из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је  
p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај  
 једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца није било, који се неби пон 
На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од салаша одма 
им стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај с 
ше и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским д 
е, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="18" /> пуц 
г је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди  
pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мал 
 ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која неслуша материне  
неше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S 
 знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће  
ним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а ке 
ај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} 
да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише б 
ју се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацел 
 дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило  
војој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан  
ича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже,  
ити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „тр 
л слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да 
ги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаиј 
</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, д 
, које проклињу толики парови, као дане њиове најцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А зашто?</ 
Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа дети 
 Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још ка 
а, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи бо 
во ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо 
ад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати 
 ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ 
а, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући христијин 
реновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весе 
ти.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живо 
м, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав мес 
ло ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа 
 од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скоч 
икне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи 
 па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори 
 ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone unit="subSect 
и навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал др 
ца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Д 
<p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n= 
рка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта  
кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је веш 
еједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У 
ако је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој  
 запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, кој 
ренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи  
 мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од 
ук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био најв 
/p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватит 
у жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам 
 да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лу 
м ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канд 
шала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду и 
се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја жел 
 мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува ко 
оје младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово 
рен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до  
живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: <foreign 
 он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone unit="subSection" />  
оту: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљев 
>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом  
Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још ни 
аљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на кра 
на је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" / 
н, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен  
још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко у вос 
у кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна  
оло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а кан 
о стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје глав 
ан пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што 
аћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} 
икако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су се 
ојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p> 
у, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, ист 
 свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добреновачком по вароши читале, сви су се вар 
 с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још  
 из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме  
о од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из г 
и вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од 
 господство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и  
 учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, 
 наново са својима опраштати.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим  
а на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гава 
ош ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, извињ 
рка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи  
умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оће 
шао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у 
 руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Доб 
дин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Ниј 
о.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача не 
као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост 
новчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста 
0"> <pb n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који  
ирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим с 
у на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука увати 
иљатије таласало.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ 
то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирк 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци нос 
стол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо,  
е са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг,  
 даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је  
доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек онај немора главницу своје течевине окрњит 
ецу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и 
<p>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несме 
 су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљ 
 Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на 
рављаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Ми 
ође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад 
</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави 
ер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, него се задово 
b n="62" /> <p>Другог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Ми 
„Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — немој браца, 
} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да 
о су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у на 
рму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други опет говорио  
е немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> <p>— Имател 
лати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена од изнен 
 слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за службу 
трашимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред ч 
и, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги  
оме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити п 
 и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те про 
и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није Мили 
ут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује до 
г свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</ 
ким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо  
 је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поштена човека то је ништа друго, него доцни 
Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумева 
шта друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутањ 
 добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобо 
 каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.</p> <p> 
, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер с 
мо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непит 
д је покојна старка сарањена, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S 
 зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је 
рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе ш 
p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалс 
кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра 
ка господа варошка, што су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, а честити Добре 
пуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад наве 
вај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта  
 вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с к 
рана слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра вој 
 нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду 
искочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Ма 
аљивати.</p> <p>Добреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној  
ој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, т 
оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S}  
сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се полако диже — 
</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како с 
што је отеро Добреновчане.</p> <p>После обична поздрава, замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да 
 трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и слаб 
о на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила ј 
 уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакр 
пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару по 
ље по свога најбољег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру ста 
о дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле,  
нај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи крваве п 
ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претворног у 
едити неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно  
е за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се 
асеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га ј 
својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се бој 
Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније п 
о синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића служио, <pb n="106" /> остави овај све своје 
 има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа С 
не Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, поко 
<p>— То је онај благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад вид 
} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди 
изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку  
васходно — превазишо.{S} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчи 
а учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се отац обрадује пока 
радује доласку његовом, као што се отац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сок 
 дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше  
ани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста н 
ој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу свој 
на.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се с 
, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направ 
 руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дан 
е Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје спремљено одело, па се онда богу помолио,  
> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њиова м 
ц.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке обучен 
илица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби  
лепше и најпостојаније руво, што сам ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опе 
ирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч 
а сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бит 
 ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86" /> млад господин, да девојка хоће што 
 у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају  
м божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, 
у разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста г 
S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма  
 она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог  
шчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, него баш у тај 
 син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту 
нов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћ 
 Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, 
шка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућијо пот 
 и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња  
пштина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега,  
 маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, п 
> <p>Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак  
шао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: зак 
т рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испад 
реди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад не 
треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то 
 вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} 
 која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, ост 
 црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај 
кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p> 
н ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера се црвенопостављени <pb n="101" 
брадовића служио, <pb n="106" /> остави овај све своје имање под тим условом, да његову жену ка 
офали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му  
 написо.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста само препоручивати се и поз 
ирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире невини живог. 
ести гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте  
ина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне ва 
и примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, 
видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену 
>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадав 
о, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још т 
ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну р 
 је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S}  
ека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго 
 одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{ 
један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и ра 
ану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Боле 
— Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља 
у, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је о 
е боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, к 
режалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је  
једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње 
 и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад так 
пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мал 
 Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми де 
 и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пу 
о, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана 
на није мого Страшимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни тражио није. — 
p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов 
ћи оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјац 
д је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, к 
ремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, тамо опет покојног нот 
, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде 
вето и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан старац, на неколко стол 
да диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у то 
ала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n=" 
и, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и тр 
 џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд 
о пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ св 
наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да 
општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме. 
Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверским  
авда додијала.</p> <pb n="122" /> <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су се д 
мој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је  
обри Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и 
ри.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невре 
ом косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам  
е. </p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</ 
виче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче који ли је  
викују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, ч 
, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија  
како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево 
јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>У 
будне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Намест 
дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па 
то недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца  
тати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и 
, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, м 
ајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђет 
јим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље ум 
 само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже 
невеште очи и поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем др 
нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је невест 
одине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, смилујте се ми 
осподарове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ног 
говори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опе 
тницима поред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и 
остима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримил 
, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, моли те суд 
м у оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо п 
 ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин 
би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} 
еможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а 
нца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, вел 
 боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер 
ма још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div type="chapter" 
азати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки 
аша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после првог конзи 
итати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми  
о кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца и 
 ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћи 
своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p>  
ти и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па о 
о иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипн 
није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу ти 
о милостиво преко очију, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезд 
писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сест 
кнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, моли т 
ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га о 
 чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он ост 
ше, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико сестрин 
 Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину п 
се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погази 
е писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, 
ђавом свету.</head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко 
лопови — <pb n="130" /> опрости нас оче овог мучитеља оде, показујући на свог друга, ти то може 
ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо  
оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи ч 
ице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком са 
 сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, ш 
 причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свешт 
баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја 
<pb n="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после овог„ доб 
сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пр 
пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било тешко, чим би се једна гр 
ст родитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексутра 
 се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе 
> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парничару: неморају његови зато лопови  
се поправи што није рекла господин, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи 
Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — 
ана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, 
 склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија 
 заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и запис 
душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут једном врло бо 
ко је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi 
срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгај 
помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то 
мања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад с 
ету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ј 
<p>— Невучем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат,  
а истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се не 
мо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То  
к слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Сам 
а неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни м 
еђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да 
ова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора доте 
 штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори о 
уги пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у је 
 писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили —  
вај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка н 
ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављ 
оја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донет 
аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је 
p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курја 
е она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки т 
да одмами чобане од стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне да 
</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца,  
под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прел 
„Упуј курја, недајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стада сами  
опора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, к 
абашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p 
ћи никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му 
рупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да 
.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пус 
 преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покој 
ем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а  
ламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров си 
дри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, бу 
а ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p> 
на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није ре 
о било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек је но 
вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници 
 ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају 
тац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења света, подизало и рушило, ал небо је и дана 
атај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни проле 
.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај  
, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква пи 
еби, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан пос 
давио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и 
p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но  
лко се царева, само на једном престолу, од створења света до данас променуло, ал цар на небу је 
ам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то 
има.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живин 
, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени 
 на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту препове 
 стида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јад 
је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије 
обрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соб 
знам <pb n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, бог 
и милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и п 
етреба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, 
>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући сам 
ац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га  
је ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред постаде нека поно 
p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бит 
оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице изв 
шла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад 
 здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контра 
о није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу 
јска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ до 
>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања о 
 жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајт 
ра чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер  
лико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако нико н 
евучем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам 
 ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задов 
вора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви 
сеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> завидит 
му сад под старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Н 
нестровали, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид 
а расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од де 
риснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда мол 
то је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути мора.</p> <milestone unit="subSection 
јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца к 
ра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила 
ријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чек 
 живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и тед 
ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена од изненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па ку 
и.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједн 
горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадав 
е и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нем 
а за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој 
дио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав тере 
ашимировим.</head> <p>Један четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, најве 
азни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} Т 
ла синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе о 
тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Мили 
вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му  
дбранио је једаред, покојног Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он  
ерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлеч 
лу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{ 
ојешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопиј 
стива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделит 
не колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте рани 
вожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а н 
} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог  
о се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању ле 
ар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам к 
еба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу 
ри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо 
 нашо читаву галију — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није 
 пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко  
 тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом служи 
.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за ј 
ице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} Мучи не 
и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова ку 
 прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака б 
спуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она 
ко што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји 
 час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела 
нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно 
ection" /> <pb n="68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је т 
је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те 
бљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједа 
ветке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри  
ћи тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може  
школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко све 
осподин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе  
а дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе 
пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, 
нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а 
ати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међ 
мира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је  
ко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p 
ти тај господин, него имати толико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S 
ијатељство много припомогло, ал обећање од поштена човека то је ништа друго, него доцније пружа 
 сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама свој 
о у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближа 
и да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо к 
нку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на т 
о грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити доб 
го да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и пос 
ти, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да  
далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за  
тир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирк 
рат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што с 
се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило 
у и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има с 
аца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.< 
ештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у  
.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад с 
ки канали, неколко фати одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се  
У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају 
о остављо на страну, сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, 
 говора, а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би  
оса накострешила се - авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам  
тац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог  
 никад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око теб 
ти него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ва 
посло толико новаца уједаред, колко они од смрти чича Добренове свега преко руку преметли нису, 
 Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православља божија, ноћу  
 кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у М 
удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући од 
p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг —  
удријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем  
5" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам ш 
>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица с 
пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица н 
лост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— 
а му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му М 
 да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене  
еновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се на 
и балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј 
ће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} П 
одина, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет разваље 
авити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје к 
о би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио 
арена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, 
теља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини см 
још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд с 
 Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да с 
, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n= 
срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећ 
д робови господаре, неће ни народ мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети сво 
а мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико господе, 
> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, н 
 очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида 
:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на  
 соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, л 
дим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето 
ољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу пам 
виде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се  
е од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја гос 
ати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачк 
ла је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — 
ати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију р 
добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје ок 
ма залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S 
вори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смр 
стиви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу  
 да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би г 
исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне  
ко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годин 
затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="3 
 Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам  
колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после  
чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца пра 
и била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по з 
ка црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу ј 
 колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његов 
жи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, д 
 нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако нав 
ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, не 
 небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Нам 
да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко  
треба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису  
ло мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S 
послетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милице ти се 
рикрива, осим тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S 
мо дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећна жена није ни мо 
је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу т 
ра, поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да ј 
е да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата  
ела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовиц 
ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја 
Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је 
ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту госп 
ћи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбољ 
исмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њ 
утра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво 
од прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, г 
а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке.</p> < 
id="SRP18691_C5"> <head>Чини.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову к 
"> <head>У добру се непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добре 
 /> <head>Новац је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени б 
це се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови госпо 
з провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле 
и биће за свештеника произведен.</p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирк 
говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је  
 како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар п 
оштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, вол 
ора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по  
 грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети 
ође — тек на трећу Страшимирову псовку, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти 
зда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти прод 
вку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта пову 
на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Не 
одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким ку 
ка док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, 
у децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што 
ићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се  
ти твоје <pb n="41" /> беснело наради — одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, ка 
рају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" />  
 у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу 
врде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да се 
 за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти пок 
летку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на  
 унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора 
у, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирк 
 им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а 
јног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадовића од неки убица, 
епаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. < 
ерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n=" 
рагињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си да 
"85" /> и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окр 
дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни 
добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дозн 
, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и над 
 трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га 
 је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим 
, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милице ти се ниси уд 
а тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наи 
ен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необј 
шка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир ка 
} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више 
стан арамија мирно стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опто 
да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе  
ну вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављен, он испреб 
т комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.< 
и ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти тво 
ицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за до 
е то? — пита Страшимир.</p> <p>Џакови — одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти 
рану, раширила крила па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало  
е моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет 
ли брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови м 
ко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S 
опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа  
, упалише сваки своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срца детиња  
„Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме  
оје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру 
со.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста само препоручивати се и позивати 
е Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тра 
села лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој око 
ече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p 
се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја  
дике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа, а после мал 
рка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи би 
а незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал о 
Е онда причекајте, док владика неизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, 
ка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепот 
 Још нису преосвештени господин устали, одговори ливрејисан послужитељ, нека уштапљена наказа.< 
љи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парничару: неморају њего 
м крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће ник 
е ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артиј 
и прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим  
упну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Добро је фал 
обро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио 
о с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који с 
а на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду до 
вредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без зб 
 проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта 
болеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо је 
еко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је  
насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будн 
у.</p> <p>Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји н 
осподину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <milestone  
езнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш ка 
зове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само  
 видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ниш 
пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после првог конзисторајално 
<p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам из 
 нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’  
“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква писмена са собом, они 
е, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и нао 
е ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</p> </di 
а казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И к 
њу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у  
снило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Пла 
 бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покидаше св 
не пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</ 
 чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечуве 
тог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору:</p> <pb n="49" /> <p>Го 
="130" /> опрости нас оче овог мучитеља оде, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче —  
еном оловком 10 написано било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљен 
пасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено  
 се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двор 
ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличин 
 шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако  
гнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте  
аме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје з 
ирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он  
новци пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је  
еби — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал оп 
задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мир 
алуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица теж 
 <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није каз 
 ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Ваб 
о, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто не 
ак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да ј 
 твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благосл 
а кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме 
рвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера се црвенопостављени <pb n="101" /> господи 
она.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по зе 
p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибати 
ослетку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n 
о шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у  
иги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини  
и на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадоше, упа 
ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то ј 
p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застај 
ред смирише.</p> <p>— Свлачи са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпа 
, чисто се почела стидити свога простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сес 
 ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам 
} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека  
мио се, очешљао, обукао своје спремљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио  
 ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе  
 бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који  
уд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p 
замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, чита 
ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. с 
 пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, 
озиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти на 
о ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гле 
уштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који  
е матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и с 
 команду каква строга капетана, тако се одједаред смирише.</p> <p>— Свлачи са себе ту одежду св 
озаборављали су своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. </p> <p 
на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По читаву  
 у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њ 
птембар 18... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан ра 
ко далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе. 
цу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво 
очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „ 
е деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то 
акће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</ 
ораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — та 
г друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо о 
а је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба,  
у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита  
рашимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само јед 
ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш 
уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> < 
о се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде,  
на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему кр 
 да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сок 
ва, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што  
 бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на себе а толико  
.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са свак 
ела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год не 
одњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведр 
за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди детета на 
 изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог  
{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги брате! 
уда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад ниј 
, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор од 
сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако ј 
 не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светски, кога сам зато братски угос 
ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказивању једва д 
м су се одмакли <pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која ми 
е и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук бацати  
 те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} 
близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, неда 
 он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера своје овце близу једног  
а један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једе 
у увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, колов 
се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна  
 тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код једног чест 
е он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпани 
 прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, теб 
 кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из ње 
} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с ти 
 шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код сво 
а је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је м 
ш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцка 
заспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је ве 
м узбијен.{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, 
еш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће т 
ећ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимо 
Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са свију краје 
ad> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сва 
већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвор 
а је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил п 
 да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, кој 
и, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коњ 
p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то 
маћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме на с 
је у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ 
желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако м 
неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти дон 
ка за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под  
ј излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа  
а сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, 
није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати јел доба 
’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</ 
и паметнији није то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја 
/p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S 
не донаша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш  
 ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то  
о, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само 
, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забадава по шк 
слиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо 
булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, 
де — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за л 
Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал с 
 на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> <milestone unit="subSection 
ре јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удр 
ов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рч 
сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове 
 мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви м 
 и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли јед 
 човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била,  
, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати таког човека;  
 доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док 
тел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде про 
е, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја  
твори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бив 
> <p>— Дакле има опроштаја нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.< 
<p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа има 
а праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим  
лиже крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног д 
вори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је 
 знајте, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голу 
 свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са службе  
о дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у 
" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — 
то и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који  
Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедо 
 гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ак 
и главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који пам 
искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју  
Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал ч 
 кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте  
ча Добреновој ситном трском узбијен.{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрец 
 За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свеште 
е указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју 
су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је 
е која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти 
lestone unit="subSection" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш,  
ки дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћуп 
им је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није б 
шарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то ме 
.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133 
и је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу,  
остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна н 
овом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више д 
 и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од сме 
д ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови 
 окретати могло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиромака, пл 
и, можеш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки да 
ру предаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драг 
јке певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радост 
моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој д 
ва мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив  
ед авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расчупани.{S} Ч 
вога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што  
крени.</l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мир 
ша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quote> <p>Коловођа намиг 
 јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко с 
ри Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> <milestone unit="subSection" /> 
отвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, н 
викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал  
а ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого 
S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} А 
 светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик зап 
> <p>После тога помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на дру 
и одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те  
/l> </quote> <pb n="114" /> <p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а п 
ут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, 
 свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би  
ом месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала 
> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врат 
но <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служитељи његови на света по 
тан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик зап 
 — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око шатора ладов 
тек онај немора главницу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна 
аљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увре 
ао девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови. 
се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Миркове отворене  
 лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери 
м.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, 
 неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S}  
ти, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано било, него ома оде даље.</p> <p>Пис 
а. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај да вид 
о у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју светог Николе, ка 
на се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, д 
 /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане,  
 и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је в 
7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та за 
, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи 
коли чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>ј 
еци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су ку 
аби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пр 
, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молил 
о. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешт 
, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду  
 седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћ 
{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у оближњем 
 рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама нареди 
 муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено глав 
а види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу  
ве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а о 
, и тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одеж 
Вук није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је оти 
 црвеном оловком 10 написано било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љу 
ма растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па 
осподине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала  
ко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после првог конзисторајалног засједанија добијо је  
кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правд 
мити места ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} 
е покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да сваш 
само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колик 
арско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да си 
зговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре свег 
ако, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, ка 
head>Чини.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма 
аље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бој 
 није прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на ње 
, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за н 
е руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да 
 хеклераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себ 
 он се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се зл 
 ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да с 
о том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће с 
ну каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по  
а, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пат 
ет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Миркове от 
није, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље св 
 мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво 
осио.{S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало раз 
куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло 
 молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно г 
 рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек п 
Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будн 
по молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог 
ти милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, ба 
рко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако 
ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове сврша 
/p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно свето 
ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само 
кав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, 
н који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам са 
сити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" /> добре очи и 
да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> 
и, осам чобани сакрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад  
ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> < 
рко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја 
лу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћиј 
а, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као св 
> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добр 
а, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је т 
и.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би  
егине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако 
о.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред  
 које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стат 
>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце ниј 
 права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, само га је срце заболело он 
n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи,  
 мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај ника 
ра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград госпо 
 Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од нази 
воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, 
ко, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд  
ворио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд пре 
 у слави народној своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а н 
бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу 
сподар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него д 
обрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут шт 
 Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бог 
ко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, који из 
>Пресуду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза  
о се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву гали 
 Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са сл 
тије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинске, његова нога,  
ово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; ј 
ти, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начин 
 другчији дао пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одм 
ора гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју мо 
идиле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова ко 
 да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, кој 
и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја  
уше, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе исприч 
колу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита 
.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од 
 канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму 
ди како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> 
 шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди д 
а боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви  
а чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, д 
све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог наша 
ла, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бо 
е прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb 
 господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, 
 своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј 
те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за  
е беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма нес 
во курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди  
S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које 
је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд у 
д мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд и 
батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе зад 
он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква нев 
 ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци 
 дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше забад 
простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је у 
 у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући 
ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска 
 с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у д 
посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“  
, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени  
 јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ 
срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо н 
ем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот п 
је он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице 
ро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену ав 
а његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога ди 
, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео ш 
 слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га з 
 сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашћ 
били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, за 
 им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу  
н, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p 
ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и  
ове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. то 
 туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене би 
и чича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српск 
 могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма ш 
исма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се бо 
 само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више 
иво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста мно 
аво, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Јо 
стави се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, д 
све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав ј 
але, што су тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увре 
н онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанска в 
{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претов 
/p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда з 
бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу 
зе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал 
, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми 
с.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло  
би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молим 
 будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држа 
век као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се попр 
рене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све и 
к <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чуј 
човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, ко 
е од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио 
 што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> 
а и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и  
у је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле тра 
 овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оће 
, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми  
а, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у ч 
"100" /> <p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место кој 
 добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо,  
де, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо несл 
тио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора ко 
 нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, н 
је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добре 
ад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што  
за јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији загон, па ту у 
а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, 
ега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја ње 
адио, чудио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му  
ве кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам,  
 сестра наказива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно де 
је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја 
, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш 
 лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амба 
 <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише 
е ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над оним, који то није, само 
а натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} С 
 ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо т 
им неутешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да  
, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па за 
ње копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а н 
<p>Црква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушк 
она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и ни 
у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно не 
 разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар 
 једног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па с 
 лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле  
S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да 
еселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је 
ерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, м 
 долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека д 
 Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што  
ама својима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, р 
стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњез 
е заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, св 
ој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Св 
ишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и са 
а ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој  
ио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени 
} Та његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити 
<p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да 
агиња се отима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоћ 
да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је најве 
ити људи вредити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и др 
у несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо 
ца и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да 
баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки  
о је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је нап 
есело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и мило 
аћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло 
јвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта 
 ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца 
о да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христо 
 па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и пи 
њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећ 
она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске зн 
.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, 
гиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да  
, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла 
де од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана  
один, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш дев 
е знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те н 
ку Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из 
ени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу 
ани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад не 
еда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала  
нгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије,  
а, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је 
ети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда насле 
 курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а к 
ећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претворног угађања, и сује 
ако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и  
оја пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор владик 
 чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле 
еном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој ку 
је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудр 
по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да његови ма 
 док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светски, кога сам зато братски угостио, да м 
н човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога виш 
ворила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „ 
ћи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и св 
дару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљу 
а ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко  
изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти  
ецом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: 
уги.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га 
амо у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти 
гунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуц 
, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврд 
S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери дава 
 човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако асне имати са  
 би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет 
лети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро к 
свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирк 
 Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њег 
 твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— 
руга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли изради 
ју обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" />  
анка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за ње 
ута, господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му 
ве и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради 
, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се  
ено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам крав 
лаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стој 
ead> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>По 
ља готово престало.</p> <p>О свадби тек онај немора главницу своје течевине окрњити, који иљада 
о овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да св 
рдер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте 
 да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај жив 
н је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задо 
ђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо. 
 видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечиј 
шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па 
остане, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај госпо 
ме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три да 
 каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком прова 
се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко в 
целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> <p>После тога помоли се ста 
вачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> </text> </TEI 
стити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут препирали д 
p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{ 
и сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти с 
дри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија 
 носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. 
злишно закидај, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста има 
ита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чи 
ype="titlepage"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота.  
ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја са 
.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш  
ојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се на 
и добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није 
слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је б 
 Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више помагача има, што више слугу и де 
ре. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се ти 
колу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кућ 
лакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену 
горе, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="4 
, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи она 
 и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај му 
 /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту  
миту ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по з 
 бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе,  
ик, а овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на  
љити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добренов 
е, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњим 
 нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога бр 
банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек г 
 мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSection" 
насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док владика неизађе, одговори преварен 
еодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зл 
е ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Ч 
отле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слу 
азда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила,  
оро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може 
на, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и та 
ао, обукао своје спремљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котари 
ју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него 
тицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само д 
илица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрд 
 мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, 
ила. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. <pb n="74" /> — Треће.{S 
ек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" />  
а бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца не 
 на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} К 
во сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните 
мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад 
данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто ви 
 се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадиј 
вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у д 
 /> — Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја влад 
,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад  
тор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заи 
удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, 
и због њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови у 
лим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на све 
ежника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пу 
лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбо 
та није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је наве 
рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, од с 
стрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, мо 
ји надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S}  
 се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо  
с, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко 
и, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш би 
арују подмладак свој, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су 
 падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, 
тиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагиба 
и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила 
и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан старац, на неколко столова п 
дем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи с 
па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба 
у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и не 
обар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми ни 
>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није са 
о је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње сво 
већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани  
ам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекл 
 се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти ру 
ите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници дв 
оведи и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смр 
н и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Ч 
г јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом 
 незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он ј 
, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти пов 
 реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с тог 
ова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћ 
штине сеоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем,  
су топови преко њи <pb n="18" /> пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} С 
учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газ 
аку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи 
ају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга 
— који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њим 
ови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на 
гди така говора, а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш  
 глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака  
уко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си тол 
у, да може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неп 
Главе, мрзише на Миркове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини  
да они немају никаква писмена са собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онд 
аког човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, о 
остидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће с 
ет тако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удави 
 ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација н 
 јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им  
емој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немо 
па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим м 
 разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скида 
насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> < 
аследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку 
рисвојити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда 
лише, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква писмена са собом, они су ради насамо 
 земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у 
е родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господи 
судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала  
ио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило б 
скати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може  
Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оплењени, који стр 
и годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезом чи 
г путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће нас 
се прва добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља  
господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто,  
морају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук ниј 
есе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум  
 било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је ј 
и што су се потукли око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали мас 
ијатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавал 
им новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни преб 
у нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило с 
 тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма о 
 је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти чича Добренове свега преко руку преметли н 
, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац,  
нису разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да они нема 
тос царство и господство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов 
> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да попа 
 да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, шт 
оверујући христијина.</p> <p>Црква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм 
е сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> </div> <div type="chapter" x 
="chapter" xml:id="SRP18691_C17"> <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће  
лама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене,  
је главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог  
казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да 
 а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова м 
 талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је д 
дин опет он недобија никакве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што ди 
у бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. 
са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер  
ња никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгуб 
им утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p>  
ди Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку ста 
о ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та ду 
 тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад б 
а рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчанима навек је би 
ружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећ 
Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ  
осподине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над 
зати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изасп 
 мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појел 
аћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред с 
 је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је нав 
 даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути  
тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могл 
ста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад уј 
к уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли сам 
д тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотл 
, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што  
шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслу 
p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — и 
 остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несм 
 доста само молитве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог н 
 оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између с 
во, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме  
и воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома  
на у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, н 
а немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест 
штено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакосна  
је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: ј 
аш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му ру 
наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо. 
а, што му сестра наказива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Н 
тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А 
текла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода  
што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо 
 ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на  
за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Мат 
еш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти 
је милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неје 
оње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје код 
творо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ н 
оже јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, п 
 само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покида 
ебу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p>  
месар ошину тако милостиво преко очију, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана ује 
“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог  
ојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је 
илен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, на 
љедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој м 
ате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опе 
рива, осим тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} С 
Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пи 
и.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет 
спод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У До 
 се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера 
 ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јо 
 за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру м 
авек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај 
, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свим 
ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни пребијене паре.{S}  
реба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Гос 
ојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алвије попине 
 велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је све 
 та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је у 
никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светски, кога сам зато братски 
лију — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирк 
и Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташне дец 
имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа  
, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко 
ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд 
ово писамце много више казало, него сво онолико сестрино преповедање, казало му је да је истина 
носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; гов 
ирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи з 
 глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
 дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, и 
века обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш 
копо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био  
овори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше  
а другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ћ 
 дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја 
опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S 
д и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа др 
вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те убити 
а само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара  
е, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Нео 
о сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи 
но, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе д 
тим писмом, са својом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо би 
г, који само по правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, вели да се р 
} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старијега.{S} Ву 
па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање  
анас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу 
е <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и 
оја је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше ма 
а нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирк 
ки угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобр 
 Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном 
дитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног ког 
имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{ 
јна старка сарањена, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је 
адава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, м 
можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел у 
зе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво 
ко неотице колу приближава, коловођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема 
ња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена 
омаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико ни 
 из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бе 
ако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учи 
продере се узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p>  
је крив што његов савет није Страшимира опаметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, 
своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, 
тенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> < 
им песмама опево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milestone unit="subSection" / 
сватовима ништа друго није, него весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек 
ише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво о 
тада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико  
 окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад кур 
ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукањ 
p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, ка 
 самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жа 
ов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора ради 
ста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него постај 
имају него паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} М 
њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове на 
озно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ н 
Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није ч 
 је овде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, 
нашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква  
 какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил да н 
ро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није 
о, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћер 
р човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља 
 није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi 
У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати ка 
е шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два т 
и су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му 
дарио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком  
га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе 
ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем.</ 
ила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме 
ени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш ку 
етне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, 
иљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је  
и кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича До 
 оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много виш 
вац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је невинашц 
“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га сви 
ш ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледа 
.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква пис 
неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Н 
илици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет 
 а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру  
о да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледа 
к се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало у  
 да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом свет 
и обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира н 
ундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квоч 
 па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје м 
кну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{ 
прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у  
 <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: так 
вља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе  
тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако 
а.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе ј 
ршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ ос 
"117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накити 
ва гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући  
 пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом мо 
адве стране клатно удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, да 
{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај 
оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам свој 
што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце  
тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порци 
литви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је  
ина тешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу је 
Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала н 
p>Мирко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после првог конзисторајалног засједанија добиј 
ло би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо пош 
сто Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута б 
уку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак ж 
теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао 
 приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, сво  
га пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је др 
сао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћ 
аба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће 
извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да н 
 то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то  
, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у 
 ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда ниса 
ј није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над оним, који то није, 
 појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке од 
мо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта 
, овде попино девете пећке жарило, тамо опет покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уз 
нако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатеч 
пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и 
p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покриј 
д се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко не 
од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, један у друг 
е још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика п 
ње они који путију, који плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“  
вито,</l> <l>Накићено, навезено,</l> <l>Оплетено, зачињено,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буд 
} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако,  
тел тако, знајте, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад зб 
ирко у богословију полазијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пи 
еља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и  
болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Госп 
и и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој конзисторији показало, ал иначе сло 
На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп са 
аћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора 
е да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали смо толико, да 
рати.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце 
<p>Мирко се моро сада наново са својима опраштати.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им  
стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пре 
кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је тов 
еска и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „в 
ауку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и  
ртни неприправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину из 
твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мисл 
а земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас оче овог мучитеља оде, показујући на свог д 
 — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, н 
 опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате о 
оли речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал мож 
.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад с 
 задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, ј 
света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, прод 
огледом општину Добреновачку. </p> <p>— Опростите господине милостиви, ми нисмо дошли — да што  
о „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти роде <pb n="115" / 
л нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа с 
чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мисли 
стиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, смил 
ад би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту 
134" /> милостив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <m 
да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а 
ити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоћ 
, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опростити 
 <p>Вуково рђаво срде никако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако проша 
ани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S} Ока 
ту око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благ 
није штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је М 
рна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, служи 
мо мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рец 
/p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал пито 
ли, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш 
дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и дра 
коше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то ко 
сла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш ве 
дину дана у свима крајевима српским.{S} Општина Добреновачка поносила се двојако шњиме, једно ш 
а, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су с 
 да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњо 
 ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће за пар 
тале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући отићи морала и што се небира за с 
 Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу с 
ној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји није у молећ 
наде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако о 
ени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом пол 
/> <p>Ома тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгуби 
ко право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а  
да, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати оне за свеште 
дно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> < 
ом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма 
је, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је бо 
ва.{S} Владике су умеле присвојити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине  
 несаразмерне главурде, преким погледом општину Добреновачку. </p> <p>— Опростите господине мил 
ље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, в 
а, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина ни марву, него прима само готово.{ 
а, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што 
ак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели 
и храм, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, 
сле подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирк 
је пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једно 
ије испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављен, он испребијан — зл 
ава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.< 
и, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Ја 
и.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито 
ућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан д 
један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнак 
 нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.< 
зи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интер 
 небеској светлости, слабачко кандило и осветљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, дове 
и, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n 
 свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће м 
во псето непослушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, М 
 му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледат 
 пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негас 
ебеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због 
ко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и уби 
на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па 
а се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни пребијене паре 
 ништа друго неносим пред конзисторију, осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад 
але на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавиц 
коби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо ка 
е руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што т 
 <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се м 
ју земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друга немира није било.{S 
знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и 
ога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сва 
Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји оч 
о је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господ 
 злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који 
имати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владик 
реновачки почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је бил 
стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Дра 
ов зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за  
та протом посто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добрено 
ина.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто  
и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрм 
птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживи 
ојног Обрадовића служио, <pb n="106" /> остави овај све своје имање под тим условом, да његову  
сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе српске узрок су, шт 
о моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав ч 
та је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо у 
терају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато 
, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, г 
раво.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и 
 на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спа 
школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог т 
 брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотик 
недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке н 
а сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме 
а му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није  
стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богословију, говор 
ишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, 
антије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би от 
упа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко 
Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво,  
убриса сузе, па узвишеним гласом потеши остављено стадо:{S} Немојте плакати браћо, немојте ради 
{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од немила до недр 
а и није вредно световати таког човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима,  
а.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још д 
етка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зл 
S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књи 
ку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него,  
анас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — 
де у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски шегр 
ва газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драги 
анпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топо 
епо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, 
м, пако са свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило 
и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је саз 
енове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотл 
јст сукања су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на в 
његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на 
ера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротк 
овце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал ш 
0" /> <p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које б 
е.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао б 
лест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> с 
шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом утеш 
несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и за 
 толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући  
есни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар,  
 Коњаници одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекај 
 незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се т 
одавили само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољ 
у удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p 
кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија никад н 
ви моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би 
енији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ се уз 
 у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му мо 
е које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> с 
и.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд  
до доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, 
а своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је стар 
колу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку доб 
в родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу дост 
ре.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S 
и.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покај 
pter" xml:id="SRP18691_C3"> <head>Какав отац такав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира упирала 
ва века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад 
ући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесе 
.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад с 
 већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи 
се обрадује доласку његовом, као што се отац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, и н 
 Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал 
а птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће  
и, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се 
овином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је  
нска времена, чедо моје, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио 
су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је тако. —  
ровић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: пока 
па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по  
ила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Ми 
тајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да 
у штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Јед 
, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, не 
да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, 
 убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— 
, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо уб 
е на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од др 
шки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здрав 
ра штогод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу  
ељи у школи разговарали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће 
 марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S}  
есе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} В 
до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p 
обрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добрен 
ни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере  
ше, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду  
и а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји 
така човека, ал опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника 
исну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S 
амија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у своме а 
ди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело диц 
 у скупштини међу старешинама:{S} Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем 
о — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица 
ути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе још нако ист 
лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није наш 
еку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен 
а, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја зна 
 своје саградио.{S} Обадве биле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са  
 <pb n="80" /> Главе, мрзише на Миркове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у  
 а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил  
свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а н 
 сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </ 
У прва христијанска времена, чедо моје, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на сред сел 
ао на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула с 
оји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо  
 забављав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам в 
 се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајц 
овца несме црћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се и 
ља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је 
p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи п 
Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После обична поздрава, замол 
по стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Добрен, мо 
то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе,  
ије.{S} Над светим распетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затв 
ој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, ал о 
убљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојач 
и браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој више 
За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко  
скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дај 
имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мен 
ребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље губ 
ајчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треб 
ни љутили, што је општина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који ј 
арохији, и тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу цр 
 и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да ј 
ојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко не 
остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати 
а требало је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан св 
к да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и ма 
тити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо мора сиро 
о се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиротој удов 
главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мир 
меш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који 
ио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за т 
а ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та 
мо ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писмо, 
ш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. 
амо нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, 
и послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопор 
рју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору:</p> <pb n="49" / 
и коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једа 
ити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити,  
е су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки ло 
д га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љ 
олико стече, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још же 
ивот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осе 
>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Хајде коло, наоколо,</l> <l>Виловито, пл 
тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал  
 дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и 
еможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најлакше се о 
вом му се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — како мучи ту сироту жену — никад му 
 месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио ба 
 већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="5 
дне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једн 
ла Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове 
d> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Њег 
н, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у 
иколе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина варошка има пра 
о ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, ка 
вала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, госпо 
урнију обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Љу 
рагиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко ј 
учен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома  
а ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, 
еба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опростити —  
колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари п 
итељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га  
 загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на д 
" /> што товарите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ће 
л то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Доб 
е богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарите ст 
ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су 
и су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер 
пати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагњ 
 па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива  
о, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек 
годет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише  
него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил 
ог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал  
стив, он се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му  
 сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, у 
која би се пред њим затворила, ниједног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувег 
више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је н 
 његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће,  
ови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, 
ерњој призивати свето и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан старац 
 тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер т 
певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</ 
у кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би другог и мисл 
о за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју 
лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам 
рпезе поседали млађи за старијим, часни оци свештеници, светла господа варошка и добри старци Д 
ерекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је  
 је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен 
 можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, поглед 
н свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће  
цело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои прест 
 такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, ко 
сме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се к 
то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, шт 
оје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човек 
решили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да п 
ожел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоћ 
неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарит 
седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко 
мо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По 
зујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам  
, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немо 
ови соколови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то ј 
 земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му  
аше лопови — <pb n="130" /> опрости нас оче овог мучитеља оде, показујући на свог друга, ти то  
баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p> 
амо да толико стече, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал кој 
и кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци вес 
ко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само 
о а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје спремљено одело, па се онда богу  
ари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље и 
 бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја с 
ашно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у  
ика човечија било — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па  
и — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам  
Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и 
да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелен 
бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смило 
му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће. 
ито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ г 
е отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад с 
и срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од к 
му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ —  
и, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди м 
миру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, п 
кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисм 
 је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам ба 
азвлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда сам 
 поред поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њ 
како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учит 
иш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш  
е голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најлакше се овим заварати даје, так 
есару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господине — о 
ш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти ве 
лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи.{S} Ка 
ву, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан,  
н нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које по 
гла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </ 
соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои п 
ашимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је  
о.{S} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљештама му ж 
ага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вад 
ампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је  
ва незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад 
 главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје 
ипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети 
крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом свету, скупило баш пред пароховом кућом 
цне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко н 
 очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове  
ш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му  
 најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, т 
сам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива,  
селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ниш 
> <p>Комесар ошину тако милостиво преко очију, оног што му је ово последње реко, да му у сред д 
за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и ш 
ојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а  
о срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је 
добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што 
оношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био т 
век така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> више нег она,  
ради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро о 
 дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сам 
 n="94" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, 
ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, оса 
} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. <pb n="74" /> — Треће.{S} Мора узети по 
 Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она с 
ов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком  
г с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли  
ешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако милостиво преко очију, оног што му је ово по 
јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S} Тако се на ново осекн 
 вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} 
 по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ н 
 ди над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</ 
кавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се с 
> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили  
 сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па п 
ам, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији 
мож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био 
 по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>На 
 газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти п 
ни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им во 
штац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по је 
о буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> више  
ва мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мир 
есоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора 
 радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда 
 свом сети се свога најбољег пријатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага н 
и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, 
дна девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се у 
е умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече ча 
је изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да  
те имају него паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S 
 вароши стајао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је о 
 <pb n="100" /> <p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно ме 
е онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је оп 
Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — з 
е, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, ни 
ај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добр 
ћи се вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит  
зо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из  
в, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо п 
би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који н 
трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о вра 
децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпу 
ра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, от 
г господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а  
/p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жало 
иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду ка 
 је световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обо 
кове један, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да 
рага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здрав 
ам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил  
 посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у 
инови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитељ 
на нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бе 
 тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ват 
ни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је 
на сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши остављено стадо:{S} Немојте  
 n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве шко 
Нико се нероди господином него постаје, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако 
ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на ко 
 у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове 
д је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - 
 поклоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић  
 она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја  
/p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форин 
је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико п 
Уздај се ти само у те твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем,  
 и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби не 
ожија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме да се 
уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава и 
 имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустим 
е, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбу 
 белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ћ 
уђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ев 
угог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад п 
е у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види је 
а упропасти, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати таког човека; оставте  
зимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи 
рашно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету ми 
ку, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће  
едно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него 
оведо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке 
чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно  
ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па пре 
о, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете  
ски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор 
 да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију управо цару, да невиност Миркову  
 немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови 
говорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад 
>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40 
лима својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако  
егов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија о 
 одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. < 
реба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није. 
сти доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је д 
} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неб 
ови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача с 
итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је о 
, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад  
 Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису приметили  
> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагов 
искују, па кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господин 
амо да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негуб 
и мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој г 
 овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњ 
у несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је гов 
и, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила 
више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење  
 вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу ш 
а ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све јо 
је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њег 
и даму на променади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се от 
 и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од  
слите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати 
дар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов  
човека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је  
осни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> оста 
ак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко  
ој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће оп 
 морали од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, с 
добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити,  
 кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку не 
ако је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од 
 рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па  
да, ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? —  
шимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и  
<p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледа 
ог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, он 
о који просјак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква п 
го они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран пар 
ије доста само молитве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бо 
у имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју  
аот чисто се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> 
је најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива 
з свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина в 
} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син 
зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господ 
у“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи. 
че за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа ј 
а, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само  
S} Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што је излишно није здрав 
шке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а  
једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати 
оје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти наве 
ком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом 
е свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојач 
тајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаћ 
о.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа  
ујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изуст 
екаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда 
, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, 
 да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрип 
 школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали  
из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што 
у цркву одвести у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију лит 
о је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, к 
шта некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце з 
 неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир д 
ану и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува  
 Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господ 
 авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>—  
пролићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје т 
 Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз Б 
ица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту,  
а водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливај 
 није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном гово 
ји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого 
а позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер ве 
езакоња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сн 
еувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Уч 
рашимир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и те 
але девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш на 
, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} 
, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, тре 
ј мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, к 
сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином н 
} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотин 
 очешљао, обукао своје спремљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је  
и пакосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га 
о, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, воле 
ио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи 
авукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи 
али смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теб 
ни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издр 
те мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трел 
остиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи 
а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су  
акве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки 
ава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезд 
 <p>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је пос 
 па нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничиј 
е се, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре ш 
ила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у инт 
а стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} К 
 тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила ци 
а, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се  
магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задоби 
 смеја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и нез 
ћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. 
ма више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоће 
клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас он 
уд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер нес 
ица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога 
, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом 
 тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати нес 
што тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног уда 
ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да 
и, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово 
ај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова наве 
а му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје из 
а сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегн 
сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је  
к крвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</ 
, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, к 
ли да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова  
ања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам  
м децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одала 
ословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, тр 
еш слеп код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, п 
а:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— 
еста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор 
Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} 
а одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, п 
издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па н 
ако незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она 
 оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p> 
ешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="12 
окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, 
, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је  
 ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда о 
а пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац  
ови света, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе о 
његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на 
кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>—  
 за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да немо 
 вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарите ствари на кола — ?{S} Оће 
 па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тава 
орију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове  
 им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну  
ве њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> < 
 буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља поп 
а угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узет 
 а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба д 
а варошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, то 
 пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело т 
триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану се и оду 
едим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то пос 
 школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да  
плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрај 
подине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште  
 свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те п 
те дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви о 
ажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Д 
заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора 
ви, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после  
о реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су 
стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце 
ан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право  
p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о  
ја паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба ко 
ка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу пре 
лила се на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n= 
ицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и 
коле дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу,  
аву галију — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радов 
ба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није тол 
и да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а бом 
.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи  
јна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата 
 ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа  
 а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ х 
есио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиро 
ецу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи 
рати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ћ 
а било — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — 
ча Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> ниј 
знајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неод 
пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчал 
, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од  
а избечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — коса накострешила се - авет - ни помисли 
 најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: ока 
таде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо не 
утка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете  
 имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе 
ад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што с 
 муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да  
 свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није за 
о су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга с 
се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да 
да и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте 
—Чича Добренов чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба п 
, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто ј 
тице колу приближава, коловођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца, 
л двојица његови имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, нед 
ити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагњ 
иш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, 
 јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би к 
<p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе 
ринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог  
ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то  
ти, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се в 
"114" /> <p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледе 
ну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, дашт 
дође господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на ко 
 сам ја господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је р 
та ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>влади 
 била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу дру 
ица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад ј 
је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Ми 
мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда 
ила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирк 
, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то 
 дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од прот 
ене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој гл 
ћи и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окрен 
вуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку изб 
о би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам к 
поја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мал 
арио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је 
 што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сја 
ко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Мирко 
 „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на  
и ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене бо 
него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отис 
аки мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда 
ко ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развл 
бом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што  
 вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка  
паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња  
е, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња стр 
наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божији 
сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опрошта 
је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу  
 свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Посло 
 прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Д 
 који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одго 
шно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење о 
ина, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои 
еко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал дво 
 /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у др 
мена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукама, превасходно — превазиш 
бе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је к 
и, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у о 
и увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад  
тима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само  
арешинама:{S} Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевен 
 чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца г 
условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</ 
quote> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рука ненече. —</l> <l>То с 
своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је  
 он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p> <p 
руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од 
 у винограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости  
есеца, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумр 
Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он ј 
 једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Несл 
ра испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни општинари,  
ма божијим, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да 
, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио,  
> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без 
материни груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} 
тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја зане 
сто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, па и само му име  
си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p> 
 ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвлачијо.< 
што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе,  
в је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења света, подизало и рушило, ал небо ј 
три кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} 
о.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се  
другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу  
 да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, 
који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело  
 оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добр 
не кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> 
је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе  
ац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци мо 
д хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати таког чо 
о посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам  
 и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле 
књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели 
 ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неб 
оји га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук би 
ди господином него постаје, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био 
шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам нека 
 бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивен 
знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега 
какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> < 
 свата прочастити.</p> <pb n="95" /> <p>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини 
ила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{ 
збијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је  
ти за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити чов 
само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби  
данпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква слава у злу одржати мегдана,  
пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је кати 
есе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчанима навек је било милије помагати н 
орити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је до 
и ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си 
твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, 
pb n="125" /> <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч 
рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу 
 разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а пр 
дајућим гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и д 
стаије, продере се узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожегоше псећу гла 
 се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама 
LA">dementiam cepit. </foreign>.</p> <p>Пандури се прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </ 
живота. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.</p> <p>У Новом Саду </p> <p>Платонова шт 
је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по 
один има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога,  
тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, што на господину 
ико господе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај господин мора виш 
ећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имад 
 ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже 
 и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата по 
нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи сов 
м своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карташ 
трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има 
ћ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало  
 младом господару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S}  
чу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибл 
 су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којој се  
ше реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он 
ростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, смилујте се милостиви господине на моју невино 
<p>Туђина кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S 
 закључак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер пом 
знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опе 
то владики треба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства 
ни шалови, атласке мараме, бечке чипке, париски шлингераји, презлетне из златнога Прага, калнер 
р учини, одговори на то овом разљућеном парничару: неморају његови зато лопови бити, можда и он 
 те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватов 
има српски свадби, које проклињу толики парови, као дане њиове најцрње несреће. </p> <pb n="96" 
S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господ 
мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прот 
 своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. </p> <p>Парохија Мирко 
ter" xml:id="SRP18691_C18"> <head>Мирко парох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирково 
шка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, сви  
себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина в 
сипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица б 
ештеником постане.{S} Чим се прва добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од  
арох у св. Николајевској цркви. </p> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у  
 заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причестивши старицу, отишао ома кућ 
 владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако б 
{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија 
сједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлењ 
удне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго  
ласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај 
о је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани пок 
 бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. <pb n="74" /> — Треће.{S} Мора узети попину ћ 
местити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш  
у.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</ 
очиглед читавом свету, скупило баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у п 
же један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, ка 
 циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли зг 
матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко  
и ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им ј 
донаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи;  
> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добреновачком 
о је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће 
15"> <head>Боље добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за год 
 знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, 
оји га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div typ 
ча Добренов чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у 
ерује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расу 
Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је до 
тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, ни 
а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у 
 закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши остављен 
је, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p>  
а на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, в 
смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је њего 
 тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиља 
накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прв 
 живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са својом пос 
е заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје  
че кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде  
ве знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио 
га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страш 
 пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдит 
ми знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко 
се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је  
 било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, сињи му се камен на с 
о утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост н 
а друго не донаша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Бо 
те неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је 
емљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет од ру 
а служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло нак 
страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук прет 
е дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећ 
у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседал 
плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Оп 
 то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере,  
же од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи нер 
одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на 
од куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први свакидаш 
ла је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно,  
спављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у у 
ако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца,  
tone unit="subSection" /> <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Ми 
голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S}  
еко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за тра 
ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} 
а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.</p 
 у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш д 
разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма 
више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p 
 ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говор 
, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена кар 
S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим досад, тако звани Б 
ве жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, 
опадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још б 
у и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова так 
немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог мест 
у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане 
се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, с 
д је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опело права запевк 
 је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се  
егрти позаборављали су своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви.  
 на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа пева 
его му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову п 
 не смилова на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем ка 
/p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад в 
 учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неу 
је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добренов 
S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а ме 
жи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко фа 
а то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала са 
л опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирц 
шо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, не 
љу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља ос 
 су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло доп 
на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко 
, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зр 
вином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сне 
е траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ з 
није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђ 
или тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што  
да по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с 
звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, тамо опет покојног нотариша трчилажа.</p> 
, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад ви 
рку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, 
 његови имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи 
новачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је 
да бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки 
ојвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и д 
ав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки 
 стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пић 
арошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толик 
кли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан по 
ни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у уста и 
та и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је  
пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пили 
ва на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рун 
е по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је  
ву потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му  
ad> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како ј 
ило, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку ује 
сала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу наве 
е заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и п 
и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико сестрино пр 
>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написано било, а унутри ст 
, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} Ево тог пис 
 удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кро 
ега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку свом, скине с прста свога бурму, и д 
то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замол 
рила у нади, које због понижења почасна писара варошка, бризне плакати.</p> <p>Писара ражале су 
 писара варошка, бризне плакати.</p> <p>Писара ражале сузе девојачке. — Немој плакати лепа дево 
тати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рук 
е на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре го 
ећ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма 
попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха,  
, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко н 
 каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жал 
сти тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, 
 срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто  
/p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изја 
, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone unit="subSection 
ијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал  
 Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано било, него ома оде да 
> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда 
г месеца по одласку његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним  
 писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се ви 
ега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на 
гови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљев 
алосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је св 
 учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо 
ивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им 
го му одговорише, да они немају никаква писмена са собом, они су ради насамо с’ владиком говори 
="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано 
ошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови приј 
> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је 
видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} Ево т 
 опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мисли 
шо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на 
ad>У злу се непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било. 
дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p 
кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мир 
{S} Јулија донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није  
њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — а 
аписано било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p> 
га се патимо, теши нас са својим светим писмом, са својом пословицом: благо оном, ко се чему на 
писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је  
А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму 
како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкрупнијим словима  
е у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печ 
 срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме с 
несе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му 
се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би,  
а</p> <p> Драгиња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није  
иктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна д 
 у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир  
сам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p 
метли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог 
и.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им  
шчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма к 
има писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његов 
 писма, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је п 
Нисам мото оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним. 
сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне  
 у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир.</p> <p>Џакови — одговара жена.</p> <p>— 
ближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p> < 
дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му 
 да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S 
p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, ге 
игу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел 
аиста сутрадан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година  
ен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди 
ани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам  
ији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар не 
 што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми  
апрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел 
зи.</p> <p>Милица није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је ради 
л ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још ко 
 писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши 
 кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи 
одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ 
и Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га 
?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол  
о, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи био њој 
ђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд 
p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипат 
ити.</p> <p>— Дакле има опроштаја нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом из 
акој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да  
е:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му  
 небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје о 
овији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три п 
и ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год ср 
ма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио 
згледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, још му је питомији из 
ћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на 
 весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Н 
ма равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући 
ељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S 
 је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="6 
ом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да 
ubSection" /> <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрл 
г писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце м 
 господин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добр 
еђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку  
 нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p> 
а матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није не 
таћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то 
али, трче без главе око ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој глав 
ј неки.{S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту не 
 ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не  
јо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја не 
о те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им  
ени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје;  
и и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома  
ерет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити,  
спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њо 
тражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да 
е небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека 
ем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би пла 
личина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела 
о, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне н 
понижења почасна писара варошка, бризне плакати.</p> <p>Писара ражале сузе девојачке. — Немој п 
ка, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да м 
асом потеши остављено стадо:{S} Немојте плакати браћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе 
у се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дан 
одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутал 
p>Писара ражале сузе девојачке. — Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин 
 сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да  
е, спуштило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Н 
 главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и к 
l>Хајде коло, наоколо,</l> <l>Виловито, плаовито,</l> <l>Накићено, навезено,</l> <l>Оплетено, з 
стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расчупани.{S} Чело куће г 
весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству 
ај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, та 
 богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатир 
една патника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења  
а слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> завидити.{ 
 кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господс 
а:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати: 
а имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има 
 бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај  
отраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ 
ћеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова 
о братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако 
о вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</p>  
 Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 н 
се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S}  
здижу велике уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове 
зшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону светог Николе, како избавља у 
ТА ПОПОВИЋ.</p> <p>У Новом Саду </p> <p>Платонова штампарија, 1869.</p> </div> <pb n="2" /> </f 
сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте  
рташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Шта п 
 Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава шпиталске новц 
њом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, м 
 зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали 
 за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне  
 приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако де 
пито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је в 
су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја ге 
<pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лон 
" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери м 
рат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се  
и су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница  
 да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга д 
га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Д 
Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер није ни слут 
ти говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар жа 
каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас 
и, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни  
е? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелуду 
, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја 
бе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема 
Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то  
 је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути, они 
и пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опр 
он наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби 
 у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни  
оватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон наместити, боље б 
довита.{S} Богат се уватио уз сиромака, племенит господин нуз просту девојку, дична госпођица н 
који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним  
 врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино голупче, на што  
" xml:id="SRP18691_C4"> <head>У лажи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља  
ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син 
о Богу за спасење они који путију, који плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужн 
је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старо 
учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> 
деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се там 
.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак по 
Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те са 
ја ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, Мирко, ниј 
доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: на то с 
че испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било 
ин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сест 
већу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S 
>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, поклопило је тешко црнило, бе 
друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога  
 Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, који је сад  
н локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним басамацима силазили, да доле владику дочек 
а, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се сви 
ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма раст 
еровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај 
носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим 
 запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код  
ад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сан 
авијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући  
о данас слободно орила божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали с 
 смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмируј 
го да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучет 
ти оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад с 
је; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном же 
ик у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25" /> доми покаже му све своје благо.{ 
и бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја мило 
а, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар 
 да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он  
тио на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.< 
ободно орила божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали су се синов 
оград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што засл 
е наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само  
а конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта ј 
/p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој д 
миљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да 
ло.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги бра 
о диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незн 
ло, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуж 
 гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећет 
један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи 
.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</ 
код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш  
 Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица с 
ио леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задово 
: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се л 
ут расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке 
зној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{ 
раше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала  
> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав 
ти своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре,  
су ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали. 
 и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} С 
еника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закљу 
а имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му 
ђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити 
ни.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру 
 да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, 
да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син 
је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у оближњем месту, и  
његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд  
васи из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да  
а да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачк 
ји познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то неп 
све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која неслуша матери 
етреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, п 
 било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопов 
о куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад  
еновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају ви 
тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закида 
едно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети и 
же, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње 
 им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S}  
пно име оца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан старац, на неколко столова понаслањали 
 бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово 
ош и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, ка 
еморају примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би  
 Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње пр 
г дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно,  
и, презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је д 
иво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужу 
 што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} 
е било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p 
Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, су 
ш кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања треб 
је знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да 
, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала о 
улу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је би 
ужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати 
вештеник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео 
то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цен 
ије ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одел 
ваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само 
нам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авли 
ти и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а с 
да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као д 
инти, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир 
ад су се новине о учитељу Добреновачком по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је опш 
е:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <h 
шница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у ку 
редовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд пров 
а скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога Николу,  
ци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запи 
али двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашниј 
{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, ш 
ће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево св 
 покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу ка 
 тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се у правду прога 
 тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући на 
ати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му гово 
сев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. 
ли свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се  
ицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако р 
 српски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај з 
ба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купи 
 настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу 
ји.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед чита 
 недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жа 
је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задов 
рити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад  
и све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год 
 ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња 
обреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је  
е он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки 
, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови свештеник <pb n="104" /> п 
е, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо 
моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу 
м се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам 
е ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшим 
о Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она  
прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, а 
о с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво 
знати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, 
раје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, кој 
еудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да с 
у дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере,  
/l> <l>Неживи се довек,</l> <l>Поведи — поведи —</l> </quote> <pb n="114" /> <p>Мирко се окрену 
е човек,</l> <l>Неживи се довек,</l> <l>Поведи — поведи —</l> </quote> <pb n="114" /> <p>Мирко  
док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада ко 
а сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па због 
ело у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога  
n="61" /> више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули  
а била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим гласом, као да п 
аше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере 
ом сети се свога најбољег пријатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни г 
и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кљ 
на арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је о 
рештала, <pb n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ић 
 — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови  
г чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево к 
ен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи на слу 
 никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да г 
осподске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, з 
рно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика д 
омаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров син крста  
и руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да 
тим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећ 
оте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек што сведе ма 
вде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па ј 
p> <p>— Свлачи са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга 
 дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се љ 
зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ј 
то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји 
<pb n="124" /> <head>Пут нечастиви мора погинути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и ј 
му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би 
е оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из гр 
. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да  
 — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S}  
еши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац  
 да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи,  
 може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквал 
, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</p> </div> <div type="chap 
 му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар 
аг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђако 
чи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје 
газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, а 
бајући из несаразмерне главурде, преким погледом општину Добреновачку. </p> <p>— Опростите госп 
, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирко никад се н 
е!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. 
е човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божиј 
и сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу оди 
ује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ  
о ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у ж 
ека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеници 
е готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду 
као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут  
слиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то н 
ћи а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p 
алвије попине, попео се голем шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђако 
— и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко п 
ице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Ст 
ме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус 
 је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта 
своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила до недрага.{ 
8" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да кој 
зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио  
 n="106" /> остави овај све своје имање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и 
о о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још ж 
ац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато 
ој срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам ј 
ви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити неморате бар  
.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани  
децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година за 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{ 
осу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зл 
нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <m 
покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена 
а.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чуве 
оштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На 
вчани који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то р 
л ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредн 
во мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, 
а је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>У 
треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а 
ци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатк 
 комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад је  
ету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чуд 
удрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потук 
дитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексутра разб 
е богатирски палата, од створења света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда 
к је било милије помагати него убијати, подизати него строваљивати.</p> <p>Добреновчани нису им 
али.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад 
} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант  
господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате и 
ером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из те 
лоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро бил 
пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо је 
т ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма 
суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на  
дити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — з 
њак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш 
 да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад наст 
ркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће М 
> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а 
дник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашч 
 да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спас 
 плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, г 
 још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Б 
е.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их ј 
Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира.{S} Мир 
никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо 
ј није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пасти 
е школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Св 
, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, 
 /> на дому.{S} И сами шустерски шегрти позаборављали су своје безобразне песме, одкад је Мирко 
ити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема 
рко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, 
ењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би в 
отеро Добреновчане.</p> <p>После обична поздрава, замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да зна 
не, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бо 
 — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо твоја сестрица</p> <p> Драгиња.“</p> <p>У Д 
а оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ би 
дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проне 
 више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке из 
:{S} Није доста само препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, ког 
збавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђа 
p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га  
обреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи 
 дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се  
ено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.< 
ијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђ 
а, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо 
е Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што  
 позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого 
е. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко ду 
ли — потрче мало седну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стрижу — режу шњима платно, што  
о после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="CU">чесњејше конзи 
ћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без 
 богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом. 
дика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен  
екају, сусретнеји један ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера се црвено 
ао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге живо 
ако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца н 
 за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb  
не трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те 
ње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу нед 
био је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густ 
епој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се насме 
је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома  
/head> <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртв 
ол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, од 
де га свуда по своме <pb n="25" /> доми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то види 
ебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добрено 
.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју 
мир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, т 
ади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајућ 
о, пут оправдања чесњејшој конзисторији показало, ал иначе слободно нек конзисторија свој закљу 
етир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се нег 
по, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да за 
" /> опрости нас оче овог мучитеља оде, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говор 
е благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Б 
е раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немај 
треби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и 
милостивити, ал судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— 
 нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Бо 
ласку његовом, као што се отац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весељ 
ако изломљен све своје грехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најг 
 кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега  
 на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </ 
 па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикиним, пролићу с 
— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред о 
а све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошљ 
ве дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви т 
ти ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, што би највећа господа тела, само ако им се св 
ре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утоп 
од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана к 
рнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој гос 
оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело 
ас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико 
а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, н 
аћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену ниј 
 трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек 
кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели 
волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад ни 
о.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је запретио с 
ела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост, само пред све 
 читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{ 
га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро 
ловије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обешењак ону артију, 
е салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</ 
ен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p>  
да ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да  
идио на себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милиц 
амо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен з 
ојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо.{S 
 ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне по 
 ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се  
у с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене  
њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића служио, <pb n="106" /> остави овај  
стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим досад, так 
е попино девете пећке жарило, тамо опет покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано  
тац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је 
добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у  
ква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него  
 злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово  
кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину 
ра жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p 
есећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш  
ад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра д 
тавио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде  
а у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; комшија који носи на продају, узима 
авуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залеп 
месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију пола 
2" /></p> <p> ћилим. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи 
 /> <p>Малаксало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше е 
тати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да  
ело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене 
есет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет р 
још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Са 
гли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне  
 док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити с 
ичаје старинске, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а 
колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира о 
Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, 
 народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну 
 буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад с 
ружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> 
и назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска 
иста на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не в 
од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет разваљени купа труле 
андури се прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем 
емљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад му преко њиве  
ину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{ 
о дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил п 
арови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје  
го рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље 
 О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил  
су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега ри 
а фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Су 
ора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње 
осподар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље  
а под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадве б 
 мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко 
p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал 
 /> <p>О! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао,  
ти и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голуб 
ним Добреновчанима навек је било милије помагати него убијати, подизати него строваљивати.</p>  
рав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S}  
е измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој 
аћица сама краде, онда само толико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и ка 
па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на 
и да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је 
и сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо пош 
сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропу 
у туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал 
би ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ не 
у, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помр 
дна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у трбу стат 
риле — коса накострешила се - авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а 
 није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега  
што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n="109" /> в 
ржи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти,  
2 --> га неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да 
д румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n= 
 ваљаног учитеља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>О 
ја, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме да се св 
лушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена  
 То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за  
овара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да 
з БОГ, баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фал 
вако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те  
збечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — коса накострешила се - авет - ни помисли од 
 Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла 
право на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича 
аји благослови редом.</p> <p>После тога помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, за з 
 своје спремљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном 
ашике доватити, док се није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пр 
 га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друш 
/p> <pb n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули 
ли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио бого 
ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме пра 
ла се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити п 
о све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова 
у службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си сви 
едан немоћан старац, на неколко столова понаслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо 
се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, как 
ека браца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти  
ере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материн 
 калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и посл 
да мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, н 
сподар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из г 
које што се преварила у нади, које због понижења почасна писара варошка, бризне плакати.</p> <p 
 нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и н 
одару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гом 
а, ниједног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што  
мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија в 
му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светски, кога сам зато братски угостио, да ми гоз 
јевима српским.{S} Општина Добреновачка поносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља,  
 био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, 
зрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од мако 
азговорна момка, наједаред постаде нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки  
 звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој мргодити.{S} Мргоде 
 пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји  
тане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p> 
светлиш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>К 
е.</p> <pb n="100" /> <p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на  
уложијо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било без  
смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирк 
 дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова 
л сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохи 
кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, 
оло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну ж 
своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинс 
 злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?< 
 Какав Мирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</ 
 Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} 
к.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној  
па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, а 
один од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако 
спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама 
се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта в 
о моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, 
е прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш,  
ма ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послат 
.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да се госпо 
и.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо  
је било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девој 
о,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек,</l> <l>Поведи — пов 
/p> <p>На сред простране алвије попине, попео се голем шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S}  
у драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. <pb n="74"  
ло, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је намешта 
емаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био  
војка. </p> <p>На сред простране алвије попине, попео се голем шатор.{S} Под шатором велика трп 
о Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, тамо опет покојног нотариша 
неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје  
у. <pb n="74" /> — Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два 
да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње п 
алили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј воли 
> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном  
в, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти на 
 на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на кол 
 га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једа 
и па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l> 
магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала  
и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике  
. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.</p> <p>У Новом Саду </p> <p>Платонова штампари 
о господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном  
и још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам  
ној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом можда није пр 
лову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања 
ему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однес 
твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> 
 шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизв 
мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим о 
крвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су свештеници м 
ти нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим мој 
се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца ре 
p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре по 
 у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво 
ко тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је св 
и за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла т 
 код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан о 
 се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила 
ечевине окрњити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем нар 
n="16" /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бу 
рјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непос 
и ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни < 
ину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{ 
непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да ник 
 ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му  
{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке  
г, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што нај 
је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, с 
ишта, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страшимирову п 
пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и кор 
ле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p>  
 срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и оти 
пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута  
 једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ни 
каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они не 
 тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно н 
ело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом 
 стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се с 
из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су 
, од то доба почеле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све она 
ије тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење М 
је јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> < 
и анђелима својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p> 
еселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку к 
 свакојаке ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свештеници, светл 
 мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старе 
ад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења мати, никад неодрани добра вр 
ци боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причестивши старицу, 
емо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је из 
 је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију управо цару, да невиност Миркову пре 
 ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен  
 написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако 
 те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је по 
а се узбунула, незнаду шта то уједаред, после таковог ликовања бива, уватила се матерама за сук 
9" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца 
терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене лу 
ре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и како 
жину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спав 
 и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све о 
а те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши н 
а ово ништа одговорио није, ал опет ома после првог конзисторајалног засједанија добијо је Мирк 
име очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по  
tone unit="subSection" /> <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од  
 одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди сед 
па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа,  
абоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су нај 
овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} 
 му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га 
ег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој од 
дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што  
 И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ ј 
анац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време про 
ирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка скупила, да се догов 
 од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне 
 ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други 
ти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војни 
е у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и  
уђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После обична поздрава, замоли калуђер Мирка <pb n="107" 
сницу, а онаји благослови редом.</p> <p>После тога помоли се старица Богу, окрену се на другу с 
е што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb  
е ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек 
ирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у чи 
ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверским погл 
 све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнут 
лостиво преко очију, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пр 
а је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб п 
примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежа 
 ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, н 
 се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти чича Д 
мери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није д 
м ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо 
ирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то 
ио је још од створења света из ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он  
 је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је  
 и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом с 
ћи знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој су се тишини свршавали.{S} Његове во 
ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале не 
 нас са својим светим писмом, са својом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко ј 
ота материна.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате  
Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већ 
мигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клеч 
бели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намируј 
, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто човек да посумња, да 
="57" /> <pb n="58" /> <pb n="59" /> <p>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетра 
аке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Ми 
ни господин устали, одговори ливрејисан послужитељ, нека уштапљена наказа.</p> <p>Дођу у девет. 
овечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости 
 воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу у 
мешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта  
ма, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се  
 им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад ко 
о ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо 
итвом божијом служитељи његови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, та 
шкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде 
 и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лопов 
 је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој су се тишини с 
твачки сандук претвори.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом поч 
<milestone unit="subSection" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи 
ајпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је  
послове свршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том  
му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете  
земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино голупче, на 
данаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка проглашује 
лост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гл 
о, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи  
е пуно — бадава <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимиров 
што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући 
дава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добр 
ако мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </di 
руштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд л 
, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S 
{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој ант 
 детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео носити 
} Од учтива разговорна момка, наједаред постаде нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у о 
Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба 
о да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај господин, него и 
брат.{S} Нико се нероди господином него постаје, па имал тај памети који се стиди, што се наг р 
је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости 
 који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ б 
ше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва добра парохија упразни, мислише 
а да се иде у школу само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар онај, који пос 
егорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој с 
 прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се к 
ржи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет тре 
незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све 
рцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а п 
а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p> <p>Сваки се пос 
тове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљеди 
воје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагњ 
ир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека 
 од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subSection"  
 ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито још како би за те 
је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаре 
ђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме 
 тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="CU">чесњејше конзисторије 
ви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју с 
е допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код 
уђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису приметили да су туђини, него су  
а а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи др 
аљу приказана невести музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри  
угу три шестака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n 
ва твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно  
аље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке рук 
ебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено др 
врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, к 
>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И нама треба попа, па н 
пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши остављено стадо:{S} Немојте плакати браћо, немој 
што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем л 
ведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру 
ија слика: како се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава  
но стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n=" 
 /> уради рукама својима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану изд 
ка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со 
ојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остав 
 У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на про 
 волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштениј 
ачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поиздижу велике уши  
 кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> <p>—  
ио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у  
у ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку  
ћ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај 
а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани што да су имали  
ведио, да све врапце по његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је 
дна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад м 
ну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан би 
 се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако  
 /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни в 
а је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала п 
 ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда шт 
ости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мо 
и у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учите 
а том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад  
се преварила у нади, које због понижења почасна писара варошка, бризне плакати.</p> <p>Писара р 
ијота убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга  
што у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Кол 
Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мек 
м пропустио.</p> <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а д 
>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога простог одела, како ће смети казат 
} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови нај 
ећ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад  
им стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио 
 при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ниш 
д.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџије свој посао.</p 
 Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се  
 Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу чо 
а шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир.</p> <p>Џ 
мије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, што га 
евесело.{S} Честити старци Добреновачки почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су ј 
<p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке из 
ом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео с 
<p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу бог 
ратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само  
имирови песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док 
 одмакли <pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по  
 Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би јед 
 n="52" /></p> <p> ћилим. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу  
аоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћас 
естити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живин 
и лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста 
 све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти доба 
м Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није бил 
 n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а к 
га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни крив 
на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места ил н 
Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у оближњем мес 
 ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га н 
рен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана 
 Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, 
.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ни 
а му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости,  
 он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе  
није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај  
ма за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на м 
постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати  
лија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и бо 
<p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заи 
шимир тако радио, неби моро нападати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p 
г да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, д 
тељство много припомогло, ал обећање од поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање. 
пати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само  
е је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе д 
роти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, запла 
а из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре 
је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — 
б, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав изм 
ше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво ј 
 <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовица нуди сада Дра 
осле бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, кој 
Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек так 
м обасули а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и  
овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се  
ови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за рук 
 које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај  
ћ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писм 
о у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је  
 Свекра и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи к 
е.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинске, његова нога, и с 
.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S}  
т слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та к 
ко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета  
и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни 
да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго 
мама опево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb  
и побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени д 
но пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у же 
 руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти  
 људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога р 
откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти 
шко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, 
м <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Б 
о је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра 
јмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри 
е, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија 
правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели,  
вамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напосле 
ба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занима 
 нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небо 
’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи ра 
ношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико ј 
је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као ке 
остити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и 
атери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“ 
м, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, његов је платац Бог. 
г допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном 
вљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Мирк 
 светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову 
ча Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко 
.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бис 
 имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре, 
ве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек 
 већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго н 
м злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и  
госиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и зако 
вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене  
/p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћ 
 син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље д 
араше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се 
е неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, ко 
минут два после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбир 
а Добреновачког.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знањ 
вди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напосл 
е материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету д 
ије рекла господин, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја ниса 
/p> <p>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал  
жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у 
 и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би 
врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, прими Ми 
Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону дев 
S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Добреновци, к 
дике су умеле присвојити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натр 
спод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер н 
тву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад  
роњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући христијина.</p> <p>Црква нису они високи  
но гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома глав 
или мирни од сатанине траге од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су 
ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, која само здравље и <pb n 
риски шлингераји, презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир 
дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Бож 
ад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се мол 
кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очис 
ута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили 
же, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пер 
азањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико 
 год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, 
орише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добренов 
ед чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку мо 
Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено г 
 не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{ 
дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај;  
 добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично пребдили су читаву службу 
се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређаш 
ад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова 
 се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанска времена, чедо моје, отговори добри от 
д су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђ 
но па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећна жена 
олте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и  
ш већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га бра 
ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да  
ојвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p> 
оказао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је 
лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </div> <div type="c 
 је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме суз 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи 
вајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа 
. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је 
наменитошћу свога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере 
ништа одговорио није, ал опет ома после првог конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас 
it="subSection" /> <pb n="120" /> <p>На првом раскршћу стајао је читав спровод.{S} Свештеник се 
ди тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук за 
но ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакосни 
м ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан дана 
 марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb 
 Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путни 
и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере 
ни немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал са 
стим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у славу, па и 
ко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божиј 
ато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претит 
трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то о 
а Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јаг 
посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која г 
м очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да ј 
арији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезо 
 му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд  
ком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути мора.</p> <milestone unit="s 
то тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам 
о сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мир 
а.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пр 
ани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће дец 
.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би 
ђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како  
е! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на 
 и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и  
, кад створове божије, име створитељево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирк 
г на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се с 
а, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, с 
ан је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател в 
 ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи 
ала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила,  
 нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал доб 
шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим 
а ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први 
а, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје п 
и кад су други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази 
на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли д 
позно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимир 
ло, своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред то 
аћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у 
адкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, п 
а бденија прва.{S} Снажнији људи обично пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старц 
 да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа де 
твор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил как 
сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико з 
орија свој закључак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немо 
пују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце б 
сим оног што владики треба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пр 
а несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанч 
ико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је види 
 су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне женске кра 
 приљежавању и у наукама, превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђак 
 рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да  
ичекајте, док владика неизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мрамо 
ући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом луд 
е што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, које због понижења почасна писара вар 
нови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови 
адању, пажењу, приљежавању и у наукама, превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да обрадује сво 
ем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око изби 
уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити  
, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је к 
еко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку 
данпут задрма мртвачки сандук, по земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупн 
а имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и 
, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у 
граче.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба 
о пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода  
љене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет разваљени купа труле трске и рогоз 
слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побожно два свештена лица  
/p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А 
p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то  
месар тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} О 
у, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешење 
 се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта 
 свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из 
, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто б 
 је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једн 
је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о в 
нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и 
, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спровод  
ло ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца није било, који се неб 
дговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> <milestone unit="subSectio 
 се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је 
дро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добре 
 чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врат 
окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господи 
 опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> < 
то треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим моји сведочанства и смерна гово 
оје најгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> 
ло је тешко црнило, белу светлост, само пред светим дверима, тиња тио у небеској светлости, сла 
атина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џак 
ра и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце 
тацију управо цару, да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана требало је до 
ом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију стран 
ед сандук испречише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са ц 
рош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица призн 
, на очиглед читавом свету, скупило баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе виш 
ушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило 
ова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш к 
чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, а девој 
 сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S 
> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о њ 
приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном путу. </p> <p>На гр 
у, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник с 
, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, 
 више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је  
идљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Мил 
 треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је  
сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаће, какве ј 
зио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му м 
е вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала М 
тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодн 
уде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац реко  
араме, бечке чипке, париски шлингераји, презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал шта 
школско доба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, ког 
а нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого  
 старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причестивши ст 
{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су  
дин, шибајући из несаразмерне главурде, преким погледом општину Добреновачку. </p> <p>— Опрости 
војчица обавила му се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити 
сле зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и  
ко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а из 
колко они од смрти чича Добренове свега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, п 
це по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи к 
 доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је дова 
 јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу  
еповедо, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} О 
ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано било, не 
 преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уст 
ало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p 
један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајал 
е кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="18" /> пуцати оне спавају — као да ни м 
еда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо,  
, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мир 
ар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му д 
ју.</p> <p>Комесар ошину тако милостиво преко очију, оног што му је ово последње реко, да му у  
а је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Ву 
не милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине 
 његова.{S} Скакавац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо 
коће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо дико наш 
am cepit. </foreign>.</p> <p>Пандури се прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А пол 
одеро пропис, сутра просо оном мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџе 
анила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла пол 
а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се об 
ани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен. 
д смрти чича Добренове свега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је д 
обана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов нитков 
e="chapter" xml:id="SRP18691_C7"> <head>Премија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио пр 
е позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у јез 
е“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благосл 
{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, 
удијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преосвештени господин устали, одговори ливрејисан послу 
пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби заце 
о прошао.</p> <p>У школи су се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало п 
штење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник 
криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како је  
а само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћупр 
 више казало, него сво онолико сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра н 
"3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја пр 
е на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код  
"subSection" /> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад 
е то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p 
арске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школ 
 је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме пу 
вештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S}  
ам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати 
и, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је  
не тица, па је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку не 
ад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на з 
већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, и 
дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било 
тац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка ч 
, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут једном врло богата 
читеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо са 
ше задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби 
зриком овај одговор:{S} Није доста само препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, него  
ће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гун 
огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Д 
онаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек онај немора главницу свој 
 немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страши 
з тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је 
го очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Б 
 цару, да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутаци 
енија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док  
век је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице 
нда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, од створења света до данас променуло, ал цар  
рошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зл 
 тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да 
дној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том,  
 свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај да 
икује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало рас 
сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом п 
гатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; 
и који се зову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, да 
 Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на с 
, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} Мучи непла 
, шта ова звер његовом младом господару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је на 
ти, ил оном судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити,  
 ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а д 
њи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко ком 
у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад  
удећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је 
, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговор 
 Скакавац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божи 
тај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле ужив 
и, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p>  
ије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођ 
ике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и са 
S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а 
залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену авлиј 
 камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку свом, скине с прста свога бурму, и да је М 
ад се опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас 
сто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> недобија, ни кад к 
учи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испр 
а одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па навали још већма:</p>  
 остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима  
послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд ук 
А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </div> <div type="cha 
нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, 
а да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан  
S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њим 
Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи оста 
век мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њ 
 кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође  
 бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос 
ко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим 
ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стад 
 врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све б 
его му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је о 
.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је  
ику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су с 
ова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за бога 
оворио је нови свештеник <pb n="104" /> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика бил 
, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта 
оће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S}  
оно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на ст 
ки да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати свето и великолепно име оца небесног.{S} Овде 
, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљедство и лицем на с 
иви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина ник 
егови говорили, а свети отац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само т 
а ће сада тако изломљен све своје грехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је 
и.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важно 
 сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на  
 сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преосвештени господин уста 
том беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока 
исма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друг 
е.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништа одговорио није, 
а моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство мн 
 то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема ј 
ју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој конзисторији пока 
пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поштена чо 
мати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би било мита,  
рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурницу кор 
 време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друк 
 Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ  
ба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње 
а било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било 
да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, сво посуђе кућанско и с 
 је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на крава 
век да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од оног што је 
г нестаје, док се на послетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни 
 исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново 
>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина о 
 га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи 
стио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио 
к још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена те 
и један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике  
је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукама, превасходно — превазишо.{S} Чи 
атерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p>  
аћа орача, нерани радина ни марву, него прима само готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а  
 реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана б 
ољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати 
е те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији 
S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству 
тити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада о 
што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би свет за један дан створ 
 тако са слугама поступао да никад нису приметили да су туђини, него су се сами држала да су че 
и својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим пу 
а насљедство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је она 
ост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb  
е кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.< 
ену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> < 
ће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само 
оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те  
ам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; а 
ти, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода 
д ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре  
читељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова у 
ра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{ 
наду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га не 
да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана 
 с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у 
златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадоше, упалише сваки своју — звезду и сложн 
ете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што ј 
ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти  
 ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Написао за народ< 
p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поштена човека то је ништа др 
асу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас не 
еби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи општинско право, зато га они и имаду, а 
ign xml:lang="CU">чесњејше конзисторије присједатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добре 
ако им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, 
 Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули з 
 сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86" /> млад господин, да девојк 
 за невина, а конзисторију укорава ради пристрасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошка, ко 
 сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добреновчани нису разу 
пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли над 
ришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па укочене  
а се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови свештеник <pb n="104" /> прид 
 добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, про 
 се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле уте 
ртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толико душ 
кад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки са 
о с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док владика неизађе, одговори преварен лока 
колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискуп 
Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ кој 
река посла у својој парохији, и тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је д 
ди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу де 
ч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа ко 
 руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему н 
 њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграб 
места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} 
аћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му ј 
ај се ти само у те твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па  
о и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, о 
адику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи  
 мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као ок 
д неком дубоком провалијом спава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p> 
несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се  
гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сирот 
не, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да 
ијатеља свог нашао ди над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио да непадне унутра, и с 
равити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће 
овеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25" /> доми покаже му  
мо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаре 
мчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне  
ш боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при жен 
би, лагати почело, од то доба почеле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недомет 
е свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је  
суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто 
="123" /> даје.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, кој 
ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет угађајте само Богу.{S} 
уги пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га 
сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укорава ра 
ти тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мирк 
ке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је  
већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ би 
е боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови,  
агословио изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.< 
ој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује 
ола цене продају“; комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, колко иште пош 
 извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; комшија који носи на продају, узима за подвоз 
и и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Ка 
рајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чи 
чији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те  
м појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера се црвенопостављени <pb n="101" /> господин, ши 
 пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег шт 
епче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та он 
жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жен 
а кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере се узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два  
е истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње речи Страшимир, који је дотл 
је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, та 
оду врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил  
 уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> < 
з свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд 
да није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, 
 да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са удар 
 /> од смеја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више а 
та и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погребом  
јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о 
 причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а  
ругу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је н 
е учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страшимирову псовку, одазва се жен 
{S} Пандури опалише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме  
ађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају 
ла и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одгово 
ком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа,  
 учитељ Добреновачки биће за свештеника произведен.</p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је  
де ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нис 
колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" /> 
А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики парови, као дане њиове најцрње несреће. 
 другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји по 
 и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да ј 
д тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан пр 
 мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те ш 
 тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него 
 луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њ 
кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје  
дећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо се дебели ћу 
своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може 
пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирк 
ик чело о патос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће б 
други с друге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, па силом да јој покажу св 
ајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни је 
ом престолу, од створења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је  
еднако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг чов 
 казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш 
! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p>  
 ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ј 
а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружевно  
 готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бит 
посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, не 
 да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко  
лак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па  
и душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуб 
је пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да  
 домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино бла 
тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу,  
ља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што  
то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело 
, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <mil 
рац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парч 
а.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексутра разбио једн 
 требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар мож 
упа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било 
} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чирак 
чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа почела била.{S} М 
довољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испре 
ад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пас 
име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неп 
ј околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није прославијо.{S} То је воља 
пет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се дове 
и ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" /> доб 
За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, као да 
ије вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p 
 Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ни 
 само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби п 
лостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко си је пута и  
т и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, оч 
з чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог 
иједан се пророк у својој домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио д 
нда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како н 
отив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексутра разбио једном нос, другом 
S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком иг 
совке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна била. 
 румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен бра 
Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко.  
ле терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности госпо 
, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји 
донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се  
у вароши, чисто се почела стидити свога простог одела, како ће смети казати, да је једног госпо 
 да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, пр 
ла шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, 
дупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје  
 прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алвије попине, попео се голем шатор.{S} Под ш 
атио уз сиромака, племенит господин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p>  
непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, него и он 
е конзисторије присједатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Д 
 шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао. 
добру се непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући  
e unit="subSection" /> <pb n="68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу  
ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да сп 
<pb n="114" /> <p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац 
дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећна жена није ни могла 
ико још ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито још како б 
<p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако о 
к су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпал 
 у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <mil 
ло с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповр 
 пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што н 
S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо,  
шај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се 
а земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, 
па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи. 
о ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, који је сад владика, кроз тајне  
авек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказива 
у напоклањали, да је мого стотину свата прочастити.</p> <pb n="95" /> <p>Паметни Добреновчани з 
, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело 
дили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, 
упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право  
 Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати своје име, ил што  
н пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} 
неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу,  
Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут препирали двојица 
Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запит 
 видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом матер 
Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали с 
p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с дру 
е нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдил 
 слушати, а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S}  
ad>У лажи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук уви 
т онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, 
 зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко си 
главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор 
у а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па уко 
дали онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ов 
бразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као д 
/p> <p>Писар при растанку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сест 
тен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алвије 
 треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног  
не, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је г 
своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и дл 
ају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни она 
то време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина ни марву, него прим 
одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меро 
 вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица ко 
на ни марву, него прима само готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћ 
ми нисте новце избројали — неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.< 
бичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна им 
ијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћ 
мбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћији само нађеш навек 
друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то вр 
 слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што  
свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, 
На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина крав 
 су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шт 
ити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Пр 
ћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб п 
ађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина крава мора се отелит 
43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то у 
шимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру м 
 у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и 
те, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жен 
 на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, спрам др 
 свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{ 
 Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасн 
 човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то 
лаве нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ни 
, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал 
{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут д 
мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и 
д свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко 
г човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај с 
бар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било н 
најпитомија слика: како се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, п 
 боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке топол 
о јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је  
лицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди В 
 тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, 
е и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер на  
вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па она 
 ни мало мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био б 
и опалише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десе 
ерине опомене, ока ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и бл 
а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете 
ака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила до 
евету прође — тек на трећу Страшимирову псовку, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш,  
модрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. 
ав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а В 
ад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек гов 
ани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и св 
згледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а ш 
аже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни рани 
S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали су се синови светлости да истинога Бог 
ду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако  
каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро 
 од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље ш 
уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова дол 
гла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости 
— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос  
а себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би ба 
могоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Д 
руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту штету 
опова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш п 
 да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца р 
бар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри 
тра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Стра 
а се на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" 
S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S 
млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; ч 
и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко 
н у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна годи 
па, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, продера се црни  
Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало гр 
 земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме д 
 амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред д 
ебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се 
по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом до 
мља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је д 
 отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, вр 
а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и 
ирила крила па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућ 
на, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволт 
ла ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико  
 Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвар 
p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> < 
ла танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па. 
, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере се узверени кочијаш!{S} Пандури опали 
олко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p> 
кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} В 
е.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> <p>— Имател још др 
ла — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава т 
мље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, неказ 
ко у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од  
 још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би  
</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим гласом, као да пред соб 
оро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Стра 
ам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и оп 
и видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јесте 
а кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај 
вај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да 
нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти,  
 ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и  
 да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се 
до, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности, а 
и напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије 
то ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је с 
њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал до 
 он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута  
 умрети. </p> <p>Многи сватови српски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из  
рате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада 
но — пустиме Милице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко 
 што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мир 
 божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали су се синови светлости  
м гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одб 
то будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, о 
есте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да 
 сва страшила Страшимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мир 
прави и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој конзисторији показало, ал иначе 
 путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли 
 благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и  
авали.{S} Његове волове није требало на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“  
мекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње Стра 
реново, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што с 
ма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом з 
 на светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </div> <div type="chapte 
мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да 
6" /> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда  
к, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле по 
 и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, кој 
 — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџе 
о читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта 
 немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све  
ад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пус 
а, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом с 
у спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они к 
ш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него  
дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу  
id="SRP18691_C21"> <pb n="124" /> <head>Пут нечастиви мора погинути.</head> <p>Три сата ишли су 
, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле 
, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Чести 
аши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са з 
, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’  
и, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било 
да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p 
— ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео  
ше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, 
мљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу 
ропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му 
о узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су т 
 мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он си 
ура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко сто 
као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо дико наша,</l> 
:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки на 
на да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на  
 оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, што би највећа господа тела, са 
акост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да нис 
 би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко тол 
 није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добр 
 су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увр 
тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баћа Стра 
 Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута  
 црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, 
баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оплењени, који страдају ни  
" /> доми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити 
анпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <p 
 тако лепо преварио, повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та п 
уговића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — јо 
било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати, т 
.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, 
а је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, реч 
ирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а  
ко се један човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то  
 шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добр 
чана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По прич 
ље, предњачећи осталим — вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по 
 па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и  
ебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, за 
црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а гра 
 могли су топови преко њи <pb n="18" /> пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуј 
 ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке оста 
атерина.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „иск 
адан задај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" 
>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — 
 црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, продера се црни калуђе 
аг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вук 
о тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи р 
у никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж да 
еновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> 
сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ј 
а.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од  
 ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки вис 
и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи  
 ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што 
тву земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити 
би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед да 
преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Сабо 
 његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине 
тло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом пр 
е — то заповести царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на пог 
 и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез,  
ити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек бо 
а никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни  
 и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову госп 
 ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно 
и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље по 
ви господине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта. 
тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</ 
из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом  
лости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је те 
ead>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, 
рство за невина, а конзисторију укорава ради пристрасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошк 
 и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала 
уди опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име бо 
губе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут једном вр 
детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду н 
ршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновц 
 матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је 
ас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца 
игу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, 
ом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек поста 
штеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</ 
и, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце ст 
 црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш а 
а га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, к 
робитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, пакосна лисица црна — и оде д 
кова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драги 
и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради суз 
ме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, ко 
плакати браћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, 
т да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена  
ла раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва  
ад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно д 
S} Вредном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страш 
, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страш 
не.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да з 
, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начинит 
руго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо,  
а, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце 
мо један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и и 
 и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге  
немају никаква писмена са собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда приче 
његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком ј 
ћи закопо.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Т 
 какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре му најпре н 
држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији година 
г небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света  
стоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио 
мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мал 
 штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина ни марву, него прима само готово.{S} Прћија наве 
 Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кад 
тече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку њего 
 је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да 
о.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, је 
у Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S 
стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на поштена човека, да му је ч 
је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка не 
да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутра чит 
војом тешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бит 
оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једн 
л дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити ш 
тадо:{S} Немојте плакати браћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве 
"10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје посло 
 зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле новце за црн 
пут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до руч 
да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подје 
тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може је 
{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, 
.</p> <p>Радити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то заповести царске незаб 
 сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бо 
 лењива младост вашљива старост.</p> <p>Радити треба док се може, само радити — то заповеди бож 
ише на Миркове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља 
езницу.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што дан 
о свештеником у Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си 
<pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је  
гаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара 
ило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који  
есеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спом 
уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало 
о по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквења 
навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад зло 
оцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда  
кав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком  
исмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал как 
ју свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а 
 па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мор 
ног радина на њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да сте 
 дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по  
ија.{S} Ниједан се богослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толик 
, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро 
авити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост п 
 очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод  
Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет г 
адова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соби,  
 је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет с 
p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад се М 
аписати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком 
дубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи види 
л матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и  
 ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у  
, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси  
ој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме  
у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата  
135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си  
 ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а  
м свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије  
 варошка, бризне плакати.</p> <p>Писара ражале сузе девојачке. — Немој плакати лепа девојко, не 
 него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича не 
кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома 
 па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Н 
 испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим,  
алашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>С 
је, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикин 
 дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи.{S 
или да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p 
ис, сутра просо оном мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су 
и чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко ка 
да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоско 
бро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан с 
 копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одговори јој 
слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пр 
лије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару с 
дило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађ 
поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, ка 
 ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости гр 
ица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су п 
е било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру 
.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о 
угађали су му у свачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме као отац с дететом, а место Вук 
ароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо 
а срца детиња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све  
 За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те рад 
 не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је ист 
о што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред постаде нека поношљива ћута 
па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура нестало  
"82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају и 
њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S}  
и.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери 
тео: тако се и из светле науке христове разлива благодат божија на све верујуће.</p> <p>То се в 
да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише 
, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булд 
љало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу  
Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парничару: неморају његови зато лопови бити, 
} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, никад свој господар 
<p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава  
познаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним До 
исио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</ 
ца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си 
е цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџ 
радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господ 
 у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него  
бијете.</p> <p>Невини Добреновчани нису разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи и 
аво из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка уда 
и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју 
 лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се  
 Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта 
в кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег  
 знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој  
ђе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да са 
{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот ч 
поде.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пре 
а, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: 
аћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на кота 
е већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук и 
ју бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је 
ћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само в 
 измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џи 
зу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио 
једе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на пе 
и.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу  
рви свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу доликовал 
амљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} 
ола почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како 
вља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина н 
не, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора л 
S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво  
, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш  
најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из 
Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко,  
рговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући  
— Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, он 
ранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а д 
м га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата  
нас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче М 
 кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му оби 
о.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила 
ови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велик 
епше него <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија 
наравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути мора.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
че се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче 
разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји в 
bSection" /> <pb n="120" /> <p>На првом раскршћу стајао је читав спровод.{S} Свештеник се моли  
ост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страши 
 <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне к 
да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш 
еније највеличанственије.{S} Над светим распетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину  
леди, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим с 
брен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава 
неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, па ос 
ако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су се ј 
 Ниједан се богослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вар 
 сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из мат 
 вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој м 
.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо јед 
ожеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, нег 
дине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење 
 поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, д 
ло, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, пон 
о се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а к 
је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко год 
ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад ка 
оли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирко 
е опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сак 
 па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> <milestone uni 
к срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад Мир 
 попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве 
а мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мо 
ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалости кра 
у неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запи 
 врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, најс 
би она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учини 
рате једног владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта  
 аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља  
около њга пластови сена са свију страна расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година,  
 необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не  
 волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb n="43" /> 
ри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p> 
амо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у ру 
 ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, што би највећа господа тела, само ако и 
У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је  
pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари покваре,  
војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод  
 повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су р 
орна ћурка извалила се на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одговара пурану: „Да  
под носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кр 
на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је то Ми 
старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно м 
осинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи б 
 ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп д 
обро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову посло 
 намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр 
S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Ка 
ом штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, извињаво је 
само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и ст 
"subSection" /> <pb n="35" /> <p>Вуково рђаво срде никако није могло опростити Мирку што је о р 
="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после овог„ добије М 
читељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дан 
 а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце —</p 
имировој кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и 
а било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко ј 
радан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије 
рпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни о 
м изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> <p>После тога помоли се старица Богу, окрену 
е с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква п 
е.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Дра 
p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав ку 
своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и с 
ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p 
 све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава,  
д оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уред 
ло да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је са 
 само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому.{S}  
добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у 
ио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрч 
, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је ис 
е ноге, поиздижу велике уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну  
лица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резотине сва 
орави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p>Дру 
отина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати 
<p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div ty 
де речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друк 
 <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом можда није право, што га је та 
ти немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђ 
ика.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но 
буднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из 
ј благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сирот 
казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — у 
трашимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити,  
е посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог  
реко очију, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи ис 
зати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац  
била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугав 
је на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, он још ни  
ротосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Малаксало  
<p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћо 
} Ал немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог 
е светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина варош 
<p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, б 
олача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбет 
ију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девој 
овек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о прото 
 Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> < 
 сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек  
брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта  
ћма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S 
мо говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро 
> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа од 
је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати 
 главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће. 
ава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд 
језик <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је  
аже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћер 
мам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невид 
ваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и  
о отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и  
вом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива бл 
n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чу 
ко и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он власт 
тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет М 
пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни  
 <p>Баћа Страшимиру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да 
ћ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n="121" /> ишчупат 
/p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— П 
p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај 
на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још  
ог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој т 
е требало на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли  
ирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће  
равио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше 
рдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ак 
S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама  
ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и рас 
 није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га одн 
S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба с 
а Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{ 
а сузом у оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако  
јке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86" /> млад господин 
 био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдо 
ко се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику  
вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може 
па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут зад 
 кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полага 
 сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: <foreign xml:lang="LA">dementiam cepit. </foreign 
о.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опрос 
крену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу не 
/p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно л 
 додијала.</p> <pb n="122" /> <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле 
а није, казаће навек на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та м 
ћ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти о 
огу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, 
лач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" />  
у на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> 
оји изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од ње 
и су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шум 
0" /> Главе, мрзише на Миркове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној оп 
рате. — Шта? продере се на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шиб 
 пљује.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив 
 нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба ни 
етка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> бо 
а, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко д 
, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те  
утра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи 
 неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика  
ивуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у 
 би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркв 
бару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> <milesto 
то је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, који је сад вла 
е чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо с 
у поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Ву 
е ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћ 
ављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер баци 
еданпут расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код к 
, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, к 
 булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук 
лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за бра 
епсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга зва 
дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се ка 
оглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, 
а говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад ј 
ести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечи 
, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="12 
суди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир доживио.{S} О 
.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови  
 господаре, неће ни народ мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје право 
ити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе робовати. 
Страшимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја ниса 
чан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говор 
 голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод  
ри сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, који 
ошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој 
његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а нов 
ико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрп 
ом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да засти 
јка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна 
мо требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је 
<p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј  
ал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који  
добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај цвета као финикс и св 
о луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго би 
 дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине о 
 девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку к 
 ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дет 
и мука опростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу привол 
оја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирко 
је.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила 
пели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу,  
су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, ве 
 био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> </div> <d 
и слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис 
и, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад зато в 
а оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију г 
<p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, неказуј му кос 
е пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди  
тком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела,  
{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да 
и лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који с 
ем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> </div> <div type="chapter" xm 
 ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор С 
<p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не  
остити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, тол 
м моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да ј 
а све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући,  
ка се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{ 
се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и 
а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе,  
ити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја ћу к 
 приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и ве 
винашце моје, најлепше и најпостојаније руво, што сам ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га н 
адо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као  
низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чип 
во, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађ 
ио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос ст 
кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута  
 два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо  
никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div type="chapter" xml 
ада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n="121" /> и 
 се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ће 
а и добри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се  
децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да никад н 
. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо начин 
је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још н 
а ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке марам 
растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уједаред 
унцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — 
ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад 
} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је год потребно.{S} Она је као и 
ожије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Хр 
ло, очи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — коса накострешила се - а 
веку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се  
Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме 
е дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита о 
пали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна суда.</p> <p 
 у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж ј 
и мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја ви 
{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, ко 
ране, као какви даму на променади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p 
творења света из ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све к 
ена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости 
рка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха 
кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого т 
ку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредно 
 чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње речи Стра 
м спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О 
л ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му 
тави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> 
стану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко 
паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменут 
је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да  
шо суда, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који их  
рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок 
његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост род 
код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тич 
ут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслу 
нања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у  
 ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као д 
ћ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти мате 
тови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож о 
је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој,  
е заповедити анђелима својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запне 
>Ништа овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћиј 
с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала 
јати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити 
кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред пр 
и мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је 
о па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти  
 воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле по 
шкињама наредила посао.{S} Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на 
ко се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb  
они од смрти чича Добренове свега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им 
Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчу 
и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мара 
, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вешта 
 поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је т 
киња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка,  
р ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збо 
м родитељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Он 
pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли 
ти ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори м 
ће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Сл 
о дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади и 
недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да 
тосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у па 
еп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чуј 
к, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — д 
чију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо 
стала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад  
исти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и опра 
не — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и 
иви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а 
сте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи мор 
ц говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, 
а Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил ј 
утра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру,  
истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Ми 
и палата, од створења света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко  
и отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом 
омагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.< 
 сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем 
о с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило 
ред, покојног Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, 
 с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика 
дужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштр 
и згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро  
 дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко 
ијом служитељи његови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшн 
љ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори н 
кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да к 
 божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре  
ио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад  
ица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму шк 
 псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац  
 Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећат 
<pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио,  
он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме 
попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, продера се црн 
о дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија  
оследак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаре 
ртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то ка 
еварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је  
кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остат 
селија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказивању једва да је  
 и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад  
не, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови  
има прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличиним брату у г 
ељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Господар Паја  
ртију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, дев 
е своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале м 
да пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог с 
га на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: 
е дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама о 
тра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они 
/p> <p>Пандури се прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред  
и добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују 
рузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче д 
а Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало  
суса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и  
 повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче који ли  
 Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло  
тила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с о 
.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог та 
ца није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је до 
но слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за служ 
аш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештен 
 и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S}  
у уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и к 
>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: <foreign xml:lang="LA">dem 
 мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш  
 </p> <p>Писар при растанку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти се 
, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе 
, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма 
ам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, д 
 ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослон 
своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, б 
</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S}  
ој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист  
о сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} 
и га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће ва 
а христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверуј 
бреновачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашуј 
о је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан ж 
 Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном 
а то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој кр 
} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко ј 
е колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> < 
, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо с 
е своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном  
Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа по 
 ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало 
азити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата в 
 ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља бр 
 <p>— Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што ј 
 двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на променади испод руке  
 да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами ре 
к му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И 
од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да 
д ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела  
 миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши ста 
 до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге 
ц.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се зака 
 пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да н 
и госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш  
ојника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад  
 <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар  
Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ 
 /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране млад 
обреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.< 
 надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлос 
ц купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта с 
т свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка,  
аш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жен 
 <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну 
љан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше м 
о у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер  
а затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће м 
и нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме го 
оже око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи 
ша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је  
ше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештени 
" /> <p>Ома тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгу 
в — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, 
ња строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава 
е милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук 
м жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му ј 
ва писмена са собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док в 
анице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком  
/> недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као  
о је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка,  
ка, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону светог Нико 
 Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред 
"50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће о 
ти, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем.</p> <p 
торију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у то 
у, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, 
Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшими 
се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те мол 
Добреновачки почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је  
одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров 
ри.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод 
, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све м 
да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно. 
еља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца о 
је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</ 
 а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му о 
 школи разговарали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал  
а; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад н 
да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, д 
о <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући до 
е није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чи 
го, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} 
дојиле.{S} Светина се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И о 
> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео, на прво је мес 
д истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p>  
ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему веша 
шћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичи 
тимо, теши нас са својим светим писмом, са својом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p>  
еће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његов 
ош пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, м 
 данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимч 
од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији да 
 је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Ми 
агиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Си 
ред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обит 
ика недобија новаца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора б 
јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња изв 
тели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, је 
p>Небо са свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима његовим, н 
говорише, да они немају никаква писмена са собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p>  
мила ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља о 
ли, није нашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рука 
Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућ 
га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — за 
а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир б 
> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нек 
тку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа  
од још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправе 
 последње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незна 
груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци 
е, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више трошити  
 нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави  
земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type=" 
 љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на  
луг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта 
тов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као л 
 као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су м 
} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а к 
ча Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисм 
а земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад му преко њи 
вој талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био ј 
Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све 
о се одједаред смирише.</p> <p>— Свлачи са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцт 
ади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече: ово су м 
баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то ре 
и</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним,  
ection" /> <p>Мирко се моро сада наново са својима опраштати.{S} Његови о том још ни снивали ни 
жијим, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да је В 
о знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису приметили да су туђин 
>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни ота 
у си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа —  
.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава м 
, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за  
ди, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са својом пословицом: благо он 
 закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир б 
ожије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере  
емораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ,  
руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко је 
ку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Ми 
> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, о 
ала.</p> <pb n="122" /> <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са св 
не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нем 
је бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на пс 
сти ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</ 
Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадав 
ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећа 
 вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрен 
сти музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спрем 
 тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што  
д се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други нем 
 ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. 
о, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као да му 
ва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S}  
ника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опаметити мого, што није Страшими 
гу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S}  
 са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама  
ољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа,  
рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му тр 
 узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње б 
— нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца неп 
 видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да  
го на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада отворене.</p> <p>Мирко 
ам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од ло 
ва срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, д 
 је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, 
 чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како  
се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала  
</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си 
ерали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћ 
 то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал  
ети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него  
 Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема 
итељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи,  
гу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што тов 
иш брате једног владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко  
 други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незабор 
главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтав 
ан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и 
 у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа 
д ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил  
о и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док  
он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, ме 
де, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ни 
н је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби  
.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки 
унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писм 
о нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш са 
а ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан  
 признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко род 
; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича  
 обукли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако ита 
ико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S}  
прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које 
адгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да  
 су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од см 
и сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа  
е кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земљ 
 а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији за 
везала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки  
ашимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Ад 
 у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем 
а да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то 
очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка —  
аца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читав 
је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје Ву 
ма ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у  
дног мог професора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса,  
д — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чок 
 свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p> 
булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснило, удари га још посљ 
адеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви глав 
 гријота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје ста 
е овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу њ 
Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на неср 
ри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слат 
ао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће пос 
и другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на пок 
агиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат 
у весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У ш 
же благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри 
 младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су  
д тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мор 
е није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се 
екле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца  
 Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајањ 
ена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родите 
 да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао 
ему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим 
кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више 
отговори добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се нигд 
 све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Да 
данпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг 
е за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ 
а матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благо 
чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за 
 ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила до недра 
.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна 
 како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да преповед 
ала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ов 
о теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго з 
ока ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега 
ћке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да 
мој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој 
хотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето с 
је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријате 
ј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, 
да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињ 
{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
д нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе. 
м сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим см 
ста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Б 
никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, с 
 колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још кад би 
о да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и покајати  
ио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на он 
ађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „Тако му и треб 
м младом господину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драги 
.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, јед 
е и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та 
рагиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, непл 
окојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Бог 
e unit="subSection" /> <p>Мирко се моро сада наново са својима опраштати.{S} Његови о том још н 
. </p> <pb n="116" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{ 
ир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пођ 
од</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.</p> <p>У Новом Саду </p> <p>Платонова штампарија, 1869.</p> </div> <pb 
т у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји  
ој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што  
чан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, пок 
 главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком о 
Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа  
слањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — како мучи ту сироту 
умама по горама и пустињама, као птице, сакривали су се синови светлости да истинога Бога славе 
кнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> < 
ем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из св 
ни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се у 
риликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад  
, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</ 
е непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом 
сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разгове 
је рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби к 
дан четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Доб 
 n="28" /> под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страшими 
ли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће ус 
 госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} 
ави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као как 
људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје до 
а Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе Обра 
га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов 
.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину,  
ича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мал 
у.</p> <p>Кад погледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и ис 
S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{S} Дик 
велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја  
та — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Кака 
пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква  
неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један трену 
е да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, 
 те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко он 
 оног одљуда — онај понор светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, о 
 — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав св 
и се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p>  
оли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спре 
у жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што н 
ро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други 
} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} С 
и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне ле 
није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, н 
ј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на 
диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милос 
уђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико ни о 
мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду 
о, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па  
, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, 
 — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није 
 запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а ка 
на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вр 
 овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку 
ти, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити,  
и лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за 
се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештеничк 
а сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе 
, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срди 
мо си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију,  
 терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мр 
"58" /> <pb n="59" /> <p>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве  
 у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је  
г осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пр 
умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n= 
ље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи,  
 покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде  
одитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и рад 
рила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговор 
рко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хо 
лепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости св 
н, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда  
 невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте  
оје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај ст 
та од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и не 
се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил над 
 девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натра 
тра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него 
кла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да 
него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се про 
{S} Нисам мото оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несара 
онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, д 
Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с п 
а моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и д 
врати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни 
 жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и  
да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак с 
чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа  
а у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору  
ови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди 
 отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пу 
штина, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то вел 
атити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није ум 
и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо 
} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? 
ећма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, 
ожије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је 
лаве, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу 
маћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској неј 
пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебу 
боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <p 
ирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што с 
 ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да с 
/p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш 
е усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спават 
пава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој б 
оји сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би 
итав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису су 
, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што 
оју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у 
а у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа 
; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш 
 волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам с 
} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која и 
ежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаи 
вци примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он  
 писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце уч 
јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами зна 
 вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невоз 
 вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном 
арој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а о 
?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја нем 
а, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу  
а да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type=" 
с своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе бољ 
и навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од м 
то је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје  
дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с до 
је, најлепше и најпостојаније руво, што сам ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га носита може 
ећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јо 
има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра 
адрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држ 
се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, 
 место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хо 
ру:</p> <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p 
 дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у си 
а је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио п 
е извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, к 
о очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div 
 било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу 
шком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће д 
омоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све друг 
Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки наднича 
рине очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више помагача има, што виш 
— далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и о 
ло, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онд 
н био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп пок 
{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути мора.</p> <milestone unit="subSe 
 лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечо 
да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?< 
ије тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>—  
ост да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко 
би тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p 
 знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, ви 
а си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само д 
 — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој б 
је, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами они кр 
 пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико  
p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та ни 
ом сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико кол 
 је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину н 
на тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га 
 створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако  
 <p>Чобани мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чека 
ко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без 
 онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни 
нису приметили да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као 
а он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> би  
еца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски шегрти позаборављали су своје безобразне 
ст! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очеш 
 у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је пл 
и крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које кло 
на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде  
 и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће ни наро 
м је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо  
ту ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — неверујте да прћија што ку 
 непријатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и приз 
волте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је ј 
редио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако 
 то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, од створења света до данас про 
 онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Др 
о твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.< 
ека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри љу 
p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте грешити  
ко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S}  
и покваре, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> < 
тере! утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица  
 није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" />  
арост.</p> <p>Радити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то заповести царске  
жба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака  
 никакве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин  
 се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p 
 у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твој 
и дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научи 
у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда ј 
е није требало на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су от 
ити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што  
ште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, М 
имиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет п 
 био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила ј 
мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана да 
 да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још па 
 и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S 
ици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ до 
атити, док се није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него шт 
 је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да 
л опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да н 
ћ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринц 
у тешка.{S} Он свога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега п 
Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је 
клопило је тешко црнило, белу светлост, само пред светим дверима, тиња тио у небеској светлости 
љубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а дру 
а ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, он 
го смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни  
ит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само  
на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за но 
 видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је ве 
о, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај цвета као финикс и све му се мно 
 му поштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очи 
рћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p>  
спи најсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што б 
 а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, как 
тици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од н 
за спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добрен 
амо ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и он 
</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „с 
рости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име  
рила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само та 
еће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунил 
ј ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како  
кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више помагача има, што више слугу и деце им 
е Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету —  
 је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ћ 
и на праг те проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така бо 
у пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и 
 сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.< 
S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозват 
ба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може 
вао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки госп 
ача, нерани радина ни марву, него прима само готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје н 
говим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер. 
, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови 
.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно друго све на бога  
 је изриком овај одговор:{S} Није доста само препоручивати се и позивати се на своју ваљаност,  
егова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да прим 
ост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо  
 ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и б 
н — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је 
трошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од немила 
че стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p 
 Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћет 
 он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жен 
pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попин 
ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупи 
прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу  
ја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да 
ре јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за з 
у кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича 
жност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел ва 
пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото  
шимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изглед 
год необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра с 
се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око  
е што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не смило 
емели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш 
е Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити  
нити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад не 
еса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из 
кренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судиј 
које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне с 
 их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрска 
е.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S 
не, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо 
то год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</ 
спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук  
ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад ст 
огањају правде ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жње 
а се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме  
аном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Ч 
може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому 
аш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја  
осније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је к 
е и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p> 
/p> <p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступ 
да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукополож 
 прћија стоји недодирнута.{S} На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина  
веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се у правду  
л није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који  
аве, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини не 
ужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n="109" /> владику,  
дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако  
опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се од 
анас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него 
едном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које  
мања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ра 
 поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па пробај само једно зрно з 
а бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, о 
њу.{S} Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је из 
 до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је  
оји би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд,  
ло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још 
и само у те твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш вид 
ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како с 
не, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, о 
је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани. 
, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па так 
њено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и  
:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Ми 
ад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погреш 
ју госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, какв 
 Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са сво 
 ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S 
и неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлинге 
 благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропа 
але школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се паметнији будне 
ова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више сват 
 те костурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{ 
какве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији умео казати, да су били 
раца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљ 
да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је посл 
те ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — неверуј 
ђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> < 
очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, ч 
дава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге  
вод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су н 
 ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти,  
мна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине мат 
ог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити 
 старце понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо  
постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p> < 
ећ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спровод истрч 
 страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега. 
стави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кос 
 да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с  
вуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно д 
а толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хекл 
па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди го 
би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, 
исам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мо 
а костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су  
о на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: шт 
 њу угледати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Цело 
> <p>Другог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у бого 
само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у  
, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак д 
руга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} К 
Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге.{S 
н био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се б 
да се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници г 
таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар кнеже, ја им 
регледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штогод је Мирко дик 
је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа  
је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе 
ћи дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао 
јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га М 
 Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек с 
ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем.</p> <p>— „Бољ 
право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још  
 хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Пи 
 нечастиви мора погинути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи пр 
само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Па 
га славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православља божија, ноћу су  
исује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи < 
пштина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> < 
рам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то 
p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш  
како овај крвник у највећем задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездуша 
, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче један,  
је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва го 
ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нест 
лепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопо 
боравио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1869 
је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров 
с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит ј 
езобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. </p> <p>Парохија Миркова тако  
 скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> 
 кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваља 
р и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо 
допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да  
на из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимиро 
давио — зар нису те сузе испричале теби сва страшила Страшимирова, него си још пустио, да се ро 
е како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел  
раг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p> 
је асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби де 
="chapter" xml:id="SRP18691_C14"> <head>Свадба Миркова.</head> <p>За три месеца свога учтељевањ 
="chapter" xml:id="SRP18691_C19"> <head>Свадба Миркове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1. 
 n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које к 
огли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики парови, као дане њиове нај 
ба код србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек онај немора главницу своје течевине окрњити, 
сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће  
 навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су л 
pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прод 
газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро призна 
 каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанска, ма небило ни једне куће с’  
цена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њ 
е окрњити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу вр 
ако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим ш 
.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вад 
 моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а м 
а се особито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто врем 
е Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју кр 
ма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана на 
 Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два  
два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор  
 род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије нег 
ош мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па 
ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар гла 
.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба божи 
7" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, 
ао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се  
лазила.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати своје им 
ијонице Богу принаша, устадоше, упалише сваки своју — звезду и сложно одговараше на јектенија,  
.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весе 
ећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мог 
рчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курј 
о напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, 
чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> <milestone unit="subSection" /> 
тељу у мртвачки сандук претвори.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’  
и је своје послове свршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепш 
} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми д 
вали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал  
а вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој 
је пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Бо 
што је свашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретни 
 је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха 
к срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни  
сподан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у  
 је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, 
} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје,  
ук није научио никог слушати, а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук  
на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, а 
ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устан 
ли све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је 
од га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" />  
ваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело 
загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће син 
 и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га 
је зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p> 
ро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јад 
од шатором велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи з 
лосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се би 
које као чедо слоге, највише благослова сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово  
S} На пошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића н 
куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани  
е:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n="121" /> ишчупати, који с 
траг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, кој 
и се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој си 
осподство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него у з 
 је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старијега.{S} Вук ниј 
 му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није  
 почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђ 
у.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зли 
огод забашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.< 
код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару 
 је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога 
 „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила н 
де добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу 
 сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војск 
p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је  
ово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра немисле.< 
учитељу напоклањали, да је мого стотину свата прочастити.</p> <pb n="95" /> <p>Паметни Добренов 
и „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеле 
д ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ник 
.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу,  
за села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врата Дра 
едијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, кад с 
и по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати 
} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војс 
аца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу,  
 се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Мла 
кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат с 
ра да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> 
чио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p> 
ало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по 
ме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су св 
твацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови српски — пустије су безобразне, који у по дана  
, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал ч 
ој радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкл 
ицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће с 
м све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на  
оженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Ми 
кати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал 
т спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p 
о?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима ништа друго није, него весело опело над имање 
као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњи 
к и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме као ота 
ину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском пле 
а оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спасо свог друга у мла 
де и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кући з 
идо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="32" /> д 
а, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће јед 
ојали — неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа С 
 терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико неп 
намоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.</p> <pb n="113" /> <p>О Б 
 празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преваре 
 писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, 
Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34 
е, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто 
ди моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал 
жи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S}  
зати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, к 
ња гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слу 
 четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле сил 
читав свет пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо,  
м учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће  
д попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир ш 
јој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје сагра 
о ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист посо. — Да бо 
и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана  
нпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку, зато што су му вр 
оворио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богосло 
стину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко  
а, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бо 
 ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји 
ољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко  
допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, м 
 све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S}  
 вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева 
лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа 
 му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом дру 
та лепше него <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бде 
уке христове разлива благодат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S}  
вце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима пи 
и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су  
збиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако зло 
 сутрадан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има,  
да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Бо 
{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији  
 шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гње 
следње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко 
храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије.{S 
тои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у на 
ва је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као  
в кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси  
дело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно. 
же му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се ј 
, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу 
ноге су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне женске 
 да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од пром 
је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је виш 
жје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва зап 
ње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај оп 
љи његови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, 
ва није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горет 
p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слага 
ва, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се  
и му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако 
д је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечуј 
ипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да  
 у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, д 
ј кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња чисти к 
етна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па бом 
в дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{ 
ва, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чу 
 остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, с 
ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те  
стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и зд 
 у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ра 
ди говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузр 
у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки по 
ко и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца 
мо које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу 
ачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао 
аиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мрт 
одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад ве 
ачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђав 
n" /> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти ч 
овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте оста 
 виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне до 
ца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стај 
све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није 
 како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар  
олко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па  
е стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити с 
еумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но з 
ко, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна 
вића служио, <pb n="106" /> остави овај све своје имање под тим условом, да његову жену као сво 
к се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно из 
кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="9 
д мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра  
{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да б 
година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држ 
ћу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упр 
имировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом 
о тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту  
решити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сест 
ко знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка в 
S} Добри Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомен 
реме долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озб 
на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ 
иркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо 
а грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већм 
 јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и покајати се. </p> <p>Суд зем 
кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Миркове отвор 
 жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица. 
поведају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом,  
о молитве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} 
<p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год 
е, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и  
.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су к 
у већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.< 
едо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је сва 
, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан  
, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан  
а и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног  
ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад  
зео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о  
су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па  
ашена од изненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао во 
 им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју  
а нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочек 
а по своме <pb n="25" /> доми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се 
е право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка 
на.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараш 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све се већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто  
но дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрештала, <pb n="39" /> 
оту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише в 
 пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево  
 он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ К 
аду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата бил 
аред, колко они од смрти чича Добренове свега преко руку преметли нису, а што им је најмилије б 
 — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, 
 Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија де 
ако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог 
д створове божије, име створитељево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је 
њу.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није 
ну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати 
и, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљ 
го неносим пред конзисторију, осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко се са 
жи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да ди 
јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути мора.</p> <mile 
а сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема н 
гословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први  
жија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборављ 
су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише као у  
 кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; поштуј старије,  
, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице мо 
следња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће 
е Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра  
дити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену авлија на 
се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим умилост 
бави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили. 
ља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{ 
 у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе  
 шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, н 
ва кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бад 
ији дао пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро —  
 страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра д 
одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загаз 
 тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, п 
, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, ј 
рња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим 
ле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти,  
него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Ник 
S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, а  
а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову 
 мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту зго 
ни молитвом божијом служитељи његови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свеча 
Колко се богатирски палата, од створења света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, ш 
а, само на једном престолу, од створења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај 
ебо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук 
Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо т 
шењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и њ 
једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гл 
 је највећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да  
 водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p 
олу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сиром 
p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута 
н би нам другчији дао пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се  
ледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је та 
ледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се  
е другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би другог  
сти, слабачко кандило и осветљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, 
S} То су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је та 
бом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја 
теник <pb n="104" /> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та велика  
у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div 
једно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер 
{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадго 
оде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радово  
возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа  
к је бденије највеличанственије.{S} Над светим распетијем, једва се отима слаба жишка да се у з 
 тешко црнило, белу светлост, само пред светим дверима, тиња тио у небеској светлости, слабачко 
реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опело права 
д за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са својом пословицом: благо оном, ко се  
 ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као 
 лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са свију крајева гласан ша 
 Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Ка 
, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи,  
шну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је т 
лађи за старијим, часни оци свештеници, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па 
мирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива благодат божија на све ве 
ли.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све 
није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно ори 
: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа, да на све 
бљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша 
ном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њем 
и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде у човек 
ка светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг 
ожијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост, само пред светим дверима, тиња тио у небеској 
њама, као птице, сакривали су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били  
ред светим дверима, тиња тио у небеској светлости, слабачко кандило и осветљава икону свете тро 
 ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то  
у неосуђено у служби вечерњој призивати свето и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи 
исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемо 
ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за цр 
ре памет одузме, па стога и није вредно световати таког човека; оставте зле, каже Христос, они  
е у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па  
 без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој 
 за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду у 
 је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} Кадго 
 ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад би 
у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо г 
адрилом.{S} У платно да наместити икону светог Николе, како избавља утопљенике, на јадрило горе 
 по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p 
а свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима његовим, неби оста 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носов 
не тужи — него оног одљуда — онај понор светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу зат 
ца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, ра 
зала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо 
ог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдар 
и.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div>  
ко ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом р 
ирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући његовој,  
> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова  
 Смерно српско коло, на очиглед читавом свету, скупило баш пред пароховом кућом своје лагане иг 
ти колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирко никад се није срдио, што,  
а.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре нег 
а нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку у 
 ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим с 
рише.</p> <p>— Свлачи са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко  
шчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он ј 
а како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу к 
> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, тра 
це понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са св 
а таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије,  
 погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам  
осо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина 
а знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту ј 
етити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то бо 
ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе 
е у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад ј 
 небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по ко 
ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, 
 Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице 
вци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добрено 
.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, 
> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами трш 
ред затвореним дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђе 
ом раскршћу стајао је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, а народ одго 
ашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане 
и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и 
 ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка,  
го.</p> <p>По причасном говорио је нови свештеник <pb n="104" /> придику.{S} У боже свети каква 
ако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још 
м измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</ 
та тешко у туђем свету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, 
жије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по читавом хра 
и кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пароховао добије бољу пар 
оже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
ће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај  
но кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дв 
 <p>Честити учитељ Добреновачки биће за свештеника произведен.</p> <p>Од варошана нико изосто н 
г.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а 
ја кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно  
 школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у  
а се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и пр 
 себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија,  
 да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка проглашује царство за невина, а конзис 
еоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то пост 
напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва добра парохија упра 
одине свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи дан није за 
о, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Ми 
е поседали млађи за старијим, часни оци свештеници, светла господа варошка и добри старци Добре 
рсканим принаша.{S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство 
шки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали, није на 
грао у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, 
 свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је 
 је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо твоја сестрица</p> <p> Драгиња.“</p> 
учитељу Добреновачком по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући 
празњено место код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добренов 
ад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном н 
бру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онај 
и још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, о 
 јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад сед 
 вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и ше 
нон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се  
— Шта је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штај 
ута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџиј 
 један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал 
ед гадан задај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n=" 
{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нет 
е куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто с 
ћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у св 
оју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S}  
 ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мир 
уђем свету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у ш 
а пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а 
он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уваже 
н у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се п 
и кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кр 
маћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па 
рећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, т 
</p> <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица признаше своје к 
а иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају тана 
 немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац 
ти — пусти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо 
з мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само 
девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, 
могу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедн 
док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад 
селије Драгиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко  
ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бел 
ба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит пр 
у сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, 
авно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо  
би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас 
иле.{S} Светина се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет 
 ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоц 
а ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од д 
још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна 
 да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко — н 
ило велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, т 
 с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући христијина.</p> <p>Црква нису они в 
ојас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га 
91_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добрен 
{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити код једног човека а 
припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен  
18691_C15"> <head>Боље добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се 
да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свил 
же навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас с 
 сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него 
 врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, париски шл 
и <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем об 
ебо са свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима његовим, неби 
оворио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа, да  
p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пак 
им, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука 
 свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ва 
 сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у пра 
 пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и б 
ни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му дост 
 своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега 
 вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду 
итеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина Добреновачка поноси 
 њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче  
апујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за  
„широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прав 
 укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> доби 
е да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из свег  
l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пуст 
 ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму њ 
, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се и 
а је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је дост 
аше невесту, да може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко 
рија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} С 
тра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p 
нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ћ 
у и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђ 
на, тако се одједаред смирише.</p> <p>— Свлачи са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрци 
краваљу приказана невести музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} До 
рку ово писамце много више казало, него сво онолико сестрино преповедање, казало му је да је ис 
а лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком провалијом спава, па га 
ас оче овог мучитеља оде, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да  
ко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је о 
је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели  
д и код врата спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је 
 двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то 
S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја  
 свашта допуштено употреби, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти 
који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више трошити нег 
несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик 
>Писар при растанку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова 
Свадба Миркова.</head> <p>За три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого  
ривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb  
 тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старијега.{S} Вук није научио никог слушати, а со 
за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио  
тај господин, него имати толико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} И 
к овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нем 
 иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с  
и Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је  
— превазишо.{S} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно 
 непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, па повика: „држ недај булдок“ 
ње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле с 
p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, помишљајућ 
а близу вароши, чисто се почела стидити свога простог одела, како ће смети казати, да је једног 
ава мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, само га је срце заболело онда, 
к варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим 
разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у оближњем месту, и бра 
ела пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке желећ 
ј школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и слав 
еновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ва 
ица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко 
ало, ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно 
овеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичиј 
е су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој б 
а, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, в 
змажен тај никад човек неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је  
нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — за 
ви.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново тр 
ећ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка прогл 
ити боктер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S}  
очело, од то доба почеле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се св 
једнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, који  
о брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљива срца,  
е корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупај 
еш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то  
 и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је 
гу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>В 
о.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди з 
да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме,  
букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно 
 и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, 
питаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код вла 
брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> <p>— Те 
од руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да 
 док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Доб 
 међу старешинама:{S} Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепото 
Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуг 
 удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, к 
, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p> 
међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се 
ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалиц 
а дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину дана пис 
 четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p 
ш од створења света из ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо 
роши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели 
је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада отворене.</p> <p 
учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је 
Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да 
у, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом —  
ро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништит 
асвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару О 
 боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде рече 
Науми да одмами чобане од стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одма 
о што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирн 
ијо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем кри 
д свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господ 
нас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукама, прева 
же бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{ 
јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вре 
 служио, <pb n="106" /> остави овај све своје имање под тим условом, да његову жену као своју м 
 је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљск 
 своме <pb n="25" /> доми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мог 
ез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још 
 квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је 
а.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој  
ати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај  
ти, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо био  
оје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој ни 
че имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па 
да, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклањ 
им рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде 
дгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили ка 
охију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> 
 гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“  
ивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није мог 
а јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенс 
бренов чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребр 
наест лопова.{S} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту ро 
у, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>С 
м на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојн 
ућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је  
, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, 
ан прочитавала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавал 
вати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумет 
 немојте тако говорити, немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} 
треба времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то 
се нако бунован усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо ми 
 на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке г 
заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! 
свету, скупило баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском крају, п 
век тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби од 
 на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје спремљено одело, па се онда богу помолио, а кад ј 
, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре 
а заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, 
ћини великој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им  
 дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</ 
добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост жел 
толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је 
огословију полазијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p>  
н неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од 
 ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело,  
еку главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину об 
а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да т 
ктове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сиромак 
рко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац м 
тавио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S 
оведити анђелима својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</ 
 сами шустерски шегрти позаборављали су своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Нико 
p> <p>О свадби тек онај немора главницу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, поред св 
огреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао  
ела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни тражио н 
 и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке св 
идила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месе 
о раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију 
оји силан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају  
ш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а незна 
на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — о 
Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро,  
 да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко 
ек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а који 
 а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са својом пословицом: благо оном, 
S} При тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ба 
они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ 
ш ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску 
 вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је год потребно.{S} Она је као и тргова 
 да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје жит 
 твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твоји 
ion" /> <p>Мирко се моро сада наново са својима опраштати.{S} Његови о том још ни снивали нису, 
аборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а 
тишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је  
 Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? п 
 ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање 
 руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, б 
ља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисн 
ту у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће о 
 така сина, надевале су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и 
и, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да 
 кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причестивши старицу, отишао  
д је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин 
 места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није прославијо.{S} То је воља божија,  
а, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора радити и непре 
о, теши нас са својим светим писмом, са својом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p> 
и свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — сре 
у штацију.{S} Са својим сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће 
 ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{S} Дика школи, а рад 
слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој ма 
суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад п 
еље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупи 
о је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови.{S}  
 мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство 
ије тео ал напослетку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се 
 само препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити н 
је рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано уст 
це тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако 
ђе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, ка 
е Богу принаша, устадоше, упалише сваки своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, која и 
S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је 
г младог српства, које у слави народној своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми ж 
.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа ру 
ање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити 
таву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је  
ирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоћ 
ачки, светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишт 
еста нема, право имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под аришт 
крију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у 
меће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p 
који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом у 
ље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво с 
 она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе  
е за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Мирко 
е страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек што св 
бренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу с 
ра забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга на 
а, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како му  
а тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред св 
нитеља православља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да из 
ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестр 
очи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, па повика: „држ  
у, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на 
није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, не 
ом, па мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно  
далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћ 
у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25" /> доми покаже му све своје благо.{S}  
, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} К 
/p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изго 
ву своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу 
е чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати 
на је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а 
очињали су честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што 
ретнији послови у највећој су се тишини свршавали.{S} Његове волове није требало на пут бичем и 
к био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живин 
навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу:  
им њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред к 
еља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа б 
 сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка проглашује царство за  
ћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ напред уживаше, к 
 усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„Кака 
 једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике  
а добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и д 
а се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p 
прави, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код јед 
ат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му 
о запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, 
испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будн 
г опет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар нећ 
ти моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> < 
ро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у с 
и, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога  
о патос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од к 
о смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто д 
/p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, поклопило је тешко црни 
кани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошивачу 
оши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и 
соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па 
н путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25" /> доми покаже му све своје б 
азбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, т 
хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе бра 
чи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ј 
здалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила поса 
лте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. < 
о је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће се додвори 
бо трудите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир 
 ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано 
а врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра  
се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал  
веније.{S} Над светим распетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред з 
јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће уч 
ек на трећу Страшимирову псовку, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дер 
а из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити д 
 незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђ 
уза, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је н 
дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био ко 
уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Б 
 ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са својом  
покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, 
едато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и < 
смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је о 
 има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p> 
акон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанск 
 газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ак 
ом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома  
еколко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код ц 
нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, 
егово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја  
 да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и не 
длазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца 
.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком сл 
е ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време  
данпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да  
друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући м 
већ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби пра 
и језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је говори 
како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод за 
 да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{ 
од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је њ 
шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа 
зо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.< 
олко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n="9 
ла Страшимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја н 
а је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> < 
, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, 
p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора у 
лко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал  
 одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да  
едио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога 
рал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а тво 
 мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе  
д препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави —  
јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се  
 а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак ди 
ла сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова  
 смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Ми 
спетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје п 
а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселил 
су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се ш 
 њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дера 
 се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но ј 
ла, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би т 
развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти нај 
латној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом можда није 
ад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће доб 
змисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте 
д је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кућ 
и на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред 
 уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што д 
и и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, ник 
му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после то 
е моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити м 
сле тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражи 
 <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена шим 
при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заор 
и умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, ниј 
 провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте о 
его моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да зна 
се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова пла 
е да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пал 
о да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остал 
> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још бр 
ука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „ево 
зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твога б 
звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад 
пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си з 
ка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад  
 би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук  
је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим гл 
д меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње 
онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, б 
лу само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, не 
би Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да с 
е цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже до 
 је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је  
неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега  
и Добреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће 
оспода себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала 
о, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам  
{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на  
икад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како  
е.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар он 
товарите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега 
ек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ног 
 Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, д 
што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре 
ису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Леб 
 викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p 
 мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре,  
 моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Та 
 примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали су д 
ума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засад 
 онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се неп 
, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на 
 ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, 
у овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се  
идиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући шт 
ре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетре 
еће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, ј 
 тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је бдениј 
- бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају је 
 и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да пл 
о окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — су 
веде мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му 
е.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме б 
 опаметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је  
на нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе,  
 питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек 
м, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђ 
о осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже  
шља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате  
дећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</p> <p>Коловођа  
шти, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разн 
ко звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дак 
е гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај ч 
чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и б 
запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега. 
епутација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко пону 
сти, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, 
га вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звери 
> уплашена од изненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показ 
ило, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију управо цару, да невиност Мирк 
ака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила крила па пуна блаженства о 
 И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још в 
пским.{S} Општина Добреновачка поносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све д 
д, после таковог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, 
шавиле па помодриле — коса накострешила се - авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито  
на година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлиј 
head> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина 
м</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да пок 
преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил бел 
 зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде р 
ју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла порад 
 обичаје старинске, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни 
же фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говор 
ука ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> </div> <div type=" 
у ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, 
 нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон напи 
 могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Д 
н, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то  
опати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непоз 
се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није м 
лада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нем 
иста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по 
а јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, а 
видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из кућ 
ала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат в 
 световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојиц 
а пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље  
г за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петл 
 колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел д 
а момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одку 
p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови з 
ч да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу 
одена, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и 
је дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио 
навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да 
удри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд  
ешљао, обукао своје спремљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је кот 
арац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. 
 бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им  
њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„ 
греју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети н 
ањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа про 
во које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противн 
 отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што вла 
века, ал опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више з 
ца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем 
.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера се црвенопостављени <pb n="101" /> господин, шибајући и 
ушкама.</p> <p>Стој антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је  
р не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та онај чести 
Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и г 
на овца несме црћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да с 
 да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће ј 
 што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногам 
 да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него д 
ге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у 
у, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те б 
година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{S} Мирко је сваке године у ис 
угава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташ 
обеди.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ неја 
 дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна г 
 даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S}  
осле боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопов 
послетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу  
а јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уједаред, после таковог лик 
ле, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком нап 
ле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти 
</p> <pb n="122" /> <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију  
је депутација на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да  
 краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђу 
p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, 
 он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се 
отму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину  
p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ 
н му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал  
ваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист 
S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење  
 те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам послед 
 сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то казат 
 рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи превуче с 
и би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла т 
гли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спров 
је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу 
 оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори д 
ог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем 
игро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с 
, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тиш 
еном у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си  
ного је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чуд 
а свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала  
огледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако 
ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одговори  
дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто  
аија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи  
бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио 
азумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил ту 
 тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да п 
е опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се д 
нда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је ма 
е нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата:  
едан десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штед 
ијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје избечи а  
 овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у 
 грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хо 
е си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд 
ђаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су про 
, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину  
праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S 
и, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време к 
едника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали 
је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали  
ка па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура неста 
, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окус 
сти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на л 
војка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као о 
ста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чис 
е збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.< 
p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то ра 
ом благом створењу доликовало, него кад се невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето на се 
 воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад  
обра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожало 
 се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb n="8 
 је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и 
 кућни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је лан 
 да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи: 
је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога се 
е је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошт 
г Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка скупила, да се до 
у борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је 
 најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом ли 
је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад  
итаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају 
авом свету.</p> <p>Послушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до шко 
р тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач  
па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и ти  
усти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место  
д ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам  
ако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његов 
омка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлил 
лова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном 
д је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре 
 као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је  
к неодржи казањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да поч 
ин је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и 
и највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му  
S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p> 
вена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацел 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Све се већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уват 
итељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а с 
 лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав 
 је свом другу у богословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано 
 се дотле уживало.{S} Привредити неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, 
тај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити 
ред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шу 
го.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, к 
до.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром пре 
 чедо моје, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм,  
ног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати  
 како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослањ 
е душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је 
ућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време пој 
о, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пак 
 све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро б 
синови божији нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да н 
а <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па ми 
ко чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умити — изјављујући тим богу да га 
па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у сла 
они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се  
.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма 
 стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој  
делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он 
е четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се  
ише се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да 
 још једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, не 
 да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Стр 
S} Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је 
колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; комшија који носи на пр 
очио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу и 
а удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у 
ша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере се узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела та 
е.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зве 
своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави кол 
n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се т 
 незаслужује.</p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{ 
" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир 
 и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која неслуша мат 
о данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, с 
е на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина н 
има, ал солдачки нема пардона, смилујте се милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад б 
век код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p>  
 у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији  
 досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече  
?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општин 
има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном чов 
ити, немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сва 
S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног 
о поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас,  
ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе  
>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прог 
же говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије 
ти земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div typ 
и земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из  
 — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се човек над 
мо додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, д 
 је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња  
иру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђели 
 Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће  
ежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног од 
оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочек 
ојом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најради 
к дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и 
адрма мртвачки сандук, по земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек  
подину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра прост 
ију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њ 
 зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели  
ар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дош 
н, невеште очи и поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем 
ци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до неве 
="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У 
 било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца није било, који се  
ра.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога муж 
 наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји наз 
<p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пре 
љи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, ра 
олику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал 
дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какв 
или — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100" / 
а сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке 
 ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ос 
 добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> < 
есец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит  
да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста 
д нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио 
веде у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се п 
ј би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак 
творности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — 
и свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један  
 би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни ло 
и, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје с 
го вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло  
вој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови 
ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није  
т, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доват 
о сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и труд 
 тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек —  
,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек,</l> <l>Поведи — поведи —</l> </quote> <pb n=" 
ју, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији  
ага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру де 
е већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си 
етиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо 
бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату у 
д кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали с 
 има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, н 
сни, на своје најгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb  
д се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчанима н 
ражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p 
а над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио 
 и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо,  
 се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење  
о и господство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству 
Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог 
опава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и с 
ведати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који о 
еник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <p 
сту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?< 
о по правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и вес 
затворила, ниједног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S}  
мају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу  
Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </div>  
 једног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего, и господин мо 
м него постаје, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би 
 мртвачки сандук претвори.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом  
 старац, на неколко столова понаслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један мо 
вода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била  
неш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовица нуди  
зује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер теш 
ува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —< 
S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} В 
у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи науч 
ет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопу 
авља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, 
p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рука нен 
небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога  
гослови редом.</p> <p>После тога помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, за знак да  
 ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плаш 
злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил  
ја од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце пода 
е час једном час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадав 
и неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чи 
рашимир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и п 
 пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад 
дговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више  
ад се разболеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шт 
 нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми  
акрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, проду 
pb n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко  
, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> <milestone unit="subSec 
ntiam cepit. </foreign>.</p> <p>Пандури се прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А  
 није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</ 
 ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p>  
аветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик  
дан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик  
н се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> <p>— Има 
вце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдин 
/p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали 
аспусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џако 
о, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чувај  
робље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџиј 
од по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом 
ица од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} 
ебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче једа 
а, бунца непрестано — пустиме Милице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — М 
а ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмав 
е узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову  
во гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по ти 
 отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и матер 
, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се 
Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко тако  
 доста само препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља мо 
говор:{S} Није доста само препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба 
 муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на гл 
љен све своје грехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке  
 да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu stoji 232 --> га не 
21" /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из з 
еси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли н 
шта непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, па повика: „држ недај булд 
камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је  
 да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на как 
.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глав 
оји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане 
го своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе 
 читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ ико 
.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: нем 
е несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће  
Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{ 
м, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знад 
реноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p 
ош једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело,  
а је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека  
ије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па пробај само једно  
 и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни 
рече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира 
ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло п 
ивити, ал судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да са 
аже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка за момка не 
ке. — Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, с 
 Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро  
и како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си наве 
сећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњ 
о, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је п 
р, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин у 
оји их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попр 
само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти траж 
било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од 
д каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево 
 кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати 
огами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко  
и немоме него милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће  
зен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у  
ст, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледат 
но одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и 
вице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора 
ле оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер 
да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тај 
е чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува 
е гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће  
> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце 
ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоште 
у стајао је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: пода 
и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи, која у стари Дунав ут 
е од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани 
 звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил 
љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то  
 мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест  
о се није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само марва и живина јела ј 
ло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би  
ина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поо 
 јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена 
ашљива старост.</p> <p>Радити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то заповест 
 прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у шк 
 вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и ника 
ешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшим 
него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње ко 
>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да  
бри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина,  
вање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати и 
појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко к 
и пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се м 
 кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, 
„на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, с 
 и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог д 
а <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари поквар 
е, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружев 
ад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару 
а већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сак 
ечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накарад 
бећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се отац обрадује п 
маћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, 
 мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна ин 
каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали смо толико, 
и, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи 
S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се  
р?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бац 
ита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад ви 
д је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила н 
ајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи 
ојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил наднича 
ју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби  
ела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се мо 
ма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{ 
, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости 
ми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од ну 
окисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> 
у недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећ 
и гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на к 
 њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако 
Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: та 
то би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код  
ер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина. 
то се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо 
 вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути мора.</p> <milestone unit 
, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва добра парохија упразни, мислише они, то је Мирк 
д једанпут у спавању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог свако 
 му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га ј 
 и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изне 
дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и 
пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаиј 
авој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није прославијо.{S} То је в 
 ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да свој 
о.{S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабе 
 да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд про 
и, никад свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, о 
, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер  
ега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се  
p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од ст 
како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p 
оља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви нап 
оје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј ку 
курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је  
Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и  
ане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте 
јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у чове 
 тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку  
ијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара  
само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпу 
казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко дос 
е два месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико нов 
<p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало  
а случаја владика недобија новаца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четв 
па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb  
по, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод 
>На сред простране алвије попине, попео се голем шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трп 
навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p>  
 вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није 
чува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела  
устио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје спремљено одело, па се онда б 
одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спр 
 омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p>  
е видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone  
обреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају 
 до плача нема само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S 
да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један 
нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод  
е договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, 
лећу.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра 
 мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи  
ва и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку доб 
Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се д 
огибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и 
м, са својом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p 
ната нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека 
новачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око шатор 
реба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног не 
м дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на кра 
жа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој по 
ма тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно зак 
тоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко  
 да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Мар 
 и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служитељи његови 
расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се пр 
м.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можд 
ог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киша и в 
еко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту ми 
огла видити ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо 
, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур? 
 рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одав 
дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они  
> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> 
о, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при 
 да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио зате 
ад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил ок 
ови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p> <p>То н 
ло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући  
лако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу прибл 
мамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укока 
 уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како 
 на команду каква строга капетана, тако се одједаред смирише.</p> <p>— Свлачи са себе ту одежду 
адују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио 
 чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га сме 
неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази п 
мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива благодат божија н 
 оштенила ово псето непослушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и о 
укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешн 
 Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад  
па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је о 
 а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио 
 било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се није најпре бо 
Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него постаје, па имал тај памети к 
 је мила србину своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда ка 
 је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, од створења света д 
 на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења света, подизало и руш 
 мати, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало т 
ирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи н 
р жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш 
 —</l> </quote> <pb n="114" /> <p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“  
milestone unit="subSection" /> <p>Мирко се моро сада наново са својима опраштати.{S} Његови о т 
од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који 
 брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је во 
живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском  
ection" /> <p>Малаксало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад зап 
<p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бел 
и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>К 
p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш 
незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онак 
ти господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави п 
е што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће  
и смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ јед 
одине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплаш 
.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руч 
у чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли  
вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке сам 
ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страш 
, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је сасви 
име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то 
и што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано 
е и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све он 
годат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је гово 
 срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује,  
то ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости 
о: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као  
н узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порци 
и крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, 
ено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p 
 <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога простог одела, како ће смети ка 
n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти  
обреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу 
држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди 
, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они 
 што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца б 
које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, које због понижења почасна писара  
пштина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који  
ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у 
ељ се обрадује доласку његовом, као што се отац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи,  
 такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан па 
и деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити неможе се готово ништа. 
на јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> бог 
 вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир 
ч, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p>  
 из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино  
ме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу 
адовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему мест 
реварио, повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче  
амо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S}  
 ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде 
— ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир мом 
> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} 
у.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију иска 
док — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, ка 
о уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиромака, племенит господин нуз просту дев 
 да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда 
тковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добрено 
ред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како  
сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{ 
е видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место  
азлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет 
стане, па нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко гл 
n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стра 
> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, 
 булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p>  
гљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмон 
илицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе поту 
чио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирк 
ало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учите 
ни дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, 
ти, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва 
при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које  
 ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећ 
д.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за  
е поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на 
ter" xml:id="SRP18691_C10"> <head>У злу се непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Мили 
ао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увла 
се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила 
 увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му 
ружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос 
вера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш н 
тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити д 
љан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n=" 
о као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренул 
 и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је ле 
 срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно х 
 а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! бу 
 праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо с 
ислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.</p> <pb 
је умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико ј 
 сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого д 
год <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пр 
ео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи п 
 изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат из 
ни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му 
жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од ме 
тње његова најмилији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душ 
је канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светски, ког 
 је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Ни 
и ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — ка 
о да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо  
и пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев 
к био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је ле 
и натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и 
ад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад  
а да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се е 
ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него 
од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснило, удари га још п 
наићи на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> <milestone unit="subSe 
сле тога помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет 
ов. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју 
ју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type="chapter 
er" xml:id="SRP18691_C9"> <head>У добру се непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам  
вета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на 
 кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар не 
да било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад тере 
ено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је  
их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У кос 
адики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису  
бар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добреновачком по вароши читале, сви 
и с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је 
 одговори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним басамацима силазили, да д 
е видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је ја 
је и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Прет 
још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој 
отле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могл 
 Добреновачком по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући отићи  
тидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свак 
ма и пустињама, као птице, сакривали су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо  
 свачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пун 
ином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење 
ог њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Ма 
азвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом 
.{S} Најтеретнији послови у највећој су се тишини свршавали.{S} Његове волове није требало на п 
 оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук баца 
ад нису приметили да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили  
ш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој в 
 од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопо 
и, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани што да су има 
и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући 
> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та 
ав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитељ 
и мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола 
омоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у 
 утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота 
ући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни ру 
које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако доб 
ји су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би  
а Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир 
о баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње п 
ођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде пр 
иње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у  
у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја 
а јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и ки 
а вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, 
и вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого,  
каза.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију 
е Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо  
 невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико  
 своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{ 
ди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p 
длазиле, дванајст сукања су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два ни 
о, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшн 
не се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци по 
е одједаред смирише.</p> <p>— Свлачи са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте п 
је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути мора.</p> <milestone unit="subSection" / 
 бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца каза 
ицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у сел 
ри га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде В 
у леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирк 
обови господаре, неће ни народ мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје  
ир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико господе, ко 
и „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида ру 
им претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује 
има:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји про 
 све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, коли 
будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо,  
ељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за аст 
вако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана о 
среће, говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја 
 Не синко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу 
ожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил конзистор 
ри од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ ов 
је да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, 
код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прсте 
а ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — неверујте да п 
па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, т 
 кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведочанством и св 
обани мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај дов 
овце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијен 
човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „ 
p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и ви 
 лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га опш 
теља.</p> <p>Матере Добреновачке желећи себи, така сина, надевале су на крштењу деци својој учи 
 да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драг 
ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одк 
рети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел  
а њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор ми 
шта испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p 
ће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, д 
ри навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од оног ш 
ав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најлепше  
тиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохо 
ја овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а 
 чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колик 
а, она је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него 
ле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску д 
 у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу т 
 проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и не 
чаријом забављав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — н 
ин путника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и до 
днесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаж 
ије. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ н 
је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу,  
е одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро отвара уста 
иколепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан старац, на неколко столова понасл 
бреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те упр 
љда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па 
 јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, и 
как један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које 
знаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш од 
л ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла 
 сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по  
ина, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дођ 
у порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је то само без у с 
е за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је  
и виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и вра 
допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни к 
 слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени;  
9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредит 
на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако  
но мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим не 
p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па о 
крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери  
овезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S}  
ружила гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стрижу —  
uote> <pb n="114" /> <p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени  
{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — 
гађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, 
 као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи 
 Шта заповедате слатка, медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чики 
але, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а  
нин ди у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног  
е сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке 
ри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас с 
обреновачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у  
ако јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек њ 
ирове слуге нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и 
арите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега ов 
ратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао 
<pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма д 
, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић  
корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ћ 
ашимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на се 
 зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, к 
 ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си  
је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лут 
 Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар прод 
пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењак 
"76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у  
ка гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расчупани.{S} Чело куће гомиле циг 
каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољ 
им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати. 
о кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да 
каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Дра 
, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће ра 
а није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, ко 
шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу 
 њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу  
ре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирк 
м ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зим 
рка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја слатка, да те 
 терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, сињи м 
иђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чич 
ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ вели 
 од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда бул 
стит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опро 
да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се  
низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет  
 кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег мо 
 никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим шко 
— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узет 
е, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на со 
 јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, 
лазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и 
ш сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, п 
дање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, што он најволије зна 
та паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке,  
уди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на с 
 глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је  
id="SRP18691_C19"> <head>Свадба Миркове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Септембар 1 
 казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> < 
е с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој по 
мце много више казало, него сво онолико сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му 
е што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово от 
и наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затв 
 још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је вол 
уди нам здрав, сви те поздрављамо твоја сестрица</p> <p> Драгиња.“</p> <p>У Драгињином писму би 
 — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој ње 
чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја у 
 бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Д 
дљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S}  
 жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а свато 
што су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво,  
е: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату око  
ло, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нис 
шће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства поми 
 „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто цр 
ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, па повика: „држ недај 
д кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то казати,  
и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из 
јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није т 
од добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, 
амештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госп 
сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу  
 /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, в 
е тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да ј 
вори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја сав 
па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Д 
сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на 
 од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, 
 дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут прев 
е гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује с 
о дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедат 
ви.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе  
губи душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је све 
једеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, н 
права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а  
ир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она 
 ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</ 
ао да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлач 
 црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и М 
 а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се  
ла.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Хајде коло, наоколо,</l> <l>Ви 
еповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један  
с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — в 
губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти не 
 па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајућ 
 бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Д 
и, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прсте 
 и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема 
ени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да 
b n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, не 
</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћ 
се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те 
 реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све 
оло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа ниј 
 па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ј 
е заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав вел 
оведан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав вел 
јс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љу 
а и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти д 
ној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала 
од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољи 
дио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који к 
но дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ј 
парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам 
моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко  
ити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако 
и си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли,  
 си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да т 
 сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бив 
лов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту 
 није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намер 
ла, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, 
ад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да глед 
љевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света сли 
чи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па  
нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад не 
/p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И  
ред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред ме 
 ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина  
аје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије  
од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си с 
његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лона 
реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весел 
а главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи 
ешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> 
 судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу к 
едан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> <p>—  
то јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и г 
ш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу т 
 на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да  
им, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опе 
ле теби сва страшила Страшимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим 
уду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био  
к.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче 
несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до  
жно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и 
ме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро ми 
си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал бом 
ко ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у д 
осјак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника ви 
а фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S 
луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још он 
еновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газ 
д је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене с 
и му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио 
ички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује,  
е фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје ја 
ватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па 
наш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, 
се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотрај 
еће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни  
одузети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb  
к Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скор 
две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти с 
 је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом  
ави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста, па му ме 
.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су с 
> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Стр 
од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.</p> <p>На  
е Добреновчани, по мраморним басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђа 
ка чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници  
само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страом запла 
ворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33"  
је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном нетре 
аму на променади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима 
на нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирк 
ишта из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцев 
d="SRP18691_C3"> <head>Какав отац такав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву  
да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још ни 
о, час цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што није тело гладно у кочине, час к 
 још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни 
руша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit="subSect 
} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" / 
ој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика  
аква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је 
 ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, ј 
привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те ду 
о она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. <pb n="74" /> — Т 
 уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина 
 што се отац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана вел 
p>Матере Добреновачке желећи себи, така сина, надевале су на крштењу деци својој учитељево име  
 лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је нај 
а Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је би 
.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су нева 
њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти п 
м да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се нас 
ори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам,  
ја има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Мили 
дан, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а не 
еди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен,  
дина забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да  
/p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одб 
благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се човек над је 
и пустињама, као птице, сакривали су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нис 
у путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, пов 
 и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој 
о, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића служио 
 у школу сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{ 
превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а  
, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао,  
 умро је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо нек 
>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат 
ке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима 
аде и патње његова најмилији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није М 
уза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође  
о просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две нез 
и.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у  
е благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући ник 
јем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко  
е у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да ш 
јота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинс 
толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме а 
89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка  
слави народној своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а наро 
 кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог,  
вио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: <foreign x 
спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде 
о, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господс 
 шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиромака, племенит господин нуз просту девојку, дична г 
сти узима вретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у б 
ту угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљива срца, толик 
ло па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање им 
ран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она  
ла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то 
, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан,  
ла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у с 
ренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па  
рко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко в 
и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња изди 
ротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако  
S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку ра 
д си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у трбу стати само ако  
 и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом го 
шо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиротој удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за 
поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је С 
 — том отрову Страшимиру — како мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како р 
ну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласо 
 луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет  
о па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p 
атворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више. 
па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети мож 
алосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај  
 је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу б 
газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема то 
 ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сат 
 неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиља 
дијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут мо 
ест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Око читаве куће има широк одн 
 </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: <foreign xml:lang= 
н био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само 
pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скак 
вска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора 
је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а о 
убијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а о 
, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац 
 брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом  
p>Девојке певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној  
вају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: па 
 а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере ви 
Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан 
ком моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво 
 дужи. </p> <p>Писар при растанку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево 
, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако милостиво преко  
о певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милиц 
тању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек ви 
 на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко тако — Та бо 
 Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове, чи 
о њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну приву 
агњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је 
исо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену в 
уче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори  
и, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по к 
ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила 
шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је се 
ица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и ника 
ки пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, к 
ица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} П 
зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се  
 радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заор 
и нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме  
 кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на  
нке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одби 
 зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први  
 се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви 
 /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја 
ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером ми 
к — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, вл 
 куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући христијина.</p> <p>Црква нису  
десет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не и 
д се после неколко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено 
 српско коло, на очиглед читавом свету, скупило баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S 
вет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из п 
 а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова же 
ћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, не 
ни.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро отвара уста своја  
} Над светим распетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним 
дверима, тиња тио у небеској светлости, слабачко кандило и осветљава икону свете тројице.</p> < 
/p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> < 
дили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће 
и.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="1 
ваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и трудити 
један ма који паметнији није то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка. 
 а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад 
су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од  
 што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми с 
у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, шт 
ле ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски вриса 
аш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бд 
је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стат 
о је врстан друг младог српства, које у слави народној своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко жи 
е божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, м 
ожије, име створитељево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело мога 
/> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка, ш 
а им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n="12" /> је час једном час другом го 
Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а д 
каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна к 
д незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, т 
 когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући н 
или, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.</p> <pb n= 
Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми  
дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{ 
м небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши 
прекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја 
 па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се он 
 дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и пис 
стра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене 
кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пур 
а, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код 
 деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији су  
о писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, је 
канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, 
 ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор 
ете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци  
е, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ  
 Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај 
века; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у 
е вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ис 
о највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом  
с, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и 
те зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти 
 поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се др 
 блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код о 
 пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S 
екају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије 
или, ту се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи  
 ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Б 
, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немо 
сњејшој конзисторији показало, ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи, ја неда 
тлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шумама по горама и п 
само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој  
ило, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Ву 
ша донесе новине.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадн 
одирнута.{S} На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи,  
ени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу се 
новом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благ 
 што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком народу донаша, у данаш 
велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију управо цару, да невин 
стадоше, упалише сваки своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срца  
ају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од 
доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио,  
 ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24 
био, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колк 
слу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица нам 
а се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, по 
S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има 
 роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два 
рећи. — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син  
ко и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они 
но у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће п 
нско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и  
чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег. 
 беснело наради — одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је  
нао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису приметили да су туђини,  
оживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд при 
 — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице. 
ажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису никад за његову трпезу селе, зар да се и ваш 
 најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чич 
</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадов 
 псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал  
 бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар см 
, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — 
чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страш 
а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели  
 дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио. 
ити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове за 
лу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шт 
ила је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злос 
само толико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на зем 
 сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов пос 
и трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и  
 није нашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама  
 цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије.{S} На 
 се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати свето и великолепно име оца н 
то српски врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак 
аните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кад 
тана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако 
ша у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркв 
 он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драг 
Снажнији људи обично пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред 
а момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча  
и, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у ц 
а православља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненад 
</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </d 
који је такође, код покојног Обрадовића служио, <pb n="106" /> остави овај све своје имање под  
 се спремају окрепљени молитвом божијом служитељи његови на света посо.{S} С кора доле све је т 
н, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био 
же и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил ово 
ва које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и нико нез 
само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то т 
а добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, него се задовољава са  
своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српс 
ете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, 
ечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало на д 
еће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од мили 
ога старијега.{S} Вук није научио никог слушати, а солдату свако заповеда Није прошло на месец  
О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака бл 
а није Чичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни т 
 све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак 
и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји руку тече им 
ува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Да 
а, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па ће  
ашимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај 
аже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женск 
еба језик <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха 
ет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик  
таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p> 
пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се није мого виш 
ештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати свето и вел 
те, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што 
ени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је 
чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер ниј 
о о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако нико није 
е звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још  
јака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је кур 
 је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте уп 
 очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, 
а ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и он 
 смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам кр 
 знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само 
чо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци ш 
анда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге  
качу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сват 
</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговор 
ма изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дет 
шла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу н 
нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке 
аопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има о 
аде уједаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>На 
 јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помол 
уке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чу 
о, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милиц 
 какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још нијед 
 конзисторију, осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намећ 
жу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи,  
 опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију сво 
ше да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом свету, скупило б 
иђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчини 
иђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразбира 
а и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, 
уд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на њег 
ла стидити свога простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" 
 прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мора 
{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дират 
г твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> 
тима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, 
неш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, са 
 трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут,  
ни свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја  
, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би 
јак, који месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страш 
 казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да својим  
накитити немоме него милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви;  
вим лупежима, ал солдачки нема пардона, смилујте се милостиви господине на моју невиност, ја ни 
tone unit="subSection" /> <p>Све се већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се п 
бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Ми 
аква строга капетана, тако се одједаред смирише.</p> <p>— Свлачи са себе ту одежду свету, поган 
е вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад  
наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипу 
робу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, 
ала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, т 
ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па 
ш ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од ка 
прасила, мачка омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш как 
мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за  
 ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само  
га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да 
ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, 
очеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути 
 ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може би 
шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке  
и испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се  
и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то си 
 Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ 
да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазари 
ош зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај цвета као фини 
 из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни општ 
ест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чи 
.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се бој 
е диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p> <p>Свак 
што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји чи 
ло толико новаца уједаред, колко они од смрти чича Добренове свега преко руку преметли нису, а  
робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојиц 
л спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, 
, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спр 
и избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> < 
 незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, опремте ме де 
<p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи п 
стим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смр 
де.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично пребдили су читаву службу, ал неја 
му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети  
, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буд 
сти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће 
овођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quote> <p>К 
ла отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава 
ном трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунов 
ак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани  
ојима опраштати.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казив 
д очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплаши 
ати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти к 
ију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљи 
е требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради 
у је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њем 
оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се м 
ве је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је 
/p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и д 
о душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио 
 страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p> 
 а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш п 
и неморате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се  
орише, да они немају никаква писмена са собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> <p> 
замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар ј 
л свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оно 
раш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, кој 
} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цар 
 тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје 
е су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се 
, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па на 
 ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S 
деро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у с 
, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ про 
посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом све ове д 
верове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом 
а.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до игр 
ели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађа 
е учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и неп 
 код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по  
ча Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко До 
те воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд 
уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично и п 
ајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек ув 
и те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито 
а њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигд 
му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју  
ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на 
 <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да н 
p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p>  
 сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепш 
обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештен 
ута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре  
д беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад 
онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говор 
у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу н 
га.{S} Вук није научио никог слушати, а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ 
да ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, смилујте се милостиви господине  
} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праве 
по и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S}  
, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мал 
 обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господара, уранил 
г нашао ди над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако кој 
ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на 
у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се б 
опови преко њи <pb n="18" /> пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце 
е не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, 
ати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ т 
да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробу 
 до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако треба 
че да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имањ 
вље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Вр 
 па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде,  
со усхитила, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да  
дом господару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То т 
 прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од п 
у, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га 
 је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су  
д си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог 
 дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, 
 кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди 
и начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде д 
ндук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би  
пшом намером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n="97" /> баш онда тај коре 
до свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук  
кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> <milest 
авницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и з 
</p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оплењени,  
ога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жал 
а за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака о 
те, да свашта допуштено употреби, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му д 
м писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написано било, а унутри стајало је ово 
е моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне вол 
, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата заже 
арове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на ст 
кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем. 
чкој школи, и данданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву 
шо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доц 
остурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било  
{S} Та прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се 
несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милости спрам мене, који до 
штуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч 
шао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да  
давде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам би 
ше, спрам мртва тела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један 
 тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата 
дне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао 
од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе с 
ко мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку поп 
ули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу напоклањали, да је м 
гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служитељи његови на 
 ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{ 
е тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> <p>Н 
ај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се  
и код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад не 
ујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли: из 
гама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје спремљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све  
p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, 
крену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљск 
бити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад  
/> <p>На првом раскршћу стајао је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику,  
ндук испречише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвено 
накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета,  
го држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђ 
г који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни 
ред авлије рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крило 
м. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S}  
nit="subSection" /> <p>Малаксало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште 
жбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестиди 
а собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био  
у главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло  
а, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, к 
ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да  
pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пословицу,  
дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!< 
и благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се  
ваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек онај немора 
о и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, о 
т шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{S}  
па девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за кој 
а тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стид 
емљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мора да пролију, 
 и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца 
ction" /> <pb n="35" /> <p>Вуково рђаво срде никако није могло опростити Мирку што је о распуст 
ла да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар т 
ту.</p> <p>Послушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоск 
олити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо ч 
ди.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја 
о, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од ка 
ам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, 
о никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно  
азати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <mil 
дитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко ј 
ија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће шт 
бу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадоше, упалише свак 
а један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној ру 
 падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пла 
и добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко да 
вљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово т 
иј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алвије попине, попео се голем шатор.{S}  
 и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљ 
ог што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p>  
одвести у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.< 
емога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га 
арац, на неколко столова понаслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчи 
ара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добрено 
ре и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног 
м и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирк 
м га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му  
н.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S}  
ваком које желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном стању.{S} Но није задовољан тај 
.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи м 
се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече, како 
е бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве  
е Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај ниј 
 Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, кој 
тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да је туђ 
о ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера раз 
и.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко за 
на шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради ру 
брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају? 
 Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре, он се  
ста ти и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зел 
мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави. 
у своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све 
кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом да п 
ко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај шт 
лијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и ми 
а.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала 
тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> </div> <div type="chap 
оје би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, 
ог српства, које у слави народној своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо  
: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спа 
сти дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка проглашује царс 
сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваља 
{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога мужа,  
 /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо 
ећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики парови, као дане њи 
ји ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови српски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину 
венске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и придала с 
а — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, кој 
ула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина Добреновачка поносила се двојако шњ 
p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима ништа друго није, него весело опело н 
омак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом свету, скупило баш пред 
вом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и намес 
рат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној своју срећу тражи.{S} Он 
ави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи 
ту дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе п 
 и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести 
маку делио, нађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видит 
 милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела у 
ти.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си  
још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи к 
 то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не 
ља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло св 
тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бо 
овараше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разговетно допира 
дар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за ви 
 и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу  
се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље з 
у од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невид 
, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући ниј 
„нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ног 
ајмилији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал 
 Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмил 
 вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Са 
 Он свога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро. 
аве.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче с 
мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћ 
ломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту штету чини  
 му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није мил 
ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кне 
госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div type="cha 
 кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се  
та лепше накитити немоме него милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени ми 
 успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на  
а дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку 
ност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата  
теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из ш 
ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалства.</p> <p 
 му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S}  
е, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно п 
тра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад с 
Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледат 
 су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао лику 
се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је сре 
о човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго,  
вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слу 
.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже о 
.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира 
гел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, св 
ем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он 
ком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу 
рашимирове њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура 
 већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S 
 прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{ 
 чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> 
друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој 
е, па узвишеним гласом потеши остављено стадо:{S} Немојте плакати браћо, немојте радити што нис 
у, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу,  
.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу 
 код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добренов 
 била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десет 
ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много 
ванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап мест 
чаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере О 
поља ништа није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb n="65" / 
есе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“  
ило чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и оч 
а Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S 
ије у молећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста само преп 
 /> <pb n="120" /> <p>На првом раскршћу стајао је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој  
аро и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, чи 
{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко с 
</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Хајде коло, наоколо,</l> <l>Вилов 
прву бразду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као  
то купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби мор 
м ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева 
књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, на 
 му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните. 
стим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд  
ља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставит 
шо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које  
а тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал са 
раво њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта т 
је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал  
алук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — К 
 — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук по 
пов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари В 
самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој бра 
алост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ п 
је у господству срећа него у задовољном стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво  
да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.< 
у своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна вре 
и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода ум 
 У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди 
о било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала 
 ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> ба 
јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко 
се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а  
замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па 
ног.{S} Овде онде седи по један немоћан старац, на неколко столова понаслањали се средовечни љу 
 Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испре 
надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а 
 поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро отвара уста своја и пази добро шт 
е жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, 
>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— 
Добреновачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте 
ет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мо 
е на послетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, 
моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћер 
 и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам 
 а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па  
 оном сваком јунаку, који неслуша свога старијега.{S} Вук није научио никог слушати, а солдату  
мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне л 
адили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n 
д попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фала  
упа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да  
ин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешк 
ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвар 
е редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свештеници, светла господа варошка  
оста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учи 
ирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се полако диже — ал кано 
од у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти  
лови редом.</p> <p>После тога помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је  
држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у св 
 својој парохији, и тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о п 
ту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше 
воје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обешењак ону артију, што ја  
 свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је с 
је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво. 
 је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{ 
а, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плак 
е — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Радити треба док се може, само радити — 
е рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О 
 је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб 
 лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради 
уге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато 
p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом,  
у читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су 
штеници, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се  
окаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се стари за 
село и све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки почињали су честитку Мирку с’ осмеј 
ла.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича  
њу мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгур 
ној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутр 
сиротињу.{S} Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што 
ко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; комшија који носи на прода 
о њему. — Па <pb n="91" /> што товарите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е мант 
а зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко 
а скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за  
 Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења света, подизало и рушило, ал небо је и данас т 
 се царева, само на једном престолу, од створења света до данас променуло, ал цар на небу је и  
ије ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке.</p> <p>К 
на ћелијски опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ј 
на дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо  
ну рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу доликовало, него кад се невином тичаријом заба 
радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а ше 
ад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било је оса 
творењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би 
 Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који 
ну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учинити нис 
ељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре свега научи слави 
 мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, 
 ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшим 
биђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се  
него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разб 
ве.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђ 
а.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен 
ра:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни  
 је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијет 
о, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p>  
а ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа дру 
о је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохиј 
посао.{S} Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа  
а и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско  
ца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није 
а растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из крвави ру 
јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице 
 n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весел 
о године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.< 
илостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и прав 
его постаје, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се 
г роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвал 
 већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога простог одела, како ће смети казати, да ј 
помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши би 
опе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући до 
брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја  
 и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако с 
S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се в 
 једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакр 
е смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти  
ир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Д 
раведна суда.</p> <p>Мирко и опет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити мора 
ити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана 
, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бе 
све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично чело 
е, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чин 
пропасти, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати таког човека; оставте зле 
ругог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена с 
прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове св 
њу диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још  
за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере се узверени кочијаш!{S} Панд 
о отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше г 
м и два четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквен 
а га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, к 
тину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владик 
пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И 
 који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом,  
д баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли ј 
дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S}  
<p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му ј 
 труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то ф 
ура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мир 
 последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћији само нађеш навек слово  
аслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо 
 је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечув 
ћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год к 
тосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти ве 
 паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има на 
жан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па са 
за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако  
је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са 
{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко 
рно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је ба 
 је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невес 
еди по један немоћан старац, на неколко столова понаслањали се средовечни људи а тек дигде стој 
ти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је мило 
аконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата прочастити.</p> <pb n="95" /> <p>Паметни  
S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши  
е Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; 
ко дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде и 
ију, који плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриск 
мила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стрижу — режу шњим 
д села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко фати о 
{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авли 
ета, а около њга пластови сена са свију страна расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет г 
ћма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна суда. 
не и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{ 
ш ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. 
дне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, ка 
се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу сврш 
 изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, 
овом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело 
аво држи, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећна жена није ни могла од боја  
е стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пу 
знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при р 
јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту м 
о зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1869 
да се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикуј 
 нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на с 
 што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет  
ио паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од немила до недрага пребија 
 је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Доб 
опљене ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија мир 
оли се старица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и засп 
“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одговара пура 
ан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у 
гове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, н 
 чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлаз 
а; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако ј 
о — зар нису те сузе испричале теби сва страшила Страшимирова, него си још пустио, да се рог не 
 би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа Стра 
ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато  
чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добрен 
чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да 
 па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га  
једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да доз 
ећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир.</p> <p>Џакови — одговара жена.</p> <p>— Та з 
е сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— 
его је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и дв 
г амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на поштена чов 
а продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на  
и пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло  
ича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову ку 
 камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо,  
ћи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и  
добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то у 
обреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О п 
новац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадовића од н 
ко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до но 
 калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па т 
ише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, него л 
<milestone unit="subSection" /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су др 
н испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно п 
ико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла 
шта важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Ву 
е утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио 
е мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га он 
ном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} 
да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог  
 је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука неста 
живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле 
је ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, мо 
 <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла,  
ли, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је у 
 може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто сп 
 зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под 
 чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича  
зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада отв 
ије Страшимира опаметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако ка 
 вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуг 
шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газд 
да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, 
и отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо  
жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена м 
к.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зн 
 нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја ка 
 — Шта? продере се на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Доб 
кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курја 
ни.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Ст 
а Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње 
шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добрен 
 Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми 
у криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је С 
ав отац такав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади М 
а од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком ата 
 и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињс 
к се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица саст 
 Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је о 
и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опаметити мого, што није Страшимир уза се и  
аћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је  
који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Стр 
и очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и и 
кало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није м 
/p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Види 
под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p> <p> 
гњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што није тело гладно у к 
да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</ 
н човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чо 
p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и св 
 се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле. —  
ам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну се Мир 
је чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb n="3 
еговим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кривио ниј 
ису те сузе испричале теби сва страшила Страшимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог  
укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал ј 
нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо д 
и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назим 
ути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису никад за његову трпезу селе, за 
.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се 
. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије,  
{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне удар 
а своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећ 
RP18691_C2"> <head>Како је на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт часа од чича Добр 
г што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, морали су  
еновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то  
ело у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Ст 
, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Ник 
у навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменул 
једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{S} Ку 
та има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујеред га 
оред њега, кревету прође — тек на трећу Страшимирову псовку, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, ш 
> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету про 
јко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из с 
 извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли  
ију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како с 
 ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да ба 
ље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи, да н 
се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — како мучи ту сироту жену — никад му чист п 
ор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та п 
— У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то н 
“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетив 
господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљ 
ле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица  
ир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил 
д је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p>  
у лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, 
смо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царство бо 
пио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шест 
 Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, д 
кад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе х 
е грешници тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трај 
ово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте  
воје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S 
лели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати 
на стражње ноге, поиздижу велике уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, дашто п 
е побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, 
ога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било  
им замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави леђи у ш 
је помагати него убијати, подизати него строваљивати.</p> <p>Добреновчани нису имали обичај, да 
е.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штеди 
стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред смирише.</p> <p>— Св 
орен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако т 
није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо и 
, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његов 
широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простр 
та, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину нап 
ко год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо  
је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није н 
 је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко 
p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је в 
иркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај назв 
а они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доц 
толико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разг 
 кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај  
а кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео  
пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар 
 онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад т 
ичије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби 
да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{ 
 себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок  
ама поступао да никад нису приметили да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће п 
ви — одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у 
Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели. 
мивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво  
ца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук с 
але му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више д 
и око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узај 
ашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати. 
> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуциб 
{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са  
а писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма о 
 <pb n="62" /> <p>Другог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је 
о, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, с 
 тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и 
ини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону  
у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим то 
упе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им ј 
иво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи св 
>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло  
у се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга стар 
зволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на про 
прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одгов 
осле мало преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра 
 траје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, 
ве их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У  
ва им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пут 
јно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, тол 
 ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше  
 владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још ни 
имир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>С 
га учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде. 
ити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук  
л му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж 
нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају 
га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је  
ку, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добре 
ротерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну 
 плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет  
 немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те б 
ог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који су јо 
 једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам з 
е Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су пове 
о грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деве 
 добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добреновачком по вароши читале,  
/p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту не 
вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да 
ги и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешк 
су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен мома 
ђе, одговори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним басамацима силазили, д 
и су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду  
па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот,  
 би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца свој 
 може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму 
е је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је 
емол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост 
ћу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа 
пати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво ме 
је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није бил 
ај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад 
егује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} П 
он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у чита 
S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то 
 </p> <p>Многи сватови српски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију в 
руго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шт 
 јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи општинско право, зато га они и 
рад, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбиј 
овачке желећи себи, така сина, надевале су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Д 
нидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недо 
шимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он  
његовој, сиротој удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добр 
е дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати м 
то није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а 
ена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Д 
ут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпу 
 ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити 
де, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада  
ељу Добреновачком по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући оти 
 није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у  
је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађ 
ути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умак 
укла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад  
ка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— 
ли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговор 
 ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам до 
 ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горе 
 неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме тр 
а, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су непра 
 невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у нек 
и су се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе д 
његова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више с 
 нашо суда, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који  
асење они који путију, који плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко пад 
ова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал 
д видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко м 
 седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је сла 
на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер к 
н ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи прол 
осподству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго  
 ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому др 
 добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
лом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је с 
мље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђуј 
 А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ов 
е стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе с 
стали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљен 
цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад б 
 брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љ 
 честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку  
орама и пустињама, као птице, сакривали су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни та 
 ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одго 
свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме 
влењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој 
 варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица пр 
атови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здр 
попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царс 
} И сами шустерски шегрти позаборављали су своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Н 
а прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штогод је Мирко  
n="95" /> <p>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви  
S} Честити старци Добреновачки почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са суза 
у у свачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је  
ова учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сам 
м сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то друж 
S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="18" /> пуцати оне спавају — к 
 прва.{S} Снажнији људи обично пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајви 
ну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изрик 
, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} О 
 и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја 
 због њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} 
мим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму  
 мора погинути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио н 
ј назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно ду 
ас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на оно ш 
 остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чич 
ни немају никаква писмена са собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда пр 
 човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ћ 
та о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негин 
 што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им свој 
нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан  
шли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла ви 
 Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољ 
осо.{S} Најтеретнији послови у највећој су се тишини свршавали.{S} Његове волове није требало н 
а само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и св 
л се проневаљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, најви 
ише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећ 
чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад 
ећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук б 
ога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње Страшимирове њиве, стали, а  
оја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао зд 
у за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батин 
оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо прева 
 теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пал 
никад нису приметили да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и ради 
да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично пребди 
 шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} 
ије укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> д 
јвеселије Драгиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мир 
 господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак иза 
 који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном 
ну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио гос 
веде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је 
ра на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на кол 
 ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници мало 
рко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила,  
су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити м 
што се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину сва 
 Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја  
жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могл 
као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, 
ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако 
о, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики  
 нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, 
 распростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја нем 
 доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит 
аво у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пи 
 смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти  
нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говор 
 —</l> <l>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> </ 
а.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, 
 кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн  
 а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он мо 
што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан ст 
чињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир н 
ати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог ч 
длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, 
<pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим сином,  
ква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и  
о том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, 
лили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани што да су  
а баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока  
м шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, ко 
</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац,  
пце по његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу т 
 пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> 
ожија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи 
ма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледа 
ве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе к 
е давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, та 
 и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вра 
а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се да 
</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле.  
, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за изврши 
јоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише к 
у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешт 
ма очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене. 
редити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењ 
р једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су 
н, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у 
ју.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном  
Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову стра 
тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке ма 
ма у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде с 
 толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, ле 
неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасм 
ге од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бит 
мож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби 
се, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — 
Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, м 
а да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико м 
рена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и де 
м осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, т 
вораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди се брај 
 издржати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ом 
} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зат 
вог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је 
ароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију уп 
д ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у  
да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за ве 
ије само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па сам писо су 
биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки 
е грехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, гово 
жиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљедство и лицем  
у Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту ро 
е, пуне камења за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стане стишавати: — Немојте бр 
непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више  
 јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу о 
ко људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем  
лугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали 
пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на в 
.</p> <p>— Није канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор 
 кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај тр 
још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радо 
судио него канон.</p> <p>— Није канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљ 
{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега пр 
апитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те убити ил о 
шала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим умилостивити, ал суд 
ског већ неможеш ничим умилостивити, ал судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу  
аме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је о 
обро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па би на 
а нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} А 
ичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се 
и.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си нај 
 ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откинити.{S} 
тишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица признаше с 
127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та,  
 Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њег 
="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у њ 
 мото оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} С 
 а конзисторију укорава ради пристрасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била 
а мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би 
бри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је 
 мила србину своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад з 
војко, мучи неплачи нерони суза, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она 
лачи Драга девојко, мучи неплачи нерони суза, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неут 
 Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа при 
оваца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак влад 
ије.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72"  
сти својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти прав 
 духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши остављено стадо:{S} Не 
м и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад г 
и, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потек 
а, бризне плакати.</p> <p>Писара ражале сузе девојачке. — Немој плакати лепа девојко, небој се  
шко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га теши 
роћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи н 
е у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва страшила Страшимирова, него си  
ћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би 
пет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије  
</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уједаред, после  
е, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико  
ш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином 
овој, сиротој удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра д 
знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а 
 људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји 
ве превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест 
у ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на себе а толико остало је на рафу,  
г ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла 
е, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиш 
као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе б 
 то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским  
 са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба н 
а једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ник 
 растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори с 
ушегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец да 
дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </ 
к спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице ма 
ко срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал 
stone unit="subSection" /> <p>Малаксало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки планина на  
љени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а у 
и и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као икон 
се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на виго 
има силазили, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће  
трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио и 
ко више осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се не 
аграду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло р 
к напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексутра разбио једном нос,  
, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се наве 
ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{ 
 n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас је 
а ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на 
ко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Доб 
 је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је д 
увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и с 
 који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увре 
ти, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу 
породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је св 
 вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла ору 
туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S 
и и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого  
како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетк 
 а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да 
зна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да 
еш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом па и М 
аш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа д 
рашимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже 
а испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који св 
ћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дуж 
једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Ч 
а, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говор 
, ти си навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод  
ио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби  
ад нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста  
а ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да дру 
.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кри 
да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађан 
 се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, как 
 иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n="121" /> ишчупати, кој 
о.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону 
к.{S} Путнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана 
нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, г 
} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, п 
упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S 
ети каква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обигр 
, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанк 
емо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је  
о! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жит 
 почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учин 
ћи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ 
о обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна 
душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду сам 
ала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он ме 
 <p>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет 
 <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, в 
ће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко 
 пута. </p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се  
31" /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молт 
 други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добреноваца, што немогу људи да 
у избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако  
/p> <p>Џакови — одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које 
 досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни б 
оче Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у о 
г да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, к 
, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.< 
 се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSecti 
 је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p>  
 каква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла 
ра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестр 
 да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спава 
 жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је 
{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло пот 
 неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, н 
да врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се каз 
 чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курја 
та је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се ов 
јици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који  
ђице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кад 
бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Стра 
 неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све  
мрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећи још н 
.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе В 
да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича 
и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно 
од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко  
е благо оном, који се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато 
види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какв 
, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дакле, о 
 дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равни 
е само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а бла 
, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрн 
 бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с  
ј је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер з 
у да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ  
дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија пр 
сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.</p> <p>— Све боље 
ио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} О 
е милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га 
 — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обеше 
е и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурн 
 /> <p>Туђина кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се нос 
ола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећ 
со, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет ј 
авио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и  
 подмладак свој, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи 
д себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вешта 
амтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, н 
рли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S}  
, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има 
S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и  
ад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па к 
еког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал 
даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> недобиј 
сподин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда  
сти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који с 
 на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет д 
ен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству 
да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је то онај ис 
маћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал о 
ијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p> 
му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како ј 
и светог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије. 
у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви д 
који постаје господин, неби воло небити тај господин, него имати толико асне од свога имања кол 
и женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је пр 
ебо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш 
нероди господином него постаје, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја 
ку смоква родила.{S} Само које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на ди 
 задовољном стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недоб 
обро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, никад свој господар неће бит 
и пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, 
пет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, што на госпо 
>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па сам пис 
се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две к 
— па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај в 
ас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, 
 него паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много  
 ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбре 
p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стај 
овом младом господару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка. 
ву није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о в 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуг 
е сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме 
Невини Добреновчани нису разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одг 
јпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан,  
о ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бу 
 богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је 
еже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S 
 овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја 
е, мрзише на Миркове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за у 
собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком  
/p> <p>Матере Добреновачке желећи себи, така сина, надевале су на крштењу деци својој учитељево 
а баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да н 
свет унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели од чуда, ни 
unit="subSection" /> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} 
{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, отвара се место 
броту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи  
авље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити 
е, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како 
о срце, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све 
љи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је к 
и, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запит 
, што су тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио 
госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад чове 
није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> 
 xml:id="SRP18691_C3"> <head>Какав отац такав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у 
ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо  
 него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема н 
с и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек  
бразу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша ма 
ше звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од чов 
а пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа —  
кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира 
ао у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати н 
 носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити 
Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако 
ло мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је з 
и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред смирише.</p> <p>— Свлачи са себе ту о 
е Обрадовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду  
пусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу  
 молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја о 
и никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга об 
ако су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неполож 
и обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто до 
 би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирк 
не, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен дево 
 памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме  
ог блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који 
а ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Мил 
 и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван ш 
наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да јо 
осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да  
о, ударио би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} С 
 Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Г 
 посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, као кад време зас 
акала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта  
ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није г 
о с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је  
ра доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит п 
рашимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта  
ад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да  
утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти којекакви  
 а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то оп 
 би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за ре 
мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива благодат бож 
е, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде до 
 им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна к 
здирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж ј 
рај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и јасно пови 
 се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Н 
{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосн 
ад је оштенила ово псето непослушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја с 
азлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две 
даред постаде нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} 
; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је кој 
е одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба уст 
ља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге  
јевској цркви. </p> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, њег 
остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му  
да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да 
 живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, 
исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и покајати се. < 
и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опрос 
е Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толик 
имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији 
ел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу нађе нев 
 срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у ва 
тар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненам 
мрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час с 
сагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у ми 
 мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда та 
а, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад  
лила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар 
е ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедк 
е неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе 
е то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да с 
па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда у 
ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се  
.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S}  
је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p 
н, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да му  
трополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће с 
чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо је 
, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да св 
 опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно 
ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“  
 добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису приметили да су  
ви на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, као ка 
т тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац. 
т тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, 
се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, ни 
 нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у 
у њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра 
рашимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио  
напред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се  
су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен путник, зар се м 
е тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а он 
ћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје душе, умирте се, п 
ена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честит 
 тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у лати 
имо је прека посла у својој парохији, и тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Ми 
ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} М 
е доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног О 
ати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гл 
зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је  
у.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
о нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му оп 
јући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у  
; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко н 
е полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послуша 
за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш у 
он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умо 
асмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти 
pb n="41" /> беснело наради — одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав  
уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <m 
ел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ј 
је мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети 
одмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, 
p>— Писмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, а 
андуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи зас 
оје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која неслуша материне опомене, ока ће све 
те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он  
р уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоћ 
ви се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да с 
о га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград нег 
те мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на  
онити с пута. </p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту,  
све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је по 
д хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <p 
чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ 
он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, који 
мо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је к 
</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће мо 
{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну шк 
и.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} На 
гова била.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти изба 
школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо у ш 
ти нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царст 
ан да се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје панд 
купо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на поштена човека, да му 
 плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што не 
е кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље 
тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му неза 
чењу свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осве 
треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако милостиво преко очију, оног што му је ово последње 
, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и 
е сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији 
ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправед 
а, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и т 
већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак 
ире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко < 
 још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како  
 а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници 
бољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила 
ада многа осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе  
е, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил  
збунула, незнаду шта то уједаред, после таковог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па 
дузме, па стога и није вредно световати таког човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе в 
 само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију ст 
езнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да  
био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића служио, <pb n="106" />  
и, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из њ 
 поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад  
га малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „воста 
ише од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу бе 
ко даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњ 
 тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветро 
у се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћ 
ристојностима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван шк 
ина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод 
еле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из дал 
а Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равнодуш 
и.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свак 
 да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, је 
д земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и 
да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што  
ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извешти 
ад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад 
S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за ч 
измар, овде попино девете пећке жарило, тамо опет покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мо 
} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, тамо опет 
 Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди ка 
ју, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јо 
и порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, што би највећа госп 
добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш,  
 ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине 
 видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није и 
како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мал 
цама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити 
тишо одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од гла 
дпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни  
ову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал  
уди ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустил 
је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу  
ло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде  
зима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, 
а вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за до 
утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више — 
 чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и в 
светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља прав 
 тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве  
ад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па 
ичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад ост 
разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто ј 
оје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S 
ава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још п 
мљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово 
 га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p> 
и сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мал 
ејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И е 
> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај да видим оће 
очијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а и 
 виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, 
и већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и  
 задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дв 
ства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдаш 
и нам гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јаг 
кола деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена 
н непокајеш, него се окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све  
рашимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отвор 
сна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјал 
четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко. 
 мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј  
ражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p> <p> 
, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства,  
дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало  
ам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам тво 
на гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо ј 
срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, на 
артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Госп 
 туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим же 
ори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаш 
> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо твоја сестрица</p> <p> Драгиња.“</p> <p>У Драгињином пи 
p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p>  
шем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ћ 
рима само готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак ц 
ње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам 
ива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањен 
био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а 
 наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипати, к 
о Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели 
орио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на 
треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело наради — одбеже ти тако чес 
, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш ма 
да своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој конзисториј 
 насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог 
 питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S 
едаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у  
а те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући ч 
а, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они с 
ће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те н 
него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду  
арио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате 
га оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, пра 
а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </ 
ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако милостиво преко очију, 
 ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па за 
дбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако о 
ти остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право. 
 како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, п 
брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро  
вати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај по 
Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у 
прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако ј 
 очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је да ј 
о проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на оч 
и Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се њ 
сенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље  
 кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом 
 његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили 
о написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мир 
 издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи в 
pb n="88" /> <p>О! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетк 
 Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не 
 сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Доб 
 говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди се б 
е дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав 
 /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори прав 
у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће д 
крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти 
овао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само зато. 
> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, 
а чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов нит 
е душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец 
, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа  
ја на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој пос 
осо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчиј 
ије умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био  
кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверил 
ложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе уч 
до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" 
ад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још бо 
кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај да  
 од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до  
ебоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с 
си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише 
pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у  
имиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе з 
таново, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог срп 
Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Др 
о, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да с 
резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави чит 
то спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} В 
ислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намаж 
сад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече јед 
дији који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље 
о, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко ве 
да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи  
го не донаша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! б 
и, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад 
 човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај До 
 Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под ц 
а би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми с 
 станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као 
ова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па 
дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо твоја сестрица</p> <p> Драгиња.“</p> <p> 
е је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хо 
> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш њ 
емо издржати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар 
 и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после 
ба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати,  
нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта 
хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Б 
ељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, к 
им да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја 
е право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце 
Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко х 
а се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, д 
мила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{ 
и чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати  
 рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли 
 ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још ниј 
и извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма њ 
} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши св 
ти, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место  
уд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало  
 било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а кол 
рева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти све 
до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напосле 
е се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од свој 
ику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си  
ни колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баир 
, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држ 
але незаслужује.</p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фал 
 и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет не 
ире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипати 
 мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају 
н је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва страшила Страшимирова, него  
на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело д 
оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да нем 
јни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра  
ове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, 
акараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто 
ити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92"  
е пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни 
лагим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мор 
име Милице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, ту 
с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој,  
што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, ј 
на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим  
 му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве 
его ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе  
ава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n=" 
ладики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те љу 
{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају сво 
еш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти коре 
 и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и сва 
уде зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{ 
 до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бо 
ји, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а т 
лако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p>  
о отварам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица је 
 волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S 
још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам каза 
ти се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав  
 мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипар 
quote> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l>  
навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији бу 
ћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} 
а би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети 
 Стој и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си 
b n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала 
да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Не 
} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чоб 
 сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег теб 
ја дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш 
Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у 
ек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треб 
ездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај само ту не 
скопаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире,  
>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето дај 
 запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати  
диш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у  
еће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тиц 
илу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва страшила Страшимирова, него си још пустио, да  
ад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није  
и. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мисл 
 милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани би 
шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на о 
почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ража 
овара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што 
већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је 
а погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба  
а дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки  
ави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете и 
мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — 
 видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, ш 
говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на  
диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком о 
ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те 
а неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек б 
е траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка за момк 
е, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати не 
 чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије.{S} Над светим распет 
уг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млад 
ко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје,  
 као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једв 
ало на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо к 
 погазили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — трза се, ми 
ла се - авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи  
 нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А 
рко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновч 
као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страшимирову псовку, одазва се жена.</p> < 
толова понаслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и 
а јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету 
д њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова 
м је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би 
сеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи 
е друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би б 
жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити 
трашимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Ву 
ањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови српски — пустије су б 
шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђав 
гано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса 
ну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав 
обрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да. 
србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек онај немора главницу своје течевине окрњити, који и 
е прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају ј 
памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је 
 мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома  
ре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило о 
ете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка  
 му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је би 
 нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе не 
њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо прид 
} Суд није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милости спрам мене, који досад никад ни 
 ратари покваре, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду. 
да онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доц 
е, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плач 
ило па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам  
 то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Д 
 њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стала, отп 
о је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим напл 
агињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај  
, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се о 
, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на друг 
лас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукава 
 — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100" /> < 
 рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку  
трела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдн 
е мало преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра да 
 дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал са 
Страшимиров син крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга  
 брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господс 
а ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више 
ио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milestone un 
з дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајк 
ини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, је 
ј, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су г 
ловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у к 
 је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирк 
ем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада 
Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја  
биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе 
 оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у 
и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" 
а нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је ка 
друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина  
већма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је  
129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им ј 
ме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На своју несрећу оде и 
и, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром 
 већ велик господин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да 
ку кућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал до 
сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће 
“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је 
ити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди ви 
ма, са знаменитошћу свога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> < 
раму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива благода 
ирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује 
јо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо с 
ц Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како 
 се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да 
p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, као  
ају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке,  
то нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести 
поштенијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити по 
} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио т 
еца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби с 
 ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки шко 
афале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегав 
е у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто  
па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад за 
ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> < 
подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, к 
 да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет к 
 много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и и 
ка била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад ј 
 умели у злу непоништити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и п 
 што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему 
м одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе 
ћ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као  
с смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељај 
се разболеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћ 
n="88" /> <p>О! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком  
ла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни слуш 
а брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој бр 
љуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете,  
ио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису прим 
ма наредила посао.{S} Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на поса 
О свадби тек онај немора главницу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, поред свака др 
само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са својом пословицом: 
спод мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо,  
је житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на пт 
> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се не 
 бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још ма 
 је у страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони  
ада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете  
е — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, н 
гова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, само га је срце з 
ад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову 
бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни  
 и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук 
сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако п 
квали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии  
 човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди,  
мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који  
та удовица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здра 
право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желил 
ар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по в 
ародној своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за ко 
колу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле  
бије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је нан 
с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одлас 
ика..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити свештеник и сви у  
p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још  
ањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још те 
 по читавом храму божијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост, само пред светим дверима,  
ати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старијега. 
 леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар  
а Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни  
ори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома ни 
у и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен б 
{S} Ништа овом добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростит 
је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи 
ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је 
илостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслуж 
у, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најп 
 толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано з 
ромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, та 
мучитеља оде, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе  
ја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо 
ирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш  
 он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио 
пут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете пр 
ле моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем  
ти дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја т 
устити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И т 
 дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те 
нко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се за 
, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошл 
терес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по  
 Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани д 
 воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, 
гани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда  
е чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ва 
и и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што  
гослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом ме 
ио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом на 
 смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би  
би би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсе 
ба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, 
алила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места не 
, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да г 
арод узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} 
еш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала  
Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паор 
новљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света  
 речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа,  
у кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оно 
а, нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад 
кве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти дец 
а.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— 
 напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узет 
и, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави 
 видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је бога 
дама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се п 
е поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p 
ети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала 
мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од ње 
 твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад ч 
нац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још је 
ректор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И  
све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго 
е мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи п 
испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред 
а.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— П 
непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим каже 
ој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор д 
 доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да  
о распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џ 
 у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син,  
га удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а  
је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, п 
ајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чув 
 па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметн 
дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац 
 нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да н 
ели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чич 
у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођа 
, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали јут 
мам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти 
атина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска 
о коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешча 
иси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил з 
недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџак 
е и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та  
илица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се бој 
дгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох 
 водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у варош 
 збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огл 
жеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити 
можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал пр 
што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се 
шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да  
 ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Ву 
е год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирко 
{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по  
 одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је пр 
аш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш н 
и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј  
зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио 
ећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, ш 
озница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа. 
 њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно  
онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти м 
 ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек м 
на, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичи 
веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, 
о даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчи 
/p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p 
 се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, што би највећа господа тела, само ак 
 Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта  
 страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по чита 
ош треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело наради — одбеже ти тако  
.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг 
детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се 
омоз БОГ, баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је  
е насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} 
па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и 
му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дан 
ичим те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошт 
кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оно 
бе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора —  
е <pb n="41" /> беснело наради — одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је пр 
што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени 
один, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је 
ма ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач ра 
згубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој  
 ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друг 
ко безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти  
 је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па пробај само једно зрн 
 — Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, свет 
</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио,  
ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење 
n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> 
е у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати. 
то ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту а 
а тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче ј 
вија, бунца непрестано — пустиме Милице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху  
заборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p> 
емаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би г 
Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо виш 
 Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти неч 
још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани ј 
n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и де 
ли од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само с 
лужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да 
 ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све сасл 
ски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни о 
зо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам 
мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ј 
 умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на ваш 
ш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако  
ад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећ 
а се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко  
о.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те  
е — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше  
жеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срце.{S}  
то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако к 
 шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p 
ам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је д 
ни једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може 
нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду 
, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудн 
а патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле,  
ишта моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство 
 ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веру 
вређен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један ара 
ијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш 
, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да је 
="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незна 
 му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја с 
 који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и  
 свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да нес 
трашимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћ 
оће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си. 
јпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе  
д свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад г 
а је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу о 
драво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по 
 нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост њег 
ме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен л 
е господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати 
окта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној 
г тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам 
раву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање 
> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту  
, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле 
најлепше и најпостојаније руво, што сам ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га носита можеш и  
 казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој от 
 мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне сво 
мљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чич 
, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза  
ога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> < 
зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње речи С 
ате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш 
S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ак 
ти.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне раз 
е да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>К 
сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да зн 
еже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Доб 
 га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и ма 
у, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого 
е није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.< 
дан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети 
се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштениј 
то бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна 
S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Послушни М 
нокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па  
 Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном л 
нути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог да 
ју добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{ 
ега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко  
т нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси,  
ајсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала 
мо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час св 
ује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да доби 
јбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p 
вући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело наради — одбеже т 
осљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар н 
пуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазн 
, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен 
а тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам  
о са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрош 
 Хајд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пр 
 <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone u 
о те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку,  
 ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толи 
 криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незасл 
а читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису 
а небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се чов 
ирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим  
 покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, г 
а што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да ј 
, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се  
 могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. 
каква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb n=" 
 нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <miles 
p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. —  
акопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да 
каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо је 
 се срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је неш 
<p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко та 
пре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено г 
и лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупи 
пи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— 
 се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> 
бина ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јес 
ога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно 
лабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Дец 
 света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, као кад вре 
атост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да ум 
> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> што дете научи да најпре име очино из 
и, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада  
новачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује р 
а с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути мора.</p> <milestone  
106" /> остави овај све своје имање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без 
љ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац ни 
о амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> <mil 
 ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог све 
е чим устане најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што ј 
с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.< 
b n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, ос 
колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p> 
p>— Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је  
.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће п 
/> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима ништа друго није, него весело опе 
ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да с 
ебеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил 
то добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради 
елу светлост, само пред светим дверима, тиња тио у небеској светлости, слабачко кандило и освет 
ветлост, само пред светим дверима, тиња тио у небеској светлости, слабачко кандило и осветљава  
све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у го 
ро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама  
о сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође ј 
ужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, ј 
о!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра пев 
творењу доликовало, него кад се невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, 
они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, д 
Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и д 
благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у шк 
. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос 
 очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срц 
ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код ма 
 зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште ш 
се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што на 
} Најтеретнији послови у највећој су се тишини свршавали.{S} Његове волове није требало на пут  
езде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, п 
ити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учини 
љаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без п 
 умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће ми 
екида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани ради 
То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти на 
о жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад с 
то би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист 
пши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она нер 
, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} 
рис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја  
који су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато  
 <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша 
милује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да д 
 за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и  
ра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напо 
ва добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богос 
им се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку 
и ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод напис 
 могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности, ал да хо 
ећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад 
ке, који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, ве 
ом од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени ср 
ад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и  
 интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младож 
е је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све 
о кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Б 
ај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „ 
е дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет то 
већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко 
равији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом ота 
рио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљив 
 и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, к 
ушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук  
авамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да ј 
 с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква 
и, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; 
в салаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{ 
о, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут  
, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, 
к у својој домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет ја 
уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, те 
ово доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митропо 
же се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} 
 кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су с 
oji 232 --> га неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намер 
кше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче пол 
управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па 
ба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, 
оже, само радити — то заповеди божије — то заповести царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои м 
Радити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то заповести царске незабрањују.{S 
Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко ј 
века ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Д 
уба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него,  
та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па 
, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{ 
е.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је свак 
 брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме,  
земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи, д 
рошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика иза 
 неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да о 
реба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти при 
шта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоће 
Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова н 
носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак. 
ло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће 
луге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити 
 <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг н 
рипомогло, ал обећање од поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање 
а мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло 
ави блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп ко 
 његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и 
лужује.</p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код 
акле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема 
, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мир 
ша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак 
имати — пусти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели  
</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парничару: неморају његови зато лопо 
ин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта. 
светљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је 
исоки дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучен 
а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то 
 час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе  
, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње ј 
лагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики 
то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме 
ека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле  
— ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита о 
вом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уједаред, после таковог ликовања бива, уватила се ма 
леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит шт 
ивот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје  
ене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и  
по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није каз 
ио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у  
д кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и д 
<p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити,  
њену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је 
ion" /> <pb n="68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и 
, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред 
је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Б 
"SRP18691_C5"> <head>Чини.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу 
<head>У добру се непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добренов 
се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи 
наду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме п 
рво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га  
арва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога,  
, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> 
у све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се још м 
ање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати не 
а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умив 
4" /> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка 
 деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она је н 
донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S 
алуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испрати 
аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан,  
 а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну 
оријо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да см 
е, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се 
 је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омацила 
ана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика чове 
агињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја сл 
че шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, 
 — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко?  
рави и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школ 
е цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја  
пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир.</p> <p>Џакови — одговара жена.</p 
ш држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет  
који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме кућ 
 неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшими 
, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, 
м салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> < 
седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шли 
 нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што  
но што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, јер  
ади очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци по 
ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гл 
 радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се 
елико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прут 
ега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што  
лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„ 
молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да 
а једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш 
а све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је ви 
научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви дру 
правиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће један  
сето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p 
то у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p 
до, ни мало мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није би 
не, будите један ма који паметнији није то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји разв 
чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе ја 
це — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас  
е протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Малакса 
латиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дет 
 ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неуми 
ади, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што друг 
<p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разум 
е у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се пати 
а ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гл 
вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку 
, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете  
е он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер 
кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео чове 
ко:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну 
смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо труди 
ана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу 
да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину го 
Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео шта 
ка ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће ј 
о човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па та 
олико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, о 
аже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје наве 
p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за он 
узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред  
езнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незн 
и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="8 
држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ак 
оворио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо  
је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде  
ити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’  
овори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од оно 
p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном 
и, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да неб 
ешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредн 
 недобија никакве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан  
ст, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, и 
с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас 
 давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оно 
итеља оде, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од  
го ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и  
 сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо 
о није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n= 
 иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога н 
еш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин ди 
 само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте  
па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал с 
 Преосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместит 
лимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно госп 
рко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимче 
а бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни с 
еговим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећ 
д ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непев 
пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у ш 
а је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и  
моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже ш 
 си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати  
трушнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо  
дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само 
мљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђе 
“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у мол 
јо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од немила до н 
остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепа 
не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет 
’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" /> < 
лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му  
, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном п 
 камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се  
ве ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак 
крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући,  
ом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, 
 био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S}  
и, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати јел д 
и.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса  
, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо 
виној радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку о 
 је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговор 
ји је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном не 
 и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на  
 јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да ски 
м на несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро с 
ђе. —</l> <l>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> 
ега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није  
благодат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је г 
оликим кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба 
ко ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони  
 отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист го 
 некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудго 
о да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. 
е, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оц 
управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду за собом ву 
 Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, 
новци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да х 
 богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распуст 
 које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Б 
ућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена 
 места ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Ови 
куша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта д 
 ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је 
крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди  
на писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад 
 добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку 
астави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, ш 
та тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више 
а си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирк 
 да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устал 
} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина ј 
тане, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови 
тра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног  
пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво 
ри мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се и 
л у кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може д 
рећег месеца по одласку његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с јед 
оцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој  
оје на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи,  
евиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече  
 дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га  
е Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жало 
гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, док  
да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут једн 
на.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то д 
nit="subSection" /> <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућиц 
 Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молил 
ма легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<fore 
 а онаји благослови редом.</p> <p>После тога помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, 
емогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, с 
а то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незн 
, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу  
е од детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бра 
раца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздра 
доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p> 
леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила 
а себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на  
агача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p 
уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каж 
авек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном н 
то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај 
Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је  
ами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добр 
едан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, к 
је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, к 
сто, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна 
 Млади Мирко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са В 
 језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још  
о, оног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива 
ection" /> <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи  
о, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је са 
ога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па  
 им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S 
огословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, није ни пра 
м.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био п 
лостан има српски свадби, које проклињу толики парови, као дане њиове најцрње несреће. </p> <pb 
е дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек је на у 
колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут ост 
есеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стот 
елио, нађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S}  
тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего 
мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац ј 
н држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристој 
 смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто 
слом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су 
 винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се 
 да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово  
ио. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложи 
, дванајст сукања су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дука 
уги опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па 
а мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све 
ош срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из кр 
мо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чист 
на, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како  
 излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — 
од себе господину подложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асне са 
шли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Кол 
го задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњани 
 бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је  
 под ариштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко  
а жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „К 
лости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији умео казати, да су били у варош 
вети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нис 
а бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије 
идио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место так 
лико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог  
 није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку ј 
чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе нећ 
ора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне,  
о никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи  
 она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележни 
е имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофал 
, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас  
 дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи 
би дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи не 
дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја с 
 било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и на 
би воло небити тај господин, него имати толико асне од свога имања колко има као господин од св 
д наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију  
умња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ пис 
д неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити 
 да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето немо 
еца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а  
крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне с 
 њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти чича Добрено 
ати, кад домаћица сама краде, онда само толико више помагача има, што више слугу и деце има, с  
ција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, што би највећа господа т 
ка док матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милости спрам  
ти, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S 
ила, мачка омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се 
који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је невинашце мој 
решње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћа 
у је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до п 
пусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, сву 
 се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео човек м 
с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног 
ј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — како мучи ту сироту жену — ника 
е му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо ским 
помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p>  
мо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су 
 је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу доликовало, него кад се невином тич 
 кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену авлија наопако 
ачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Ид 
аново са својима опраштати.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим пи 
 Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} К 
а у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе б 
рећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђ 
а сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој конзист 
 имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађа 
но лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је н 
л још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам  
ђа намигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па 
а натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком овај одгово 
Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="18" /> пуцати оне спавају — као  
 рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говор 
ристијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући 
 педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут тр 
е, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, б 
се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone unit="subSectio 
а: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћ 
 па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом 
злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакн 
рачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? 
а ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ уп 
ом речи свако добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож ожен 
е, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је њ 
уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шт 
лога се живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима св 
Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведочанство 
ко, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање дете 
ти.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо ви 
ства, које у слави народној своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о 
>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати мило 
је, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове т 
кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> 
, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд 
ваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи па 
и на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дош 
ти. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да 
га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, т 
, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.< 
 сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p> 
а каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права 
ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи 
се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по 
мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да 
ознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем,  
е, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је 
у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично пребдили  
чана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се  
м срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док с 
пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу 
рку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрме 
киме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета 
а, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и 
, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немоме него 
у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек. 
ит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас  
n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, 
 оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти оп 
ти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смрт 
рате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом 
о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људ 
идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду за соб 
и на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — сам 
раби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћ 
„востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанска времена, чедо моје, от 
ено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештен 
ве што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу уста 
<p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу н 
S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође ј 
 мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће се д 
се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{ 
о се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из ма 
о сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада 
е те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш ко 
ма главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је пра 
, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако милостиво  
 потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек и 
ати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се б 
, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који има само власт,  
атер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb n="56" /> <p 
о онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а т 
осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван 
дно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало  
 човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајм 
} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа  
уначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весел 
 младост вашљива старост.</p> <p>Радити треба док се може, само радити — то заповеди божије — т 
ати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је за 
 си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и  
аго оном, који се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, је 
том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом бр 
 за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и 
моли зло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме љу 
Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе за 
и и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве 
таију рођен, реће један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест  
 уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљд 
ле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци,  
S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет г 
p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незна 
кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма приј 
уђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа  
сти просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, 
 испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него шт 
 да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рп 
нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојн 
 мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко  
 <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу сврш 
без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41 
м ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја од 
ошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како  
ед највиши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг  
тишини свршавали.{S} Његове волове није требало на пут бичем истеривати, само реци, тек да се ч 
чке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а ов 
сти и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што 
"73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина пон 
ека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више оси 
ве, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виногр 
на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у т 
азна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га  
} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је  
реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаво 
амо да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и 
оћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Дра 
l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quote> <p>Коловођа намигну ок 
лаву одкинути.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи је 
дити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћ 
о, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја  
ао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она мо 
а воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="11 
ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем. 
слеђује очину парохију. <pb n="74" /> — Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију  
 само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на у 
му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} Ево тог писма:</p> 
ици двојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у  
 зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци с 
ла вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца ви 
м крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, к 
прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо  
еседе више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба божија слу 
е запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук 
први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана  
ар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир.</p 
а земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег 
неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страшимирову псовку, одазва се жена.</p> <p>— Шта 
ти, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусениц 
м царству потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад 
што сведе мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као  
на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито има 
, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су так 
14"> <head>Свадба Миркова.</head> <p>За три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико,  
обом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије  
 два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку свом, скине с прст 
старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да сврши 
о му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваре 
>Пут нечастиви мора погинути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне реч 
 веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало  
.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широ 
једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из ј 
а који носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад је чист по 
ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, п 
е узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на 
ио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, 
на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био,  
се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, 
а и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио 
 сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, 
лабачко кандило и осветљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мат 
 поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре 
злеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало ран 
ежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му 
у ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето 
а је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи ку 
а имања, па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, 
о се голем шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око т 
е био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсак 
трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свештеници 
оми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој мргодити.{S} Мргодење здраво  
pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпез 
ор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе поседали 
ће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југови 
ча Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му 
Страшимирове слуге нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и та 
о га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки нач 
ћеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n= 
ије било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село у шк 
ед пенџери сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђер 
му заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у купи труне, б 
 Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Око читаве куће има широк одник.{S}  
оћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни пребијен 
ан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Б 
удите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања 
 у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди  
{S} Пред пенџери сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи д 
/p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само 
ди без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необ 
плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге жив 
арицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ 
те ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Ми 
трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S}  
дости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди 
град, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг,  
иле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, је 
" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ва 
лашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које већма 
 мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пили 
 — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса. 
ћке жарило, тамо опет покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће 
 поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9"  
ад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали. 
, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро ш 
{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> бр 
 бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли 
у кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни 
орен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштв 
упају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једн 
кола у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље ал т 
мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у 
и, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако  
о је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш г 
би је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амб 
S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову с 
им тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке 
ра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, к 
 који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како  
ечи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а 
м има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице ид 
ко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без 
 се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како с 
у за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је  
в пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопље 
Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страши 
, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме  
веним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су са 
а себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништ 
отерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који поз 
била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благослови 
е а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, 
е неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу бати 
г учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо 
твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би ра 
 нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се 
ркву одвести у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђ 
/p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу с 
 већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом к 
ето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад 
едаред смирише.</p> <p>— Свлачи са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па зат 
рат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда г 
ста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико ра 
 да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, о 
 нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је свак 
уд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од 
с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нер 
ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ко 
ко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </div> <di 
ако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, он 
 ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагњ 
м ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад  
е <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући  
ка нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло 
ће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па 
о вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде 
 му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ечи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очи 
ћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича  
и нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја саврше 
га сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно срп 
 мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш пра 
ше: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо. 
але — том отрову Страшимиру — како мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, как 
.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу сво 
и, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој,  
 кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба 
b n="22" /> главу одкине, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој 
нула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то  
 сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из  
рце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио,  
ву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би ј 
е зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је 
, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је бо 
 су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стаја 
 други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја 
ло, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро уч 
, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69 
 пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај о 
ђену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да ни 
 Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо  
елим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рође 
имир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што 
 роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, к 
ила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме св 
туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и п 
ан цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што  
а је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да  
ио.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним ш 
е само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко  
ли луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но шт 
Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на та 
д стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из с 
о овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а т 
> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући њег 
ш мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу д 
ојим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал с 
 поступао да никад нису приметили да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па с 
али.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, т 
кор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казат 
словите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину св 
 већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, 
 у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на сп 
у.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да тама 
он — судија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светски, кога сам  
> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој  
.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Ми 
а те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згреши 
 извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и 
 вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег м 
уђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Ба 
 умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне бог 
иваше грешници тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су  
Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио п 
ово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском  
се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стој 
ви људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p> 
 су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дика,  
 да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то н 
аје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће 
е, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецев 
, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од дете 
 тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толи 
слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се  
а варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе 
дини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв 
шћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мр 
л, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо к 
на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и д 
и, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца  
 већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него  
> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је 
је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, 
а, толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио бог 
естидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна ч 
} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сут 
 — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, 
 себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и 
ковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од доб 
, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњен 
идити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да не 
 Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одго 
ћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за 
 судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је б 
толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, 
есе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо 
ојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога  
ирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и покаја 
обу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, пр 
ио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, ка 
е ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пард 
ад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај кој 
по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој ни 
и шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад  
м претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти 
ација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p>  
Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом за 
а — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који м 
јте, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице 
је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда ј 
бијен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и  
 ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би  
се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет  
 га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га 
те песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти,  
мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела,  
 нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија с 
ју држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сип 
 отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па 
Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се 
еш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће  
ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика< 
дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко 
ем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда не 
неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови. 
е сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим,  
ћи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра н 
јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш 
једе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но о 
— Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ дв 
 немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије не 
p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег  
да.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успали 
и већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног пи 
</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придо 
, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету нес 
та, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје  
уни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, 
ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је то онај 
ме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти до 
дока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај 
у сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, 
удро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је 
едан ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера се црвенопостављени <pb n="1 
ти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} О 
 сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. 
н човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ т 
бро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и н 
ти, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог 
и, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима  
и, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} 
ли.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, 
о!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама сас 
о тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, 
т ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје пос 
а се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огреја 
овели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји п 
 дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>М 
рца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо  
ла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створ 
за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па 
{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, 
ко ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да на 
 за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди ле 
етету то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Ника 
су се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад  
ко с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико ви 
 <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће п 
ла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Ка 
 може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако вол 
искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се д 
ли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те  
стиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S 
ји и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кош 
у ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се  
 имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови српски — пустије с 
ас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад  
дити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са 
 отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој от 
едити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div  
дити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је  
apter" xml:id="SRP18691_C17"> <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се и 
е удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш шк 
ебу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се човек  
 се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а 
.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве су 
мо Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благоде 
љани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — ј 
ин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златн 
чи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове божије, и 
оји је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад н 
pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.< 
осто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани ко 
 за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.< 
је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео ч 
а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и ра 
 само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад 
Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни 
зе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити 
ивредити неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а јед 
очела стидити свога простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n=" 
а код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил 
 им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> <p>Несташна Драги 
</p> <p>Његови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва  
е мало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки 
 Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају 
 руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништ 
 да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себ 
ага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су н 
, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене 
еш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад ј 
у је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаља 
гу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће  
аш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна ш 
ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто 
ба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у  
, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си т 
видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на 
 мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S 
 фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p 
рити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми о 
 теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ 
ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И 
а миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђ 
д се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку прил 
 ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зи 
ате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог 
е кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сва 
неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо,  
костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници немогоше а да  
ечено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створење у мом рођ 
е ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, 
је луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ 
 онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> 
ек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратит 
 јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одел 
ирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог д 
не нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није прославиј 
елимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирк 
голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си т 
 моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу 
а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног 
м вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па л 
 одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко  
n="74" /> — Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случај 
ко неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву се 
времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није  
и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претвор 
рице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте 
 слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S 
 рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса 
сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету 
аћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешал 
о да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милости 
, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и  
молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се 
мче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чо 
аца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи 
 тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најле 
уди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> више нег 
но зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — 
 и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува нен 
ред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану се и оду св 
к си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — „Небр 
 изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике,  
 је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и за 
браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој бра 
 — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста ника 
о, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и о 
диш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатст 
а с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приб 
, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чи 
 ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отво 
ети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, к 
 кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уз 
само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном нетреба вре 
 онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То р 
 који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац с 
еклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца 
 никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb  
је куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим.  
 му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од  
од мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир  
надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја  
је ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле 
 Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче ма 
и ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти  
ца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <mi 
га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умр 
 ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у 
ам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацел 
S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте тел 
“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. 
 тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, 
о закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш 
уку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да  
те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се 
 да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да проси 
год написано.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p 
детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S 
полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да с 
о, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање к 
 шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и 
немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док  
нту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити башт 
ад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу 
да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добрено 
мојте грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови мо 
ри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да  
то каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо 
<p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о пат 
} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи нећ 
рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш 
е осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже 
мој се срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је  
тва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земљ 
ући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на до 
није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал  
па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрај 
>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознај 
андур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега зна 
ко га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је доб 
етим на несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скор 
дим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устед 
p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко 
S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени и 
раз девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шт 
 n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја 
овор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да 
ка онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, 
ксутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи,  
 како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су 
њак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, д 
у учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на 
<p>На сред авлије рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке  
<p>Још се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер  
други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је иш 
д мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила крила па пу 
везде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној ст 
момка, наједаред постаде нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица  
 лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p 
а, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи д 
а маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити,  
а уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је 
ли, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио 
 на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом  
ајвише благослова сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О сва 
а газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и в 
 чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља,  
графа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не кр 
немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас 
злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и  
е трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати ж 
 није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад 
пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води 
ти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати,  
 нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то 
родера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Стра 
о чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пусти 
гословите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину  
је, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Н 
на у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да је Страшими 
.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и 
то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{ 
 и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање пок 
шала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо заце 
 ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, него се задо 
ено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сит 
ладки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако 
ле, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Ми 
 изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону светог Николе, како избавља 
е у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је  
ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту с 
е Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ва 
лазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква  
ви свештеник <pb n="104" /> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та  
 њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јут 
Мирко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да ј 
уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу у 
рупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</ 
агиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа детиња, вик 
а је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће т 
је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91"  
ава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n="12" /> је час једном час другом  
и ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, к 
чио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она кри 
ој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласт 
у руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му ј 
} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, кој 
теди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што н 
мбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир.< 
 може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, 
ма који паметнији није то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> < 
о неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери свој 
божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује,  
ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке  
} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи 
је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свешт 
ји је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, 
изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p>  
у ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли  
уштено употреби, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>С 
егово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају  
тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија 
 која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше  
ауке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће 
 казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуск 
 срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен з 
спречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи ш 
се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да ви 
 се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују  
 се на послетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један буквара 
 ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> 
јам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал 
оји по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отима 
ошље по свога најбољег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру с 
е о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади љ 
лише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви  
, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, гов 
о.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија сли 
обренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојз 
же да нађе брата, које што се преварила у нади, које због понижења почасна писара варошка, бриз 
д њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у јед 
 из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичност 
е, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причестивши старицу, отиша 
да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било 
аћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће 
е нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту  
’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паме 
онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко зат 
говора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк  
о баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n="46" /> <p>—  
bSection" /> <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељ 
д другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у правди пр 
 дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаи 
д идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду за с 
16" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери 
се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дана рећ 
учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина Добреновачка поно 
оже толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају 
} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у шк 
арост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује 
 њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је напомен 
до а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце —< 
а ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме п 
 дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи поче 
чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а пр 
дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а  
е него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава ид 
право на имање покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир уп 
а, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема  
а таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књи 
 а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење. 
} Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га ис 
Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње  
кова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљи 
ецу божију крваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су 
>Учитељ Мирко.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како ј 
га, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и је 
удеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел  
ју лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ра 
е <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им ј 
је Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре, он с 
зе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љу 
 малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали  
је тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов 
е, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име  
јд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. 
су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, та 
 год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја под 
 затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га виш 
есте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде 
дна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабиј 
да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку ј 
у устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји рук 
е, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава 
 угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао доб 
је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта  
богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, сам 
о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умит 
 тишину ненарушава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — дал 
 Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав д 
ак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрми 
аћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Страшимир 
аспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S 
кола ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви пос 
 иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се паметни 
p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" 
ме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се р 
шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање 
 ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је о 
а <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма 
 је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се о 
а кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући оч 
нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.< 
сли на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — с 
есела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју 
ке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет  
палити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, н 
 да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој конзи 
рко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, вид 
 <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Х 
е дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту 
ad> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb  
гу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можд 
на. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га исте 
кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он рад 
 вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил 
зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои пре 
родеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у 
е, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула. 
чио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју светог Николе,  
ог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној к 
то га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале те 
ли, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар,  
ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, никад с 
чи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све  
к — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p>—  
на на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да 
 кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Д 
ад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Д 
у се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе б 
рва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње 
о на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што бу 
 ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње т 
 Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, 
азнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио. 
а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном стању.{S} Но није  
су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком о 
лан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} 
 пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које биј 
д Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукама, превасходно 
рко је врстан друг младог српства, које у слави народној своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко  
</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро < 
 научити читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је сл 
уо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ п 
де — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, к 
оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши  
све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањ 
пао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, 
" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима ништа друго није, него весело о 
и се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и р 
 сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажен 
 нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школ 
енов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку  
у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље 
штампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу ј 
S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери 
с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност н 
остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77"  
догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кућ 
Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам 
а домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и нечека на 
је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p>  
ки опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато да 
ти, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимирови 
и“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај 
тијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побо 
га, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, 
 тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, 
а ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега мал 
плашена од изненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао  
ва овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко  
у недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мир 
ог другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да ј 
мо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да пога 
 овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb n="80"  
а ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело д 
љи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све  
по, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S 
ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакост 
и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, 
о правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели 
 да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран 
о није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела  
Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело,  
еновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу на 
чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p> 
 далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино гол 
, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{S}  
а круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, 
л се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — како  
ки.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису пре 
 покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти,  
 да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље  
 —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, нем 
бра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримал 
ти, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама о 
г за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш 
орног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Г 
аписује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи 
пцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се јед 
 све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђ 
 поседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на з 
ове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и  
е на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича 
 отвара рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави 
S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чи 
ио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умив 
 да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да 
опа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из  
Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео ј 
дговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило ш 
лазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред 
езиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго с 
ћом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карт 
, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи 
оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича 
гла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хе 
ио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n= 
о сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S 
е ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да 
Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сиром 
ц обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покај 
но с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба 
ем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости л 
ду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n="12"  
руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} По 
е године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је  
 као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и дандана 
застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч разву 
на да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на 
.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати сам 
е је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су ш 
и камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџ 
 своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукама, превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да о 
мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гроб 
а боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни  
о још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се род 
ки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, ка 
а је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да ј 
ните, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више ж 
д свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је прод 
што му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој су се тишини свршавали.{S} Његове волове ниј 
 свету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у школи 
 пусти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мал 
јачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па  
си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад мож 
S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је пр 
чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добре 
 гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео, на  
p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ј 
истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за 
вени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро отвара уста свој 
адали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више  
од руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S}  
им би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, 
одера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи к 
ви српски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај 
м, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти ш 
 своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета неби ни било, а 
име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха,  
оспоји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а 
ко страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> < 
 попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже 
д корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да 
" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су  
еговој, угађали су му у свачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме као отац с дететом, а м 
шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни  
, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су 
нке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, 
о није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> види 
, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни весели 
падати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Рад 
о.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештиц 
ена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; комшија који носи на продају, узи 
трашимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на  
е шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешил 
S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зе 
 сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти не 
наш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј м 
ас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страот 
свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свеште 
ка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати 
са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај 
илост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела  
веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни он 
 па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико не 
ревуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно 
ад њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога  
 брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој с 
 одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а ка 
ит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке од 
{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао во 
.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што наве 
ир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест  
је знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јо 
м о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди  
над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су ур 
а ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у 
идио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Мирков 
дови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет 
 од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче  
а војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадго 
едном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25 
ни места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није прославијо.{S} То је воља божија 
рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, к 
окрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој ота 
ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одб 
зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова негово 
ја ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и  
чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа  
 очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши по 
старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел р 
егова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за бо 
м им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њин 
 — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле м 
браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу 
у је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћ 
сам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаље 
 ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, к 
 по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца сл 
 небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа  
 као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји синов 
оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се  
 дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и 
ре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, к 
а је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уват 
ска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући христиј 
ити лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који 
p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добр 
ође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријо 
ек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а о 
који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма  
ти морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође вре 
ти несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају д 
па се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, до 
еље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p> <p>Св 
Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац 
клераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Б 
с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је тако 
мо кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од 
ладику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера 
ио играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо та 
У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници немогоше а д 
вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио н 
ој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај мо 
н арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава 
одина.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново 
желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном стању.{S} Но није задовољан тај није ни ср 
ри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њи 
 поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто  
о му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборит 
ост, само пред светим дверима, тиња тио у небеској светлости, слабачко кандило и осветљава икон 
о није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. 
е, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Ст 
ови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> < 
исмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирк 
 да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође 
не чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Кол 
 свашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији пос 
ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други опет говори 
иње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, 
 привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, 
цело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је  
свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче  
у недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трај 
</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене  
ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му г 
ачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два п 
врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку,  
дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће. 
О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору:</p> <pb  
олагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није  
ело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Ву 
по полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо своје ђаке д 
 се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп,  
ection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито им 
бо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} 
му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад з 
је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било нев 
S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово и 
 поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био 
/p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући њ 
ашимировој кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо 
ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у п 
му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку 
р новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на себе а  
ени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато с 
t="subSection" /> <p>Све се већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, 
ноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега  
 шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипа 
је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лу 
па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, 
а комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре 
мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да с 
о. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, на 
д се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије 
син крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доват 
кле, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешења 
ле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати свето и великолепно име оца 
ће руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе с 
г моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врап 
екао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школ 
и сандук претвори.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње,  
учи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <d 
рећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено 
 очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подви 
ров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, в 
 Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> ист 
викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди д 
дине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господи 
ло да је трском плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала  
 ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа не 
зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чу 
оју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко 
 Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави как 
Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" /> вас.{ 
и.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко и 
ек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а о 
Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа и 
пођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, к 
е радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а  
то неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повик 
ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све  
о гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док  
ли Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати кад пра 
 спомено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук н 
мао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља ј 
трском плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би сл 
па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана 
светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </div> <div type="chapter" x 
равље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може натраг купити.{S}  
вај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опе 
муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек 
 у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе ку 
ј терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав јези 
ам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш 
 дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бод 
: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напомен 
<p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже б 
е Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а 
ве мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како му је добро би 
коле сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се г 
лости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ецу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује,  
 Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</ 
тељ, нека уштапљена наказа.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет с 
ер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бо 
на мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају се ови  
азлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала  
бром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича До 
узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца,  
алити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „ 
а све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа леп 
г по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе.  
воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло  
 зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак  
во доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, м 
ли своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стиск 
кокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био,  
му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p> <p>Сваки се посо у њего 
оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p 
 <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу ст 
.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви окану 
еће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас т 
ник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме као о 
и, да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му 
крипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом се 
ова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај назвали 
д се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај сво 
је, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} 
 са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену  
д пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S 
д се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн поп 
ити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем  
у одвести у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију 
м материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се  
 чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да 
и, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док  
: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмонош 
право имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе,  
 безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. </p> <p>Парохија Миркова так 
обего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и п 
 нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на т 
би мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је теш 
 немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам  
еговом младом господару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревк 
па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се н 
.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп из 
 се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекр 
навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> више нег она 
шо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Др 
бреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња  
="chapter" xml:id="SRP18691_C10"> <head>У злу се непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирк 
e="chapter" xml:id="SRP18691_C4"> <head>У лажи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба  
e="chapter" xml:id="SRP18691_C9"> <head>У добру се непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је в 
ази па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> < 
> <quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l 
 <head>Свадба Миркове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан 
о је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има је 
ма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци в 
и, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско  
ити онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је з 
њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „вос 
 од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, тр 
аша, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само р 
агача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, ник 
распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут препирали двојица чији су боље г 
да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанска времена, чедо моје, отговори добри  
пет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p 
иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим спом 
о за народ</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.</p> <p>У Новом Саду </p> <p>Платонова штампарија, 1869.</p> </ 
 кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад др 
т.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Н 
твоја сестрица</p> <p> Драгиња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Спољ 
/p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да по 
Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам 
нима навек је било милије помагати него убијати, подизати него строваљивати.</p> <p>Добреновчан 
ад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје 
а: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимирове њиве 
полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир  
и као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку ниј 
ета, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мир 
и који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, г 
ш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој н 
је једаред, покојног Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у догово 
а руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S}  
уше у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Ву 
 толика духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши остављено стадо 
очише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да ј 
скочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и В 
 пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} 
 уједаред, после таковог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи при 
/p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшн 
си.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош 
 као какви даму на променади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драг 
о се год окретати могло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиро 
n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кућ 
ватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиромака, племенит господин нуз просту девојк 
S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео 
о је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Живио! 
ило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они 
ећ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега 
у: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и 
ти, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су зво 
с једном час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји 
а род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му 
 ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У 
своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је цр 
 извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра в 
ча, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још с 
врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба 
ажиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више мест 
тро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпезом сед 
 је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мир 
<p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пак 
уђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут нев 
 доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђа 
.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се  
ер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марв 
о говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити 
 само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p> 
орам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, пако 
обар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале пр 
да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу 
разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети  
не.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније да увред 
оји данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити,  
емогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n="109" /> владику, који данас јесте а сут 
p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу 
ек нас прогањају правде ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће р 
Честити свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у школи разговарали су  
она ји је све превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумн 
баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претити да 
 томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку делио, на 
стоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кућ 
ова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи пре 
и.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срди 
мо добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, 
, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањ 
еновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Б 
ај понор светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну,  
д су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод  
и узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукл 
ер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја уд 
женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и н 
ац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшим 
а и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисм 
 непрестано — пустиме Милице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди 
дариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала 
еданпут трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га ла 
ј браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио ниј 
ко свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омр 
е и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак  
 кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва страшила С 
 — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у рук 
и ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела д 
ци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страш 
и свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу  
 опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да нат 
{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова ле 
ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S 
е на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је не 
кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треб 
 има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају 
се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n="12" /> је час једном ч 
и песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује  
гове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и вр 
е сад учини смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето т 
е један, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чо 
 ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи з 
Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред сви п 
омаћици његовој, сиротој удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Т 
 пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} 
агословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је високо ско 
рен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом  
ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, неп 
ок сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бит 
 да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је 
 као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити 
какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају би 
е доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да  
се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац 
р је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, ка 
ине овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, 
о заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој М 
добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга  
 лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да  
новце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати,  
/p> <p>Доброј домаћици његовој, сиротој удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка з 
на.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Господар Паја би 
о на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то 
на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног 
буа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе 
унд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> 
уо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да ч 
најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За  
ли Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време  
о ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по у 
нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље дон 
еба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па и 
добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити неможе се готово ништа.{S} Ако ћ 
о богословију.</p> <p>Његови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S 
> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само 
сти трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а пос 
> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, 
морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до 
ико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало 
а се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима 
е чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бо 
они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох  
рига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које 
ну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је још гор 
 /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у госп 
око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиромака, племенит господин нуз просту девојку, дичн 
кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ они 
 домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: а 
> <quote> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</ 
дежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку уз 
мира опаметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све 
ардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гри 
ашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли 
а служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="123" /> д 
ведала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, н 
ла адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од ше 
е на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, 
ост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту д 
еодржи казањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне. 
ецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уједаред, после таковог ликова 
бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере се узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танет 
сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши остављено стадо:{S} Немојте пла 
сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто  
, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па пробај само  
нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер 
 нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за но 
 и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP186 
Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш 
м свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је  
е кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, зак 
речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, 
 тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ 
Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C1 
бринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; а 
 ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на ј 
ом ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</ 
арохију. <pb n="74" /> — Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У о 
потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар в 
е робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све р 
ораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би  
л сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Д 
н добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник ш 
вити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сир 
још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу 
 читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се ра 
продају“; комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек 
вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и 
пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан сво 
у.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита ње 
д му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прим 
чани нису имали обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није посл 
зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшим 
е извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди с 
е окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад в 
во родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оно 
} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има к 
 морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42 
Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд упра 
, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да 
етуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теб 
Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје 
зме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадион 
је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, в 
о, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будн 
 ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету тв 
 моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако 
и, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући,  
смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалит 
а сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто  
 забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синк 
осјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага 
да богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуш 
р са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу  
ави, ил се проневаљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, 
, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће 
г, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили га ку 
че Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи превуче се н 
 и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га оте 
је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћ 
и били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти чича Добренове свега преко 
добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} През 
на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је 
м испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уст 
 сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уједаред, после таковог ликовања бива, уватила се матер 
а.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља  
Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји 
 речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n 
мирову костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред сви пушака  
се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у з 
 оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови,  
ђима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће б 
, па им је Христос царство и господство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остај 
а нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S 
у окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва 
<pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су  
с је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми  
добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S}  
ашује царство за невина, а конзисторију укорава ради пристрасна суђења.</p> <p>Док је депутациј 
луша материне опомене, ока ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста 
навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, ка 
ују, па кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине о 
 пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој к 
ветлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далек 
во ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда т 
н — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте.  
не богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова ку 
тарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код в 
сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купов 
а, кривудајући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на п 
ре бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створ 
е стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви јо 
свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, ниј 
Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да 
је најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца? 
 за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>По 
рко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: <foreign xml:lang="LA">dement 
иле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове слабе  
 је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један вел 
ати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а  
, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу н 
.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест 
о, чудио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слу 
ег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који му д 
 је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</ 
така неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи општинско право, зато га они и им 
 је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета неби ни б 
д солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму 
Кочијаш само је толико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није  
јбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Ј 
како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда 
а су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал  
 па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити  
 а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S 
а крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо 
лужи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају  
е у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер с 
овци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас то 
ављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да 
ај — судију земаљског већ неможеш ничим умилостивити, ал судију небесног можеш — покај се брајк 
коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! буди  
 пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог све 
} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, ко 
на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу. 
зик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје спремљено одело, па се о 
о говорити, немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам игра 
 Добреновој морале се чим устане најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умиј 
 слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је нап 
дрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онак 
 ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне н 
/p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, 
кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чич 
ирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ћ 
би зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја 
 домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови српски — пустије су безоб 
 нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незн 
ести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па с 
 зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те  
, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да ј 
а Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала ш 
има своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је по 
неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером 
осле тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу  
слити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n=" 
 <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо мо 
ецу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, ш 
азује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље 
 та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, а чести 
ши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчи 
ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућн 
за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно им 
о је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би и 
слободно нек конзисторија свој закључак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужује 
г који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> </div> 
увати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најлак 
мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам  
о за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те 
 неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у тре 
алијом спава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово гроз 
 посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p>Нев 
 си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако  
е.{S} Споља ништа није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb n 
 на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све  
тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за свеш 
и црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу и 
обреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} 
 Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну,  
деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му о 
ао да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан.{S}  
о је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У о 
е дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут 
м, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде ова 
брне кадијонице Богу принаша, устадоше, упалише сваки своју — звезду и сложно одговараше на јек 
дошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост н 
"11" /> уплашена од изненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се 
ерујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него 
дуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непом 
ав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно 
опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради.  
 је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа детиња, викнула је Драги 
о обазро ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена од изненадна нападаја, упела се у све четир но 
е у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су 
света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </ 
моли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спасо свог друга у младости, од вечне с 
а је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан 
 којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Бо 
ана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док тр 
 јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћ 
Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору:</p> <pb n="49" /> <p>Господ 
а атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мисли 
друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестр 
 мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да 
ад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити немора 
ли се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којек 
р је, реће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је  
ку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи с 
варош сложила се, па послала депутацију управо цару, да невиност Миркову пред највиши престо из 
, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, 
 постане.{S} Чим се прва добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у њ 
а, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, сви листом уст 
жија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога и није в 
 одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани ње 
па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чо 
ели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курј 
 више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону Го 
ави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је год потребно.{S} Она је 
>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да  
, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго з 
и ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме кућу д 
а дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то с 
„нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором све је  
.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу свој 
 чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је ка 
анила је још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде,  
мо мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две 
тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, 
што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ови н 
, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин 
аса коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља,  
тама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунов 
> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг 
 /> остави овај све своје имање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њен 
 му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — коса накостр 
дкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо ср 
кови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет 
м, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му  
обро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; 
устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прв 
ћа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад  
младости његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен  
луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди ч 
а, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се 
ог Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога рад 
прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, 
еко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ 
у, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо 
на мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, 
а.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Б 
штини међу старешинама:{S} Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и л 
му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налећ 
 урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара 
ле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред 
живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} О 
а реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње б 
твара рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави н 
 да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на к 
 своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискав 
играјући се вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста,  
ним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирк 
ежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадоше, упалише сваки своју — звезду и сложно одговар 
сто код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} О 
 да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би 
 Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па у 
еба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, 
ађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкиња 
знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли 
/p> <p>— Још нису преосвештени господин устали, одговори ливрејисан послужитељ, нека уштапљена  
 пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у в 
ин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче 
де у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог  
 у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; пошту 
 ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од 
словом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујте а не 
 да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирковом немо 
ећ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јаг 
вота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде з 
. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> 
ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обад 
џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им заст 
 матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ак 
дем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и док ниј 
ико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан би 
о како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле,  
је друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама 
анела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди н 
гостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно 
воји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити 
и буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> што дете научи да најпре им 
се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је 
 српским утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче 
 — „Небрини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пи 
а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га  
ржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.< 
у у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би  
.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да ба 
> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ру 
l:id="SRP18691_C8"> <head>Мирко избавља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко залогаји пој 
стити икону светог Николе, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на  
па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{ 
а па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлаш 
е сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и вл 
чина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност  
 и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њим 
итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p 
ушу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка са 
S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу 
 да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </d 
д таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и о 
 који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C1 
 — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> < 
те вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци шк 
здалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако д 
по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
љ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, 
о вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жа 
им Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет ф 
го се окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S 
ока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни 
а женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на тр 
а Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</ 
} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да бо 
и најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парничару: немора 
забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, с 
 себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Ми 
з једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он  
д се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни  
оначан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи 
што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћ 
иш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете п 
 деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у нес 
 жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда  
огод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ва 
себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужин 
ало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки на 
јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који би му то одреко 
и да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног кој 
рити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страш 
тер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио 
 почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, не 
Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе 
, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ва 
е, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ напре 
, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако т 
ку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсв 
 иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту ле 
свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, 
ете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове бо 
 се немош ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме  
олу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се отац обр 
 мало, теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти  
е о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав  
 зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђ 
 и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели види 
претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто с 
head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу,  
камији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{S} Дика школи 
и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, о 
та опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог проф 
говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> < 
и.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, тол 
е више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за свештеника произведен.</p>  
и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељ 
и, и данданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{ 
ој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане, каже један 
ле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога узди 
даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко  
л добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет по 
="chapter" xml:id="SRP18691_C13"> <head>Учитељ Мирко.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је  
а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у  
селити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драги 
 с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а  
и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг вра 
чанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко зн 
ла се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко ти 
 срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па 
овчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји јед 
ео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке желећи себи, така с 
ро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па 
стан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава шпитал 
Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о пос 
ас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајеви 
 сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина варошка има право да  
ина, надевале су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико 
овчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу напо 
ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреб 
у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме као отац с дете 
боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит призна 
 је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалств 
{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда ће  
је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведочанством и својом  
јим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку  
тељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата прочастит 
вилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добреновачком по вароши читале, сви су се варош 
 никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и нап 
ец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S}  
с’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долаз 
 Миркова.</head> <p>За три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје  
ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред постаде нека поношљи 
лавурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ ка 
 седну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела,  
иште, па преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза свак 
се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у соби,  
и, одговори ливрејисан послужитељ, нека уштапљена наказа.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се  
, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко д 
кве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалит 
дамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово м 
врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује 
 што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад к 
ник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш  
Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у н 
ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног ко 
у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело наради 
Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одв 
нио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није  
јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, неосврћ те се на то, ш 
а и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фа 
лу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли 
дном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир,  
 и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то  
та га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће 
који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбар 
 две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму 
.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад 
с волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра г 
арају у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од шестара водена, који је читаву  
ла.{S} Само које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад 
а му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с б 
сеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво прол 
 ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати 
ађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баш 
ледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепо 
о је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна,  
 ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем  
 знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи јо 
ише оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, 
ка одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, 
унтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила г 
д би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђ 
та више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати т 
ундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сир 
у трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежи 
, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на 
 а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаска 
ва кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О 
р ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда  
ирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бо 
ајпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти  
 му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог ру 
ла</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Х 
— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандур 
на.</l> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Хајде коло, наоколо,</l> <l>Виловито, плаовито,</l> <l> 
 истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио. 
види, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом 
 пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</ 
ов дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејд 
 како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ради 
њу лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на м 
</l> <l>Оплетено, зачињено,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се д 
Оплетено, зачињено,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек,</l 
зено,</l> <l>Оплетено, зачињено,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи 
зарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили 
што за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочн 
 — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он је и пра 
ам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је мило 
ор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, 
} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он је 
и ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод  
 дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Мног 
<pb n="86" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Т 
{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} 
ко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта  
ти, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари 
алосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за ч 
о.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да н 
л све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па  
е растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p 
 извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта  
ека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Ми 
ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву  
 покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у  
’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица 
а одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и 
ти, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи п 
реба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек св 
лила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о  
ого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да 
овори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> <div type="chapte 
илило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе о 
ри најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није га 
ушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак 
негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да 
е с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оно 
ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад р 
е доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил  
и па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има  
клем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог 
ије нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> 
и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S}  
одкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је 
је се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити  
и твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а  
 као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега 
е тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није 
ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два  
ишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> < 
 Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном су 
оца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена од изненадна напад 
борна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе божи 
дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и не 
ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божија песм 
је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мог 
је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост 
ди десно и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и 
ли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амб 
 ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи 
е божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душо 
, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је 
н чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанска времена, чедо моје, отговори добри отац, — 
рква невеста, а црква је, свака општина христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; 
рква је божија скуп свију правоверујући христијина.</p> <p>Црква нису они високи дебели зидови, 
 би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива благодат божија на све верујуће.</p> < 
етовати таког човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци ка 
д нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па не 
свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас они, који с 
давила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље,  
 викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се 
д створења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} 
 у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се  
и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царе 
.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p>  
ма само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{ 
 и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, од створења света до д 
 земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће ни народ мањ 
ијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себ 
ити — то заповеди божије — то заповести царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати к 
но бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам да 
ила.</p> <p>Свештеника Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укорава ради пристрас 
ци марву богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас они, који се о децу 
раљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и  
у божију крваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су и 
 старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем о 
моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврач 
ложила се, па послала депутацију управо цару, да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S 
а школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела 
чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} 
ва пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити 
моква родила.{S} Само које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану 
ало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за 
ћа на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како 
дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којо 
угом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клеч 
 и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослов 
{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав 
ојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и  
 онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</ 
оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије одн 
ецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; комшија који носи на продају, узима за п 
рвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S}  
 свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује 
 би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око  
у страна расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а пола 
комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не дона 
о су се потукли око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти,  
ац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод  
 горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још 
 раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спа 
ом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка п 
и па стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S 
 луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде н 
bSection" /> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет  
је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што 
говор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од 
дгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал н 
ош дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="CU">чесњејше 
 Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви 
 што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано било, него ома оде даље.</p 
стрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> <p> 
дику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера с 
p> <p>Шта ће овај логор оде, продера се црвенопостављени <pb n="101" /> господин, шибајући из н 
уријо се дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „н 
 мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осе 
се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p>  
 од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шт 
 небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући христијина.</p 
и, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, 
ник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добри 
д спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанска, ма небило ни једн 
она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и госпо 
о је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се ч 
оле.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанска,  
 свију правоверујући христијина.</p> <p>Црква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона 
 више није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљи 
ога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше да о 
 црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, т 
е то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу себи у ку 
кристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док 
иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страши 
е деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал  
екуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Е 
дкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. </p> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу 
лужио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_ 
ечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил ј 
о.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, д 
али.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више де 
но, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду 
 незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И д 
Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљд 
У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" / 
.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен 
 часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији загон, па ту у сред дана 
 све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина  
унце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Са 
а Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што пл 
ред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пуш 
S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико го 
ади све себи — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> 
ећма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост 
ама.</p> <p>Стој антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је пос 
рвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он  
тавом храму божијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост, само пред светим дверима, тиња т 
рка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је ве 
а на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново 
“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, з 
како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, с 
ћи.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости з 
p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио,  
, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" / 
, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија 
а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мо 
томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S 
 пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сл 
нако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанска врем 
у бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чу 
а сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цу 
о кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу каз 
А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мир 
коном, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпе 
претио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Др 
вога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити ик 
 се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне н 
поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је 
кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, 
еговој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је оч 
аш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо  
рала — у славољубље па <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од бо 
и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, опремте м 
бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, 
авољубље па <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода он 
а Страшимировим.</head> <p>Један четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира,  
је Драгиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко неве 
ћ му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у  
 око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свештеници, светла господа варошка и добри ст 
рома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож б 
ераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћ 
 леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Мирк 
а тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај назвали.{ 
ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. < 
лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није б 
го.</p> <p>У прва христијанска времена, чедо моје, отговори добри отац, — није се нигда ко сад  
! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам 
ије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb n="56" /> <pb n="57" /> <pb 
у науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, н 
 руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије се 
е младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Д 
к су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком народу донаша, у  
 каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек  
реба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него ве 
знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кри 
>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива —  
а, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је от 
во тане небије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија м 
оворе: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>К 
} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је  
е, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то гово 
 биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да 
се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висм 
и, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што 
 био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма 
уго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао 
>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још 
емира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо с 
тови сена са свију страна расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише  
. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта  
зити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју ж 
вно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још п 
олазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се в 
 је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и 
 све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И 
же своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје ра 
су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S}  
твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најп 
име разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни св 
чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они 
са својом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>До 
> <pb n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се 
мате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас п 
 то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све 
ојас, постоје и „<foreign xml:lang="CU">чесњејше конзисторије присједатељ</foreign>“ и прота је 
у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој конзисторији показало, ал иначе слободно нек  
{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову  
ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по тв 
"41" /> беснело наради — одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — зап 
 било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки почињали су честитку Мирку  
играла, нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макне  
ка, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> више нег она, коју с 
/p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га се н 
било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у 
 се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за свештеника произвед 
, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румено л 
Честити старци Добреновачки почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама. 
 још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после 
 латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста 
ом, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа за 
ому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страш 
ва са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и  
 латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући 
 на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски п 
S} Срећна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајн 
отеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели ле 
 кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и са 
i>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож 
а од изненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{ 
ену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише 
</head> <p>У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет стр 
p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и  
:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, д 
био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, продер 
 као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жив 
а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал В 
p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека ч 
времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по  
ко си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладн 
е је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, тамо опет поко 
дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране 
агње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што јо 
реба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје 
 данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник 
њим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, 
, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с не 
чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у т 
>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ј 
вештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељс 
{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље ши 
смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко  
 школи су се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до св 
дим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости 
те код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код  
ске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</ 
кола на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, 
мир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} 
имус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, вел 
та овом добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла 
несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од салаша одмаје почо В 
бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва добра парохија упразни, мислише они, то је  
 примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Са 
знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{ 
е кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог с 
чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умити — изјављујући тим богу да га и  
 овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија непл 
све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити 
 unit="subSection" /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли  
а, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само ред 
ead>Мирко избавља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и 
, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир  
 и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње Страшимирове њиве, стали 
овлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом посл 
 изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук п 
о преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све уна 
муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди 
тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасв 
 је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ запов 
одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} К 
пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шт 
тац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад 
м. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо 
реновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S}  
 по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим пу 
 сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> 
а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твој 
ро нападати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <quote> < 
да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <p 
како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда,  
зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на кра 
ј дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије н 
ата, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је п 
 n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, 
т посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором в 
спростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам  
/l> <l>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> </div 
="24" /> од смеја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице в 
e="chapter" xml:id="SRP18691_C5"> <head>Чини.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на  
р учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.< 
шо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће  
забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Ка 
да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S 
а сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за т 
, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, париски шлингераји, презлетне из златнога Прага, 
није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. < 
нолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то  
га све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страши 
тац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој 
<p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича 
 је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезд 
ожија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца  
у — како мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> 
крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем  
p>Анђели божији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу  
</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске 
ђено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћи 
у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа кл 
о је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље 
 u tekstu stoji 232 --> га неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу  
, па помишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, ш 
е.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога простог одела, како ће см 
 за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та  
акрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектени 
 што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби п 
о.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пут 
ла славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и при 
 сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост  
лицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S 
у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се  
колу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на  
а ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчанима навек је било м 
у <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као да му говори 
зише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред љ 
викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанска времена, чедо мо 
пава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> 
{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре с 
спуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све з 
"120" /> <p>На првом раскршћу стајао је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самрт 
из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље 
 што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо 
 ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жесто 
ад господар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи 
 брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, ко 
стаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S 
оје чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Ми 
.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто  
Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију управо ц 
 прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, к 
, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одрани 
о да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано било, него ома 
обреновој ситном трском узбијен.{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани 
 будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела  
атим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n="135 
вора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у  
ђице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, кој 
вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом свету, скупило баш пред пароховом кућом своје л 
 гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, поклопило је тешко црнило, белу  
теник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: т 
жеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирко никад се није срди 
ијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, 
правим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до реч 
о душу своју погазили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — 
 то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује  
, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, 
велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољн 
е мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама па до оног д 
ва.{S} Снажнији људи обично пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише  
 другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање 
 мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, до 
овине о учитељу Добреновачком по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је општина напра 
 у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појут 
е у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај ј 
још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, 
сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта иш 
о би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш  
учила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, нај 
уша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасил 
је дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро  
добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да 
, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му не 
чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја чети 
кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише 
школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро т 
ирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби 
 уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да 
ратова никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па  
 у наукама, превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мал 
свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да  
 ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици леж 
о вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и сна 
{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да  
којни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ о 
другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој више добра у 
ло је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у њего 
>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је са 
мировим.</head> <p>Један четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег 
ан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе пи 
да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били с 
 се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од  
 боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену 
у казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да  
ла Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — пи 
.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га  
отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да  
у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — ши 
а на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро 
интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један,  
а — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо м 
 очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што н 
> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Ву 
ћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што  
риливу“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не  
прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p>  
е! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се 
кво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у л 
.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући  
је прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји 
ет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небри 
, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом дет 
ико новаца уједаред, колко они од смрти чича Добренове свега преко руку преметли нису, а што им 
дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Око читаве ку 
 не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умити — изј 
да ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори „нек 
 је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодни 
што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је ко 
 коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> 
ије чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те п 
вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са о 
" /> који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога 
што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало 
баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, 
неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто  
овој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зов 
ила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа 
 доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{S} 
у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко 
ротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друг 
Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n="20"  
id="SRP18691_C1"> <head>Како је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атару, једно 
хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад ци 
рагиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел 
head>Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити п 
е на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасви 
лаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То  
и са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код 
рајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је 
ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а 
е у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете 
 чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар  
нашо <pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи па пасе своје ст 
и јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <mileston 
 сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та л 
> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај цвета ка 
 чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на о 
ва, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чи 
привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро к 
" /> што ни тражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Стра 
 се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бит 
ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по мат 
е —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p>  
рашимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном 
досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера своје овце близу једног туђег ч 
ође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди та 
урја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</ 
виче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се  
спунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза 
> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, 
едајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „ 
л што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје по 
к“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснило, удари г 
} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу  
оло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви д 
аје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцили 
ојекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут 
ије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо тв 
 <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S}  
да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он с 
ло раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нов 
</p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да новаца н 
 спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир,  
> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек,</l> <l>Поведи — поведи — 
ови божији нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да нево 
 уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“  
о с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па н 
 опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — л 
траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да  
.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му с 
p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра  
ражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође  
е крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те м 
ин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену авлија наопако, та зар има, 
одвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мањ 
 зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, ка 
вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити 
ућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође з 
виш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће један пан 
гову послугу три шестака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он тол 
 рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрет 
 богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} Само 
 он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и  
ter" xml:id="SRP18691_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, 
та.</p> <p>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његово 
 сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у  
вима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, отвара се место ди С 
ти, да својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га 
ко радио, неби моро нападати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n= 
много припомогло, ал обећање од поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p> 
о уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p 
 па стога и није вредно световати таког човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође сл 
пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки 
ије се он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ћ 
да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У  
 накострешила се - авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је  
ма у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога г 
места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p> 
 мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо,  
, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. —  
једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге у 
едо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га сву 
пити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој  
ел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимај 
ишину ненарушава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далек 
анути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Д 
 читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бог 
 Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима доба 
и човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи крваве па избеч 
ђе зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашн 
 једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону  
ио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослет 
прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Ву 
у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз к 
 за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за 
а, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег гр 
ма, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би с 
ица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац 
орском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p> <p>У чи 
ве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и  
 двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров 
би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окр 
шље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола,  
p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а  
м радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} А 
сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мрш 
ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева  
ега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ћ 
о си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца баца 
оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено  
о није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Доб 
"6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац усп 
 стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на стр 
 бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни она 
<p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; 
 толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет  
у преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и м 
најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива мл 
, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију сврш 
чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми 
p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p> 
, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволс 
шта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо с 
вора, а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти  
 предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девој 
нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више каз 
, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру девер 
ме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати 
 мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију —  
 једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком напред 
, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се скл 
и опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува,  
иш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће к 
им доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је 
казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна к 
аг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш 
едно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, д 
 му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запрет 
 чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син на 
ајпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milesto 
, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: у 
 дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још 
ворио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n=" 
 при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и стариј 
а још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећ 
 пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само 
остити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све се већ 
але по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он д 
 бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си запо 
з дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин 
 се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</ 
а за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и ја 
 сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене,  
" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да 
тер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљ 
, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко  
</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал суд 
 издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико 
 изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сва 
кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне 
>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачуд 
лашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је не 
 оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе 
го ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу: 
 велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама и 
Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо,  
е толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио 
ржо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други о 
 си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе 
а зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зу 
сар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови  
n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена 
ује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси прити 
на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине милост 
 земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили  
 ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо т 
 а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача  
 му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први пог 
ти ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се но 
го си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица  
д унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита 
а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — же 
иташ, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су т 
— одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи 
ава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на г 
p>— Шта је то? — пита Страшимир.</p> <p>Џакови — одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови,  
бели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто  
 њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш 
здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге 
тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на зем 
му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака 
пе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметн 
 на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у 
 секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас,  
овикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пус 
ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, париски шлингераји 
и варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанск 
 са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије  
еже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је 
и, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајк 
видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова прид 
ле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло ох 
и а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако ба 
лизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача н 
простране алвије попине, попео се голем шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезом свак 
етати могло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиромака, племен 
је попине, попео се голем шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије 
 сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омацила ку 
ко су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је то само без 
n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски шегрти позаборављали су своје безобразне песме, одкад ј 
а — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, д 
о он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јес 
жу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колк 
 би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај мла 
канали, неколко фати одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онд 
о.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука 
/p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај ла 
и код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — 
венопостављени <pb n="101" /> господин, шибајући из несаразмерне главурде, преким погледом општ 
атио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад г 
ир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу рук 
солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарај 
и, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати  
на сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Ка 
а испод вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мо 
цу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо твоја  
же боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је син 
 једној газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ ве 
 дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје припо 
ише у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми 
 трском узбијен.{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру 
ћује се рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је св 
по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. </ 
а једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича До 
ињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек  
ину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а  
 чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цв 
 би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себ 
ти ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко 
а само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени 
је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то 
каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају л 
м кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлази 
да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета у 
а ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником  
оме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, 
 за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво 
л боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти јо 
у је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је так 
е тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре  
пску школу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> 
школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{ 
и постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин 
ction" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} 
ирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} На 
неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца  
о раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва  
асла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће де 
— А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни спомен 
што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко препов 
какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</p> <p> 
оћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа н 
о, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код к 
ти, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, поко 
јом руком, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас је ов 
>Најстрашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сок 
 у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваља 
 школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што  
 <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солд 
, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирк 
ега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра 
Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школ 
гу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само  
енџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен 
обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајни 
тина што је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за < 
е Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха 
овој, угађали су му у свачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме као отац с дететом, а мес 
е тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, д 
 кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од м 
 кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину 
упу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа нева 
 како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско до 
спусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут препирали двојица чији су боље газ 
у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава св 
жа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту  
 што у школу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђа 
 Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве 
 љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљ 
 толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да  
S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља. 
азањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, 
 кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема та 
таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу 
ла ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви поста 
ду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се паметнији 
 ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се рас 
е опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обр 
аучити читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп 
а вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало. 
за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш б 
 Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чист 
 <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји  
/> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у  
S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек  
на на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад 
 тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад 
појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору:</p> <pb n= 
 дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку з 
кала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди дет 
ивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} 
 неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а он  
помено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на  
а Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену ни 
аво имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, не 
 одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се нес 
/head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова  
ету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и намести га к 
е о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, 
јити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају на 
 с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло те 
ука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, а 
 само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“< 
у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном нетреба времена, он  
и, атласке мараме, бечке чипке, париски шлингераји, презлетне из златнога Прага, калнери по жур 
а и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи  
.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мат 
што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. —  
ешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу једног  
Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани 
ва, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и стро 
дмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама  
е, поиздижу велике уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну госпо 
асвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави.{S} Тра 
а Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напос 
ас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче све 
Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми св 
рати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра дом 
говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије би 
ачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну ш 
ретоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, к 
зме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S}  
це чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} Пос 
ли у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио,  
пштина Добреновачка поносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општин 
лаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се 
.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу 
може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу ру 
, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодит 
вом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, 
лаћати, ал болесници нек троше забадава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је т 
ли, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се дог 
ко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се ни 
огод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти 
ваца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантиј 
тле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце 
ароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p 
 још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија не 
; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког дру 
рко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће д 
 слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбар 
 Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди ј 
совку, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно  
 сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <p 
сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку с 
у заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за теб 
 није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишав 
> <p>Невини Добреновчани нису разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него м 
ве и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Стр 
ји пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онд 
е у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из 
вој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани о 
леће гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гл 
ка као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се при 
зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега  
 а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби 
 шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, згр 
 /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа за 
 јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра 
е.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто  
ик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, него баш у 
жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред вид 
 да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејде 
 буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако ј 
е. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор,  
 а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>С 
} Немој се срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми 
пијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по  
роздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске  
е, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, а треба вр 
ет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мо 
а ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно 
а. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и шко 
 земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње речи Страшимир, који је 
с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче кара 
о сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се 
"40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жен 
а џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир.</p> <p>Џакови — одговара ж 
мирову псовку, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бе 
но! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани  
дине, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питај 
 ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, шећерна секо, изволте ко 
ен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. —  
 богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад ус 
век, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, 
, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — „ 
его друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено ј 
мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе 
и на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело  
 како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма с 
и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашн 
и да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми пита 
мо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је 
аконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ру 
 Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је 
љиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда б 
он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчан 
правити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— 
<p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оно 
ити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, п 
 оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету 
ве оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чи 
в отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од н 
лију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јес 
 света, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обич 
днеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попади 
ње, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешк 
ра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал 
ко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом во 
 узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калу 
из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гост 
ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за ки 
ако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Није 
вори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од  
 је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила с 
 као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу 
аклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Стра 
шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је то  
ла, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, т 
 колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор,  
собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови 
пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрад 
ен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Б 
р на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити си 
„евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спуст 
и, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело наради — одбеже ти т 
 булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Ч 
и.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже 
а мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није просл 
 тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, об 
 све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Тво 
писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо,  
ји туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука,  
 стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га 
ника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити 
оје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p>Другог месеца науч 
етињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што к 
т, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдок 
је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, пакосна лисица црна — и о 
p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сео 
опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} С 
S} Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весел 
ури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам 
ише трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди 
пати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек  
рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уједаред, после таковог ликовања бива, уватила с 
чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— 
а како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице т 
e="chapter" xml:id="SRP18691_C6"> <head>Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје  
т тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Хајде коло, наоколо,</l> < 
о се не смилова на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволије 
ји један ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера се црвенопостављени <pb  
о, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из крев 
опусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{ 
ње и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после к 
једно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што. 
 златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да за 
 питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја 
 други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо 
.</p> <p>У Новом Саду </p> <p>Платонова штампарија, 1869.</p> </div> <pb n="2" /> </front> <bod 
о на престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на је 
Пиши — како незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, 
ад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како не 
 држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бир 
е изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведочанством и својом ваљаношћу  
е то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатст 
г јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји м 
к.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју д 
 кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим,  
о друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина ни марву, 
да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после  
реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Д 
ош ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није 
ац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да с 
ји изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо види 
 <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да  
а газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другч 
ћим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младо 
а спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се м 
 својим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, бољ 
ипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет 
 тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да н 
 била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди така гов 
р његова била.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти  
ели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био  
де, онда само толико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји ку 
све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се видити, к 
преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, што он највол 
а га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем  
исала како је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшим 
а брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате 
>— Та онај честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице о 
а је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> 
 и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, ур 
лу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, 
Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Његови ве 
уздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
тац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати к 
 потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" / 
 паор.{S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а м 
ра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљ 
лови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је  
ана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он такав, добар је о 
мо на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра  
ра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учи 
паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим 
ро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твој 
 /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући. 
{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да ни 
его, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби 
аци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско доба ниг 
а сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S 
рашимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем бесни 
 он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније  
је, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је 
таје, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио 
оги општина су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао  
роши читале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући отићи морала и што се неби 
би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш  
нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра да 
ожда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог 
 се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљ 
опови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преп 
 неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети,  
 но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио 
Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би 
е општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— С 
, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да  
ској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави с 
сневала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ ј 
ући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као  
у нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне 
 је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори н 
још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени,  
оворио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо,  
до моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је од 
 а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага 
ла господин, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научи 
е моје, најлепше и најпостојаније руво, што сам ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га носита  
в савет није Страшимира опаметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добре 
 близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи сво 
 <p>Послушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n 
и у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо 
, ком је Страшимиров син крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју  
S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Д 
 треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошл 
ијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопроти 
у срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла. 
год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једн 
 је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што  
у се непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она 
обиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Ве 
ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</ 
ош нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шт 
о му сестра наказива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједн 
бро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Матере,  
ер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је н 
 док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све 
лике уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће го 
ислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нем 
је.</p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код дан 
и, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може би 
еди Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео вид 
о и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном престолу,  
а дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После обична поздрава 
 било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?< 
 коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од  
арањена, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, ка 
па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да 
 проневаљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише б 
ри толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, к 
 ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је  
, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је  
то оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежали 
своји оваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек,  
оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њ 
в мужевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће  
 био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађ 
умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да 
ела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскин 
хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.< 
м тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S}  
S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи,  
пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето зас 
мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Драг 
изо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му  
енове свега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље  
и то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим с 
и, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћ 
— одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво  
видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та б 
даше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понет 
прости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замоли 
будити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сироти 
аки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац 
љаност навела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју  
осподине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви гос 
годно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа по 
в дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко с 
плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхити 
“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милице т 
о ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створе 
малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила  
ије дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p 
е новце избројали — неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p> 
в свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи 
слим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да  
пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је  
<p>— Хајд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шум 
и.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Ус 
ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прил 
епричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шеш 
као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и  
да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Н 
е ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал 
о на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опаметити мого, што ниј 
о неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p 
н — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још се 
зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога б 
боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се и 
 искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јагње из св 
т о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла б 
 на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим син 
ити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Месе 
ни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме  
 ошину тако милостиво преко очију, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред 
 дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме бра 
 осим тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга  
и на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу  
атства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S 
и и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> 
ио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије 
и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, ко 
д него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није проп 
ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшими 
 ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, 
ња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, које због понижења почасна пис 
ва нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свир 
 ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели  
белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што  
рче без главе око ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} 
.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо —  
е милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона 
чинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за ц 
="86" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљ 
 што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрв 
ролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> 
никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новц 
год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљин 
је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p> 
 што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се ука 
 ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого о 
је општина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него к 
те се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо 
ици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом можда није право, што 
ебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељ 
ти по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и  
ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и о 
 потукли око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад  
ћи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигн 
онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и свој 
ије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни  
смо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неод 
121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо  
неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже 
} Немојте плакати браћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него  
реба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане  
поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани што да 
мио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и ну 
</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milesto 
и њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад ј 
прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти 
ди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале ост 
ве завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрци 
 да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва до 
азили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — трза се, мислит 
ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булд 
мо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и о 
у и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се и 
ао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик га 
ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад ј 
љда што је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо  
, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n=" 
жити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирковом  
аве, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који  
ућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је т 
бе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба 
да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, 
ек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који  
н од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до ва 
 па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гро 
свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновча 
Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се отац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у шко 
 знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог 
и му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи да 
аваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а  
ј што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погреш 
излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жал 
место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој су с 
е, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трс 
 калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ни 
} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити неможе се готово ни 
ије то место <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко  
и било да је трском плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећ 
живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> 
вену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, 
ра више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S 
учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добренов 
љ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{S} Нав 
оснија зипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone un 
 Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који б 
њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страш 
милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзистор 
з дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе ради 
еде.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски двор 
рко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, 
 закидај, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чу 
и на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је би 
била.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио,  
.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; 
иви видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи с 
.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком  
} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да 
а дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од сме 
ко се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и онако ш 
о се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће у 
е исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга с 
ли они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испр 
овачка поносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго шт 
е оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се?  
ишти, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само бр 
 каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се о 
Но оћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имате 
ду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школ 
 школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетре 
 више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта 
ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си  
ела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се  
штва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаж 
вим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи с 
ало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак,  
ј преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а о 
 врапце по његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку гла 
> <pb n="96" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима ништа друго није, не 
 плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. < 
ег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепц 
колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од  
ама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин шт 
 срде никако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школ 
о, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и  
ново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајк 
.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће 
подар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове  
 су сасвим чисто и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица п 
у несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га де 
ба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, 
то растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта те 
Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} М 
се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја ћу казати го 
једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <p 
о детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш 
како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад небаца  
о год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по 
 ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Стра 
 кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан  
пире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо  
нута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја нама, пита 
да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу до 
о бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њ 
анас слободно орила божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали су с 
ам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и би 
рио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав  
псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли  
атру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно н 
о, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се н 
ес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милости 
аћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <p 
е зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци 
 руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Са 
њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у једну 
грабили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак ов 
л војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост св 
шки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прика 
стају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски шегрти позаборављали су своје безобразне песм 
андук, по земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло 
с се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му 
етовати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици г 
ог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од 
а умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, 
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc 
 <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec 
и, којима се благо начинити може.</l> </quote> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C6"> 
а</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан 
е довек,</l> <l>Поведи — поведи —</l> </quote> <pb n="114" /> <p>Мирко се окрену седом проти па 
његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе.  
че га играч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа сн 
вођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи није врела кр 
ати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu stoji 232 --> га неизведем на чистину.{S} То је помисли