љу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила к |
назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа |
} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил р |
<p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти |
и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшими |
ебо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.< |
је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш |
а и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ј |
ојој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ра |
одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку с |
трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p |
То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења све |
свану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Бо |
човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знад |
Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти д |
вој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали |
мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика |
даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је |
ворила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом |
ћи, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је приче |
.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи |
душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испр |
је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — пока |
иви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал |
слука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, |
дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ |
и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро |
тељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори |
же Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачув |
>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје |
и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво су |
ако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је о |
речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефал |
са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ни |
авек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде ч |
г који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опе |
ика Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укорава ради пристрасна суђења.</p> <p>Д |
остаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и |
ора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p |
о два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Пао |
ијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а |
обиграла, нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макн |
“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“ |
човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} |
сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расчупани.{S} |
ено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити конте |
под спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанска, ма небило ни је |
е пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> |
еп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш ко |
/p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету п |
воре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и ка |
елој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ла |
te> <p>Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог ча |
<p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није |
није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па о |
ачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најл |
школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пи |
у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви ши |
ца љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши |
масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, |
светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар п |
аме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као |
анас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и к |
уцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојк |
гоше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим зам |
ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте уз |
је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, |
ек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдал |
ти.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане |
о кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат |
, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим |
јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно |
владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра |
службу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао п |
а наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка |
ла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене |
у пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујућ |
лушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: з |
л у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, |
кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором от |
и нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа |
ве, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајис |
ве среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема т |
пут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па исп |
евиност, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће |
јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — |
ад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом конт |
ма боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се |
сти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је т |
одвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, |
b n="16" /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из |
рвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црн |
у неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тре |
руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то |
е Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда св |
до, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћиј |
ици нек троше забадава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, |
дну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му |
.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац и |
рци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило |
рко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра п |
} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни |
у пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето з |
е Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се ве |
днесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша б |
ук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мир |
ину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, не |
олико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S |
аћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здра |
ка за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче |
господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема н |
мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу |
а то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="1 |
шко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим пи |
ан меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле са |
тово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она |
отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и |
д дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај |
вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко |
ри је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какв |
, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и гос |
несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја |
оравијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да |
а прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од ко |
кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог д |
азду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га н |
тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говор |
па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од |
друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђ |
.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је |
{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Мн |
до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добре |
ом, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом поде |
— Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије тал |
се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, |
Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и |
ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се ку |
емо ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убим |
емо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То ј |
види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</ |
па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свако |
јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из |
мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у у |
буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него |
ином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако |
натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетер |
о да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кад |
ти, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — |
се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди |
него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено |
у издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и ни |
скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milesto |
јега.{S} Вук није научио никог слушати, а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а в |
увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да |
зна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел в |
је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја с |
то видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је бо |
{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, к |
да кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јеца |
је ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици л |
им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> |
љадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се |
ад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, |
ж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толи |
земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако |
, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="2 |
рка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, |
; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у До |
у домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од дра |
го је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико |
је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> |
на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, о |
>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко |
јим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ћ |
> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало |
Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир |
тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја |
ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад сп |
е људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвниц |
овац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, ж |
нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад |
гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p> |
S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је д |
у као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он њ |
ост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека |
и пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам у |
{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко |
слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад н |
и ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат |
се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су с |
вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника ј |
S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свеш |
којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саг |
почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, ш |
о све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог на |
у сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича |
онети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отима |
оварали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше |
се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збо |
балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и |
ју и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се |
ин.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојал |
ш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од |
ад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта ј |
дговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — од |
к се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17 |
је Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано мој |
о, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, |
извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила ј |
сто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном пу |
је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко |
дан човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, а |
S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама па до |
Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља |
ти му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртва |
кала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је |
о.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и про |
оно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још |
неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу забор |
О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за ту |
ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бел |
спо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакри |
ђице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и б |
ремљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо |
оре прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно < |
тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се м |
ама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доц |
астајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је оп |
знавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна |
е кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да |
ета — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, |
очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо |
рче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извади |
о мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Др |
пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати об |
оме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо с |
p>— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, а |
ариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, д |
е сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p |
тво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Мирко |
емо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а мла |
мачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p> |
то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству ср |
мце.{S} Споља ништа није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb |
ироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на |
иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачк |
мо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју |
една домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га н |
је Христос царство и господство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњ |
је био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> |
нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад |
се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вел |
а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизал |
м споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пр |
ок се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSec |
утра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато |
ра разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку ски |
него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја |
Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, ниј |
дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да м |
.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — |
најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — мило |
а треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал |
о мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више ниса |
штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што |
, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p> <p>Сваки се п |
да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци |
, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти |
>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог мла |
и општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и |
ре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на |
удрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку |
изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то дож |
е насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> |
наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мир |
ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најз |
укњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода с |
штеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мрт |
ви пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом |
несе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а к |
неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре |
и: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад |
њом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар свој |
е, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све |
ир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и им |
пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си с |
сму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста |
спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е |
обан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио д |
венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још |
во.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред св |
бренове свега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на бољ |
војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ |
Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смеј |
облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матер |
азио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и ме |
и целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> <p>После тога помоли се с |
лу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро над |
а четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирк |
директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p> |
е благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак |
казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме иза |
ек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати |
ажљивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} За |
ласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за |
и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла тра |
, како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Е |
надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој |
друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега |
е, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма |
је опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усх |
пута протом посто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добре |
оји то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим |
е само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара. |
ам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислит |
ла, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се ока |
51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стиша |
кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, св |
свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, |
опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то им |
ича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то |
слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чу |
атити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да м |
тало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји непо |
<p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено ј |
Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам стра |
он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми т |
ба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави |
ека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимир |
се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у варош |
лањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од |
авек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу |
, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то бра |
е незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти шко |
њета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га |
и и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, |
ади, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} П |
ти више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“ |
проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, зап |
гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију мед |
епи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана |
ало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори |
о на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год |
pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља тво |
„Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пос |
амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир |
ра своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Уп |
лубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет |
дину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика |
ћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се з |
ле, дванајст сукања су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа ду |
ек што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче б |
нче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма н |
што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је ла |
и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем |
ечи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црњ |
низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свет |
није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у |
по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и с |
ња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко |
десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет |
је мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, пој |
игне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је |
Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што |
pb n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас |
тен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} |
рчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је п |
дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који п |
ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Д |
ањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан о |
ва божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није |
баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред |
д га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се |
њак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорч |
.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако ко |
столова понаслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се |
да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да б |
691_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји |
после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, к |
остима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ни |
{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с |
о није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше |
вара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</ |
екано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову ус |
, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у ко |
д је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд |
растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид |
ан усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали о |
посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет |
ућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S |
— та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, |
његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро |
ене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи |
та крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, гот |
будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успа |
погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друг |
, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— |
н спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао с |
ш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испр |
ожеш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан дв |
а њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мал |
тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо ј |
код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд |
у батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе з |
обреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Ве |
старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке |
рза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, |
псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је ко |
, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сиро |
прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је не |
улдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци |
омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да |
га бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни с |
да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек п |
најцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима |
— буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад |
и — одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљив |
дана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један в |
на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики |
ок се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани |
је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још |
иди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми пи |
су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, |
итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} |
ло, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, п |
живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан |
S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало |
е па помодриле — коса накострешила се - авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову д |
ом несрећан човек.{S} Путнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле п |
е, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови |
апци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун цр |
оћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, о |
у у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n |
о није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над |
ове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом |
шо читаву галију — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се |
нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш верова |
сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти |
истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овц |
то јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} |
едно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канал |
као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb |
е ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, један |
на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове ж |
ет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина |
, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо с |
е — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товари |
неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек |
судио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуб |
лече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на |
чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин |
одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа |
ково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, |
, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те |
те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и |
свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што |
опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, још му је |
ући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није |
Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије к |
вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, |
д своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је та |
ђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи. |
је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је нај |
имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је |
г пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> |
а ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је та |
{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни там |
— и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злостави |
дошли само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми |
леда као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право з |
и мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда |
ећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за |
е лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је |
а отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је мор |
вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема |
Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити |
ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, д |
боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — |
господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} |
р кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича |
Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, која само зд |
угчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n="109" /> владику, који данас ј |
ете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна |
а ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити |
} Привредити неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а |
, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине |
а су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је |
раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, ка |
стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, а |
џе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу |
тосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, о |
здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја благосло |
етити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже м |
о милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени |
адику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ћ |
е оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се |
ратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— |
лавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на |
се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" |
го ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја До |
а.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да |
<p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту |
је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од те |
ојо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал |
да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ј |
еја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незван |
м ја господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав |
т тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26 |
ала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да |
аопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а |
ко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, не |
мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви! |
пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јо |
и, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико сте |
игу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки |
охију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати |
је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи |
в у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји |
е Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Да |
ви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само ду |
име паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и |
ад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда на |
, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мисли |
би стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од |
гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, |
варе, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А ш |
кве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне |
} Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно |
оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде са |
учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га п |
ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу |
сече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страши |
Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући |
ан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворн |
и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> шт |
итељево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би г |
па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш пошт |
де стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Ми |
мати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји тр |
ијатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини |
а се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, |
у божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бит |
.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у шко |
Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А до |
истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу |
им ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака |
, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, још му је питомији |
је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледал |
суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се |
и ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о то |
дничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што так |
је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писм |
писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шеста |
можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, смилујте се милостиви господи |
<p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се |
и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На в |
трчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> |
ебе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати ми |
осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи д |
јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина |
исам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хо |
ву припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свил |
} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није пр |
било је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил |
Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби и |
роси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови с |
зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekst |
бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико |
ара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику |
д слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држ |
но је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен пога |
вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила |
да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану |
ме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши |
ну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су н |
који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако |
о му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, |
вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мис |
оже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само ј |
> <p>Мирко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после првог конзисторајалног засједанија до |
н подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато т |
ебало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо |
луг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће би |
расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, |
о добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божиј |
ељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац |
бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што |
е утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
е, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је |
однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и |
пасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш ка |
д није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви т |
ањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који |
жање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђ |
Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пуста |
убија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пуста |
пач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу |
а мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад |
књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то св |
место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пут |
ио је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадов |
време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и |
Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо |
у срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо |
о неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и приј |
шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо н |
да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, |
ажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти |
узе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна |
јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад с |
опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и д |
новци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце на |
игод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло |
оју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још а |
та доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> |
каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава шпиталске новце, а њего |
и руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил мома |
а кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шаре |
је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја |
з амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћији само нађеш на |
жеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место |
бав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који |
то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да ј |
маљског већ неможеш ничим умилостивити, ал судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Бо |
варајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да оби |
а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по |
да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и |
д од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне |
на незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и н |
ек бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо к |
пито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто |
пиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога н |
нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је |
ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старије |
лата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов оте |
те браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с в |
празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ |
на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> </div> <div type="c |
ним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{ |
рућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у р |
чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мис |
о је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од |
местио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора |
и.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, св |
S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зау |
</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је ж |
елик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више не |
свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да |
ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, с |
ирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му |
ад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити |
и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знал |
лушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти ј |
му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је од |
Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а |
есеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} |
а небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек |
авдања чесњејшој конзисторији показало, ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи |
да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поштена човека то је ништа друго, него до |
p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солд |
, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на |
ити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији |
а о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, с |
а је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца |
, од створења света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царев |
ретекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месе |
, од створења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био. |
у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи |
клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, мол |
ека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па |
рашимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару как |
а то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви |
— „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвави |
{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у оча |
није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим |
му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир ј |
, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, |
парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отима |
pb n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је бу |
њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једно печењ |
ора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Пис |
ри, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако |
бити попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друг |
дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро |
в Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Негово |
људи обично пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору св |
лово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале д |
а ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да с |
ко је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по в |
данпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је |
колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге |
агињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p |
Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је |
а пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што |
из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да |
ремена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји род |
ктор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће |
ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} |
p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, н |
да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а не |
и само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није |
посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све до |
тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од |
а баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што |
на, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној мал |
нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов |
ела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, к |
S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отва |
а неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа буда |
па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи т |
курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, мора |
’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан сво |
њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, п |
ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру ши |
ро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби з |
ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи д |
>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај |
и, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је г |
фалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мен |
а су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} |
ојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи |
на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпу |
за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су |
, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти |
ткупити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.< |
и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: |
мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико |
да ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај кра |
дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђел |
о у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи по |
лете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на |
ајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све р |
ио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио |
, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљ |
дроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбије |
идиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бо |
одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очи |
оред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега |
осподин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја |
, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb |
оће нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека |
ени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, |
још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда с |
е, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет та |
стив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone uni |
нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел |
и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би |
егов у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ |
нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег ког |
сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио |
го лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен ниј |
би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја са |
моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ј |
т милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрос |
у: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одго |
еба се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који |
овек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црн |
научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а |
себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад |
огу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S |
то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неб |
едан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је зап |
да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се дру |
његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мир |
сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господи |
на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда |
итаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена од изненадна на |
ромеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута |
ти млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па |
ла га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школ |
ио леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говор |
ола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пу |
ђе зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова нег |
зволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица из |
оље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново н |
ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам т |
ећем задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оц |
ешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се |
оју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели м |
ог и девојка. </p> <p>На сред простране алвије попине, попео се голем шатор.{S} Под шатором вел |
<l>Оплетено, зачињено,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек |
и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{ |
<p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије и |
спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод |
мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му к |
рмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би |
рце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице д |
ећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставити, пок |
ри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кош |
извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на |
а масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта |
ати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето |
е да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако ра |
несе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји н |
помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више |
ија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире на |
b n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уз |
дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану |
ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да |
исцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновча |
и нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућ |
је могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненар |
лико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а |
вери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, коју чиста душа без зл |
па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пако са с |
жити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје посе, па да ни но |
док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи |
ва четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у |
своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар |
, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толик |
оге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаш |
ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад не |
то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једар |
се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на то сви |
е пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> < |
ад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати |
ну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да |
се; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија у |
амо једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога |
ва земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато неп |
у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забада |
ћу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес |
твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја са |
старка сарањена, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је ста |
о мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без |
ешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена |
ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није н |
акој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог кри |
оји уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себичн |
мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ |
аква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато |
нај, који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Д |
небити тај господин, него имати толико асне од свога имања колко има као господин од своје пла |
осподе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више тро |
живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесње |
} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену |
бреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, |
највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Страшимировим салашу мног |
а Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{ |
кавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, париски шлингераји, презле |
пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословц |
Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преосвештени г |
мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из кап |
} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, |
, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је б |
о да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго |
ашимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, |
</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Са |
ери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и |
а, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доб |
ме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама с |
ини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле пре |
и, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код к |
ако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље |
n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуш |
ом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — а |
е од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; матор |
ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, |
овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир с |
н остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} П |
и запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди |
, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу |
хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја |
, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема го |
матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, |
ише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат ч |
{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасн |
S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна ш |
ог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по ли |
епо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали |
ошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину там |
ске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу |
> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да |
шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и ваб |
оро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама |
стаде нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није |
а си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{ |
сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, ј |
онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијен |
, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако што |
ије.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда |
ас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У |
Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље ј |
<p>Кад су се Добреновчани, по мраморним басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретне |
Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лоп |
, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а |
алу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и с |
лаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, к |
Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> |
d>Какав отац такав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Мл |
а света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујер |
гу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи |
вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на поштен |
нче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излази |
т часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачко |
дам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у |
p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш њего |
рим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако нат |
фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд ме |
" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је |
а у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p |
ло. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p |
је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадовића |
е Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може |
рага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију |
е одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, н |
заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана н |
id="SRP18691_C2"> <head>Како је на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт часа од чича |
" /> под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим |
у брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука |
ен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи сти |
ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до |
о је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, |
ња ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му |
Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, п |
са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да |
дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису никад за његову трпезу сел |
са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зл |
едну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј |
е прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо к |
е тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо |
и, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да не |
тишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла гла |
ба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене |
<pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади ва |
ињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају |
<p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој бра |
д ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је |
Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није |
ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи |
о црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде |
/p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сиро |
ко се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у |
је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како г |
огу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што |
, спарују подмладак свој, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, т |
нуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутр |
же да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа |
ва тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака ар |
је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мат |
чки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад |
вска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учин |
се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Ст |
ш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n=" |
срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мо |
ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарит |
ирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове |
аљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, |
ду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр |
ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на го |
о, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан. |
ше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрел |
горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који пл |
ку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништ |
је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви |
ођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, |
. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, |
во је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није нег |
оје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља би |
Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обеш |
ер његовом младом господару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смеде |
p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада |
животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, поса |
у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу науч |
во ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен |
коло, на очиглед читавом свету, скупило баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе |
тити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме од |
ати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики шт |
.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оно |
вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам |
ан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.< |
тован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p> </div |
с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника |
стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично пребдили су читав |
деније.{S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије.{S} Над светим распетијем, ј |
.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је о |
.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије највел |
су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни ча |
чем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па т |
ла је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој ба |
, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јеца |
уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, мо |
оса, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, |
ала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мир |
све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</ |
а га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му |
и први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог о |
најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела |
што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једн |
, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан |
один учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе зап |
емоме него милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће пом |
булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, св |
S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само |
а избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије |
а — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад г |
Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је чо |
пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на све |
е још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при |
ћи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте |
који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које |
жији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, ус |
о, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које већма може |
да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Ба |
луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда м |
ца црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, с |
ни колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, тру |
г, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div |
оња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал |
у је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, |
шња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала в |
ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући |
није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље |
и могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји |
ша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а до |
ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми ка |
ти добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло |
тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чис |
евини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n= |
шустерски шегрти позаборављали су своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевс |
p> <p>Многи сватови српски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде |
у гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, |
е сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небој |
им белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а |
Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, н |
и венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци и |
е радити што већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост в |
нали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шу |
ба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p |
неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш |
S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поиздижу вели |
а звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
арове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пре |
како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини ве |
руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сва |
/> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је |
кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас |
аћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи |
о, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учини |
аму божијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост, само пред светим дверима, тиња тио у неб |
е се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86" /> м |
ија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па т |
ајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже н |
тарог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке ње |
је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и у |
} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре |
е дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта |
доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дод |
ти ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што |
клања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим п |
ала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело наради — одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А |
е човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још |
мећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад |
чем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на |
Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себ |
под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва ст |
у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, па повик |
ца уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере се узверени кочија |
ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну |
у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благ |
Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима наро |
лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, париски шлингераји, презлетне из златнога |
трчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што |
ко молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого ум |
тарци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до н |
b n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> < |
оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</ |
> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта с |
исам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома по |
тру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: |
итавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива |
ти, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову г |
на Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа |
је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на |
били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да |
цне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри о |
у, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан по |
тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на |
било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом пр |
овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} |
ије било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца није било, који |
емисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тог |
исера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога |
какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам |
а будне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му не |
да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе д |
одеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир доче |
тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио |
енеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, та |
први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а др |
<p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједн |
свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого о |
hapter" xml:id="SRP18691_C6"> <head>Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје млад |
, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној с |
о бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди |
се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји |
и га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу к |
би мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на г |
учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добрен |
p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се |
да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у |
покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко |
, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби |
г оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n=" |
брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, мо |
упе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарат |
вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, |
да што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{ |
бито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се |
о толику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели, |
ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз к |
а Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог |
је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за т |
опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добр |
ад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању ди |
о је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, |
пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срц |
ам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још тр |
а ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Напр |
је моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од нед |
а наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Им |
, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога |
а <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како |
друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све забора |
желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100 |
Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у |
— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши р |
Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да |
вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами ср |
м ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од |
учинити, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати |
ћо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се |
дом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шу |
и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже д |
дне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је |
себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му |
ш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га м |
ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и б |
ј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо |
чар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако ш |
вом добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p |
, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} М |
S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би све |
угчији дао пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро |
ест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал |
>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="subSection" /> |
вор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком в |
и месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров с |
ло да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју про |
цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна |
егу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај |
кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле сру |
ког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има |
а врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико в |
ено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, ка |
у, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} |
.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у јед |
раво.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, |
ого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неб |
ати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а нијед |
с — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не с |
у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан |
аку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде |
доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да с |
же, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимир |
уче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине |
, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја |
Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе нов |
у ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни д |
није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо |
сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мир |
ти који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родил |
ги опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нераст |
за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја им |
, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше час |
да би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, а |
тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби |
иркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, |
ца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{ |
Тамо толико пута ти ратари покваре, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није д |
кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, шт |
притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имат |
а се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда ч |
кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар |
ду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S |
ријатељству чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги би |
не, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар |
н би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да јед |
нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни |
напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} |
рати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познај |
о да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је приву |
атрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Докто |
и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал |
орају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, |
шта то уједаред, после таковог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз |
реповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> </text> </TEI> |
age"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Нап |
богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ј |
ашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им с |
не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим ро |
да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије тво |
тану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил |
p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница к |
, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут свој |
да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на ко |
ука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му |
да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Ми |
и ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодри |
ила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n |
ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су а |
каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво пи |
ме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} |
У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унак |
с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, |
стио.</p> <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније |
е шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомес |
атили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред |
ад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благослове |
ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује |
и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка по |
акова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће |
<p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Са |
је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S |
а један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и ј |
амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па |
ion" /> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незна |
S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> |
да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су |
тина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста го |
амчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Д |
сли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога у |
мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко |
на прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо ш |
а вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није зна |
ловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори |
диш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирк |
рену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у пр |
.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Је |
у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писа |
ичиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога просто |
а.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу н |
арохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки |
Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — |
лестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му ле |
је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ј |
{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> < |
, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће шт |
, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, |
је.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац! |
. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави г |
д су други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђак |
и се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, |
, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је ср |
писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко о |
и су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија к |
ико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разгова |
да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православља бо |
нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још |
говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми |
кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milestone unit="su |
тог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити свештен |
шимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: не |
о, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је уме |
г њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели |
јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне |
није ни пакосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, к |
није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Сват |
ти. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него ко |
по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, |
колаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све могло |
оју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, з |
и попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки почињали |
, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Д |
ању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добренов |
то.{S} Паметним Добреновчанима навек је било милије помагати него убијати, подизати него строва |
вршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било |
вда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром д |
е кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одгово |
а и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирк |
л Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор |
Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онак |
би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио уте |
ади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, |
ку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро да |
шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За уч |
ни Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затв |
о је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја нево |
кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мрави |
рка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети ота |
е пред њим затворила, ниједног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућ |
љности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташн |
и су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете |
еиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опр |
оје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињ |
учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега |
е ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога |
је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и |
и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него |
удне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби |
ло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у ку |
заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} |
атељству чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирал |
заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи опш |
оклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву |
сподин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да |
поништити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова нај |
али јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпез |
р све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре |
Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и |
што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с |
стаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшими |
бри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња |
, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо и |
ње Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала |
о учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у кошта |
инари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, о |
је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшим |
били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место |
итава писма црвеном оловком 10 написано било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица. |
о писамце.{S} Споља ништа није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незн |
691_C0"> <pb n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, |
и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p |
утра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си |
{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, та |
писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку ње |
то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар |
зо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се он |
био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{ |
само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли гр |
} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара кр |
ад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што |
неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само го |
кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише к |
<p> Драгиња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написа |
еш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај с |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов |
ри и читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију при |
ко управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави |
леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо |
њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страши |
Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим св |
нцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им |
е новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да |
ебу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме ј |
се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и кој |
нограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости прими |
за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div |
раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су |
е новине.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи |
p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу в |
ви сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је вели |
и чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="35" /> |
осподине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> |
роке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи |
це у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се |
ле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, |
лазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности |
д питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна ж |
ајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем г |
ку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним |
{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ру |
поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња би |
се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом до |
иљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, који изданке |
ју литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драги |
се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоћ |
ако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изглед |
опио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Месец дана |
ало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је |
аредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет мо |
удаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости |
ука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело в |
амо ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, |
одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које |
није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући |
бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај |
забере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме |
таре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти |
ити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода коме |
ом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је д |
орала, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди сед |
, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мат |
="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S |
ичком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред |
{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе иза |
и душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свеште |
њаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам не |
ре. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви дру |
Миркове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан дан.</p> <p> |
је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то. |
кад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, та |
ко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учи |
ц држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења за |
аљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту ж |
етку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>П |
да од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па |
е и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нет |
га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је ка |
последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји н |
и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а ко |
вци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако |
у.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа. |
о је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, |
ати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен |
оји се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединц |
на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет |
уку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је |
то долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сир |
шки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад |
ве свршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благо |
ему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиротој удовици не |
ане онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа не |
матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај д |
весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зат |
Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу |
овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове |
исмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко |
и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђ |
кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код пок |
онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном |
ла до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје оч |
тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје дец |
вачког.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради ја |
о се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро |
не, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се |
а после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је р |
p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару |
о слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискуј |
нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Влади |
лове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо |
незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како с |
твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И мој |
н.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња |
, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели. |
о молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити |
лаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — |
н је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, д |
ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се |
ће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господа |
ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што |
јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш б |
имирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <h |
и кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвеште |
ашимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p |
.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас вол |
, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити |
еновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Чест |
сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парох |
ква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. <pb n= |
се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Ов |
<p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни п |
прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, је |
аша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је ист |
подин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва го |
иједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мир |
ожеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му каж |
о место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</ |
је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук пре |
ји као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме |
те да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта |
било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећ |
мчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад с |
тра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди |
Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати би |
мо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико |
стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чеш |
к младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слуш |
владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небу |
а зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај ма |
они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а он |
> <p>Његови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва доб |
а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у вин |
, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n= |
.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, |
ју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> |
ња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „мил |
> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, ка |
детињству размажен тај никад човек неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није цере |
могу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немор |
век неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, |
и Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, |
и баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p> |
во зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте |
а сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда вр |
парничару: неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. < |
еоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се |
рестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је |
Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Ст |
S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од и |
служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер |
о — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— |
задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан |
} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји ј |
нда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничиј |
ио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је т |
</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво да |
бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том непр |
код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје д |
мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него |
к, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравиј |
ог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> г |
н, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школ |
ви га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одпр |
авек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="48" /> |
вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га б |
ки радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О |
присједатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и уну |
па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева |
"SRP18691_C6"> <head>Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма |
ен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у л |
ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може б |
само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незн |
плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа |
ако незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни как |
> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћер |
дине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Дир |
немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе |
Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћији само на |
своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактов |
о је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја |
овора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Мирков |
казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> |
грејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са |
к сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је о |
орам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при раст |
л поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су сле |
ном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би на |
мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир пра |
ничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с т |
ој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док усп |
на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштова |
творење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који |
, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добренов |
— Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод |
не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош б |
и си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов ишт |
ере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати |
знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, |
ање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца |
мати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина |
три?</p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за свештеника произведен.</p> <p>Од варошана нико |
и.{S} Његове волове није требало на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или |
Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} |
и се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ћ |
било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло |
лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, м |
очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја са |
ише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој д |
та ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш |
и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, в |
пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће |
им светим писмом, са својом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста от |
и да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији н |
ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, вели д |
д пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам |
<pb n="25" /> доми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого дост |
ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> </div> <div type="cha |
може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пр |
Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и |
у у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће с |
се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћ |
орити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу |
к јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могл |
о се и из светле науке христове разлива благодат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирк |
т жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека бу |
да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу доликовало, него кад се невином тичариј |
е бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грд |
<head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.< |
ве то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те во |
и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сад |
8" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво м |
о живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком народу донаша, у данашње доба код срб |
p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијо |
Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од |
ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> <div type="cha |
ше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> <p>После тога помоли се старица Б |
се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји пр |
стизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво — доб |
о се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек |
м бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и за |
те Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу |
а богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа |
расоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора |
> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} |
оли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> </div> <div type="chapte |
отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ић |
а прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличиним брату у гос |
{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида |
а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> |
на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> б |
S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи н |
за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише |
моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица |
дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла |
то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа с |
о кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мир |
м брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога простог оде |
к отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају ов |
мами чобане од стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, п |
тером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела |
овом, као што се отац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога |
је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи |
е нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му се за |
е добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити |
и мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, |
/p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал |
и одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су с |
бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са св |
е — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца |
су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Мол |
амрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити |
и фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у к |
у је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продав |
ло збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим |
<p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро |
е узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као д |
ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добр |
обрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му |
лашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрос |
е задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо |
еља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по с |
сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је |
{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил |
и, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко ј |
а самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на пра |
мо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко |
лакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неу |
е њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога |
богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који |
је Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити |
мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та л |
неш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је си |
ои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо з |
само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао прим |
ће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио. |
праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом д |
мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био д |
ани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га чет |
.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, |
ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и |
И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="68" /> |
р из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се |
је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима св |
да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и з |
ји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ л |
идиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна чове |
во срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} О |
на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добре |
ре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче |
све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би |
ш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај |
n>.</p> <p>Пандури се прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једа |
е натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, |
а му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мир |
оба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил |
небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дак |
ђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје зе |
ју и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се |
браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама |
ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је м |
радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још дан |
ство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p> |
е јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се на |
ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије б |
слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће |
о, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу сас |
ду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p> |
греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје душе, |
ож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изг |
ори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег то |
лазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ј |
е од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ |
тећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од ство |
а и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до |
ежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек |
:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе ми |
в ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост |
, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје |
се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Ми |
е додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послов |
новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео д |
милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, |
је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце ог |
тника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења света, |
, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље |
— боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери |
лога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо зд |
казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет оду |
Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цар |
делац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и ста |
авио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли |
кајеш, него се окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим п |
вали су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траг |
ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само д |
ве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је |
рко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, |
оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а |
а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одгово |
нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, ниса |
ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га з |
гиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је |
8" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу.{S} |
то се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, |
беони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и за |
а никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек с |
био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко |
ниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да свој |
C17"> <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га г |
анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога сла |
ребо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју упр |
:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па |
да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подлож |
ди, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у и |
а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин дирек |
речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треб |
ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад |
је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испреч |
еп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најла |
од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срд |
ро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу |
се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиромака, племенит господин нуз прос |
ога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} П |
кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Ка |
у преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину провед |
Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо ње |
ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти им |
— ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди луд |
небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења света, подизало и рушило |
.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} |
огатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, њ |
ети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у |
о двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му п |
омагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће га |
на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана |
а ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, |
куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да бу |
његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је |
ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, |
ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, н |
ајгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> мило |
иш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћ |
своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном жи |
.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је де |
.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод р |
напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а |
га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гри |
и?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да |
а па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни |
и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту т |
ги други, по речма једног мог професора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћ |
одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" /> новце жд |
бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна ст |
ш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми |
tion" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал |
мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како му је добро било |
чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, д |
и, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ напред уживаше, како ће |
ут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и |
полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо своје ђаке да |
м мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње |
добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свиле |
јшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и |
ова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови говор |
стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p |
огом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука |
ичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка |
ла.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није |
овемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас п |
</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Б |
, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин |
букао своје спремљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с |
теља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи |
о оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би |
м па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му ниј |
пштински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо |
не, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнад |
си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам м |
ино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре |
ом.</p> <p>После тога помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна |
, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је |
пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кућ |
Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вред |
тарости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити |
а, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, по |
<pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рука ненече |
есног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што |
а ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела рук |
јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу м |
без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадоше, упалише сваки своју — звезду и |
уде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> <p> |
м устане најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је ка |
н ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
у: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву |
о паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оп |
лаве, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз д |
бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бо |
ју правде ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S |
S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господство уки |
од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, |
трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јо |
бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у |
од срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди се |
моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је в |
„Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла |
а интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Све |
у чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </d |
ка се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене |
д води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, |
ву чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p |
Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и в |
т покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако |
.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену сва |
што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви |
њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бр |
жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам к |
ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда |
атије таласало.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ с |
са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал |
аје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је ам |
етници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на б |
свештеник <pb n="104" /> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та ве |
баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> |
е те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пр |
су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девој |
се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, п |
амо два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је св |
ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу преда |
нику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срц |
алеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино голуп |
пенџери, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен |
ча Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рек |
, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као п |
сатанине траге од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бди |
домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће |
и једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући христијина.</p> <p>Цркв |
друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако |
/p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајк |
а то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући |
а видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости п |
моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било |
ад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он |
светле науке христове разлива благодат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу |
учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p |
ашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, |
онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије.{S} Над свети |
ело највећма Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре свега научи славити.</p> < |
казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме ник |
та преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта зна |
е, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бо |
S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, п |
овлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кад |
док се може, само радити — то заповеди божије — то заповести царске незабрањују.{S} Рад је нов |
живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истре |
мо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Ј |
а, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора |
идана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост, само |
ним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга |
јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне од |
, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кош |
и зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необуче |
ро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаво |
ле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служитељи његови на света посо.{S} С кора доле |
у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи |
ство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и господс |
е, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта |
нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божиј |
— Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук |
ви па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што н |
тровали, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид на |
праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се од |
на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу та |
ле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола |
акав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S |
ш није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита з |
е моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Б |
гат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама |
и, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетре |
ле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код к |
епа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су так |
а. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била дом |
је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити н |
ога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се неб |
знаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаво |
рен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога |
Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад |
ти мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознај |
боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого |
ај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у ко |
д тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па |
вила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне |
ш је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик |
и, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, с |
у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук лад |
ко је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милиц |
правили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у |
рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда докт |
кад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није |
же ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава шпиталске новце, а његове |
т у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело |
се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља пла |
кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кос |
и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан |
на</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па |
.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у ва |
м раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива го |
Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови |
оносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мир |
неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на |
да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преос |
шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а |
ају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи имају |
никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p |
отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне |
> <p>Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у луд |
ду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да и |
продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на |
а вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад питала |
најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњ |
та. </p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се нис |
а затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непосл |
ати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме |
м ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо на |
в свет пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај |
де.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, к |
м брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} |
добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још |
о седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да в |
оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од другог у |
и до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је |
er" xml:id="SRP18691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новин |
рке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на ј |
да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ |
пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш |
ad> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошн |
ешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се |
ћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји |
, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој пар |
у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се неве |
у се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи |
еба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да |
онесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и нем |
="chapter" xml:id="SRP18691_C15"> <head>Боље добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност уч |
го жалост при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нес |
с другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да |
Нема над нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, |
га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне |
па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као ш |
у и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је |
а.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} |
ик што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчан |
, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, н |
аљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учите |
овара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим л |
у, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него |
само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S |
и кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао |
на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсц |
дава <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи њего |
од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш |
па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рунда |
же, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а |
опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ј |
ењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на |
реба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још к |
вљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша |
ћи лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно о |
м држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу |
и Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако ас |
о и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си с |
е Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чич |
се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа |
га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам |
заћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разу |
т је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта |
та ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n=" |
Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама в |
, на своје најгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n=" |
ти, ал судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ј |
аш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти пока |
већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком |
здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен мо |
уке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, ис |
ј син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру н |
у! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи |
же <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега |
ти.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по чита |
ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види |
Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је тво |
о ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, |
ег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свет |
е чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату |
мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p> <p>— Нис |
ако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које |
аучила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја нез |
ка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него постаје, па има |
учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом |
аком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па јо |
е дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је њ |
у: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу пред |
зведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а с |
ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовиц |
незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел |
. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка |
га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
а дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер |
/p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, које због понижења |
жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота |
ратац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и |
ама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца |
не коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јут |
{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а |
p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S |
мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па |
ом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко |
да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње речи Страшимир |
еби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине |
имир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прам |
еговом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, д |
ле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је |
бреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и к |
и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и |
а, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на св |
идили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опе |
ђам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
м, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n="109" /> владику, који |
а је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па |
и ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета |
ба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко |
г данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди ког је |
уда — онај понор светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору |
у деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај ишт |
је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат веша |
ословом материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чис |
ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> |
селише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку дел |
етом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; в |
во за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко покл |
о скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорит |
Мирко и опет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да |
еши остављено стадо:{S} Немојте плакати браћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе већим м |
о нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестр |
а сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да |
ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити |
а и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за м |
ра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде |
нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца |
је сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> |
—ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад бо |
малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добр |
, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбо |
ти доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба б |
p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Ку |
у се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крва |
тка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, в |
а бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати пла |
ња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је л |
ш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није |
д удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за |
{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једа |
уће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја не |
у и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав |
д је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, за |
Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одгово |
е проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепс |
творена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, а |
овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле т |
ало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — |
октер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио |
дила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има |
ча Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква |
Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, |
људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом мо |
<p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једн |
го да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек |
е бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст ј |
много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, |
винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег |
ction" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку |
новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз г |
н свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} М |
е због понижења почасна писара варошка, бризне плакати.</p> <p>Писара ражале сузе девојачке. — |
нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити |
ав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, н |
и, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и з |
је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку |
ћи код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати но |
авеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уј |
делина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још н |
а оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим |
.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванај |
агано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није до |
} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћил |
p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем о |
брен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала он |
еверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирк |
едо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља |
ала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Ми |
бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће друго |
обијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал |
одина има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш |
ода Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновча |
лико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају |
деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb |
гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски |
а <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце о |
сподин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.< |
, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал |
таласало.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се с |
на мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гл |
oreign>.</p> <p>Пандури се прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га |
није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшим |
у сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они |
твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} На |
ветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лу |
баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C |
оштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима че |
чињено,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек,</l> <l>Поведи |
мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо твоја сестрица</p> < |
и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна. |
> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква слава у |
дите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, п |
ћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с боси |
„устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у |
морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил у |
е бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молит |
} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био |
мораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша |
јо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било без њега |
њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опе |
господин постане, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небит |
ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке |
нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти не |
е, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те |
ај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Во |
што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и |
т, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем |
и му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одго |
оћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се т |
у свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти |
а платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим бел |
те. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро уст |
Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис так |
емој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О |
е курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћ |
више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма нер |
рјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Оч |
себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — н |
а да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина |
јбољег пријатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се |
т шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од зем |
чили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њ |
то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек |
а, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешн |
све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал ка |
пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} |
екно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а ја |
ико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, ко |
е дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две |
ни купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> са |
, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек |
шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, |
ожђе на прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје избечи а зубма за |
се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милице ти се ниси удавила, п |
счупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш |
а је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прим |
при растанку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма |
але доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне |
ар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит г |
дока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит |
чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, |
незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он н |
који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на |
пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да нева |
ста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на де |
српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, |
ам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он |
гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, в |
оју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је |
а његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се |
ивају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда |
у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — |
има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> |
па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима |
мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући |
оју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирк |
ојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у ј |
о се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће |
ени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да |
бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на |
тра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на до |
азишо.{S} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ ја |
и Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ћ |
фалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке желећи себи |
обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај и |
равди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што је на мен |
препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља |
добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свим |
вчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста о |
ју.{S} Са својим сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га |
нданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од т |
да, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би |
ца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква |
а лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да ми |
ле, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је |
Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама |
па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му је прк |
нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал ш |
Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> |
с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му |
новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и циц |
а зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје |
лићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешк |
угчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон |
а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили |
оварите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би д |
више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко до |
<p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то |
би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш |
види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— Ко |
его разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина ш |
бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград |
авана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он и |
се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком п |
p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћ |
нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вук |
бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за |
<pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђако |
Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно јед |
дио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била |
ре, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете |
и господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешал |
будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га ус |
и једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде |
а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успав |
је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате з |
се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за сре |
S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. < |
, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, |
алаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} |
амо ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фал |
те то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је |
те грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје |
Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете |
ур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати. |
у своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла |
је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је ку |
је важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето с |
са Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Ми |
, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем.</p> <p>— |
едаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја |
рећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И нама тре |
вцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се дос |
у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што неп |
ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, |
ко је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију управо цару, да |
се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свеш |
а једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом св |
већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да види |
је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу |
на, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S |
ш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, д |
иће за свештеника произведен.</p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково |
бреновачком по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући отићи мор |
адовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се |
су се новине о учитељу Добреновачком по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је општин |
помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мо |
фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> |
алте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали ст |
а мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање к |
и тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је оти |
се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе бољ |
домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и нечека на М |
ог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, н |
поји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а о |
арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава в |
Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му гов |
глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невес |
</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко изв |
у у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога простог одела, ка |
а придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди |
м, часни оци свештеници, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно вин |
трасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над з |
оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то конзистори |
p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на у |
нади, које због понижења почасна писара варошка, бризне плакати.</p> <p>Писара ражале сузе дево |
ало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момач |
ва ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{ |
тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така чо |
е велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуб |
ки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два пос |
јер страу господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше |
људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији кој |
стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радо |
и нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди |
је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га буд |
— та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на |
рице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви др |
марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати п |
смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми о |
а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажет |
се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако т |
исали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија |
хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.< |
ћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател јо |
есташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у у |
лети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек |
и: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакал |
онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти с |
аку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од гро |
му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом св |
гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем |
ода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и с |
љом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солд |
бро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — П |
а.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам посл |
ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, к |
у обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи шт |
фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је п |
утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сам |
дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте |
и што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p |
е је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна годи |
и браћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, з |
о, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У |
и ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па про |
то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако |
верујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир т |
воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, |
— имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— На |
ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти |
екајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа н |
рне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; а |
то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо С |
атило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што |
поведио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитоми |
к као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш |
кте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Ар |
икад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац шт |
свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је |
истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} Т |
то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко |
кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима народе, по |
црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Радити треба док се може, само |
рца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен зак |
другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је |
тише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <di |
опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, д |
место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} |
трчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мрак се већ почо п |
му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко св |
ећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опрос |
је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C |
о је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају. |
га заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може |
} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди |
.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div |
ша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника н |
м, који се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је ње |
ти даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће |
бела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и |
у се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти ср |
ц неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S |
гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле бом |
па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигов |
Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и н |
ад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке ч |
у што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво |
ца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује т |
и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и |
на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја |
n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад г |
подин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, так |
ди казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, је |
је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу |
није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> |
човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал |
/> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили са |
и, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још |
које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди н |
па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ |
дин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта ј |
него прима само готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа д |
да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пуст |
а мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младен |
а, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца пат |
оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — |
све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се |
све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и ж |
дила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>Н |
Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен мо |
и кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити д |
и нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се |
n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пише, него |
отребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, јао се |
радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је |
ква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла, н |
ду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се |
се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са сви |
е, попео се голем шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, |
и и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу н |
че мало седну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица о |
олико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко с |
школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар |
есет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју |
p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па |
/p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу д |
је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио |
и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна по |
о читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, |
на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што буда |
ве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек с |
ш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако |
ено у служби вечерњој призивати свето и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по једа |
ови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне |
мире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајк |
га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" |
дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ј |
S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се ј |
S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи |
ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а добри п |
лебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел доли |
, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ћ |
терес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођено |
арачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој |
ко ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад |
а је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обал |
овије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крив |
није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n= |
, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми |
, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи с |
христове разлива благодат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од т |
и.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она |
шта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десе |
гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело л |
ош добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div type="chapter" xml |
.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године |
чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чи |
прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{ |
, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће |
газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера при |
и.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала |
а Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ ј |
и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се |
а.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је пону |
лаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“ |
рпским сватовима ништа друго није, него весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који |
ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добрен |
сна удовица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златн |
њу и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свиј |
и, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђако |
> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подвикују, деца ск |
тери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру |
b n="96" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима ништа друго није, него в |
луднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, ка |
ст, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлиј |
н човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неб |
тако обешењачко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче |
још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први |
дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас |
итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је б |
у може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни б |
се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећна жена није |
него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена |
о, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон |
нда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби бил |
већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прег |
цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пре |
ти и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вук |
та је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче |
но песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div type="cha |
есет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам |
<p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на |
бегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да пов |
ку, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су с |
<pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге |
е су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе |
м у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни с |
ије прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и |
био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво суди |
о заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је ота |
Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свет |
је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво |
.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сват |
о, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори н |
спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао сво |
пет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та свак |
ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти с |
ли, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслања |
Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она с |
појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ |
опина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева |
мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко |
ад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим умилостивити, ал судију небесног може |
лачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га ку |
одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца ниј |
ештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па |
ни које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди сед |
ари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије |
>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна уд |
<pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пише, |
н? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зар |
свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да поб |
лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи био |
и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде |
Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога пр |
га, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{ |
уда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим уми |
место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо среч |
ола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, |
ер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, пови |
само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим |
аћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Па |
онеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се осо |
та наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну |
аја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубре |
ема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: нем |
ilestone unit="subSection" /> <p>Све се већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио |
да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје свак |
ећ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си би |
сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко тако — Т |
<pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бро |
отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види |
ion" /> <p>Малаксало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад запева |
рмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, та |
ли, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњ |
ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и |
орци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марк |
а опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај му |
речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за из |
носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречи |
о, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и до |
ају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврат |
м ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је |
} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути м |
лађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником |
у кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац ис |
чекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган инто |
бицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драг |
је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам |
молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p |
је ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се |
ети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и кој |
„држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.< |
а га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га довед |
шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су св |
ти, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је |
мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позе |
н за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се ос |
е стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост б |
њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се по |
аје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал |
тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе г |
абрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома |
на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе пи |
да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро |
му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда |
а пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазиј |
{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома врати |
сима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ва |
рино крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само род |
ћ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жал |
в копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијат |
ами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега |
од ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> <p>На ове р |
спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једн |
ево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико го |
ра погинути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није |
па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, са |
емојте радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви п |
боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Свак |
уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач |
ва мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <p |
ветка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доц |
лаве око ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори к |
за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Ву |
— мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад ј |
боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по |
>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у ку |
у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — је |
лико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја име |
во, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу |
ем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је |
b n="116" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплач |
22" /> <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, |
лижава, коловођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи н |
ашимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чоб |
Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болес |
те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко |
ат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио |
аумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бро |
су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан |
еновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња чи |
ија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказивању једва да је дес |
<pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил сп |
, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онд |
одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у |
бреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се н |
ин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} З |
ви господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се о |
њем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати свето и великолепно име оца небесног |
јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву |
за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити |
и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти ко |
а у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чу |
кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <p |
зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир доживи |
, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после |
ило тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Ву |
му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити |
ачинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако мил |
ави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта св |
признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог да |
дати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу сво |
/p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше д |
док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљс |
е.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским ут |
што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоћ |
а га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђ |
су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањ |
а с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала ј |
е у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кне |
вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије каж |
ђен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један арамиј |
ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне |
унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је о |
и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти м |
м вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, |
ће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна |
на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло |
на старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшим |
ући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на |
читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд |
дати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечи |
обрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш |
те, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали |
дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га |
виси оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите |
з то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и т |
ти — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да м |
меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами |
егове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил |
p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривиц |
/> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте м |
ако ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти |
ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти траж |
бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да |
оворим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадит |
код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p> |
Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног не |
учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, |
{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да в |
Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћ |
хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, |
руги неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговор |
ивцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би |
p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо |
p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам |
у на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; а |
Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћ |
кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко д |
ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим уч |
волте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S |
<p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S |
иди јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он |
него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је |
а је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пу |
се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и п |
ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчан |
ога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда с |
господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражи |
" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на |
ри и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове намести |
сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја |
тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је |
сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и |
невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жа |
покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и |
осу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плак |
видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера |
питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Д |
газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, |
, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гле |
ела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па не |
уго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с |
оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет мес |
ет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен. |
а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене к |
n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господи |
о наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с ти |
’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је те |
ани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје |
заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па |
ј.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене гл |
опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се ко |
једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тог |
} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да |
— ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах |
Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да при |
ебије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христ |
еђе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене о |
ајволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сл |
, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, та |
катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би кри |
рдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди |
а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суд |
Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толи |
ан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо ч |
ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, |
о челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради. |
ад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је |
га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори |
ише добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је дец |
ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да |
по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Н |
е овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле ник |
легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одго |
а молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу каза |
ове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по чита |
о сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци д |
ве своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро |
ко мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, |
ка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућ |
свом другу у богословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано тр |
и кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта ј |
су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора |
едне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око |
ом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши |
рно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сир |
само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мир |
а се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone unit="subSe |
писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко |
.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове |
ну кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва та |
видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да пр |
да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твој |
ч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта |
је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен под |
зати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме з |
а ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чи |
и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже сво |
лико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће |
ј удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А |
— реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог |
</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— К |
га опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд |
да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћ |
д и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди к |
само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помага |
и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај |
ка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га н |
могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p |
ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбља |
ену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце неп |
ића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два да |
таије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126 |
е дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазиш |
И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му |
бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.< |
ела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, ја |
ма је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани кој |
а домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> |
уплашена од устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Не |
ркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одала |
очине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.< |
п је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са свију |
он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирк |
ала,</l> <l>Хајде коло, наоколо,</l> <l>Виловито, плаовито,</l> <l>Накићено, навезено,</l> <l>О |
<p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, п |
уги господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке |
о злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заме |
аш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приво |
н је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан |
опа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже б |
ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да г |
За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра |
тар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да |
бри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло у |
} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко |
шира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, |
на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се |
и — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на ј |
ова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па |
школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кос |
о ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у је |
<p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња б |
ујући христијина.</p> <p>Црква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм бож |
о би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва свато |
руго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе |
ме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придруж |
на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет |
курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали |
је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капе |
Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до зе |
сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш |
соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страш |
недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, |
> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да |
ел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у |
прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Ми |
одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко д |
бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било т |
чима честити људи вредити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бис |
научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учит |
одкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од |
обра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Доб |
ремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад |
зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљин |
ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им |
спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста ш |
дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} |
А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није наш |
а се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на |
свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доли |
друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел т |
добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад |
<p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут пр |
асмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, |
и одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером запла |
ра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму на |
на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, |
ом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори |
а друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, |
пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној све |
утри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добреновач |
носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, и |
Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му о |
д одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вр |
Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве |
ји само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина крава мора |
ирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један |
ав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили |
нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ниш |
бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву неми |
помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслу |
ћ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостив |
амоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза |
а Добренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кр |
S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, а |
чувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико сестрино преповедање, каз |
Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа |
д домаћица сама краде, онда само толико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се |
.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год |
нзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни св |
о јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, как |
овати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш на |
онда само толико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа н |
а његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра неми |
је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју гл |
а је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ај |
више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — |
био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било о |
је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи |
сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско |
ило, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на н |
ја из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко |
оје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој при |
репише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онд |
ја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која не |
Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукама, превасходно — |
лаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал |
парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, него се задовољава са клечањем |
мог професора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да н |
ворити.</p> <p>— Е онда причекајте, док владика неизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Кад су |
а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директо |
бира себи свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће јо |
школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за ка |
Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи општинско право, зато |
е по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина |
бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитај |
моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре му |
ачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n="108" / |
жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за |
та који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро бил |
ожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати |
мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу брат |
ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис |
ћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па |
писмена са собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док влад |
рате; ако недам увредићу <pb n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увред |
ра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније |
мраморним басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном поја |
јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и |
мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и |
е угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и уч |
је ко господин опет он недобија никакве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{ |
би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је |
кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је |
кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дуж |
дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је са |
м ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је |
ијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал |
о за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв |
опис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису |
њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су |
чно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио |
68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S |
ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} |
ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, |
то је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру |
/p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвес |
неколко фати одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, криву |
лепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, |
ац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он де |
расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке ка |
о ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Ја |
овођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зов |
а па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> < |
мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватр |
ари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, |
она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи |
аку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи ч |
а на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију |
, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од |
с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба п |
ровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном |
рио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац |
рет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га и |
е, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа дић |
оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму |
>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелд |
тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени п |
говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ен |
шак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, н |
, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија бољ |
</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој ч |
, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка а |
е и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође |
тавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне |
и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, д |
први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у |
ала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни тре |
е мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле с |
а као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад с |
е, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на др |
ински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена од изненадна нападаја, уп |
те звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи ч |
ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као |
о војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>зва |
Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено |
амо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, им |
га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за |
но, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, |
че и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} |
се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја њу не |
је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како |
школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел м |
м крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покај |
ми они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а и |
метни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691 |
.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, пом |
омисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем |
та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки |
ло, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега ј |
о да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунил |
печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пр |
њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица |
иница, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „ |
остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Доб |
ml:id="SRP18691_C6"> <head>Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба на |
задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирк |
паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он |
пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солд |
шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан д |
це.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се |
ешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, теш |
то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико ни од ме |
аше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да о |
Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. |
, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај господин, него имати толико асне од сво |
једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове |
већој су се тишини свршавали.{S} Његове волове није требало на пут бичем истеривати, само реци, |
ло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један |
е оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби |
д би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вр |
овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду љу |
е рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из |
евна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитеље |
је тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си |
иле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Ми |
е Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му нај |
оди.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами доб |
и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кум |
ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља |
с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} Па ш |
и, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, |
је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирко н |
ојој домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, о |
м, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, д |
бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му ниј |
та је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси |
ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуљ |
<p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно. |
ли кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел види |
мам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му по |
, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и |
{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру ме |
што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, |
ринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра |
и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуг |
ге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда |
ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За |
ога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се њего |
своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од |
зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чоба |
то су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Рец |
мама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко |
тању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда |
испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, кој |
ина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У п |
ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци тамани |
а добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно |
а боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад |
лу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај пе |
је, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божи |
чинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам м |
етише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да |
божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола сл |
дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије |
те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86" /> млад г |
је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку, зато што су му врапци |
ши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— |
ћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново |
ца па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћеп |
собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани |
његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, |
S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, кол |
лица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није |
једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрч |
у га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљед |
ији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весе |
што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господара, |
ом.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа |
ер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједно |
е, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И |
елаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газ |
редаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга де |
остурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту |
хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тр |
тења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бо |
врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окрен |
но.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би г |
а је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће д |
тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп ј |
депутација на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је |
кан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са |
а меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако т |
ертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћет |
тере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштењ |
млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора. |
који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови |
вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој му |
афу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови, |
него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала |
а Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, |
<p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једно |
загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu stoji 232 - |
из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар мат |
мити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче почи |
и допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је |
у а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добр |
> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матер |
ије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изг |
савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње |
може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какв |
тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика |
нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како у |
се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати мог |
о да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу ст |
досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу пов |
ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у |
Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад |
чна госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с |
ни да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте ј |
што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам |
му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати таког човека; оставте зле, каже Христо |
раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радовима мо |
лни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје |
е на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове сво |
рени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија пад |
је врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного ла |
<l>У попова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога |
нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, |
вечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се лист |
нако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у о |
еваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спр |
ни, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би |
трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме се |
јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чу |
и само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p |
кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа ора |
о није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} С |
е у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је био бли |
о благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити |
У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који |
граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим с |
нгераји и хеклераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио ј |
да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су |
чисто трго.</p> <p>У прва христијанска времена, чедо моје, отговори добри отац, — није се нигд |
Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива д |
на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пруж |
придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драги |
молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и придала се да до |
кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше |
и криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мир |
плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а |
а непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала |
а се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па |
аће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако |
га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај |
оветку преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину п |
ум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће В |
ућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плу |
и, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној своју |
н је био дечијим непристојностима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни |
стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, |
е Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није |
да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очим |
Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио |
псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски зап |
унаку, који неслуша свога старијега.{S} Вук није научио никог слушати, а солдату свако заповеда |
им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песниц |
{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо о |
казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изг |
Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, ш |
ри Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скоч |
а га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунак |
аци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је дале |
ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> |
on" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде |
школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је в |
је доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силн |
Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу ра |
чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуч |
виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипр |
ав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни |
ду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га нек |
што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж |
миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хе |
у и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код |
рзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да до |
<p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Ст |
чесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, |
у, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; |
е овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би |
на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио ј |
p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јаг |
олски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег ч |
ке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили свак |
</p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а ле |
пођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му ост |
е умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој |
еда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у ком |
о.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога |
ама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би зна |
овек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том |
еш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке |
ајвернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псе |
добио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, |
о марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса. |
бешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем |
о би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле |
д сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би |
hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда |
д то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад та |
у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти ота |
неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год да |
ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну се |
кли <pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливад |
н се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у б |
у оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у гла |
ш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад |
а ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира ја |
ста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју глав |
имир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе |
и био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи |
мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} К |
има његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог криви |
ек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p> |
миру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој к |
родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњ |
а се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би |
дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје |
жем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, у |
најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и д |
с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати |
ице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, п |
су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први |
би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за он |
ки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у |
— ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко упо |
ене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је в |
ово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна |
авек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније |
ити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, ни |
ила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу |
намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му д |
ростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ |
у стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је |
агње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на |
о да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим |
e unit="subSection" /> <pb n="35" /> <p>Вуково рђаво срде никако није могло опростити Мирку што |
ружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од с |
пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, мора |
ити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата вол |
р блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Ле |
ењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе ку |
меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господ |
дала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мир |
иле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у кост |
/p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Д |
ла, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изр |
оје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгор |
гу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње прими |
овца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди |
окај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, не |
, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се |
е живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што |
рате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа о |
о је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milest |
и, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу к |
незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да |
па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>— |
ори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други к |
молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам |
одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и н |
задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу би |
ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом свету, |
ров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се |
рко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку бо |
редити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде |
е и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку су |
био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви го |
је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти |
ерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена |
је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни |
/> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако т |
b n="132" /><!-- u tekstu stoji 232 --> га неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и ост |
да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општ |
гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се |
ије кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лев |
а буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац ре |
ући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па не |
инко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да б |
сакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пу |
ја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, |
то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво пра |
р је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрп |
о свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, ш |
нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Ниј |
чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал ни |
ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овам |
.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој шк |
у живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да |
ове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те |
горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је о |
попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бит |
неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Дра |
ла му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шар |
није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Бог |
е одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи ч |
та — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пу |
з то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери тол |
био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је |
о шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј в |
и Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита |
најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек |
лио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди с |
— нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко ни |
и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, там |
није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је в |
над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> |
девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удав |
с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад с |
неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко |
него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко |
беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — |
гње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код |
људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, |
</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа |
нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо |
од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле |
а Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, не |
мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна в |
рко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, |
крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено др |
p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S |
твом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће |
оже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од к |
инско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, |
м.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што с |
курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога бу |
свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, |
будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом |
неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му |
ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осб |
леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређа |
радовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију |
и кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек |
знан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25" /> доми покаже му све свој |
путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да |
кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, |
твама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је |
ико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S |
ужи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије |
се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан чов |
ад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог св |
раде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за |
ој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри |
га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који у |
глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо |
к потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели |
ош мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико |
селило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, ко |
аше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је |
молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрет |
ажити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на она |
ло, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прест |
итељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добренова |
pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га |
чим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га моли |
који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има мес |
само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди |
да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби м |
о месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да с |
е добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га буд |
и оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с б |
наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на зе |
нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, к |
екле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један |
ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по зак |
з добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика |
, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с |
име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, |
и ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га |
иљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и бољ |
ју, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1869 |
трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за вра |
ако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на |
учини смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, |
ај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је т |
њевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује свет |
ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — |
а све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав вин |
.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљ |
нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му |
етвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему ф |
о, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је исп |
мо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само |
неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на т |
адава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака |
очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам |
ам ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти |
оњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећна ж |
у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на п |
а Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре |
и попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђ |
и,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа ни |
ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита н |
тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type="chapter" |
ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691 |
он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу к |
и, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</ |
ње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти ј |
ујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро |
ро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} |
убав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу д |
милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш < |
опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти |
гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може |
> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред в |
атра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздис |
и матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо т |
</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, не |
што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, |
владо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности |
и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишт |
чинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего |
он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад |
оздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се |
агње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Ст |
олико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је гла |
ка.{S} Он свога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити |
{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима |
Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи д |
мо како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај |
и смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је њ |
е присвојити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, о |
> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а |
зди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије |
мир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу у |
осподин, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, |
се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне ку |
а може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му |
га непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим к |
то место <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко неве |
је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одг |
ча Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жен |
одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдуч |
н Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче |
ио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га там |
слио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — |
ма, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село |
год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо ниј |
ка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p |
нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се у |
Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са сви |
р доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд |
ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одат |
пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио |
јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га госпо |
но га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут од |
ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, д |
ле изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Два да |
оје те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко |
руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p |
рити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим |
боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је |
преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да |
Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, његов је |
и деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направи |
костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пишто |
лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени кола |
па дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најп |
тар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није |
д се немој мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост |
то шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту |
да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује. |
а што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газд |
о ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане б |
> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш |
сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она |
{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој |
о имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завук |
ћни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у с |
еволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страш |
е, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и ра |
> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата н |
S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из |
и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола б |
се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи |
једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} |
ш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Стр |
.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан |
тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па т |
Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у |
о затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама па до оног дана, ни |
мија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p> |
грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају доб |
ој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани |
ти, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу |
ућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли ви |
ица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде ка |
еђу — од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кад |
ебу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и ма |
жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунован успра |
вају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином |
о њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, |
{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном реч |
прам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и растреш |
пазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа детиња, викнула је |
то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема |
е се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад |
ш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође госпо |
по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на |
или сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи |
л сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погл |
ико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.</p> <pb n="113" |
је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ев |
лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину |
пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, ут |
ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће ист |
леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред |
тву залеже, он све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Миркове отворене речи, они тајом радиш |
еликој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дуж |
ђа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже |
сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које већма може „да |
ле је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="3 |
.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Ш |
у главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно н |
ене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпу |
p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја зн |
дкинути.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њ |
иња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама |
гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља с |
ел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на н |
јо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се |
у мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко п |
естало.</p> <p>О свадби тек онај немора главницу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, |
па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ј |
и им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест п |
твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај само ту несрећну матер, како жал |
и га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама о |
, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твој |
бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мир |
у своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено главе не |
цу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди су |
та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда г |
кле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да т |
} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио к |
и протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мат |
оје већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да |
се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Ми |
ло, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у |
ао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе |
ји су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи т |
кава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура |
па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у о |
апци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого п |
а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома |
девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта т |
ише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пу |
" /> господин, шибајући из несаразмерне главурде, преким погледом општину Добреновачку. </p> <p |
трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> |
оде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чеш |
рома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима |
е љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га бла |
, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на с |
ру каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне |
имиров син крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилам |
чкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Је |
од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> |
жења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити |
сторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошљ |
је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена |
амота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.< |
а појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, засл |
"SRP18691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу |
xml:id="SRP18691_C15"> <head>Боље добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка |
ојаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота ј |
усти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало |
лазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, |
глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, |
едај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснил |
а се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није зна |
жија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није прија |
добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши остављено стадо:{S} Немојте плакати браћо |
ком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад |
јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет |
повика пустакомесар тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан |
, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш |
ора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да |
> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирко |
и, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је |
то му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Др |
је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња |
господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, т |
и суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под |
откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана |
му треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па ј |
а срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капет |
није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} |
већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут т |
јгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неме |
дећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега |
а зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнем |
ково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње |
г оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у в |
ди, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Т |
кви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу суди |
видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добреновча |
и, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ом |
ћа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> |
ко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире н |
лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па прогов |
е сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb n="56" /> <pb n="57" |
е о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, |
теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb n=" |
ости.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да |
само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам |
ао љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S |
о му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир |
дуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он |
.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се ка |
он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљ |
дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и |
ав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити |
S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете мо |
који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако љу |
на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука о |
"72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Бо |
ду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом во |
бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре му најпре на кратко да нис |
штине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са зн |
диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави г |
бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — н |
дно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо и |
од кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим о |
шљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унут |
рине мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се |
орати.</p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и толико време |
унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да |
торију, осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и јо |
да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> |
питалске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав |
и, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, |
на, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако |
мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабиће |
о већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само је |
ко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикри |
еомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме |
на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гле |
земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а св |
рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад |
амо дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с |
у, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него |
ком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква |
ицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то па |
, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета. |
.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шт |
шој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако |
ла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, ве |
радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је о |
ади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, п |
рагиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’ |
.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш |
сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце |
ирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај к |
а.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирк |
<pb n="59" /> <p>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, а |
<pb n="12" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре |
еслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, а |
није било.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит признао <pb n="73" /> |
није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страши |
ађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опоме |
а, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого д |
} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљач |
} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и |
жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било |
мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу нап |
ако ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је пре |
ку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, |
ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на |
ој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бед |
то је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n=" |
, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре |
м <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Б |
е све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стар |
зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чи |
ј од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дет |
, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад |
вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови свештеник <pb n="104" /> придику.{S} У |
он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, |
прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се с |
стране клатно удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по |
> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, |
ела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је би |
ту чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут |
одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији |
ила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби м |
а собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док владика неиза |
децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу |
и ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше г |
ег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није заг |
да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је уз |
жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак |
шимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он |
није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав |
заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав |
ам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима |
<p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није до |
="8" /> уради рукама својима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану |
тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Доб |
дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац |
је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и за |
ајвише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му доб |
незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњи |
д недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на |
ачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око шатора л |
је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мог |
е, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.< |
реко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца |
кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом |
Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па ова |
а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Ву |
близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити |
и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:< |
м је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира |
г белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са р |
матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је |
бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да |
кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја |
ом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ др |
већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па јед |
редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем |
ead> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито дого |
иштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самр |
пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ак |
ни.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије п |
ја све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој |
руши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је |
о да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> |
Добреновци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у |
собито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време дола |
лаве није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга во |
Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки не |
агиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скин |
у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су |
<p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина Добре |
од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год |
своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, к |
и, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб |
ред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен |
уга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето при |
ји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици б |
сред простране алвије попине, попео се голем шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезо |
аје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка пл |
грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетре |
ојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја неспр |
отово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срц |
чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио |
од ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на свак |
из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него |
рвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{ |
оје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац |
га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је пр |
избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома суд |
плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти |
спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију стра |
осити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, |
са свију страна расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене |
овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил |
и прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном |
мо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом служили |
дно орила божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали су се синови с |
нула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио |
ико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо мно |
а ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Ка |
и шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, |
ле, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија |
да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> < |
а ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме |
јим <pb n="16" /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се во |
, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p |
а ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо н |
мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини д |
Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и |
су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="18" /> пуцати о |
и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је |
ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subSect |
и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му ј |
ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у н |
до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син |
буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> </div> <div typ |
и, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја с |
девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, |
сне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у |
то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла, нечуше ј |
старијим, часни оци свештеници, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију р |
пута ти ратари покваре, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ов |
о, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде |
S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама |
земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора радит |
разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у До |
обрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти ј |
да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га о |
удовицом у винограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из |
пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, |
мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, з |
н тај никад човек неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слуша |
мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад т |
гову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за сл |
била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек |
који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљу |
ко му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има |
а спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она пр |
што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га |
Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе робовати.</p> <p |
но, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим дру |
мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ |
није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот |
душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли |
који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1869 |
господину подложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асне са свога |
г друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у |
код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу м |
ем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој |
дера се црвенопостављени <pb n="101" /> господин, шибајући из несаразмерне главурде, преким пог |
те.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај старији д |
агиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом можда није право, што га је тако зап |
дан пристојно обучен <pb n="86" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама |
ни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га |
владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да му каж |
Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам |
<p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане, к |
паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај господин, него имати тол |
мео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није г |
S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар онај, |
ову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће стариј |
није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко |
сподара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да |
олем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да в |
реновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће |
ијавали.</p> <p>— Још нису преосвештени господин устали, одговори ливрејисан послужитељ, нека у |
ога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти о |
а:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, са |
постаје господин, неби воло небити тај господин, него имати толико асне од свога имања колко и |
о паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много што |
ни Добреновчани нису разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговор |
S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врат |
драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и |
" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пише, него ће до |
ожије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{ |
ор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко. |
и: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он госпо |
ко је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује, |
он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> < |
олико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака с |
и наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до |
овољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над оним, који |
} Богат се уватио уз сиромака, племенит господин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорск |
стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет |
у и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам |
ела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца ј |
ене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, |
чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, и |
кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шал |
и никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја |
штину Добреновачку. </p> <p>— Опростите господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S |
о се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу в |
месар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам б |
с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежи |
чки нема пардона, смилујте се милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, а |
?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај |
па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код влади |
{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви на |
но.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е д |
сподину директору:</p> <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шт |
онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, |
сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него постаје, па имал тај памети који се сти |
S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много по |
Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико господе, који ма |
и јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две р |
ише никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „мар |
и дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало уж |
кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору:</p> <pb n="49" /> <p>Господине дош |
ји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио |
ена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> <div |
срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и |
прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> |
најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад проп |
читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} |
а неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца |
л нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болес |
поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо чов |
а, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које же |
огу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас они, који се о децу божију кр |
авно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</ |
рваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, н |
начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном стању.{S} Но није за |
брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо к |
го „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати |
енит господин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Мир |
ица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није |
е прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он |
кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој ва |
кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како н |
ка блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, к |
а неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онд |
ени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да |
nit="subSection" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове |
неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добр |
ије имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена ску |
да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост |
материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се по |
сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p |
њезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео, на пр |
о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди пр |
добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па |
воле ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће м |
не.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорил |
весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драг |
прела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као как |
рни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, п |
цу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у |
у.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је сам |
ароду донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек онај немора главни |
су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећ |
ра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се |
дотле уживало.{S} Привредити неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ак |
а, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутр |
нерани радина ни марву, него прима само готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек ст |
н добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад |
ико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, та |
на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ |
ош више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди |
, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треб |
„нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила кри |
ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону |
ју, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље б |
а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C |
и, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па |
а а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у |
, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу н |
а видити ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо ма |
а успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је де |
рћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неу |
ри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше сл |
као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, |
склопила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешн |
ац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, по |
p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb |
а и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте так |
слио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ |
ију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том т |
ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал |
оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а |
дан бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду ка |
астиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гроб |
се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење бо |
а би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно. |
јбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и по |
окај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ |
трашни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мрак |
е, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</ |
ко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренут |
ве, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал |
{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само |
p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко |
поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече |
а, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он |
трује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стиша |
рно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, д |
много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на н |
тајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јо |
лдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p> |
{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колен |
кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се у б |
гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба |
лед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, |
некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, ш |
е све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи д |
устити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њо |
е тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чо |
ан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с |
м тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко — неће ме |
т јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај се |
ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела |
од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> |
терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик |
ост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да |
еко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине |
могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немом |
и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било те |
ка Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном путу. </p> |
ад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени |
а ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље ве |
тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта |
талим — вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму бо |
, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу |
ао покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, |
комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре у |
ећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на теб |
ђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а неча |
Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирк |
ве тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, |
огу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његов |
на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашт |
се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо је |
овеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине |
учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења мати, никад |
ита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срц |
е одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо |
и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кост |
за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту |
на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду |
стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у ре |
ршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а |
нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је |
се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да н |
е не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нек |
ног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што |
рива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је б |
па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ни |
велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио |
а боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет т |
то није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живи |
сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који |
олази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у т |
га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одви |
ли?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби |
е ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христија |
</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су да |
мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што с |
рова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> бе |
ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, вер |
расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар |
орио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од |
е у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} |
шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мог |
, неби моро нападати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> |
чани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владик |
> <pb n="88" /> <p>О! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек т |
етета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се |
а нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома |
и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам н |
ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим |
куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја |
едњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се о |
> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил ј |
а Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај н |
ошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора си |
ти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста мин |
воја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одр |
е неколко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место ко |
<p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклањ |
тала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав |
то је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје приј |
} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри ста |
радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као |
ко нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дот |
јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен |
рковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, |
е његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти |
, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан |
/> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Бо |
к тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову п |
ри, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и |
тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сес |
ш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је |
оз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} |
ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> <div typ |
оворила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само |
можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели пис |
гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар пре |
рти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те |
све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково |
од света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богосло |
тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, |
а жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот |
жати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на |
р и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад |
ато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па |
ине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав |
тима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља |
пора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удав |
он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христија |
доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце |
пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сир |
неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chapter" |
и тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а |
е његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да немора |
зо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже |
оре, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> |
<p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div type=" |
ци тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бден |
.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урад |
е одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га д |
бреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и |
ским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S |
је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било б |
а блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави бел |
и таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно о |
сао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком |
аношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце |
о неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бу |
мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школс |
ок је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане |
о придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је |
д зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од |
мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате |
брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, |
, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме там |
дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спасо свог друга у |
обова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе ро |
ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће др |
шио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> |
ер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лак |
још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окр |
да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслу |
сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се по |
у синко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако кро |
јд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду |
мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква писмена са собом, они су ради нас |
тај калуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора и |
теник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку препов |
говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњ |
иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел пам |
> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати |
јте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, под |
а је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато вре |
ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке њего |
једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, |
већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми. |
е по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ какв |
аш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брат |
толико су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата прочастити.</p> <pb n="95" /> |
га друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провућ |
па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају |
вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наме |
да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа |
о би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</ |
вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће в |
да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и |
чани, по мраморним басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црве |
цу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, |
ва дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} О |
да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи |
ко би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од |
дњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше за |
иђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div typ |
е, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла |
још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу |
слушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, |
еће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И |
рата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати |
лачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна ма |
писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука |
нго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш к |
о ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је зн |
очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пу |
вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, не |
хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господи |
чим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добреновчани нису р |
га простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мис |
је толико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме р |
— Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га там |
<p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова |
одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби |
ружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је гов |
ве како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод |
ла Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, врисну |
еудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал |
сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори. |
ли и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу |
е говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа, |
бало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а не |
еба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу |
недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи п |
, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га та |
уговемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек на |
мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} |
ојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а не |
ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто ов |
тем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко н |
обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Т |
Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посл |
ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакал |
на то слепче, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па нос |
.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом бесни |
.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма д |
— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога |
, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш св |
је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене ј |
па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се д |
и овај све своје имање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања |
казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то чове |
о, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог да |
p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n |
та, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да |
боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш |
ожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога |
јно обучен <pb n="86" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врат |
сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека М |
па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да |
овора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се ј |
ће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђа |
ла да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да о |
но писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S |
ејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича |
" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све |
воја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ о |
/> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало |
ок није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању |
дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја т |
еданпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку, зато што су му |
ој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он ј |
грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна стар |
м мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, |
рацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојад |
ло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је на |
куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли |
ко је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, ш |
70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива |
бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан |
родужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже |
светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми н |
ни нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже |
ашила Страшимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ј |
а речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, нем |
а одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад тр |
Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец. |
а пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно |
</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и |
чију, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише |
а учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра До |
ка омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају |
пали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а ка |
но, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди с |
вом и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очиј |
а је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S |
е да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p |
што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје |
S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, а |
ату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал ов |
ково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депут |
> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мор |
све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у к |
о бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај само ту |
Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, |
епо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад |
ва, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској во |
дгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му с |
ршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслу |
ословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома |
се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез |
еба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само |
шава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву |
које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи д |
Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ гото |
ги пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, |
увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није св |
<p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје |
овек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, |
ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали д |
, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p> |
момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да |
јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му оп |
т науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред св |
теља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио |
е се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добрено |
га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота уб |
ега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, који по миту ил |
жем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p |
ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада сво |
отле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није та |
ец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали |
зиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказуј |
ивљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти |
дину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита све |
се, па послала депутацију управо цару, да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десе |
к, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{ |
ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог |
у;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад |
милије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} |
има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он |
уо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову п |
јицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, уб |
оказати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узм |
оја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе м |
моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те увати |
е чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод |
енерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а |
.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити |
и говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти бого |
јвише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам к |
век онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега ника |
му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада |
дељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждер |
ва, замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на са |
и па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновц |
ико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, ка |
неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати оне за све |
S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања д |
а ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се н |
те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без пров |
вити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији да |
дговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја |
ке новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, |
ељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле |
ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио |
о и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; |
бадава <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи њ |
ије гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију |
своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећ |
е господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви |
о рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта за |
ан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест |
онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала ка |
ада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите м |
" /> <p>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једно |
и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом с |
ом командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се ту |
ечи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали |
р није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и |
може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њ |
ирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није |
незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа |
на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год ј |
божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пр |
дам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал п |
је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, |
иче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале шко |
чи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто тр |
а се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb n="56" /> <pb n="5 |
да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а г |
вештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, с |
кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави |
а да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац |
да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви |
а, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да |
у добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} |
ћи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак |
приказан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невес |
на, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чи |
вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје ку |
атер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толи |
да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле |
ји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је јо |
божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога и ниј |
замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само |
оста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Памет |
и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па |
и нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведн |
ме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи |
сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата ж |
м баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче |
— нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако ј |
д је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, к |
жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича да |
весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију свој |
о од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето н |
и синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо д |
право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за |
на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео а |
ин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта |
дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покро |
пша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је |
распетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стој |
ака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се дов |
о, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма весе |
ли да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи рад |
луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, шт |
е је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка |
ај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан ј |
недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила |
27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори п |
лити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се |
ране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, |
и да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од |
ој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук п |
је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска |
и, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> < |
слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео п |
ињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост б |
није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано би |
њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи. |
ећ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док с |
моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у |
љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живи |
уцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, ка |
> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пе |
најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог |
од њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог д |
њиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању |
дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{ |
ба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ уст |
ју, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме нав |
.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил |
једно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здрав |
ала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Н |
пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил |
немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који |
ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће |
а својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељ |
а да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} |
Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов коп |
ола потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од |
е мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад |
коња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и |
пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и д |
двела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па б |
и њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошт |
цибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сео |
ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, и |
сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се руга |
то од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комши |
знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обе |
е новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а |
у је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само мо |
е упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесе |
ну своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је м |
ко ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад је мис |
видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} |
рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. |
је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док |
куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љуб |
из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом |
не ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако о |
ац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немил |
ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</ |
ма, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691 |
мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро б |
опа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква м |
голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по вин |
се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му |
ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb |
мо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — |
дговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно |
— Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко |
.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења |
моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века |
кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гле |
дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад |
, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи |
етити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по ч |
ејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из вод |
</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А са |
ли су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропус |
по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире пр |
телила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка о |
ето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је з |
ице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цига |
емора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n="46" / |
ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти |
а наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, које због |
у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом можда н |
тац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, как |
Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S |
, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће |
размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји има |
а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну |
и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало |
је, саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волел |
ма кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријо |
со Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведочанс |
престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата |
ад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио |
к о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако дец |
.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу |
лико сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, |
.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом нач |
и морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, п |
полазијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад |
кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде |
тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш удари |
погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, д |
и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да с |
ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по |
еви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се |
д би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда пот |
енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, |
ку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво |
и да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му |
о ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци сам |
<pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи његова же |
, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу |
ика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је г |
Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од |
јући на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада п |
очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? пр |
вчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и |
Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулуб |
није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава |
ино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а шт |
а, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближ |
итала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} |
зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већм |
година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије с |
ди.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко |
о брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сва |
иш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> < |
p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате |
ко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке |
а пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увре |
зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите |
сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, сва |
је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мир |
сами нисте новце избројали — неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стал |
?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он |
е, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та |
, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, са |
ње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојк |
n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</ |
би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како |
а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него |
обар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека о |
ћу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone unit="subSection" |
атори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крва |
д година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хо |
ирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова |
ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту шт |
:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> <div type="chapter" xm |
га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај |
уће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.< |
са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булд |
мерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама с |
е крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није |
своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Су |
ци одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате |
чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, |
м је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло |
на за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вар |
не му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после |
г Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина варошка има |
и, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} |
ад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ћ |
ди, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после |
Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а |
нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из |
баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равно |
мо, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се вар |
итав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колк |
а, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су |
кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на инте |
а се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растит |
, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{ |
покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир ве |
је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места и |
после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тр |
/p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена |
се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроште |
анку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме к |
ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима |
грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га ум |
варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика |
е повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{ |
ило, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испу |
од, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал |
увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да |
, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, и |
> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого |
ст при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ з |
стави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добр |
да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш о |
ешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој |
опа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој |
аже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито о |
дији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, |
жиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> |
косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад |
су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јест |
вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко |
Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим |
суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље п |
рева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весе |
што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни м |
рће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљај |
куруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док по |
е и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила ј |
та.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити |
већа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> |
з кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна г |
} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обе |
ти попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће |
пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намаза |
бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човек |
ислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај |
ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори |
д, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба |
е тајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад с |
свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати свето и |
он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди |
те, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, за |
, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да |
вно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p |
дне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо н |
че.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће |
ји се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова |
иноћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај |
а.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци пр |
аш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, па |
на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, п |
лугама поступао да никад нису приметили да су туђини, него су се сами држала да су чељад из кућ |
/p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спас |
је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а |
ло неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и |
подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О свето |
ине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже |
оспод мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који м |
, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера своје овце близу једн |
одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нара |
егле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су |
им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шт |
као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и ос |
опе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду |
н велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражали |
ила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата з |
ракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађ |
опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све се |
и имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње |
ко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај |
ад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука на |
м се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене же |
на није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Стр |
ци.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p> |
да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опач |
а сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, |
земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашће |
а свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, |
ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да |
роши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, |
азала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у |
ј сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању |
ом није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с |
једатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад с |
.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, |
лико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О |
аранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> д |
во плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усх |
, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стар |
овар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} |
ном судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога ј |
ду, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало |
е ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није б |
спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} |
птице, сакривали су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од с |
не је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко |
<pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо |
" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још |
есет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облик |
чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се С |
бар глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и д |
е Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „ |
Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која о |
а неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n= |
се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момач |
рђује, тим <pb n="94" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма |
{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да |
на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твог |
е небије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Хр |
не звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и |
да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано м |
Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Ст |
прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, п |
еби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу |
да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ нај |
а срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама вид |
огу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан з |
н човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог |
си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би |
ослугу три шестака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <p |
три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господ |
на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд с |
ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и |
бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадг |
пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мен |
ег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја |
е те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотин |
естра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако |
та сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал |
о у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n=" |
гла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му ника |
мка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ с |
Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по др |
акови — одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жит |
, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није н |
дима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вешта |
/p> <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђ |
ити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у т |
за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата воле |
егову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, д |
Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>К |
ња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам |
ебо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако тре |
мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да шт |
он с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлос |
ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдал |
и гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и |
променади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изго |
овачки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, к |
<p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И нама треба попа, п |
најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p |
р Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој ма |
ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим |
ко је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби гос |
превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран ча |
ича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску ш |
јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао М |
во на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје |
је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умр |
а се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољ |
довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке гр |
ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> |
на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас |
по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прсто |
о читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разл |
и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девој |
баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p |
и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш |
и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, как |
е кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако |
акомесар тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S |
ај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе |
ирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није з |
си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и млад |
си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана ку |
однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино пи |
оду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се б |
ази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут п |
<pb n="18" /> пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико |
а — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Т |
звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p> |
до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а |
дркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди |
ца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милиц |
то се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вук |
дкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего к |
у чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за |
ечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страши |
каше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетруј |
ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да |
оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Ву |
ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме |
нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери |
дговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је зн |
толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако ник |
ле доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мисл |
шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Мит |
лује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити |
рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да |
не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису приметили да су туђини, него су се сами д |
а се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији |
еновачког.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради |
ико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били |
зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, |
милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други госп |
теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одк |
ви коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} |
Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> |
школу само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, |
боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} |
држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она д |
</p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си |
брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан |
себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као д |
а је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже |
књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од ас |
е коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Ев |
м ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у ств |
пати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" /> |
м добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: |
/> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он |
велик господин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да вид |
прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је леп |
рка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шње |
ена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за |
вона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве |
у ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је |
ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и |
итурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња м |
ери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми д |
, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад виш |
убоком провалијом спава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је |
<p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="1 |
и се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет пову |
ир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па |
покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и то |
е Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и пок |
о треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти |
и, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам |
тужити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој тер |
То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му |
а скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на не |
за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба се |
Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учини |
ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре |
очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд |
д по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта запове |
кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко м |
ше неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на ње |
кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говор |
диш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку с |
је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црве |
еш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Ка |
тити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да х |
слетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на дет |
ето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломље |
гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, |
којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S |
нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парничару: |
бреновчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, ш |
да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} М |
адити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зов |
обана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново шк |
те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се |
ра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на |
азати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и доба |
само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — е |
а господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из школе тер |
ије Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи неб |
ући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он н |
е с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здр |
свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у купи тр |
ане младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћиц |
дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нис |
атови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје шко |
.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помисл |
ла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а |
и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се |
изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је |
лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, к |
о још срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из |
на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала ј |
еобједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати |
поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на |
до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам |
p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; ка |
и се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим |
коле.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар |
идимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је ч |
и, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није то |
то товарите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њ |
ти ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарите ствари н |
ти како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако де |
и ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а |
чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону светог Николе, како избавља утопљени |
е тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и |
у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> < |
радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само за |
{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради |
кан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А |
да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути, |
" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда к |
укли око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би у |
ње што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се |
немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслу |
надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Па |
признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама има |
е нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} |
еоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, зап |
ња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо |
</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волиј |
јалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље сво |
непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад н |
га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у ва |
мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од по |
би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести тр |
у пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато в |
пша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је |
удо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпр |
иве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову |
оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p |
отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, ко |
дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци |
можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што траж |
ане најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као чов |
је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали с |
учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту |
а шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он за |
— ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је |
некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи же |
а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком |
Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управ |
аплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него има |
ио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба укр |
ћма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да б |
гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће. |
спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину к |
у сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурниц |
? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма |
читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код о |
желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен ве |
азумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет |
дарио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, |
о на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на |
оје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, |
уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} |
луга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон наме |
Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал |
па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није дале |
ти, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере |
е, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији |
се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те |
ву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова |
ац тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милиц |
сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити к |
ак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали вара |
на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да |
е на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов |
а воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: |
езиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш њег |
.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S |
азо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се |
у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Ст |
и, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, |
господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владик |
вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, о |
иће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами |
е, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад |
и су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, |
је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стост |
p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав М |
те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји ниса |
чи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега |
ц је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Ме |
без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добре |
да ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња см |
ло и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне |
толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш |
а,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l |
тим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и |
ао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја |
је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зн |
дмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод |
стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би к |
је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на |
ла па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се ру |
а је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и а |
ак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, пок |
а руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо |
му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма ко |
држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <p |
</p> <p>Добреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачко |
отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети |
а, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом к |
неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико |
ет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје ч |
и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је |
ам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна |
га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик г |
"SRP18691_C0"> <pb n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под зе |
ине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type="chapter" xm |
му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при |
наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде |
ати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом |
несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пароховао до |
хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гр |
аву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, |
те што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па |
на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник. |
ице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље вра |
тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залај |
у његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му у |
у те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље |
овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, те |
јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање. |
знам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова |
поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, |
идиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неи |
ибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и ос |
новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, ј |
брене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је ја |
е ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове |
рајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином |
ем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весе |
ан дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја нама, питаше ожалошћени зликовци, к |
својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто д |
арицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му |
повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Ж |
најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку |
у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је |
отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, |
у, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те |
и су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који |
а, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да будн |
рдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад |
естака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> |
сподин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо з |
м сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим ч |
е у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збого |
мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о ж |
е у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да наст |
мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као |
и смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис расп |
лости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућ |
ај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој |
ва жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам |
дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо пле |
овеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гро |
о, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако |
и у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет коко |
т повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати с |
е час смртни неприправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на и |
езда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, |
што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ ј |
ст дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирк |
били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал шт |
идио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого гр |
сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год |
умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и |
упи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину да |
е како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку ов |
је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки санду |
оловком 10 написано било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Ми |
аслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је |
сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија д |
дног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чоба |
ртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, ш |
нске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму ув |
ичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни М |
: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке |
задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погр |
ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Ова |
оз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био |
о, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирк |
ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малак |
обреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p> |
је, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопо |
у, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће би |
правити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вред |
е један други с друге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, па силом да јој п |
му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi> |
е ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је |
ти с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записуј |
ест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до уж |
ем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а да |
га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове |
ћа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво п |
це, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима |
смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана в |
ошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи д |
спа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на сво |
у ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добр |
о ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се |
је се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком ил |
подар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старо |
другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су |
ој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, |
ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све ве |
радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође |
у мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечека |
сто <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт ув |
тинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у в |
сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприп |
свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни |
о кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се |
ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да м |
.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати своје име, ил |
а приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи |
менути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад с |
роћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим |
теником у Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се ок |
"66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко |
и тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нет |
д господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око |
натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> |
— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговор |
није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају г |
акону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
бе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и |
етог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} |
лижњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћ |
ије Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат. |
— да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на д |
у вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштај |
у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео о |
досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој по |
је 1.{S} Септембар 18... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, јо |
S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>в |
и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће |
постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она |
ји га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и |
морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време |
несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да |
који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у |
ти док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо р |
д мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи тр |
} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро |
радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да |
кав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да |
шимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, него ј |
ad> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан нео |
н по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био ле |
ве већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Мили |
и је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине до |
— те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што |
та ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима ј |
за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуш |
е морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с в |
на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер |
о му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Ми |
ти у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> < |
ilestone unit="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо н |
вет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан |
боле се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дан |
уну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе пот |
треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитељ |
ји је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако кр |
ароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће з |
ак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а ка |
у господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке б |
пски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај звер |
ву пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и на |
а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти ч |
ико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе н |
бреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле |
је божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поуб |
у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирков |
то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов ниј |
ност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина Добреновачка |
.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборав |
ме рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред |
да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штог |
ату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно г |
се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну де |
milestone unit="subSection" /> <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мат |
одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад |
ди, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у |
у се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски с |
а, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину им |
неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S |
ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па там |
о жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца |
е Христос царство и господство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев |
за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а |
и, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, |
ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног влад |
овори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором с |
— и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то |
света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на је |
до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на |
ије, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад |
м увредићу <pb n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, к |
ка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам сам |
зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с |
<pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе |
ку школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у влада |
а једном престолу, од створења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, ко |
но светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шумама по гора |
ро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неп |
о вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и нагр |
р, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да ко |
Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна дево |
ећ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При део |
вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда вр |
у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, т |
више благослова сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадб |
мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу н |
ор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и |
ни онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и нео |
пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> |
вадби, које проклињу толики парови, као дане њиове најцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А заш |
ди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што нем |
су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га |
ином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више |
је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако |
је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шар |
воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ д |
ати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и |
тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они лад |
тове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.< |
ад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек м |
је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са пољ |
дговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред све |
му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту |
свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу |
небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{ |
о Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо |
штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> |
милово на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор см |
ебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надат |
ену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре |
терино, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он немо |
рца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости прос |
ико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле |
да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би свет за један дан с |
је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би |
тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен о |
месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом |
од по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p |
а Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни зна |
Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да |
унце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти немо |
да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко од |
} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кравуш |
бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на з |
покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће |
остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је он |
ти, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас р |
аца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да из |
мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</ |
уч?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта |
па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђ |
Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Не |
</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, ра |
S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састан |
е небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, |
То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је |
е и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доц |
стајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана ара |
д оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га |
је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S |
о весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови |
и правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недож |
икад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад каж |
о нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет |
ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је |
режу шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читави |
ов, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а |
— Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — |
пре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непр |
у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — |
онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, него се задовољава |
оја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> < |
имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пит |
су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега забрин |
а како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па та |
сам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И |
узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија |
д амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које ун |
је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, пр |
исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су |
е како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин |
ста, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је |
S} Пред затвореним дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду нео |
епита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се у варо |
сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже мину |
лико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепез |
, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Дев |
за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се |
ри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти н |
менути док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му ме |
омпанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га з |
и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као д |
пет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на себе а толико остало је |
Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и н |
иметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да |
е. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незна |
и си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика |
а како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.< |
на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш |
болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из |
Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, |
у а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок у |
ројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге д |
ри моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу д |
жету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док с |
паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девој |
рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што нису го |
овека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле је |
него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, |
био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> <m |
S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији |
црнило, белу светлост, само пред светим дверима, тиња тио у небеској светлости, слабачко кандил |
е у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем |
им.{S} Општина Добреновачка поносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друг |
ео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма |
м се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За |
ашимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, дон |
/p> <p>У школи су се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло |
ш није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, |
а вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на |
кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једно печење п |
запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог |
сли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук |
љини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="sub |
онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, поз |
зда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691 |
и салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, т |
рта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ј |
ај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да ч |
="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по р |
то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње ни |
.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преос |
а вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и |
кав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да |
је он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удар |
у.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за |
ристијина.</p> <p>Црква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а |
куд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} О |
Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд |
} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се |
еби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину |
белу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва |
.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Вој |
е мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, |
извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда голе |
тника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин |
ем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као как |
езом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник н |
љ, нека уштапљена наказа.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сат |
место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, тамо опет покојног нотариша трчила |
з репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња нич |
изне плакати.</p> <p>Писара ражале сузе девојачке. — Немој плакати лепа девојко, небој се ти ме |
да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, нес |
итавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца |
ине.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> < |
ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју зало |
p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева |
навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како б |
ога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају |
јке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти р |
обучен <pb n="86" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.< |
, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би бил |
руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Н |
и ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти је |
зме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ |
мети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор |
а се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад |
ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алвије попине, попео |
теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи д |
пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а |
Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</ |
њава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ |
То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div type="cha |
{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се не |
у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један |
букло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, |
какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил |
ти жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да м |
осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ |
, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи нерони суза, нерони суза неквари |
ка није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" |
ле сузе девојачке. — Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је обр |
и су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како |
ве онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заис |
о друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиг |
каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било |
д зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, је |
љ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он |
сиромака, племенит господин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вред |
синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девој |
, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — не |
несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, тр |
е карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из вод |
но главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немо |
то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Б |
дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штого |
ате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љуба |
} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затв |
лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурли |
мила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже ч |
адио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род с |
а су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за ма |
неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} |
пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, |
који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „ |
сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени |
и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи |
је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било ј |
емо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у сла |
p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се |
мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало. |
изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те је в |
а ради пристрасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пр |
д и читава варош сложила се, па послала депутацију управо цару, да невиност Миркову пред највиш |
<p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали св |
амет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета по |
гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, к |
ер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, |
одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богд |
лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала ли |
>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке мук |
се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, |
Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла |
а у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље |
асчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечур |
зан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести муз |
ектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала ш |
и роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај |
к се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно ш |
Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по оса |
синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве |
ако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, не |
</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Нег |
ећ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а |
ца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји тур |
, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ни |
.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се |
пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на вешал |
сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба |
миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било д |
о је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, |
ај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се |
</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </div> <div t |
ето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мис |
те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, |
Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> <p>После тога по |
ћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ пита |
е нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис и |
и дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— |
<milestone unit="subSection" /> <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Т |
и му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све |
привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема |
ни добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло поп |
} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше ма |
а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као свој |
син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утуб |
трада. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме |
дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је с |
раћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки |
.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету |
му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа ди |
тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некаж |
де:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи |
ћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} М |
ераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне |
ва је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно и |
а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кућ |
искала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како |
ову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, |
сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављује |
ле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n |
ијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему м |
ове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није т |
метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вуков |
по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста, па |
речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је ч |
знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену |
ао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да ј |
е је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пре |
е браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш |
рке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, |
ловица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никак |
жевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће заце |
да, мијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш. |
ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последњ |
то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А боме |
и оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад не |
е“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на |
оже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, о |
о, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица |
ше, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред |
коли разговарали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал оп |
его је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> не |
а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију о |
игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте |
лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго остав |
ва на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио |
, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здрав |
школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} |
но геди, уплашена од устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакри |
ше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</ |
ку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мал |
и.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки да |
а.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут |
и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, никад сво |
усио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је б |
и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле |
p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уједаред, после таково |
/p> <p>Девојке певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју нев |
н божића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само д |
p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича |
помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљн |
несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није у |
благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је бил |
само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћ |
децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ак |
вен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски |
у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да зад |
ла.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S |
едељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу с |
бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва го |
— бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај |
} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n=" |
ебична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди |
у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја |
S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узим |
ред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум п |
днаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљ |
једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти де |
напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То н |
тог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад ј |
а курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско до |
црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света до |
ико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него |
је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Н |
кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, н |
нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње пост |
м Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи |
о и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци До |
себи, така сина, надевале су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновч |
"119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што |
равну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо |
.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" /> |
ти можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немој |
, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни |
ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде |
оји није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ |
гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нак |
њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} М |
ословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам |
и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и н |
своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.< |
у мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељ |
осподство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и го |
што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с |
ад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем за |
а би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради |
олко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој |
прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро |
ема, право имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одс |
но пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан |
д месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна |
подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учит |
е је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, п |
учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама д |
>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n=" |
науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје |
ељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> </div> <div type=" |
, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, који изданке тама |
а. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре |
на, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет разваљени |
.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе пла |
и десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у мин |
арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, |
чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни |
сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра |
парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, |
ју, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте |
Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те |
а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да п |
лико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, зл |
лијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд |
ар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот |
чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије |
, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имал |
тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало |
а никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да пам |
име, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да вид |
>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну в |
него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да с |
ки. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да ид |
ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш |
а преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког удар |
дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију у |
и се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада бр |
терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, т |
икује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриг |
ромукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, к |
кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко |
сћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо |
рпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> |
и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на |
та собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски рад |
по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и мал |
сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, к |
једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били ма |
оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те |
жи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича До |
војка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> < |
дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одго |
незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш |
о ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како |
} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија. |
убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој пошту |
, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, ре |
па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало |
емогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Стра |
о, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да са |
наш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам |
по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара |
е још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал |
страг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима |
ад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страш |
тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепа |
ена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео, |
ко је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио д |
и.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незн |
ну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима г |
бра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци свој |
кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док |
прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>До |
опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{ |
а! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за те |
својој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p |
курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ет |
је очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се ок |
о, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал |
финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди |
ркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине н |
ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у стран |
га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и |
га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби |
ва понаслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и ниј |
ија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то |
се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља н |
} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред санду |
мамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— |
ако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у ру |
дговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сап |
ешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купи |
годарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у |
је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног |
су толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те |
толицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп |
и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, |
му, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и |
а ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш ч |
ла, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Ј |
его си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам |
таринске, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је |
алуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко |
верски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи |
идити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод |
м, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се м |
Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му го |
руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се в |
љ својом руком, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас |
есту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав мл |
амо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо |
добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter" xml |
ла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте до |
епа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>А |
ута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком тре |
а паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко по |
није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страо |
се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије н |
и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговар |
е плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под |
о.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало |
ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак би |
синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одг |
</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко |
ш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи |
и хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— |
оће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин |
рко у школу отишо, оде управо господину директору:</p> <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да в |
ни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимиров |
и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, он |
авек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на т |
жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој |
, племенит господин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћи |
мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе |
.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи |
на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили |
? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад д |
ретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се |
обру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло извр |
d="SRP18691_C4"> <head>У лажи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а |
њета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од нек |
з јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечер |
жије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, про |
ек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1869 |
о те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при р |
S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер није ни с |
лости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар |
тељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} |
старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже |
на страну, сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се оти |
ектенија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Д |
галију — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово М |
ећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил |
јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а |
о на једном престолу, од створења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, |
о, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели |
да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ак |
доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита |
нучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете бог |
— одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет л |
може навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар гла |
ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те би |
свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар ј |
јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидб |
з суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немо |
заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и |
дне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и |
ир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псов |
ена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћ |
ље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро при |
ног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине |
рму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље |
је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас н |
p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи р |
послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ај |
рдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и ко |
ек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину под |
а дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полица |
и главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга |
/> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити не |
душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p |
то си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се ч |
ме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу |
ли кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? |
гослова сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек он |
то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи њ |
ти.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељ |
ака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, |
колу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака поста |
ј није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду. |
миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме з |
„Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пић |
ад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да с |
То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да |
у види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је др |
" /> <pb n="68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и св |
еби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред по |
плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог |
P18691_C5"> <head>Чини.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а |
ad>У добру се непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој |
рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S |
у тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И за |
ирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и н |
знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.< |
који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да дође до св |
да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, ре |
ар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да |
са, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ки |
ећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако п |
.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне р |
нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> |
шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није |
ко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо |
е му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, д |
свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко |
ml:id="SRP18691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о у |
pter" xml:id="SRP18691_C15"> <head>Боље добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља |
лена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, сра |
ћу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, |
старији надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мен |
ници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљ |
м те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта н |
и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господс |
тешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n |
<p>За учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волу |
ати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му с |
ио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро в |
окајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, а |
аца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, |
="chapter" xml:id="SRP18691_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мир |
у од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко н |
и рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, |
Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика н |
о хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништ |
уће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који |
јота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну |
утра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} При |
свету.</head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је су |
.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с |
/p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде н |
ка јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као шт |
Свештеник што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добр |
.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал прос |
ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добреновчани нису разумели, шта |
осле првог конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку зак |
ба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, |
>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="C |
кво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега |
на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле до |
ог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је |
/p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па с |
ај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, |
есрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{ |
— ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузм |
да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те |
ост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Д |
ого своје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учи |
рко свештеником постане.{S} Чим се прва добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} |
д је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се п |
претио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему |
не паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништа одговорио |
светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста д |
коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и са |
господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка |
ренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету |
добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар |
Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се бој |
свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом наме |
о.{S} Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљат |
и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши ст |
ане, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само |
ко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвор |
</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пр |
и неби поред поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог |
а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Е |
наш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у |
ти стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви ро |
е.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени |
, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школ |
емаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажниј |
да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гр |
о да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преот |
преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умре |
{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир нај |
у се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јест |
мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — је |
а никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је ви |
укама, превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изш |
атници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, од |
и да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну ч |
ако је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато |
грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна |
оји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стрел |
агиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала |
.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме ст |
дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао |
мејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, |
више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је |
да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука ту |
своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се |
ута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и ка |
а тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њег |
кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном н |
то ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и мо |
Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{ |
то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био |
оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог |
јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благ |
га се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад |
ом се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да о |
, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар кнеже |
уни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати г |
трашимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог |
на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опамет |
простиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} М |
— А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Д |
бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па |
корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упу |
ад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си го |
ку да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Ве |
Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закоп |
жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узм |
оји је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да |
алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти им |
агње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи п |
Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево |
око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов вин |
и по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а ник |
ма, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам ј |
<pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а |
зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, не |
а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, |
3"> <head>Учитељ Мирко.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци |
је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом |
купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој више добра учинит |
ати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету п |
пља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати. |
ирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— |
ароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад зго |
и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко оч |
да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нек |
озише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке упра |
а у свима крајевима српским.{S} Општина Добреновачка поносила се двојако шњиме, једно што има б |
ћо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке желећи себи, така сина, надевале су на крш |
, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у |
, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окр |
ако се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли. |
све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а с |
запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће уч |
тијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му |
напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за свештеника произведен.</p> <p>Од в |
је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господин син |
ml:id="SRP18691_C18"> <head>Мирко парох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући |
с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
том устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина варошка има право да бира све |
етог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </div> <div type="chapter" xml |
а зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим спомен |
а Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Страшимиров |
је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има једн |
с.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добреновачком по вароши читале, сви су се варошани љути |
добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики |
мерне главурде, преким погледом општину Добреновачку. </p> <p>— Опростите господине милостиви, |
ди Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоно |
оваца уједаред, колко они од смрти чича Добренове свега преко руку преметли нису, а што им је н |
е за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то ј |
им.</head> <p>Један четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на г |
у“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не извед |
какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је |
— и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Око читаве куће им |
апнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умити — изјављуј |
ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори „нека, су |
уку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S |
протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{S} Мирк |
, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друга нем |
гледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру |
ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све на |
ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да |
ача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико |
који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту с |
RP18691_C1"> <head>Како је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атару, једно чети |
амо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица ма |
о доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вр |
баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n="20" /> то |
љ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, |
еш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то |
полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, с |
још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио |
би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, а |
ди.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је |
аво на имање покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир упра |
читељ Мирко.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је |
јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку јед |
ога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Доб |
, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бо |
ио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова |
ан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и о |
"subSection" /> <p>Све се већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, н |
ћи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — |
чешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подвику |
head>Свадба Миркове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан д |
, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци вик |
та је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који |
је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаност |
ије, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу би |
} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на час |
лико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало |
ој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После обична поздрава, замоли калу |
колко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре т |
оје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељево |
говори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним басамацима силазили, да доле |
с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калу |
е вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" /> |
та су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа |
ти, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добреновчани нису разумели, шта „тај господин“ кошто он |
рочастити.</p> <pb n="95" /> <p>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неоста |
и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, нико нет |
викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још подај го |
год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А к |
војој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, |
нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане |
парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им с |
ати, подизати него строваљивати.</p> <p>Добреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати |
се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчанима навек је било милије помагати него убија |
зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља |
Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села |
а сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огла |
пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити |
саја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да свој |
слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госп |
седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слог |
о да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо. |
из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, |
ћанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, ни |
придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити с |
љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши ос |
амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још по |
амо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у |
друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се |
ти на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, |
ок се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> |
лио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време |
ци свештеници, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ |
RP18691_C12"> <pb n="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца п |
деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се ст |
истијанска времена, чедо моје, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно с |
агиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела |
>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit |
сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> |
увао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млеча |
крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кува |
нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре зе |
, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теж |
о умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити |
каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мат |
деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учи |
илостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук од |
господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су |
штеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе. |
ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ ч |
се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — |
обриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто |
цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође |
ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад вел |
преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му До |
овори четник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, |
изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n= |
дговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си г |
ого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по |
ам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, |
ешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на |
благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујт |
ти сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти |
јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора |
е с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо |
и пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit= |
и дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи во |
ло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чу |
ер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на |
да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено де |
јо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој |
ор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље др |
н, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се |
а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад чове |
н као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама |
<p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јаг |
и руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} |
по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало п |
ловији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одла |
се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са м |
пода тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код н |
намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Доба |
о то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти каже |
мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — |
е читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчанима наве |
рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу |
ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. < |
ац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу |
та одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и |
па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дат |
унце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, зем |
уда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и пи |
нама:{S} Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} |
смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па а |
да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је препов |
јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, |
<p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим |
к дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрч |
ш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздра |
петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну сре |
к одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па ни |
се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, |
ло друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће |
ђен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да |
тос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да |
фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треб |
т бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло |
ко и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута б |
преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што так |
дити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замер |
ен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неб |
сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно р |
е, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Стра |
им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца св |
рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотл |
ивиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе вид |
све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота |
> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиротој удовици некој, удариле |
ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је |
er" xml:id="SRP18691_C7"> <head>Премија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латин |
ен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у к |
а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припом |
ви. </p> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохиј |
стити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна |
никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, |
оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај га |
немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто с |
еву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти |
а је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце ку |
.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка о |
— па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако д |
ом, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <p |
исмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир |
ем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи це |
кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је п |
"chapter" xml:id="SRP18691_C9"> <head>У добру се непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ |
„гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је |
час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p> |
преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу |
е још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како |
ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само марва и |
ш једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него |
ција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћ |
ртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фали |
н десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом |
ка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј |
то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је |
l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек,</l> <l>Поведи — поведи —</l> </quote> <pb n="114 |
од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад |
кону свете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш с |
слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе се |
мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете одн |
а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та о |
лко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код цркв |
бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел |
ча Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Ст |
којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође |
чи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кућ |
У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време од |
ilestone unit="subSection" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго траја |
его пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господин |
е син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, |
ји се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас оче овог муч |
додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да ј |
ко, заслужити свилен пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код с |
дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> <p>На ове речи, сав се нар |
ер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је јо |
купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си |
глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и доба |
ох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добр |
и па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су у |
о хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и |
апут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи доби |
антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен |
моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам |
о сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам |
/> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњим |
одједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треб |
о провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чич |
ал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да м |
stone unit="subSection" /> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добр |
н, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купит |
тио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> < |
лико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, |
је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник |
} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} |
само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук |
промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удо |
у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама ср |
служитељ, нека уштапљена наказа.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У де |
боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1869 |
бију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, |
чег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам |
н тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа ку |
од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад |
заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе д |
њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је в |
ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан др |
и ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед п |
и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком |
/> коју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па нео |
ају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи, која у стари Дуна |
и он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убоја |
дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добренов |
се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разби |
покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог |
неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu stoji 232 --> га неизве |
м говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док владика неизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Ка |
ало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то н |
па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан |
<p>— Није канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светс |
наслоњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећ |
јлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Кад |
свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, д |
ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је |
сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно ј |
>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90 |
нико се није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само марва и живина је |
зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S |
неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, |
лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пр |
pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити н |
е грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио |
, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{ |
тојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће |
еки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> упла |
од квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграби |
котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж |
ст вашљива старост.</p> <p>Радити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то запо |
а се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година |
нала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други |
сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и |
сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам |
а, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дан |
ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну гла |
е туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са свој |
престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила |
у кога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим |
ио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у |
, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати |
ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> < |
а, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо |
е мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у |
донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Стр |
и риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удава |
у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио |
шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та ок |
ити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свињ |
> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи |
свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња м |
д добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љеншти |
и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају ма |
ок се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не проб |
укорава ради пристрасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извр |
шњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је д |
поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се н |
ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела |
и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умер |
јало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак се |
може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци с |
а.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ ка |
, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле |
р што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побож |
ену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се вла |
овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болес |
ени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: <foreign xml:lang="LA">dementiam cepit. </ |
листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио |
свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро зна |
има Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, |
, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да |
д дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све реч |
то време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе кра |
јчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се |
аше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, н |
је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} |
n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нек |
ивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n |
да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се отац обрадује покајању блуд |
о се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служи |
о ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још г |
и, по мраморним басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном |
ужитељи његови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгле |
уре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повез |
иров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца М |
никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — |
је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костур |
год наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је ве |
нај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујес |
за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђа, прек |
да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопада |
вати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни |
{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку |
кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док |
S} Ништа лепше није том благом створењу доликовало, него кад се невином тичаријом забављав.</p> |
и него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало |
ела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју р |
лити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, нег |
е доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{ |
се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној |
старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји бл |
ајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слу |
у, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} |
су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и |
ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг |
е вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет |
рави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече: |
уж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S |
и, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} |
да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери бил |
о, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“ |
ло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у |
бија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у св |
се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје |
посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у ку |
м турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели |
руго није, него весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p> |
богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25" /> доми п |
— пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски п |
однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији н |
с дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад |
га намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа д |
S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час ци |
пођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним |
да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, |
p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два |
не и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више помагача има |
свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поус |
рко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиротој удовици некој, удариле су суз |
, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови св |
нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави д |
проведе га свуда по своме <pb n="25" /> доми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то |
ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који |
и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски шегрти позаборављали су своје |
xml:id="SRP18691_C1"> <head>Како је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атару, |
xml:id="SRP18691_C2"> <head>Како је на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт часа од |
ретвори.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа |
рав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши. |
вољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је н |
т се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>К |
сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда п |
слоге, највише благослова сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> |
елији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња |
је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ |
удо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које |
ала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посл |
обренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је |
своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наш |
боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: |
е је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре |
p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми бр |
агиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мра |
Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако б |
ељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и |
</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичиц |
S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једн |
рен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n=" |
о је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији ум |
добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ј |
д није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дет |
ња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду гов |
твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у дикт |
>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спасо свог |
га у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с |
авијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати |
добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да |
и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека о |
неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врев |
ирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спасо свог друга у младости, |
и, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, а |
p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, н |
је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти м |
те, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви м |
оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све |
ела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека |
зети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n=" |
ног Пере Обрадовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јав |
у Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће |
нте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} О |
<p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада |
едва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знад |
евојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико н |
си мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је |
pb n="68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Ил |
ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Ми |
И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна |
али за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нис |
будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно друго све на |
стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста само препоручивати се и позивати се на своју ваља |
и код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и т |
а нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с |
и учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко |
да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи |
утник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му до |
вештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити свештеник и |
што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p |
"subSection" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог з |
неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа |
зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да |
" xml:id="SRP18691_C0"> <pb n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви о |
ом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он се тај |
је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ д |
ко је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповр |
рно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом подел |
а <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је у |
год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он а |
атраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерај |
куп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољ |
ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није с |
и му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у |
на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја |
обра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно не |
е волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а |
в отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који |
јало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Д |
а <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове |
дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је |
еоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити неможе се готово ништа.{S} |
куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се |
била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је о |
уга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј |
је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране |
уљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил глав |
о коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокур |
е чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb n="30 |
е, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу |
ар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро |
ате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је о |
{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да |
који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар г |
ирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкру |
рћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и |
то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а |
о, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које |
и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Доб |
лиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, |
ком дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен и |
те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, до |
каше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук С |
има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Д |
ши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог |
распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твога бога |
иди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шче |
н свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплаш |
је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други |
вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све |
} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Ву |
к опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеш |
вића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место с |
.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо |
шала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја на |
поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал к |
па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу |
елики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га о |
а певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, ч |
им басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном појасу.</p> |
у, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи |
мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један |
в по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Мили |
ирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни |
господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно |
бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и н |
шој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код |
укли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, |
мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи би |
није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није ника |
искују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а б |
езаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа |
о ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по два |
<p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам |
ше, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им |
толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више д |
нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може бита, |
Опростите господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено ми |
вце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покој |
ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч |
једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мис |
акође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он |
дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и т |
д куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазу |
у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас остав |
subSection" /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојал |
о.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47 |
пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику н |
е Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити н |
ије ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича |
ректору:</p> <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</ |
за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти ј |
гослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, за |
о. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си |
о дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац ку |
аљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам л |
свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало ев |
тва и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} |
и поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу к |
добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{ |
рони суза, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, он |
очи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chapter" xm |
евојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ј |
а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћ |
еш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драг |
иснути, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи нерони суза, нерони суза не |
јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n |
поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а бе |
а да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може и |
аску његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погод |
у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>По |
и те поздрављамо твоја сестрица</p> <p> Драгиња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно |
ад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отиш |
и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, |
, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрсти |
ако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокар |
и бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети матери |
све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди |
залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и о |
м на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећ |
јака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби. |
p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо |
некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог запитат |
одбина попина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више |
ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Три је |
и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила |
} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ј |
сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличиним б |
у, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни |
— Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казат |
брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Господ |
д устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек глед |
брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чу |
бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. |
латном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n= |
њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кућ |
зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би |
еђе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с |
вршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb |
м; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То |
p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је |
попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, |
њу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> < |
о с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио бра |
ш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати |
дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер |
и, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазил |
е заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како |
танеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се пре |
силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема она ништа паз |
ма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом гос |
оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ј |
адожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је да |
бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кућ |
оја сестрица</p> <p> Драгиња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља |
ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се о |
се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова се |
дом господину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је |
ица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи |
хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школу |
ко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, т |
је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а ве |
tion" /> <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} |
ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда |
ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом, |
и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богат |
ави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би с |
пет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, |
<p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му |
левку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{ |
{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког |
га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то |
} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабу |
ква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчита |
птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, ка |
о кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.< |
то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету в |
>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле |
су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе п |
е сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд н |
идио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама |
Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко |
здржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови уст |
кине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад |
службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је |
еж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећ |
ш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па по |
е свога најбољег пријатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} |
Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан не |
змерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало |
гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећ |
приметили да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да с |
а стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била |
ота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, |
ио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човеч |
злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, |
о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, |
p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заво |
у одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, к |
неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>М |
д она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је |
да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у |
је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} |
сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што |
рђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора |
но, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с |
е највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је |
мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђав |
н нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу |
драво наслоњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали, |
искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се по |
никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај не |
ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, |
ова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао же |
су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у об |
уга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како т |
о бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су |
да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мрго |
то ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страш |
те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној своју срећу |
атекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му о |
и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко о |
а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци |
ола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети к |
ити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је |
по, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено |
ати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповед |
е овог мучитеља оде, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас р |
та допуштено употреби, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p |
амену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калу |
овој кући осим ти кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и |
на, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је ош |
прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи |
смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле |
и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер |
руштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради г |
и немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да п |
бове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет д |
ме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда. |
једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по ко |
ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мал |
ад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сват |
идио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње |
рим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител |
ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам |
па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда |
м с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да кре |
а, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школ |
војица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на променади испод руке ув |
вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један дру |
другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>С |
дни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добрен |
овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал |
ж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу |
, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда било, |
могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и |
b n="46" /> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та |
е видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та онај честити |
иди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му па |
и руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дет |
је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резоти |
атњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо |
јана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, који |
и у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље |
на, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и |
ло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на променади испод |
уме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуч |
свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све |
ет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на |
Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од с |
није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који су још н |
је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад та |
> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, как |
о у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запева |
ј погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали, |
ро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је др |
у будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а к |
о год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако н |
а има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину п |
боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се До |
свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на с |
бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи |
ледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, до |
учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{ |
ати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p>Другог месец |
гани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће те одсад бит |
ком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти М |
сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим моји сведочанства |
то весеље у тим српским сватовима ништа друго није, него весело опело над имањем домаћиновим — |
вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег |
л обећање од поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом ра |
инила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то |
у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заб |
ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали л |
само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} |
иња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написано било, |
ту то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад М |
о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним ш |
1"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које |
{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте |
та само молитве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небра |
а се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија |
триљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гр |
"> <head>У злу се непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело |
там вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да |
и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукам |
сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> |
једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика го |
амо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за |
и говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле к |
будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији |
и и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршиј |
, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакри |
ошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.< |
осподара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="12 |
е, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> |
n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и сед |
рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријо |
се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док |
го шта ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p>Другог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано |
ле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, |
м мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук |
учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за |
унове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вреда |
а слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево де |
ио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера свој |
пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји |
а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила |
убље па <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај к |
молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, |
среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог |
другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле |
га помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи |
бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова |
још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који с |
ваца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како му је до |
руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је |
сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је |
пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увр |
ки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа ш |
тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти п |
несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. |
е бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би свет за је |
аљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благосло |
и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што |
жити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само пр |
а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал |
о.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није мог |
од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} |
тац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, |
дрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та |
о, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу |
имирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшим |
па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Радити |
сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмам |
месар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати |
и коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње |
до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу |
пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло |
давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише |
инти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им |
гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу |
даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзи |
а у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да м |
недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко |
ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и мл |
е радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, см |
мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. |
ја негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p> |
ац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац |
ца.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од шестара |
ај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио да непадне уну |
омаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек |
осврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима |
зима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога рад |
реба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Дома |
пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут д |
велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се |
укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало два |
еле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично п |
ви га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро п |
ко 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{ |
ај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко |
е дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.< |
ути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу г |
да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На своју нес |
имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, ја |
змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, посто |
дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами ц |
и, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> < |
торија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку ја |
сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела |
а није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из дв |
тајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шум |
а, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, з |
м старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Стр |
е фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, неосврћ |
а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> |
ожић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Ву |
овом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Мирко |
нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оч |
еће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и |
ама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваш |
сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку свом, скине с прста св |
> <p>У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна уд |
су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — |
лата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте |
те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је |
крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ |
добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, |
ко сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује с |
ло је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилен |
ослетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, све к |
> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниј |
та, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишен |
> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни веч |
није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родит |
исар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити |
ли божији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаш |
једно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је |
пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби бл |
од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај б |
е свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку |
те тако говорити, немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја са |
еуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p |
’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да |
је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем |
спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ |
матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милости спрам мене, к |
691_C20"> <pb n="118" /> <head>Новац је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, о |
жија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, ти |
бав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на кол |
срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако |
отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у варош |
ата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су |
наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне нед |
пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби |
{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек ш |
све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше |
осо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C |
то несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ |
Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије |
<p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, |
, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је |
ог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Доб |
протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у р |
ек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљан |
и стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div typ |
бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није мо |
е кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продер |
дговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лице |
мља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страш |
ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да |
в, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone unit=" |
видиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло доб |
Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо ов |
боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни на |
} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка |
Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је |
"62" /> <p>Другог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко |
} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{ |
нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео н |
лати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну |
вију полазијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— А |
шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову |
ад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није |
свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце |
да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на к |
су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака с |
доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, п |
доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="4 |
велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи за старијим |
се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата |
по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац |
лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по чит |
{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја |
:id="SRP18691_C7"> <head>Премија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску шко |
ић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се М |
кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радо |
е с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена нап |
ријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учи |
за.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што нису горе, |
ису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва |
а пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка полетише.</p> < |
ебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, |
а.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расч |
ило, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци |
су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младос |
ешето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, к |
све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову препове |
е очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка |
упујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та т |
кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S |
е је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске пр |
о немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог ме |
и насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док владика неизађе, одговори превар |
уги пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone uni |
бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар |
тала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“ |
Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на пре |
хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она |
и ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко к |
свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје св |
је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посл |
а свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</ |
оји зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње ре |
кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нем |
но трећег месеца по одласку његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с |
0" /> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пр |
а неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас |
вре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже к |
p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што |
јко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаг |
во <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се |
у брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да т |
ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, пос |
кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ |
могне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже |
115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза |
ећ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Стр |
о, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома с |
опет покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати та |
к претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учини |
арошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p |
е сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сес |
је више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ |
ш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Че |
ња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа детиња, викнул |
ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса |
и: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез иза |
ке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема |
д најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља |
бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му ј |
.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Ву |
, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други |
естра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с б |
још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра |
вца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало |
е одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело наради — одбе |
ош посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да б |
и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небу |
зати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича До |
а Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то ј |
>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич |
стану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p |
а чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се чит |
страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасе |
моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста |
ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{ |
а, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У в |
непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу п |
д по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весеља једи |
ечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да |
{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепос |
ару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа |
о на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} |
ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одг |
тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бледило н |
бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце |
мо један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој |
ред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да |
е дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је |
лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики парови |
им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си ј |
е отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; |
ресоше, па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије |
ана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао |
{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема |
у стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и м |
дежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад |
ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што п |
, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Зн |
то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће поп |
ћни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, |
р на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више нев |
ледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, |
осле, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми с |
десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад |
говаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даљ |
лости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна |
џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо |
те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости гов |
, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, тамо опет покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј |
која само здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја |
л да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушк |
да и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ру |
ног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке желећи себи, така сина, надевале су на крштењу деци сво |
ао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном ст |
ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ н |
он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} |
"69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиром |
дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би |
натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју очеви |
а Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да |
.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, он |
сле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p |
рвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једно |
<p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшин |
сти, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О |
гиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у в |
а је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добр |
а да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам |
Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав |
— Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирк |
скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доб |
м и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драги |
едно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна муж |
домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драго |
види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имал |
ће навек на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештиц |
драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„С |
нда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметн |
е женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> < |
адио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал п |
од противне стране нестровали, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил |
ла марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други |
ита Страшимир.</p> <p>Џакови — одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи на |
кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добрено |
ена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима за |
на трећу Страшимирову псовку, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала |
оји може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене пр |
ел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни |
трашимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, |
овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна к |
n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди |
ли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, |
сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, |
угин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Стра |
о си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, а |
ветога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе |
ију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један ме |
мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештени |
нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаиј |
њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце изброја |
и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли нав |
тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало |
да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поште |
и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попади |
кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да уз |
паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да |
кр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, при |
му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Ку |
и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџиј |
ар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко |
оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каж |
има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, |
— А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке |
ћи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу у |
зишла.{S} Претворног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благосл |
н светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке |
то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат |
комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене има |
да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад пре |
своје имање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важн |
ву узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд |
давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшими |
отрову Страшимиру — како мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту |
моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изглед |
аро, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је б |
еговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на д |
шимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу т |
ог кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, бр |
ји се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне |
се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити |
ти друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара б |
гоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшим |
, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина |
клања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, |
и његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по |
ј своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се |
Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да бо |
и с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, шт |
еговој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика: како |
а изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на |
ажи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас |
лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страшимир повик |
није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу мол |
>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колк |
его што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал |
p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу до |
одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црв |
еби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у |
ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему закл |
ватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно на |
} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља ј |
рецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо |
гу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign x |
задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и не |
не, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ј |
еш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Др |
.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш < |
Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком |
, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд |
шари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напос |
ик у највећем задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како б |
ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страши |
болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учини |
оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из |
г пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука |
а, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад м |
У И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.< |
макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена по |
то, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb |
њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тиј |
.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва |
а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> < |
есмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси |
казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да одн |
Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, |
о си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција пла |
лити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел |
, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет пит |
виле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n="12" /> је час јед |
светим распетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверм |
ржи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, |
} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа |
службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S |
илица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у свато |
презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао |
на да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чич |
а, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са соб |
пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад |
ни је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату с |
i> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна |
мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} К |
су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада се |
.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добре |
ти.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Б |
ре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је во |
тарица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа послед |
је Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима свети |
, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што немо |
и <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за тр |
шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе посед |
и у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по |
и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо нијед |
ву парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које к |
учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да |
вешће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југ |
знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно напис |
им.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом |
ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морам |
ут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне |
а — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би ради |
а истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мир |
осити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим |
д си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукам |
ово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти т |
м начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако |
е вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако |
окрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то у |
.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, з |
рашно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам |
еве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Ба |
мо да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни п |
у његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запев |
ло пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорт |
а желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје р |
девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да |
емож оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, не |
Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па |
доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Др |
.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мир |
само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се п |
шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и |
ац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји |
познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепш |
овог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала г |
у“; комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад |
не Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа |
пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамба |
дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стан |
оја је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требал |
спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунак |
разно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди |
нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли с |
ска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тет |
а из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ић |
еће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишл |
сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, |
е тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, |
и.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, |
у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаи |
до; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, ка |
га то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога неб |
ио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и к |
руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добрено |
отруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а н |
> <p>Баћа Страшимирове слуге нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар р |
окорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и ко |
, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са |
биљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толик |
леда детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гл |
чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Ври |
Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, |
чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог |
аг.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао ка |
опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропас |
ане — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушни |
су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе ни |
га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од п |
а. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, |
тишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb |
човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си |
цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њо |
е сеоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то п |
више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа |
S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од салаша о |
учак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли |
сли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте ми |
, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре св |
d> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина До |
фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори ф |
анас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутр |
леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> |
ва месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца |
<pb n="131" /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре ч |
о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу |
, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, |
то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта буд |
арошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, с |
/p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за свештеника произведен.</p> <p>Од варошана нико изост |
о већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива стар |
ворио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како зна |
ли — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна |
и.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа |
{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у к |
а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно м |
Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после |
све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је |
арајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има до |
шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone unit="subS |
она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone |
рава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати |
е владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те |
за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општин |
да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови до |
није редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свештеници, светла господа варош |
ати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да с |
, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је |
ловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уст |
е од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, д |
је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господ |
жати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђ |
, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на с |
што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње |
лико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Диг |
ва лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и б |
није неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, |
е, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг |
земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, не |
еће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметн |
е, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, |
шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лу |
Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milestone u |
салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш до |
Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако |
ава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом |
прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{ |
а се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу б |
<p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су |
о вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дуж |
ерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, ка |
ући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио ш |
Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у |
, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
ву много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи н |
етка из народна живота. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.</p> <p>У Новом Саду </p> |
повикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њо |
ли што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{ |
<p>Свештеника Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укорава ради пристрасна суђењ |
обреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у шк |
а једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мал |
ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту. |
привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то шт |
и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја са |
оваца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто човек да п |
ано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом св |
би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је |
д — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S |
{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар п |
до већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се да |
ти.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају |
из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гв |
се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трош |
танеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти к |
арошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који |
ци некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач |
руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан |
једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а |
већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти м |
ве је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада отворене.</p> |
ену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кне |
ао пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је |
ива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румен |
је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Сте |
е“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оплењен |
оје, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију с |
рити неморате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку |
а шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца |
ме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће и |
запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала |
кочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље |
само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише |
<p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преосвештен |
сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немо |
само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само |
шти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и |
га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи |
аћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца |
1_C14"> <head>Свадба Миркова.</head> <p>За три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толик |
е вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме изв |
вега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду госпо |
новчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко |
ликовало, него кад се невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћ |
ворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која им |
дседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и тв |
учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говор |
омешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, |
трах Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је |
су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу теб |
огребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго |
вога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} Т |
лада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецин |
стра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једнако ј |
рошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добре |
ад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад |
едаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити |
рагиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је |
што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо, |
а ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> |
марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Каж |
ста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадг |
а својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаре |
о његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је ку |
Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би |
те очи и поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву |
е пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се |
Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све |
.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурли |
е Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стра |
ас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако д |
амо родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, |
ветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати |
и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чис |
иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n=" |
и девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што м |
коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да ду |
ем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док |
а својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S |
н његову цркву одвести у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити бож |
ј догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па к |
си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни |
ницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стр |
/> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку довед |
н луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, к |
да да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} |
и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко је |
би могу једног честитог свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког |
жила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш |
лучаја владика недобија новаца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта |
који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, |
дне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе |
ећа него у задовољном стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опе |
би, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да |
лијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећ |
недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајал |
ом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд |
иће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није т |
ци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најлепше и нај |
, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> |
е из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> < |
егдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко од |
кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га |
полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. |
теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи превуче се нешто лаган |
е о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Мир |
овачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте увати |
да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радов |
<p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили |
агало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у пра |
гледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као н |
куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чуд |
а волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом |
другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у правди прог |
>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже бла |
шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз |
ити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, |
ешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је |
анимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ |
ма, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано р |
љаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону све |
оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиро |
ико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, |
омак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирков |
е сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани ком |
тане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Д |
гоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују |
ечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају |
аспусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што је излишно н |
олико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, да му да |
еразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошив |
стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{ |
ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што |
орјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p> |
рко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се при |
конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, сам |
се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштв |
ољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type=" |
на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> |
, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим пром |
је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Доб |
на човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Бог |
ћи, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад |
ије чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом ма |
ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди |
не незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти |
у.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал |
ластник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, |
поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса су |
свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страш |
то уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити |
жевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се |
акав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Ми |
а дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајт |
сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљив |
пљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је |
светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и шт |
ого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том не |
ану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руд |
теника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p> |
го да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, |
ти, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет у |
кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја с |
бар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, |
оватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмо |
па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} |
еновчане.</p> <p>После обична поздрава, замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим |
4" /> <p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ м |
укове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, неб |
је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој д |
ти, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај с |
квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — |
одар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} |
о једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! |
аду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говори |
Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, |
нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, |
се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек ј |
ћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страш |
е темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, |
песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је н |
т говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>ге |
ано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да пут |
пево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="120 |
е приповедке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби |
жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> |
ко се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми |
и.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба |
ц!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала |
оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео д |
ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> < |
.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од зв |
страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори о |
г повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у |
’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво |
дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици |
већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома |
р овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем |
су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који им |
после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, шт |
еког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85 |
удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра до |
т - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, д |
анеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и |
м звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му ј |
ирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки је |
арац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</p> <p>К |
није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимире |
цу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, |
ога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каж |
/p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти п |
зило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без гла |
споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре |
один и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме |
посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој мор |
е научио никог слушати, а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући п |
се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре и |
е тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено |
е тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско |
сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, шећерна секо, изволте код на |
ити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то заповести царске незабрањују.{S} Р |
или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубав |
штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку, зат |
е се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје посе, |
, само радити — то заповеди божије — то заповести царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои може |
аља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино |
овек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, |
ном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док са |
лађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драг |
а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељ |
нџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се |
и је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар не |
пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни |
слуге нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било. |
ин постане, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај г |
оспођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па к |
и моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> |
ину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> |
Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам |
ли да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награ |
по преварио, повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај |
ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема. |
м ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, |
оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у |
мир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ниш |
д био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек би |
славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, |
и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо |
ке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жен |
једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просј |
нај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу вр |
мила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва страшила Страшимиро |
који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров п |
сеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја с |
— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал |
читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не с |
е! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар |
а, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор вл |
у, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" |
S} Путнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а |
да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо |
бани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, |
/> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! т |
в виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још |
ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништ |
Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио |
редио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није |
од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бад |
а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па б |
л опет ома после првог конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добр |
већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица |
ло мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{ |
ме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страш |
н да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам п |
ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S} Так |
лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан |
вилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити код једно |
а будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми с |
, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; |
грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас са |
знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је по |
руги у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако |
дине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p> |
је долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију |
сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме н |
сме служити.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнад |
ући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је свети |
, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се листак на |
да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге |
који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је с |
земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно |
ање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изгов |
д си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. |
стре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки пош |
рећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче |
ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, |
жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побожно два свештена лица и мол |
е покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> <milestone unit |
ни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца није било, који се неби поно, к |
прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодки |
а сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со м |
иђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул стреле |
, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини к |
шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана |
и.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, |
кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радос |
о децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, оп |
то причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> |
се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради каз |
неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, |
реме кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма |
умеле присвојити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг иска |
га, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права п |
еједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода |
а све врапце по његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за свак |
вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у |
ло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и |
овићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</ |
чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он веш |
ђења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута пр |
те ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, и |
ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што не |
ештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљ |
{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, |
у да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за |
ога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате п |
дгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, ш |
ти, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку с |
м разљућеном парничару: неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој |
ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <p |
, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити |
г одљуда — онај понор светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону у |
осле кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћ |
м под затвор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото остав |
неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није са |
. </p> <pb n="96" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима ништа друго ниј |
ету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслу |
ђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако ла |
кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није дру |
како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је |
га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је па |
ој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовиц |
ил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи сам |
а су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из шк |
у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има ва |
у, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљу |
ити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да ј |
едно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра |
да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове божије, име |
дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго |
да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, |
сти, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је вр |
све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни г |
новој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, |
<l>Накићено, навезено,</l> <l>Оплетено, зачињено,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе чов |
има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, |
ви, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај стра |
head> <p>За три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове при |
је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он |
а детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — неверујте да прћија |
најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старај |
а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљи |
ај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио |
ајцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима н |
S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда |
и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред бол |
ити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати |
по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, сво |
ата, које што се преварила у нади, које због понижења почасна писара варошка, бризне плакати.</ |
га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је |
могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут п |
амо да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко л |
ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега мат |
осна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог |
да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p> </div> <div type="chapte |
образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: |
S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, |
> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Ву |
лица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га |
адовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.< |
га, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је |
а носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два госпо |
је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мај |
е ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, |
едо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу ра |
као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали |
ленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> |
ачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се |
ње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да |
пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненару |
ринаша, устадоше, упалише сваки своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, која из сакруш |
ати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, него баш у тај пар |
ре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном нев |
то стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда |
престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је зва |
мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад му пр |
нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези |
b n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немо |
ну срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет |
следње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам д |
“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад |
не жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, |
они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и |
же бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму зв |
рдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, т |
чела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатн |
е горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад |
није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту отку |
вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од к |
то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро ј |
</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава оп |
ко те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" /> назвати, него што га и д |
д знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко |
нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ |
ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и тво |
колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" |
дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко |
к тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„ |
је такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, |
што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па |
и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, |
је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то зна |
, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се ра |
чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо твоја сестрица</p> <p> Драгињ |
саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то ниј |
једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си |
у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са су |
погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу теш |
да милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете |
о рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању про |
о толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти п |
ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, |
праг те проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богосло |
гословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад ле |
уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост |
и није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Ми |
ј на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако н |
шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се п |
S} Никад се немој мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек ум |
је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, док га п |
ештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто тр |
рко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло тол |
а Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мог |
буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде д |
јем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побожн |
њаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио н |
</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из вед |
ати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред ку |
а, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође |
и само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патк |
ехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше |
на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. |
лази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим умилостивити, ал судију неб |
ју на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им |
</p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима њего |
, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста |
> <head>Какав отац такав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову. |
је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, |
је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка |
љу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type="cha |
је мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се |
а — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадг |
, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рође |
ко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је |
р на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ј |
сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} |
ма ни себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар |
ет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> |
о имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: |
сто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније |
на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта р |
а крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <p |
слу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд п |
луга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цар |
е на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом |
јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газ |
има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може то |
коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, |
ске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што н |
ном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас оче о |
а попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да |
</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S |
да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како |
се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандук |
сти доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете с |
вци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видит |
чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив с |
тав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре |
голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па |
> ћилим. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвони |
а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели доб |
="SRP18691_C17"> <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са њ |
ме глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истреб |
кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћу |
од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из гла |
те: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја п |
ени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији р |
а оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сун |
го, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма |
</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој |
о теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је |
адгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поизди |
другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале |
ио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају |
буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створење у |
на.</p> <p>Црква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква ј |
другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за св |
ст била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила. |
вашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Доб |
и, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом |
м ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гр |
ти.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан |
исли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му |
булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је изб |
, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у |
ег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава и |
ану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту |
и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их |
ви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, а |
си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се од |
рада чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако непра |
n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Гово |
сује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а р |
нити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то |
мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадо |
м по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S |
место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима |
чипке, париски шлингераји, презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа |
рко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је |
речи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што |
инчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извија |
ли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек л |
створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је вода |
мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да т |
вредно световати таког човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац |
људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници |
1_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, |
обри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој шко |
а никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри |
ликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне |
сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трч |
и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Под д |
ара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце испов |
е има опроштаја нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика |
оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак н |
р био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена |
акрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — сам |
рте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет |
Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете |
сто да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непок |
тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислил |
колу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док н |
глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само |
а добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена |
, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страш |
p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је к |
зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. |
уде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чин |
и ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем |
ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће запов |
, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, он још |
срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црн |
угачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виде |
д њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико ви |
<pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испун |
стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} |
ог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та |
у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit="subSection" |
.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло вели |
а говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек ј |
множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те мо |
ло, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак би |
и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да |
знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да не |
а својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му |
твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по |
ека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ва |
оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су |
који паметнији није то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p> |
воје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета неби ни било, ал |
сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла |
chapter" xml:id="SRP18691_C10"> <head>У злу се непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку |
месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога |
зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — како мучи ту |
јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најлакше се овим за |
биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господ |
соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један |
110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> |
суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он ар |
еби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добренов |
етреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ |
украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниж |
ко се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да |
ролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме |
и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину зе |
човек тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за њег |
е, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, |
ике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је |
мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас |
ује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуц |
м заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — з |
} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они пости |
да и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ом |
ај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамба |
једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога |
писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немо |
да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, који по м |
ако ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше н |
ју његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није че |
ипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма |
владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина |
моли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само гов |
ица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи |
никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављ |
} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, |
дина ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје м |
је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж св |
тила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника |
леде на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штогод је |
курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту д |
> <pb n="95" /> <p>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, |
едељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, |
је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варош |
м и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, нег |
аћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било |
оштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш ку |
и немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат з |
учева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ |
да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновц |
се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него |
се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је |
ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанре |
е дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад уну |
се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, а |
<p>Џакови — одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које ус |
од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се н |
арош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике и |
p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео, на прво је место |
небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стад |
, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостив |
воја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спр |
жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшим |
ра свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења р |
гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масн |
p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="subSection |
врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено |
ко одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смеј |
си, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам |
то му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ак |
.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви |
канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, |
Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, сам |
, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Др |
једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, ш |
питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да не |
али да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страш |
обро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну каж |
воје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој |
чије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оч |
ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће |
своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступ |
раво, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мо |
да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар с |
нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста сра |
— ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може |
а, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, м |
идики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата н |
а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небудн |
и, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зов |
он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> |
ива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га об |
нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и |
ди, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати л |
ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и |
ини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те |
ов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњ |
е на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре |
тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да |
имте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да |
божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије |
о устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад |
збавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац |
рава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и с |
начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди в |
ј опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће |
го нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p |
још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћ |
ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p |
p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p |
обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно ш |
о се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се боја |
<p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам |
кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог |
Страшимиру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о њег |
ће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много бољ |
.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, |
дног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора |
"4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „ |
век умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш види |
на, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, ј |
рашимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и |
Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шта |
ња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирот |
адити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко м |
у децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда |
аком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} |
смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој шк |
ропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си |
управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итри |
рити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На |
твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и |
асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудри |
ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо |
аком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа |
избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </di |
усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали она |
павају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се матери |
>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chap |
га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спреми |
тав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали |
во лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако не |
уди кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича |
, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари |
сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у |
седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња пос |
е, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде |
ом, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, само |
а Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира.{S} М |
толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу какво |
о је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош |
S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, |
раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} |
очекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти м |
м, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обаз |
ном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док |
авање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија ср |
све превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена је |
ена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треб |
нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— |
{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом |
пава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од |
јем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма о |
здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече |
слуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па |
ећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир ја |
у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на прест |
ти.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и |
оли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> < |
е да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину |
одну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по чит |
одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, |
а су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га н |
} На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина кр |
стијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> < |
у навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији |
сним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од |
Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, ка |
Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем |
ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чич |
е год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљ |
д је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> < |
ем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у варо |
ту, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш |
је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, |
ко нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да |
гарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви |
ег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да буд |
е баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим рав |
нети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> |
ада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај |
{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па з |
} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео ш |
азио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb |
дио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit |
да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> б |
м увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и |
ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, |
дика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће |
само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се в |
у.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у оближњ |
етку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ни |
} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S |
ене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву б |
иркове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p |
вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светл |
е узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаи |
а, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много в |
кве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина вар |
а, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у ла |
читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Ко |
матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb n="56" /> |
бар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности |
м, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p> |
а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p> |
ана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали с |
у, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонаша |
е речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за |
у носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испре |
ад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Н |
> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо мол |
го, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека |
ead> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су |
у мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу |
е покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад т |
бити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку |
ше жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме с |
ла, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бега |
новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је невина |
при растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се |
шу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на ин |
лио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан |
да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа раст |
што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па |
ише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што м |
ије по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земље |
е убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам о |
<p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је |
а Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости ка |
се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку |
борити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача |
свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио |
S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједн |
ке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га с |
војка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и |
ин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг др |
тра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој |
дио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио а |
амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изг |
ка, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен |
о постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајават |
у, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир |
а је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места |
била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. <pb n="74" /> — Треће. |
ва после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта |
ужи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако д |
а ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} |
зову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће стар |
подин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта |
.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелен |
још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгле |
се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног |
мо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква п |
{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко |
си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје б |
је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца |
век срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није н |
тио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и |
човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се по |
Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, н |
свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједар |
ем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за с |
ипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто |
м, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се у |
је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу |
оро сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро. |
; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. |
код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први свакид |
е њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој ср |
во се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опрош |
а неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} |
ирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај |
Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; н |
њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удов |
ој антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђ |
ти.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, в |
ле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно |
о може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" /> на до |
реновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да ј |
да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, |
ебе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као |
Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а оп |
е, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватр |
станку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме |
ште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> |
} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сир |
ојима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро њег |
хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{ |
ољег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој св |
трашимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сас |
а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје ја |
као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгле |
већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на |
ине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко |
а ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпим |
араш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ј |
е и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад уд |
на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милос |
нце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на |
браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и позд |
и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде н |
тац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и пок |
ш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Ч |
„востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је |
док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало |
ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошт |
совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже |
а Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава ни |
а, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом св |
у није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешк |
ву, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, |
али обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира |
на је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су с |
ти, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо |
немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би |
у господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто |
овођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо |
деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски шегрти позаборављали су своје безобраз |
нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право |
иши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milest |
и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> |
ај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га |
постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.< |
себи — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал |
ворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све |
у жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div |
, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори ј |
авек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" / |
сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, ш |
век <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да ч |
је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" / |
к пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура |
есно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика ри |
</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него ш |
ини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам |
к био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> |
кан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал јо |
ија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњез |
ност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради оч |
а, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого |
угара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се д |
} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо в |
— само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни. |
ицом да потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш |
трљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па са |
толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, |
ије мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета |
момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирк |
јше конзисторије присједатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} |
олу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <milestone unit="subSection" /> |
емају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одвр |
ани напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најради |
>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти н |
о прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p |
ије мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опе |
нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа д |
суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> < |
је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико |
ао вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко не |
ам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је |
еколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборав |
це, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и бог |
чију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, |
иш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да |
оже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо |
луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и |
, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани |
к се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страши |
ије било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у ми |
а вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при |
се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани к |
сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог м |
на маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Доб |
се није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу м |
Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му |
ед конзисторију, осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба нам |
јпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуч |
о му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, бољ |
место <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт |
пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга |
сму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесил |
Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим |
има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег |
.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ј |
ти, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати таког човека; оставте зле, каже |
ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже све |
каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје на |
одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила д |
што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се дец |
мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се вароша |
</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за |
и човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, |
b n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и |
руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни |
потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вод |
неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук н |
си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} |
и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви д |
о писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја се |
сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од г |
ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није м |
запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени |
старешинама:{S} Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одев |
у артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Го |
ан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ л |
дај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту |
на варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирик |
је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари ве |
младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је |
у узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испре |
заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпито |
оци свештеници, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а ко |
код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла |
о је општина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него |
и знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, ка |
, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим т |
коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле |
криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина н |
ао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опре |
на врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, на |
оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега |
аната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је |
док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен |
је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да |
све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко |
шимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј |
већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каж |
плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко ш |
а, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету. |
ла божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали су се синови светлост |
нити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет |
има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији над |
возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша |
ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има |
тив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас |
над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фал |
"SRP18691_C12"> <pb n="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца |
како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се прид |
и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан |
онаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве |
Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, и |
ора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца |
је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог М |
век на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жив |
е она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске |
ог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа в |
ије од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измер |
крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се в |
ут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пр |
, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко |
срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а |
г чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе н |
уд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир д |
ро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молил |
долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге ст |
а добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друг |
сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се |
>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му |
роши стајао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај |
кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега н |
рали од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само |
— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, |
акосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је |
незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она не |
е господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конак |
а разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи |
ај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирн |
а, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, п |
Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, |
ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то н |
есветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов прима |
последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, и тебе |
чије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владик |
ни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> и |
њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да т |
арево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико |
требу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и |
и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож |
ожеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је др |
су они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско |
јвећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опр |
и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе |
да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чека |
е идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојо |
рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит кв |
није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p> |
ити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта |
омаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мо |
Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је |
овом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, сву |
а у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, |
жност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер |
а крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господње |
дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби ве |
богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута са |
свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <p |
, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и |
и на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу |
вилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, с |
ек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је |
плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти |
идиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам |
ном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта ј |
брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти |
оји правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако нед |
божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ |
ати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и оп |
су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Ни |
а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алвије попине, поп |
томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, са |
сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једно |
сам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, |
е свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису по |
цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог госпо |
то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се |
ра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе же |
а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окре |
лем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p> |
седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче |
еш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дођ |
и Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију управо |
о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавил |
аш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школ |
није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве дев |
ине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> |
{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве |
ко мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту крив |
го спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадго |
вром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико к |
ча вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добр |
у <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није т |
ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, сињи му се камен на |
, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да к |
за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома по |
ужбу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадоше, упалише св |
било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу ис |
ајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> |
е, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје |
тку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21 |
к све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће ј |
огод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — |
о моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћ |
ечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и а |
за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, |
јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па м |
ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа |
и, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да с |
, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашт |
о није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ |
а луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда |
ити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног к |
вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и насел |
откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету |
ћу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању |
ску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p |
а и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слу |
ако год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију |
два је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, д |
и пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поштена |
ризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добр |
је требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохт |
вљем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости |
га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} |
уже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ |
ш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, п |
главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила све |
више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад |
е, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати во |
разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се сам |
ар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} |
л куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у |
ном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, ка |
пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне с |
воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n="12 |
јке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра момча |
Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир вид |
, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је |
простити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас |
ња света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на |
ле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да он |
вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде |
улдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, н |
још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="CU">чесњеј |
<p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> < |
е и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, нег |
Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{ |
S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима до |
нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било |
већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом |
а до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата |
Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отв |
ук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо |
ја рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наре |
Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има |
устаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је суш |
ови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, |
паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb |
рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркт |
е, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати |
е шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је т |
ега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимирове њи |
моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која |
на ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега т |
вио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="CU">чесњејше конзисторије присјед |
ој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, |
у прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу |
ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде |
а сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел куп |
џери сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, ко |
ти, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут |
коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскр |
о задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац М |
, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} |
удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу удара |
е учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</ |
ђиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устани |
неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> |
/p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синова |
тељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац |
колу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Ми |
проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богословија мат |
пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није |
ти, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, |
/p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мог |
рпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно. |
т пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га ба |
head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као ко |
лост при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ |
очека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица |
сти учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мир |
преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук |
л прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овам |
до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дот |
еко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једн |
домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској н |
а мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, к |
остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш до |
{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n |
а шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone unit="su |
ша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да т |
ори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез и |
проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама крад |
вонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удар |
рошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, |
и, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио св |
е буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде |
ву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто |
даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједн |
знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас |
дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је |
атерине опомене, ока ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и |
сте је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће п |
трудите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Ја |
, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је неве |
а, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нем |
изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} |
никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац |
него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба |
аметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то |
секну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде |
ц, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </ |
<p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, ко |
ад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину |
p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма сл |
змеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову арт |
ор:{S} Није доста само препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, к |
и управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да |
сећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па н |
ис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива благодат божија на с |
господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг |
ећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, нег |
ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости љу |
војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> < |
пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ у |
а пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђе |
ћи на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> <milestone unit="subSecti |
било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета |
м, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, а |
е прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће |
, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n= |
особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на ж |
ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас |
ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неу |
цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћ |
онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како |
и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто |
да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити га |
нији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешк |
еди. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У ч |
док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно |
аке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све ј |
овора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне |
рапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што с |
Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} |
е била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То зл |
е држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, |
са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага. |
је.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су бу |
рвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удави |
ћу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: т |
, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш |
— Невисност је невинашце моје, најлепше и најпостојаније руво, што сам ти обући <pb n="117" /> |
ист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами |
се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у ма |
познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, |
тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђ |
грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејш |
зван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била |
да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљ |
пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живи |
интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као |
од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је |
ли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка |
копо.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа р |
м Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ к |
коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља |
сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило |
стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, с |
аслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, |
и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данда |
в спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо |
лаве дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви |
своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размаж |
на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ра |
није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, ка |
е боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам |
од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми ј |
ћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, нис |
е Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирк |
тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се ку |
о преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан ста |
други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ |
лавља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђ |
оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а |
јо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попад |
са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и |
во име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и с |
оже жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провал |
им био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„ |
ојити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће |
попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четврт |
што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> |
ред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које |
латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у |
преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псов |
у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала |
о опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећ |
на прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, |
ду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све са |
Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што |
ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане |
једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо |
уј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да |
<p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђи |
к она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <mileston |
>Добреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући |
питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су |
о ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд |
тако изломљен све своје грехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје на |
избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов ота |
Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у че |
а попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха |
ло, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко |
е“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S |
у и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће |
ешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Р |
але као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да |
оју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни |
зо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом |
школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до коле |
а вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у |
да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће |
и застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч раз |
} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} |
олико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био вес |
каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито |
а знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је |
е и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји руку тече |
о у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Украт |
сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div type |
куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова |
ути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, т |
а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора |
имо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти |
ед поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега |
луб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав и |
н један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стај |
езна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је |
док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} С |
падији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели |
г — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди л |
, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред |
чки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које к |
цем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, поко |
ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу ку |
часки из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни |
амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, ко |
туђем свету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у |
и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка |
је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu s |
еме <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кућ |
коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> </div> <div type="chap |
рагиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали д |
је толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S |
говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брз |
пут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жен |
ј је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај ид |
ужити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с |
чила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прв |
еће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута ште |
млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно |
кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње ниј |
днесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробљ |
да?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник че |
пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш |
ати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда ми |
новаца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак вл |
вољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type |
дном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав |
тра оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ |
њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а св |
ли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, |
било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, |
ску штацију.{S} Са својим сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да |
сица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, |
па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова зв |
е све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично че |
дра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку |
дем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно мест |
дени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, т |
у у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p> |
своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро би |
ле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будн |
ини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писм |
гог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим |
у Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_ |
ако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му |
његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је год потр |
ора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те де |
и, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} |
еда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи |
ли.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{ |
у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с т |
дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није по |
је.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати с |
воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну |
мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бо |
ет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газ |
на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, |
ражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p |
све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу ус |
год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> |
Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у |
{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како |
је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> < |
зна Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жен |
богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас они, који се о децу божију |
је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу |
{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерност д |
, што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, по |
е и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} О |
ет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома с |
е му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си до |
ног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <d |
тала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, |
емеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон |
м косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си ра |
{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути |
олико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је ви |
исма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је доб |
унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добренов |
сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Так |
ра, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је иш |
една, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је |
а да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи бо |
пку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословиј |
есет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре |
а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он ј |
ево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко |
ступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста д |
ење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су |
цу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опам |
у пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} |
и држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годи |
и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри г |
и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. |
и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако а |
судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео о |
<p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила |
рка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе |
да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виногра |
зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачк |
звршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ |
вести музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спр |
рам божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и рата |
дан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девој |
а то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солд |
ски палата, од створења света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колк |
се у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешт |
ма.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо ј |
га вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој |
ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, сел |
ворим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако н |
поље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, |
ича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, м |
боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро п |
о у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки |
а у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мир |
</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет бил |
е опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом. |
у небеској светлости, слабачко кандило и осветљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, до |
S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а |
о и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе |
говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од о |
ш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни д |
ба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> д |
подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако |
рипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до р |
књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћ |
њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за |
ле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто је |
о је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се |
, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац |
и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, |
је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго ј |
биби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити |
сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати мор |
ане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне |
резрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од ма |
је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом |
ове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодно |
ази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им |
ав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> < |
створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, |
ији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, |
ије овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="12 |
кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, ко |
ду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га |
нако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда де |
уђено у служби вечерњој призивати свето и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по је |
S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу |
највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то п |
<p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута уран |
S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те р |
еновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас |
науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати |
ате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла |
и бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповет |
олико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као д |
лостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, см |
ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, |
вити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, нем |
л данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни непр |
ад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича бо |
атлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и |
женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник |
оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</ |
да ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул |
{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирко |
4" /> — Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја вл |
пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе |
естало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то с |
.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Вид |
заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад годин |
8691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добр |
исмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбаш |
и, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику ув |
атити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода ко |
Само које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си зло |
ове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску вод |
} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен |
и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а н |
е ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бит |
ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезерти |
ако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод |
ирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, са |
служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остај |
о ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, |
одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, ка |
ки врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све |
шкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта |
н му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донет |
био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.< |
крваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, |
а.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет |
коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; а |
олико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, не |
а вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колк |
е, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb n="43" |
устадоше, упалише сваки своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срц |
/> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његово |
оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд ни |
ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у |
Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — М |
дајући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку |
е ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да |
даје.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по |
, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од |
имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибаниц |
вретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако |
е, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор |
мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила |
го милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани |
тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једн |
ано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез ка |
искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и |
римати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудин |
у, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куд |
је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</p> </ |
но, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S |
пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује |
" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ј |
а ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто к |
.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи и |
мом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати м |
дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови |
преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> </text> </TEI> |
epage"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Н |
а осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није рав |
о да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем |
аги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џ |
излишно закидај, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста и |
брену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце н |
ме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу |
више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сео |
нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, |
а уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова д |
ота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је го |
у таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештиц |
ве своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукама, превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да |
на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаћ |
атови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било вел |
ји га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="3 |
прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста и |
ни што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцниј |
а њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина и |
волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити мора |
еданпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су то |
ио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Б |
воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радов |
ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од ва |
отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, как |
о така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали |
добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, |
ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копа |
ог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће р |
и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла |
ебдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, све |
ат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој зат |
децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, |
сподар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{ |
о суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље |
руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него |
оје усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спав |
и каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, |
г каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти доб |
n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше наки |
и си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који с |
а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом ут |
казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато с |
а мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — |
очниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да св |
ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко зако |
у Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на не |
оске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је |
му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле т |
ајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, |
веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, |
војко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру л |
шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све ред |
здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиља |
јева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кућ |
г оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је св |
Четир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из |
чо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко |
та јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варо |
ши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комес |
, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} |
прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, глед |
Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па |
обито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жен |
урак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље |
је колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако |
: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је с |
па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички ос |
а је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стал |
е у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал м |
отле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се |
ави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо ди |
ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако |
ври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакш |
а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кол |
о баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки тре |
чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал н |
ада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{ |
Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном т |
попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео |
лије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељ |
ли школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви |
сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се пам |
родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, |
о трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.< |
р опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„ |
нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, |
а.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако ид |
и онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помест |
ве.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, |
p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n=" |
аћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да м |
S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком |
ињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало с |
он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајн |
и се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао М |
док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, т |
тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад с |
зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зл |
ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, |
о њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још |
сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матер |
ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарите ствари на к |
тати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очиј |
оји немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је по |
ека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му |
здаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, вика |
е један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, |
а Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казал |
ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срам |
друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, к |
кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад с |
фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти |
едно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пош |
гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити н |
треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да |
да Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељн |
и да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани. |
ио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била мар |
ле школе сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да |
та.{S} На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћији |
д јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позеле |
ан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за |
свој, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту с |
се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати |
ало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се |
{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата по |
ше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замаг |
њу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се |
усти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си ста |
ајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи |
одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ак |
е, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а ш |
тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица е |
олетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> |
реће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре д |
, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшими |
ојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пуст |
велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо |
и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разг |
<p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТ |
није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи р |
ј аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit=" |
а ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једн |
раби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао |
о зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мир |
в Мирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p |
ер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо |
ју, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе |
ини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је |
ало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак |
и пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад |
понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стој |
ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немог |
чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у |
bSection" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију. |
трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то дожив |
е Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} |
о дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито |
он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда |
незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62" /> |
разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног |
са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све |
ошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му шт |
је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само ми |
ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет ниса |
етни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да |
ке чипке, париски шлингераји, презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Ба |
ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је |
немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од з |
ало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко |
се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста де |
/> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земљ |
. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онес |
езобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују ка |
ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш |
а а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака. |
био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај ш |
измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива благодат божија на све |
е иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале |
би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал д |
ке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шт |
па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете на |
то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, |
<p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде |
то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, н |
укчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n=" |
ута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, ст |
моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи с |
че, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обузда |
вљени <pb n="101" /> господин, шибајући из несаразмерне главурде, преким погледом општину Добре |
ла, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји в |
зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће |
и. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни спо |
д човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господи |
>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћ |
те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо |
учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре каши |
ије загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њег |
, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о ње |
о бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења |
его да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко |
к му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и неч |
> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако |
то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко пре |
школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у ст |
друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостим |
после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n |
а господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, меде |
{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу |
ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји ниј |
л’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини |
е, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји |
ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" |
за добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој |
остас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркв |
чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, |
ли, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је |
лаксало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле м |
преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и |
ош се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а дев |
ији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад |
мо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, |
ати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Први пос |
елик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, |
љу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало |
вај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир |
к ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб |
мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни ј |
даред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, шт |
цо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив к |
и на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какв |
ладике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој п |
т посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по неш |
/> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са св |
мо то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути до |
наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ног |
и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да стра |
ликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, |
вори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава в |
да наместити икону светог Николе, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крсти |
pter" xml:id="SRP18691_C8"> <head>Мирко избавља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко зало |
е куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p |
руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone unit |
ило — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — ко |
о бунован усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гл |
Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, |
ауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{ |
му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и |
на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — неверујте да прћија што купује, све је то в |
вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичић |
а — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с |
до ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова св |
ића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, шећерн |
д те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, |
и већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико коло вод |
боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила крила па пуна бла |
моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</ |
а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је |
кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други |
скаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одгова |
м једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам ко |
ошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n="81" /> |
деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пр |
о мислијо није, саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то |
руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад т |
, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни |
аповедате слатка, медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина нос |
им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал |
ина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволт |
од нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један др |
а оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосће |
о дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете нева |
ле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стане с |
тација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди |
Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они |
pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено |
рни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја к |
е макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себ |
се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећ |
је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њи |
и чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер |
о у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; комшиј |
кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — К |
че па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта |
мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћиј |
а, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Доб |
кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод |
едног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг |
озна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво |
илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, |
а дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> |
а дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и оп |
е тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу |
ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка. |
је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница |
је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он ника |
рнији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псето о |
ек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се |
жу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је н |
у, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изн |
" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад с |
срећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви |
S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те |
ди међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева доч |
Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сас |
изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређа |
ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је п |
гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дрем |
е дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дират |
оји ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} |
ише, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад б |
варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, отвара |
тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико |
и се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љ |
Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело |
обро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рец |
ијим непристојностима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни |
г да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страши |
је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до год |
н из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома |
ико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, |
је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његов |
вој морале се чим устане најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од без |
У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се сва |
си доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ |
шимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље |
у а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, |
снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе г |
ано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њен |
звор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће та |
ј, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај бра |
о вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што је и |
еди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и покајати се. </p> < |
о с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је |
шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме |
ло на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим |
је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад |
ва ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свет |
, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи |
мо ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да в |
ћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је |
просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке |
шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола. |
чи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — коса накострешила се - авет - |
како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебел |
чешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> <p>Пос |
и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу за |
храбра војска <pb n="11" /> уплашена од изненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па куд к |
јрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је |
да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на м |
се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опаж |
рце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене бо |
ика произведен.</p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добрено |
и, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани |
на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска ц |
калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још |
а, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви |
куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаок |
а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, |
ћем тону написо.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста само препоручивати |
ве ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да неста |
> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само |
срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ћ |
радује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наме |
ео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице |
оји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал пор |
ад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив |
о толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са се |
естоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је б |
адрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила |
светлости, слабачко кандило и осветљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко |
о с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону светог Николе, како избавља утопљенике, на јадрил |
аки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренд |
кви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквен |
да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице н |
д је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резо |
и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш сва |
ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле ку |
сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, ј |
ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се |
иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— |
, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мор |
ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људ |
кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О |
ала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb |
стиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само |
лене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе српске узрок су, што је дру |
никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олт |
ем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на наве |
ћа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} |
о то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда дав |
да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те уб |
ити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који с |
обро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а н |
из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у |
е облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју светог Ни |
пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, |
ија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од |
већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло би |
могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у ко |
— ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. |
слиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у дог |
:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, кој |
далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто из |
ку, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и пр |
ирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb |
и свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго т |
која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице |
ве црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе |
ок се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал |
дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му н |
мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се |
па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, п |
се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког |
ју, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> < |
нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије ј |
S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази |
је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа и |
ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера мо |
дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ће |
тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирков |
гло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добр |
одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у |
момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам госпо |
Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и |
наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па |
по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се см |
} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p |
{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по |
Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док с |
лагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с |
/> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, што би на |
е чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Не |
рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док |
има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господа |
боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије |
ам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Ба |
вет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и |
ша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се |
еш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин дире |
ти колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи. |
удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он н |
акле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} |
лињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами уч |
дила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твој |
— Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадав |
а коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје |
д крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је од |
ушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је |
неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоп |
љ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p |
бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога н |
атар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика < |
како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце < |
куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па |
ј дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе нака |
ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за с |
примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би било мит |
деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Никол |
рапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали |
А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави св |
ивати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У |
навом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радово распус |
сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад |
рати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је ње |
а главницу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} |
недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да |
ро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узан |
две у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb |
једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег зан |
и покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.< |
Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дик |
о није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује к |
, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била |
и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су |
за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши |
коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Зак |
лик господин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Д |
л ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већ |
томи гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо н |
кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде |
да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад |
ли су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас они, |
л је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то ни |
} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, за |
ича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздра |
падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мир |
знао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина |
здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти |
сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да г |
ајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом с |
l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си с |
видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} М |
ошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би |
послетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети к |
он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгињ |
на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо ми |
и.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој |
угодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љуб |
паше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте |
и, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој |
уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да |
ци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} |
је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: |
, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта к |
м, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им |
ло, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједн |
итог свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга |
ј кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учини |
драве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено |
нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да |
исмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} |
е свега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде |
ло, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p> |
па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испи |
е девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра |
} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су |
мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватов |
одству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трп |
вачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу уза |
07" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видил |
и направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> |
ћи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Т |
и преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад |
лко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији |
ћем од себе господину подложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асн |
за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита пао |
ислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га |
ра то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n="46" /> < |
и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кљу |
ца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора би |
Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад ам |
итеља Добреновачког.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само |
готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки др |
ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на д |
па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели |
бом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица |
о дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p |
ласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову косту |
уђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, прав |
<pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{ |
а краде, онда само толико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, несто |
о: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, бла |
само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Мир |
доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их |
гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се |
тном трском узбијен.{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци поду |
ише помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на ж |
је, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{ |
{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се |
треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то |
ј непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел |
гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда |
д куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло ре |
илостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости |
="subSection" /> <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови род |
ак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики парови, као дан |
Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све |
а и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда |
ад собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу бож |
кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта |
прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Доб |
д је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, |
имати толико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом поп |
би ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— П |
ка поносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је |
а, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак д |
утнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да |
благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико ко |
што више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најле |
Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига |
га звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки |
њарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш |
, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад |
:id="SRP18691_C12"> <pb n="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два ме |
кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — |
ити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га |
па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ов |
ава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узради |
е тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, сп |
{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај господ |
него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни д |
аше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако |
ук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању: |
о се нероди господином него постаје, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би |
.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме он |
, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма |
био, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, бил |
к је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирк |
тосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу на |
њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина изв |
удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Ми |
ко туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмил |
строваљивати.</p> <p>Добреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у ј |
гани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сла |
ет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што |
је нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овц |
ушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш. |
неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здр |
и, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништ |
кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, нап |
па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја |
ас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на |
така обешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, |
уштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а |
и другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђавол |
и одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само н |
> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страш |
ање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај |
сподин, него имати толико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и н |
то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, |
Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, д |
су је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим доса |
о, <pb n="106" /> остави овај све своје имање под тим условом, да његову жену као своју матер п |
редила посао.{S} Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} |
ништа друго није, него весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. < |
ико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог |
сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> |
мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој |
новој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена |
ћан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио |
куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал |
вили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p> |
там, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском д |
стаије све до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Им |
жност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав св |
излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Ч |
који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен |
е узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> < |
нас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има н |
ин, неби воло небити тај господин, него имати толико асне од свога имања колко има као господин |
е реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне |
ан дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а д |
надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на то сви у глас, |
уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам з |
то ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си с |
велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо |
му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Д |
као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S |
ећма Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и |
шана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је |
авршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> < |
ту, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је т |
читавала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> |
<pb n="94" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омил |
ед вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би |
ом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да н |
але су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели |
какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружит |
оба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није см |
вечерњој призивати свето и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан ст |
још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у |
сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љуба |
ије то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, м |
тној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљеж |
римали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} |
ок је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.< |
, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причест |
по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашар |
е - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од |
какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа ка |
ричека док матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милости сп |
риликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, к |
осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало д |
дава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од з |
ања чесњејшој конзисторији показало, ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи, ј |
двокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал |
да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш ве |
четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова ско |
кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи |
а виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p |
тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов с |
р се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да |
>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди |
и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, |
је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— |
</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова дв |
ко ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни |
атова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плач |
лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње |
а знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш |
лика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама |
сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш |
ир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бел |
и су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кро |
скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из њ |
сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} |
тру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаниц |
кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Д |
n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, |
јући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодгов |
етку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div |
ст, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи краткови |
то доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту |
ешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, |
суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и н |
.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен с |
/p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите |
ештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће. |
, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S |
д снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји |
чињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помага |
о зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од к |
уге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.< |
е једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо с |
тавила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и |
{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и д |
ирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита ка |
исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо |
едно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећ |
убио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у во |
г честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити |
осам чобани сакрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је |
само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје д |
ему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице б |
кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> |
и су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на |
одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова |
да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурн |
ице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и |
је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се о |
ирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрл |
е даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} |
а сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад д |
ивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва страшила Страшимирова, него си још п |
али масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице |
ио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у |
мо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет вич |
ек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили |
дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба вес |
беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по ваја |
школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одл |
Његове волове није требало на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ |
ен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и нес |
</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кош |
ијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Ту |
<p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После о |
само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> |
о, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија бил |
л кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а |
роменуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај |
авали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна ма |
, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год |
ш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њуш |
естрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, што о |
Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњегови |
аметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио |
ида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданп |
це, сакривали су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сата |
аже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под |
е ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот мил |
сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То м |
иве.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она је невеста, која пушта млад |
е био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није |
небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја |
жеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најл |
шт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ исплови |
ца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она је неве |
одизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном прес |
годило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући. |
године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је би |
рећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго н |
ре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове |
ји га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type="chapter" |
емљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан |
е.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме |
речише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном постав |
дити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши к |
д у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И с |
турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — не |
ва милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па |
н нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше |
иност, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у |
к трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту |
ају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и зва |
и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био |
аки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље |
Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, м |
рипашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговор |
гње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук ср |
ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод ј |
ају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац ова |
а није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом м |
било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил с |
ведо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што |
жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро |
и божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? проде |
а нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одгов |
ницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазил |
рвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жр |
буке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то |
едам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја |
да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном пут |
Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сре |
сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да |
онде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће саш |
и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог за |
је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све |
им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута д |
стиви мора погинути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи прогово |
је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p> |
ад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао |
ра да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг |
ћи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неид |
навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, |
им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађ |
који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија |
>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шт |
„тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква писмена |
ата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: |
, узима за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је |
кључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка |
име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p>Другог месеца научила |
сваком оном треба језик <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> |
.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb n="23" /> учи |
видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његов |
о ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, |
чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа |
, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије те |
ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први |
о колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи |
кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву н |
и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме ми |
нодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да вид |
ш луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико н |
то га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат. |
браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> |
би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да |
ко мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у в |
ога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд г |
нек конзисторија свој закључак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а дру |
ново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било |
ни, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати |
нас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Ка |
{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником наме |
а сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо за |
што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом |
ана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвес |
истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, ка |
ге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Н |
у.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте |
гње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оно |
ога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом |
те, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а |
уђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{ |
е милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар |
цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није |
ећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb |
ка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе љу |
с, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, |
те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин бр |
неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимир |
ет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа р |
а добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећ |
ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико |
мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра |
ајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да ви |
не, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилб |
стати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостит |
раца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има о |
з руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу |
само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим н |
кати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, |
дава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад |
да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет бри |
те се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештен |
ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Хрис |
ли да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добрен |
ико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзистори |
Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} С |
е јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само про |
рзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се с |
само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословиј |
вор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер |
n="58" /> <pb n="59" /> <p>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никак |
песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како |
ети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми |
угог осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим |
раше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па к |
с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb |
стивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, |
прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Доб |
дин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на |
ок те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад |
ца јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> |
еба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да пр |
боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непруж |
ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје лу |
штогод написано.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим. |
а маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори |
<p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, бит |
о бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, |
на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру |
и родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и |
над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук |
уке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је |
ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?< |
оворила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одго |
Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, |
о на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити |
ек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу д |
на, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вел |
, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па |
рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута |
а ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгињ |
њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десн |
а, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одрани |
ви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тр |
а иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ла |
, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> < |
— знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А |
ским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та т |
и си навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал |
ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, не |
си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби |
тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једа |
које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад |
као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збу |
мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису |
езабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила |
у слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости |
луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља д |
ице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страш |
сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова мор |
емој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио |
вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде |
екао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мањ |
уша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па им |
и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удај |
тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исп |
Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, д |
оме питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад |
ји се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и |
е далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu sto |
?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело |
данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприп |
је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље |
така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали шк |
ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће роб |
ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Ан |
на тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они |
пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и је |
ни очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје |
на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем |
то ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једн |
ет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два |
имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незна |
кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је гово |
один, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја мож |
еба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да |
се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ |
е људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно ј |
н бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет п |
се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, |
љу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није |
бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек о |
плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај стариј |
проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него пос |
и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да ви |
век мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје |
он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за |
отле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а з |
то ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће т |
<p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето |
Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај |
ли.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те д |
лушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још н |
а зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако х |
усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као |
ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива. |
а, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добр |
ра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да |
да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Др |
ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већ |
а, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло ниј |
јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће |
есму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко за |
у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <milestone unit="subSection" |
оринту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити б |
што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо как |
црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а |
ивим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није |
зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да с |
о је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема то |
ена, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како ј |
ц, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово де |
мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одгов |
ко је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слаг |
де, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро. |
ћу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим моји све |
говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд |
, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.< |
у слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет врат |
о, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича |
и кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја |
су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити |
којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у даров |
о се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Б |
а као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу. |
о, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, |
нања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим |
звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле |
ка и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <p |
жија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја |
лим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са с |
те, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави |
можемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за |
ан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да |
а неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде |
Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је у |
никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близ |
литко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко |
у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то |
ја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог |
.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени |
окови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад к |
вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће к |
p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту бра |
ча Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње < |
то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна дево |
да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по |
воле.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од са |
но, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на салаш |
су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, |
гопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа ни |
ади ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена |
с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару |
какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пр |
е Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје ј |
воје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни |
а, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати |
окле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milestone unit="sub |
правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} |
неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, сињи му се кам |
д камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чиј |
су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао |
ке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на |
с, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву од |
ица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђе |
е на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чам |
тог Николе, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: |
купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону светог Николе, |
је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, ј |
о на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да |
у.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукави |
упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да |
д се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде у |
поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега ми |
на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — х |
1_C5"> <head>Чини.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук ј |
има, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се један |
дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате |
Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесниц |
и брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 1 |
глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се д |
b n="76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Ниј |
и крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је тво |
вуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је |
" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала |
вега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко |
та у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га н |
и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и |
<p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И |
опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи |
а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро |
већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвој |
подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мал |
апева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хо |
ој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупан |
Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а а |
а је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир |
ударала — у славољубље па <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од |
и отац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, |
љо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! у |
аволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква роди |
аван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја с |
д неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све |
/> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено ба |
банску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> |
т, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и у |
скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледа |
"104" /> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варо |
м у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду диг |
о ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући христијина.</p> <p>Ц |
е и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она ј |
свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци жи |
итељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанска, ма небило ни једне куће |
бета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и |
ла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија в |
пка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се ла |
дерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чоко |
нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није |
је га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је вели |
да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та |
т бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, |
ђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај г |
шта више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону |
каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, ка |
обрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у с |
одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није |
ет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти не |
едати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и в |
а спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја |
> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож |
псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта п |
ити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего сп |
е, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страш |
{S} Он свога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити мо |
к кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двад |
— зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удав |
один, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да |
оже чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан |
лачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, |
ук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, к |
еповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се |
и помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће |
није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођ |
ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од друго |
, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — |
ко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном |
је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само |
деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже |
света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову |
на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је |
а, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила |
неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанск |
и како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chapter" xm |
им да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мра |
, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p> |
новаца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и чи |
ридржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бо |
моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену |
богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга |
ј калуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испр |
ворила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме |
о кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом |
ико су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата прочастити.</p> <pb n="95" /> <p> |
сму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука не |
простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислил |
Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула |
ари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал са |
о би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а немож |
ко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у |
тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је |
и толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирк |
један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, |
ом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадиса |
{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натра |
ечма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога |
чтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добре |
о у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутаци |
варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез До |
дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за |
волима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кр |
у — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезе |
курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — |
и, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао п |
новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад |
ећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта закте |
створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да |
иказан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести |
{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још з |
нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је в |
е већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка пр |
је ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано било, |
није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} |
и стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у |
оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} |
док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки |
потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од нем |
е годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и друг |
од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије |
овце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он |
пути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет к |
им шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја |
о моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p |
ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n=" |
о Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си |
ила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омац |
Митрополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ћ |
сто, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата на |
о сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, шт |
{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко би |
и реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана |
оје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд г |
теде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из св |
поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење. |
у свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадг |
ла, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој ко |
у и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по ч |
ад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо |
о тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа |
ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да |
једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук |
видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележник варошки.</p> < |
то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, проп |
акривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљ |
атељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад свој |
нфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца |
т дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика ч |
ла није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Стра |
Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја |
, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан зема |
овек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог зат |
што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би |
сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би |
стаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није науч |
не у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што ј |
с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, |
ео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје |
нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p> |
ш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> < |
иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S |
о јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знал |
се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, |
се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд г |
пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш |
Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме уз |
доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио |
е“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, |
ити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. |
Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смир |
тку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету |
Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, |
ачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у купи труне |
.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и т |
ног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје |
и ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поште |
инити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, д |
је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад |
оља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да |
ком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његово |
Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирк |
/l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> < |
ће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод ви |
адо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као |
то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на пош |
а бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи д |
добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који н |
је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеје |
ом, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је би |
д се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам вол |
слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у |
и.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену лутк |
p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се те |
ти, да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који |
н, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сун |
није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље пр |
ице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој мргодити.{S} Мрг |
јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p> |
да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти п |
с тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, |
тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил н |
ће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправд |
у незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, |
протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу |
се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја оп |
"subSection" /> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И оп |
љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела в |
за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се бога |
нутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти |
на с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} П |
си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби |
е вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено |
дике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} |
<pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве |
/head> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на < |
му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо ј |
о. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она ка |
Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с ј |
ад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња |
го ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n |
богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но м |
дрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењо |
ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали |
S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамиј |
зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га и |
ога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Гос |
ву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо што јо |
тица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта |
рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу |
ле чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} |
S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да |
се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устр |
иркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Мил |
а друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S |
Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да |
ти кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он |
гу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је кад и дома |
још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви |
запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти ве |
илица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил |
е знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слуша |
акле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div type="ch |
“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се разв |
ишта друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштин |
Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је |
а од устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек г |
а; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето пад |
ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{ |
код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је |
а каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри ша |
вчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди |
је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свак |
се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњег |
о враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен М |
у издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила п |
Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и |
} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима |
кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, |
ицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена |
Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и |
ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће |
ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отсели |
еутешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то |
b n="79" /> исто и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар он |
ног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само |
ије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је нај |
азијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док ј |
својима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано |
и.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, |
еквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највесели |
га мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи ба |
мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш |
ркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Др |
ало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по |
ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек |
p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуд |
у, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут ј |
осподара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад |
<p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна |
"45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, |
клоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док |
држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико пора |
крстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је |
је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису приметили да |
е нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој |
некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за т |
ош пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина п |
.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда в |
ане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небо |
доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико |
чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је в |
је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n |
кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си прос |
p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неб |
мовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он |
чини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је |
{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без па |
историје присједатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко |
поправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у ш |
id="SRP18691_C0"> <pb n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под |
ут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</ |
и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега неди |
доле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, |
ка пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир.</p> <p>Џакови — одговара жена. |
ву псовку, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, о |
, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, п |
авати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, п |
лакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми |
ицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог |
, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, ј |
пац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшими |
кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба |
о неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, |
у наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад |
ра баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сва |
нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга |
т па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та |
вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни |
што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако гово |
ра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пиш |
л већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њ |
те добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каж |
и, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се |
дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечи |
би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном обра |
один, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца. |
="1" /> <div type="titlepage"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из на |
Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> </text |
ијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и |
раведна патника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створе |
ији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Ок |
<p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има |
сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво — |
бунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим поче |
е људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спус |
а Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко |
стиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он |
оље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са |
гледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у |
рецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошив |
владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све се |
каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, к |
о дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у со |
мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — |
ећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда бил |
спуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакос |
што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је |
илица није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је |
ди.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, с |
а, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S} Тако се на ново ос |
је поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И |
и да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је |
тој удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече |
</p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору: |
и други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и т |
> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково |
ко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал то |
до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да |
ја претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошт |
Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче до |
ећ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико в |
је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно |
Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p> |
од је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, |
т онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и |
и кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико |
итав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ни |
о; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди. |
није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога сла |
р неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од м |
стит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Т |
>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам |
ка, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свач |
још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен св |
ити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непо |
е жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</ |
кад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је г |
коле. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, |
нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а к |
"subSection" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штаци |
му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мрт |
е, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је да |
гословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обешењак ону арти |
о и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи |
ној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо |
га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили |
ова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво њего |
су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драг |
домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију. |
о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове |
ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, |
о одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гув |
ла реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опело пр |
код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под п |
а леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли |
с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Мил |
си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти |
ку кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама |
чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље |
у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је |
оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у слу |
нила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кућ |
зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, к |
јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да |
а страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, у |
може радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле |
е држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Друг |
мој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад го |
.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо ги |
да ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били |
матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: |
трашимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак |
аш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} |
авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу |
окаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како с |
мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за с |
испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мат |
рва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да ј |
ј више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је |
би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои |
н да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школ |
омио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и |
идиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта |
се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу |
зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкр |
“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресл |
S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те изба |
нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га |
оложења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа б |
страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир |
је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} А |
ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђе |
вом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога |
ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, |
ње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S |
сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо сво |
сипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свеш |
њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комад |
ављали су своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. </p> <p>Парох |
р 18... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи да |
нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити с |
то заповести царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу |
ги резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави |
одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим |
Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умр |
а донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће |
лупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији загон, |
дожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само |
тери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благослов |
неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је уздану |
није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, |
р, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме |
а, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцо |
Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе б |
, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску |
ико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас ос |
да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, с |
ова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била |
вим чисто и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму |
илице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — |
> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quo |
све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле |
и — неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страш |
, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како |
су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио. |
у изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је р |
егови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, као |
роши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки почиња |
иго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старц |
ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по |
оно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропас |
овим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p |
намо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више |
долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљно |
утра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ пет |
у испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} |
опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан свет |
опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан свет |
нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он |
ма места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те. |
а ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попи |
ело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила |
је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге |
м је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни |
амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те тво |
а, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо др |
у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мора да |
је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да |
сипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добре |
сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је т |
ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p> |
аво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи |
ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трч |
ст, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пуст |
м играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си кр |
им желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, так |
тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зн |
тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал бом |
е плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небри |
са.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад |
о од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати прот |
ноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и |
над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас та |
о, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разуме |
дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу |
и а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а |
> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се ј |
на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо с |
жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућ |
ру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло |
ово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српств |
ича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па |
звуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма њего |
е казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје в |
, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згр |
аже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сир |
држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати |
вду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, |
го трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то до |
кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за |
е Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му |
ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасил |
да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра |
мирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао |
уке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни к |
ико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да |
за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: ка |
/p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масл |
p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да сед |
и се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у |
ад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукн |
о је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златн |
оле, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућ |
икад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметн |
, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим |
о баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се н |
— Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо |
зом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p> |
ош жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сир |
успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшими |
јој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> < |
јак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ј |
дом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану св |
ter" xml:id="SRP18691_C4"> <head>У лажи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни неде |
, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред |
рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце |
, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, п |
} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне жен |
— гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је си |
о тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило |
.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио ј |
нари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и т |
ал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле |
одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којеку |
једног мог професора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појас |
ворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек |
ву седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови |
ло разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се |
л цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада. |
што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код к |
од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук ба |
ноги се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој |
ом, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада мн |
а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</ |
се на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда |
ру био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића служио, <pb n="106" |
дим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се си |
изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само |
ш се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева: |
зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особи |
, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кост |
стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубије |
ославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држ |
ештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе за |
"37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај цв |
несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа |
оњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му ло |
рови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко |
трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пу |
ела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> < |
јима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „нем |
.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал нем |
ијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седи |
небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу с |
какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете. |
="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сест |
правити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику ку |
јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из |
ло.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза |
<milestone unit="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред иш |
у, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бу |
ак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види. |
ови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је |
га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар |
еосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чед |
рашна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву |
ету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Бо |
њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног ш |
бити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дат |
S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је |
стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га |
а се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— |
</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлик |
, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен |
Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирк |
те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје |
а мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо |
јд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркос |
требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико |
кајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, глед |
адити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо б |
.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школ |
е добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно |
божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незабор |
и, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муко |
слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за на |
идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у ру |
о и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња |
а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Сре |
<milestone unit="subSection" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго тр |
прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алв |
> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога |
емој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати |
ица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми ни |
је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Д |
не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала |
ели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет изброја |
ипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit="subS |
је дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, ш |
се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од п |
м како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је |
а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter" |
год су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у |
и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држа |
га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд з |
д је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S |
Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светл |
елу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
место.{S} Паметним Добреновчанима навек је било милије помагати него убијати, подизати него стр |
а непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега |
и да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пиј |
и човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој |
ном час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је т |
м место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једн |
а савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div |
чи Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би |
примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу пок |
неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добрено |
кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа |
ко је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе |
и бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије.{S} Над светим распетијем |
="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу. |
вочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили с |
а јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а |
то изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те ј |
ога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и |
закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у гор |
го више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булд |
рава ради пристрасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити |
чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет |
васимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд |
а оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, ј |
ати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа |
Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што к |
узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, к |
ло је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је |
обар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија в |
ућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена< |
шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} |
<p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати |
ка даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> недо |
једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, |
је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као тру |
ерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распрост |
ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној |
је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О по |
народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, |
о је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, |
блачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју светог Никол |
ш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у догово |
унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добрено |
ци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја |
ра ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказивању једв |
ош ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи |
теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, |
ко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно з |
ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душ |
споди, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S |
ек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> |
није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту ј |
мбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.< |
у јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од |
све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме |
и онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је |
за, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји |
а скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{S} Дика шк |
нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, с |
ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а с |
роб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма ч |
ојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Ст |
је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chap |
њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца! |
а и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесн |
— да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћ |
у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n= |
ну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната |
лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. |
су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас они, кој |
е дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису |
дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздравља |
дне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко |
о <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина по |
аво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти чич |
могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е |
а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им би |
су, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да јед |
о, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Ма |
вега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и д |
да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мир |
тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитуј |
евојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра мо |
едати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се ж |
полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, |
унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку |
, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи |
ојног Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако |
о и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C16 |
ог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> |
t="subSection" /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпо |
Мирко избавља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мал |
’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што није тело гладно |
се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир |
аксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те, |
<p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> < |
та ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за |
ојим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал д |
друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио как |
ађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом |
рће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цв |
уке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се |
а ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло дв |
д да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек прав |
је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, |
је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је |
и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво. |
и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само он |
је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ва |
ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p |
нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— |
ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.< |
да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје |
p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добрено |
ћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није б |
зи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад ч |
домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар |
о што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па |
дар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да м |
брен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога с |
озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, који издан |
есуду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па |
е зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију |
брен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слуга |
будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који т |
, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале |
нони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да |
рошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n= |
лте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ гр |
дне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, |
као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправи |
д њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шт |
заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и бић |
био, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што |
и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша |
м опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек |
ражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, з |
ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толи |
ад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, |
и био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је |
то и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, |
олећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста само препоручива |
n="120" /> <p>На првом раскршћу стајао је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе са |
г је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска ник |
и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им |
благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао |
орења света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само |
је задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над оним |
није, саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви во |
те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало |
Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Ш |
а ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци |
је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па |
ије туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене |
е пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти |
итошћу свога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добр |
ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро уч |
Страшимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича Добрено |
је, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке д |
опов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, к |
имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амба |
си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на |
погледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано ка |
еле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор б |
га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту |
ка, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог |
} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и оп |
вете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопил |
вала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва |
прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи к |
мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко ср |
„лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада так |
сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гр |
најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па |
.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружи |
огу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша ци |
.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир |
посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведоч |
ира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им коп |
аду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Ми |
вине.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и пр |
— Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у |
кове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан дан.</p> <p>Одка |
едњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу |
докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да |
се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца ни |
онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошт |
ром вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан о |
ноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што |
е булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути |
је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="CU">чес |
ину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душ |
ог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке |
/p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p |
и. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а |
старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трп |
ои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је бр |
о кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, вид |
е прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже |
иротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него |
>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </div> <di |
вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да ј |
г, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину отк |
лас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити |
/p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао н |
рвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко изл |
сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, а |
ожију литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Др |
Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадовића од неки убица, с којим |
часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се нач |
тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто |
није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови свештеник <pb n="104" /> придику.{S} У боже све |
на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне |
непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му |
њо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им |
јо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко |
вог конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, |
а три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно изд |
И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди го |
/p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није |
/p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти |
ело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он м |
ај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, ника |
то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње ни |
па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је |
као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло о |
изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву |
тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре |
е ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и |
тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе т |
господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, он |
да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да иде |
ај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, он |
власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне кој |
теља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га памет |
пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући уну |
и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљ |
дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече с |
> <head>Чини.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још ве |
недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети |
е било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина м |
а велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није п |
г ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубок |
матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, |
ређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетам |
ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још |
вила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је |
школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па |
невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и м |
nit="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, п |
какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учи |
школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, ви |
врди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{ |
е учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нов |
па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је о |
одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добр |
елим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће |
а њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, ш |
ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се уд |
apter" xml:id="SRP18691_C1"> <head>Како је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком а |
apter" xml:id="SRP18691_C2"> <head>Како је на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт ч |
оље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се сам |
обије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ет |
в терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живит |
шта о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Ми |
, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добро |
м вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако |
а десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, св |
пушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе |
арио би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва св |
ти нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држ |
о је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније н |
постаде нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал н |
ој цркви. </p> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову п |
говори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незна |
је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <h |
е прека посла у својој парохији, и тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко ј |
а се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, |
Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтере |
би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба |
гослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учи |
немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће д |
као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, |
је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместиј |
се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{ |
атерино крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само |
а.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима |
не нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место б |
> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, |
ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на про |
га булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о зем |
понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је ве |
кова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле |
није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији |
еца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био |
ћ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из шко |
је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и |
на салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково |
ишта се особито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто в |
нати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној св |
код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и |
стив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољ |
кидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му |
{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што с |
лавити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — д |
мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, св |
мија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои |
аго оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, с |
баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су т |
старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко |
и, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љуба |
ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спа |
е да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас |
отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху |
вица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти |
“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је |
ши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се врати |
сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица |
трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добр |
ирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Ми |
та није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу |
оноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучк |
ања су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, т |
не прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оде |
а, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутр |
а.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељ |
рагиња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написано би |
<milestone unit="subSection" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов сала |
читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавал |
раво, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави тај д |
уд, по читавом храму божијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост, само пред светим дверим |
и могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, |
непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се |
ubSection" /> <pb n="68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па ј |
мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, и |
да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња |
е о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур |
оља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је т |
опадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој |
<p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђа |
, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, с |
е ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су ру |
о, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} |
милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији умео казати, да су били у ва |
љом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као |
то ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову мн |
је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причестивши |
о било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку |
ша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јада |
моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је |
и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође д |
милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се т |
ој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан |
као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда |
бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, з |
четник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад б |
е и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" / |
ча Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку |
е боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то ј |
ир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — |
лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> < |
ти научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви |
да,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина |
ене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се о |
би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист по |
адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразб |
а свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Ни |
и су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се |
то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и воз |
добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богослов |
се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, к |
од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце |
да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и рук |
това, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења |
ад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог |
отле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толик |
вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, ш |
а тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изг |
оја некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, ку |
својој домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим |
се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} Ев |
д је други због њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и |
232 --> га неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, |
ко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је М |
ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се |
омогло, ал обећање од поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је |
ки дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и |
на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти |
изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету |
о еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап м |
овек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако |
ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту |
еташе путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо ст |
еосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{ |
шнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док |
и плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му бра |
мења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се мож |
још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га |
доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог п |
прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења |
ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како |
и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благ |
а како је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимиров |
о је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ на |
иљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p |
м се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Не |
читале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући отићи морала и што се небира з |
свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим |
правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио нап |
Страшимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би мол |
питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да свој |
незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, |
ио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које |
оје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе |
{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне |
ећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> |
са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њ |
непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му |
о писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се |
е и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> < |
дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, неос |
уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове |
ђе Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После обична поздрава, за |
неваљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благо |
ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа |
му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на |
с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути |
да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.</p> |
је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се р |
беже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Стра |
ти и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња и |
ст навела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погр |
м куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с ко |
p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане |
пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Месец да |
м тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који |
b n="8" /> уради рукама својима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која р |
а оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова |
дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са |
атраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочи |
му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{ |
е одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам |
нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде и |
да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62" |
а нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо |
пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани н |
сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, нај |
еља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчани |
реновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који би му |
дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одг |
идај, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај |
заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да ниј |
е по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што ј |
о што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или |
е, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвиш |
ли, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба в |
е од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам |
еповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он уд |
е никако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су |
р ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отру |
ло да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак н |
ива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испу |
у иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кућ |
су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија |
што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе |
иш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> |
<p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: <foreign xml:lang="LA"> |
г друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли изр |
и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} |
криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста |
још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању |
управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p |
поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће јед |
то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о п |
{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="68" |
ђа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко |
ве доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту |
свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћат |
к кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чич |
ело, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе приз |
ешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била. |
, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити |
радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о |
је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, сл |
пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по је |
веди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и о |
нову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и ч |
авља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мо |
и, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија ника |
ну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, |
адост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексу |
, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње С |
го кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је |
бом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у д |
и коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолик |
н нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист п |
<p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S |
азивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, сво посуђ |
осподару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила |
з господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него |
и, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једн |
толико исто себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најлепше и најпостојаније руво, што |
више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његово |
есницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div type="chapter |
Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на жив |
прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ћ |
поведа Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у |
дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писм |
а, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје с |
о писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара |
о, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ бра |
а понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ не |
отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — |
с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћи |
шку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је чове |
исак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла |
викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Ву |
би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро ран |
то имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и |
Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, |
вета до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је пла |
народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> <p>На ов |
да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја |
да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и г |
ладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмећ |
ити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила |
дног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Чести |
, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да немож |
о готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено |
вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, |
во трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благослови |
моро нападати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <quote |
ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од |
му по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мал |
и су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је |
тина, што му сестра наказива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> < |
хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како не |
ловио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је у |
писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу н |
а Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правит |
га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а |
.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93 |
олио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је нав |
сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и |
е Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Б |
уцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе не |
навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> |
на писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити д |
га никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала |
ра, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поре |
у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља |
лела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је М |
јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли |
е унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро |
} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете |
и, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом д |
авим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим |
ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости |
иве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стад |
, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се изв |
<p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон о |
он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и вет |
аво.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створ |
но удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће м |
гословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по о |
ута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио |
ебу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говор |
онолико сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је о |
а, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба се |
га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук |
ветим песмама опево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milestone unit="subSection |
истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста |
које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Б |
араму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрил |
нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге |
его чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дат |
ав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му |
е маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није про |
ди, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чи |
ђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити |
тако милостиво преко очију, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све зв |
је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зг |
ако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој су се тишин |
и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислил |
ледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад |
највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад |
о наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет |
итома равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на к |
ећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се с |
смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што |
ашимировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту баб |
го је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима |
лте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на промен |
ститку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку сре |
обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пер |
у су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што |
а спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у ве |
е од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га с |
је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар |
до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <p |
извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без ру |
а чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чич |
ољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене |
им зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада |
ама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори |
има за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — |
е, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то нед |
P18691_C20"> <pb n="118" /> <head>Новац је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје |
дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел |
а паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи гово |
већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви час |
тврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добренова |
пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што |
та ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subS |
apter" xml:id="SRP18691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се но |
ља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед. |
т</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре ство |
ба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га |
олео, па се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног неста |
чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству |
. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили. |
еможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет |
дмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипу |
и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има оп |
пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то |
штанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опр |
тац, кад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, д |
>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето м |
— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Ву |
ка док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко |
негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, |
доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је |
“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на променади |
, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер о |
нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киша и вета |
а оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква слава у злу одр |
</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђе |
тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне |
напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86" /> млад господин, да |
орен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш |
опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави |
</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је к |
и, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор |
стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој проп |
ренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов |
плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у ку |
С најкрупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја у |
то и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, н |
>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје |
је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> < |
је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а |
Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Мож |
ажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особит |
име оца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан старац, на неколко столова понаслањали се |
овечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлач |
е на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа |
како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{ |
<p>Сутра дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица признаше своје криви |
о отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно с |
, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце |
, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек |
рећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може натраг ку |
га ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућ |
.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи |
крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији ниј |
њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало |
ико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богослови |
ј да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш |
ије поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади тр |
<p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да исти |
ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} М |
сле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води к |
лко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол п |
полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, т |
радовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадовића од неки убица, с којим је |
капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па |
и су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на |
само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича |
само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци |
ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, |
pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> <p> |
Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може |
ичанственије.{S} Над светим распетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} |
о је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он |
шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у н |
ину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задоби |
испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ |
вечера приказан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана |
сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како |
масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из сува |
је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан м |
оказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш |
ца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за глав |
амо готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S |
ка цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећ |
исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем |
бар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича |
искупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади |
вица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошу |
нити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. |
д њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} |
блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га преклињ |
никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, |
ом атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани д |
су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу уда |
бром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>Н |
<p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S |
Свлачи са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, |
ож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце |
Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи м |
нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку |
крену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на пош |
да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом ст |
ца и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу |
подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милости |
ле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и |
ва.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она |
неможе онај, који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> < |
ви на сав терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, та |
<p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, |
Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те ш |
деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за п |
Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо |
ше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква с |
загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега н |
та ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичи |
вака општина христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију |
оплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све г |
Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је |
> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младож |
ирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> |
Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возиш |
вој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, н |
ашимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад |
о радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод |
p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Пл |
шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој к |
Добреновачка поносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а др |
новом.</head> <p>У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ п |
} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и |
њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало |
/p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко поз |
о невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ и |
војица његови имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајт |
рао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком бра |
Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као |
г што су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па |
ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни ов |
но ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна |
у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко |
јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голу |
ора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледа |
ок пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што |
ml:id="SRP18691_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које |
/p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написано било, а уну |
ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{ |
о у те твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, |
г боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су |
ко и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући најви |
па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај к |
моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се |
зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А с |
S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша |
ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посвет |
Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се |
ма му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ сп |
учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, који је сад владика, |
ваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је |
ад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, |
се га у латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва бил |
свилен пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мор |
стог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, |
с и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди ког је пробит |
зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца |
у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку |
екуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој |
контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам |
е! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји |
ав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да |
ан у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи, к |
одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{S} Мирко им о |
обане од стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па пови |
.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>О |
ead>Мирко парох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што |
ао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје оче |
ла Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче ис |
на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да с |
они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су м |
давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни веселија |
д оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећ |
ена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p> |
то ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста са |
, што онда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, од створења света до данас променуло, |
ан свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад |
већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени |
ра просо оном мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда ц |
н па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, к |
— у славољубље па <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од бољег |
ву преповетку преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Дом |
а је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{ |
и онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је зак |
ути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} |
зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут |
на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково дру |
, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом све |
свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одговар |
слим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, т |
оме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашће |
овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци п |
е него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им |
ш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра кво |
ко ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу би |
ке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола |
ило.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> < |
а се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узм |
трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад может |
е, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака |
реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за св |
“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне |
уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству с |
е у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку |
пајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече |
ом ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добр |
бе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти шт |
је и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даљ |
а ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер |
сак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очеш |
ема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником по |
амо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку |
да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потп |
и своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола ви |
је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво |
азговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђ |
ву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледе |
њоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија |
раци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се |
његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог ј |
жем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је |
да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Д |
рагиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како |
иркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да ј |
е благословио изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купи |
Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је доб |
ј гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несаши |
дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и |
</p> <p>За учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него |
еца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се да |
мизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му |
е одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господи |
ајпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} |
немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче д |
си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, |
се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је |
ба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил |
си, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Труд |
и. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чич |
остити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — |
ате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити |
к давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Ж |
требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте |
и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу |
у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе |
аљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није до |
ну вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово пс |
то се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканут |
је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се |
орки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га трај |
з обешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила б |
у земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за |
еци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад |
чиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учи |
су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући о |
нон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — |
само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим с |
д свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, с |
’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго т |
ненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у |
мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведо |
а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нест |
зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку с |
еби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му |
говорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шу |
да се поправи што није рекла господин, јер овом можда није право, што га је тако запитала, про |
а.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они п |
а се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у приди |
и да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, |
ако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву |
и.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они |
, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни тр |
Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, |
од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште |
ња, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дич |
оји се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Ниј |
, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужуј |
ку и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за о |
госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачк |
ли, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, т |
није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски по |
тио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у с |
ију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на |
ти, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Рад |
ца и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они о |
>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати п |
плача нема само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Н |
он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није б |
, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се |
оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n="109" |
исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — |
устио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака н |
онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> |
ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркињ |
а су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета |
ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како тр |
Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ак |
азуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше оч |
одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи к |
да јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио јед |
ске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим |
е овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" |
ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га н |
ци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег |
, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање |
ош му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском |
му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи ник |
људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запи |
ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устаја |
што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што |
недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси де |
ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог |
дићу <pb n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и |
е изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте же |
обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете бол |
своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочер |
провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова |
> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па |
тељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте вољ |
ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је на |
је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и |
испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ћ |
ре — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из |
сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за уж |
ди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ врат |
богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па |
и, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, св |
ад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незн |
се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јо |
љег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогун |
ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и да |
би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог |
жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрз |
право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба |
годило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигл |
док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице |
и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жен |
асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта ј |
мају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње на |
окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, |
оже, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако |
све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испр |
.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне |
рвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> |
и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се |
ог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који с |
ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замн |
ане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, |
ају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је |
било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испрат |
ад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, |
а у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити за |
и су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда дод |
ави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, сврши |
толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богосл |
убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капет |
а зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја не |
н, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну |
ватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате с |
имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти п |
чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни д |
тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству раз |
црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе ср |
ким другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји |
S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лиц |
дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган и |
ва слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће |
а је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> < |
Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у |
којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широк |
ест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе н |
оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благ |
општина су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је и |
штинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој |
имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и до |
не.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би |
у уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на |
кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јаг |
е му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у |
друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и куп |
иш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја нез |
нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зов |
о новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу |
ло, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову д |
да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, п |
А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца друг |
о је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови |
</p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата с |
а: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати пла |
е жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 1 |
мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је |
јко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим из |
оменади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговар |
она да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и |
Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и м |
асни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама: |
Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ |
бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на |
S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на |
ово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице |
а затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати |
адо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем |
вила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мир |
з дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил |
ди је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бива |
вицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! ра |
ером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли |
е жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а в |
е.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она |
свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.< |
омаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње од |
а може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи |
стариш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни ш |
ером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто н |
, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан |
/> <pb n="59" /> <p>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плат |
седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред а |
морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца те |
ати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад г |
и ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверав |
г, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет изб |
сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, к |
ја зипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit=" |
ј није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао бил |
казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој |
и у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb |
матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господ |
ак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се и |
је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јо |
ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај |
право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскр |
а, ал питома равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров |
а зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви сп |
ко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страш |
ину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n |
дкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дан |
екло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се б |
о заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а |
ко натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Д |
и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгињ |
реновчани који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
и дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поре |
е и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради |
за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> < |
авду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, |
ту док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не |
S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је ж |
орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и д |
пазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен |
о треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мисли |
вору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преосвештени господин устали, одговори ливреји |
а наказа.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад |
ни смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко |
волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад |
ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад је мислил |
је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је |
> <pb n="116" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Не |
се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, |
очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спа |
о ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова |
<p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на а |
је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледа |
плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шт |
шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати |
ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нек |
имир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде |
смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, |
се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Ниј |
ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договор |
свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти рек |
рошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да |
n="122" /> <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна ру |
је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске прит |
ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n="121" |
арам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединиц |
е ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз м |
оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног ради |
лске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила. |
ослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга доб |
, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла |
е то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио |
а жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је |
а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћиц |
шу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> |
да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке.</ |
а се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, п |
, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као пок |
њака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p |
у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушк |
из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Ј |
танку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим н |
ље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и |
није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при св |
<p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш ка |
p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча п |
г ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни са |
равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</ |
нзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из рук |
а, што су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели о |
о, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit=" |
пска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, та |
d> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су с |
што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} |
а рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тет |
— у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна |
<p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу н |
<p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, д |
ан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка с |
лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> |
у дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он је |
приближава, коловођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У |
је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бо |
немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си свој |
теби сва страшила Страшимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те |
{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па |
сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко |
а ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Коме |
ојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној |
есила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет |
ш сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни |
Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије |
га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе д |
лте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашл |
рашимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} О |
р ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву |
све до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо дво |
о, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је до |
летку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књиг |
мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре |
о са својима опраштати.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмам |
е, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје |
зе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво ми |
ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо |
он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице за |
да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече, |
парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није |
ет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и |
и, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, н |
мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку пот |
м посто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо |
зу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји о |
ома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, ниса |
е сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући |
шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дот |
у бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Ш |
ли, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном |
је и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш пре |
="chapter" xml:id="SRP18691_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су с |
да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет ко |
д се невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у вел |
аво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уз |
ни народ мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} |
одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја иде |
рко, своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцња |
јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући |
ала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6 |
о гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да нераз |
госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се |
еде девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није оп |
чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму |
га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога |
крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну |
шо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старијега.{S} Вук није научи |
сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче |
лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори ж |
ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздравом М |
му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чи |
ла.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, |
ко парох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отер |
еба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а |
морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за руч |
инити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике |
рку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад пропустио није, а ка |
але.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћи |
оља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то је п |
ега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, ш |
ају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, |
одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његов |
свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, ш |
„Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша |
омишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри бра |
је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви. |
рце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова пр |
лко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — |
ја пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш т |
ели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју н |
жаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то ује |
ет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, |
у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваки |
и.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукур |
елиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на |
ој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровов |
а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде |
ла и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу каза |
пет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребр |
е осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда |
вље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да т |
и би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невуче |
епреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењ |
ај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала |
— Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су г |
p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри бра |
е распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} П |
ира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму |
S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S |
ама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме те |
им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико ис |
<p>Милица није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Он |
<p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели |
гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дал |
скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S} Тако се на нов |
ш није поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{ |
закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} |
згубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} |
који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спа |
дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, п |
ед сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само |
продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, к |
аво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би поб |
исмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупа |
што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се м |
је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна |
Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само |
Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој |
сиротој удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, р |
бо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако бра |
је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. |
иво. </p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директ |
туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није |
и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, |
ењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. |
Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти |
е, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
рава прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест |
ји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњил |
да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу |
едну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам по |
олагано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да |
д, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће |
.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вук |
дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је |
ош и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то к |
олко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати |
аљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалос |
се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привред |
ред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чис |
Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>А |
} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи преву |
да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је |
у.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани |
уку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунц |
S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и |
о и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар |
други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва иш |
а дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред с |
да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте |
ашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} |
бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје |
да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи б |
аси добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња о |
одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто |
истојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, |
о без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p> |
и ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабр |
ју искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то м |
иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> |
{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјач |
очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више помагача |
ко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема |
мању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет гово |
чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А |
ке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљан |
снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па |
оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Јо |
се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву ни |
највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type=" |
еће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињак |
је би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како |
, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате ј |
егови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва добра пар |
рао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако зг |
аћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> |
ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку н |
емо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно |
се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца |
надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан чов |
учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре свега научи с |
о Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук дес |
р неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да |
штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драги |
мир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге н |
ко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Ка |
оји, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник До |
рашимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји б |
штаја нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, о |
е провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ тво |
уставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам |
рипут онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашл |
зјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало то |
ре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико виш |
та казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног |
трашимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> |
ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, а |
олимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нар |
ето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога |
подар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај |
о честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> |
ио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкрупнијим слов |
> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да |
и.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори |
у заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да |
реба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви и |
тство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, |
рху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљен |
доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост |
гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се |
теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад |
е, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поште |
ти, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она бр |
мамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело н |
е.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да устав |
<p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није |
<pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан |
патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу |
динце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удав |
ди на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је ост |
себи, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је п |
едног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb |
што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</ |
и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал |
и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још |
казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек ј |
из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска му |
лем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, |
си рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се јо |
ја би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, д |
nit="subSection" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску ш |
а се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокак |
ше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна |
ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста |
од данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та |
ред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај |
лко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево |
емож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру |
свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души б |
се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толи |
ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одгов |
ајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро ј |
а и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно и |
и богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обешењак ону |
и спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и к |
десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најбл |
ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а |
ачува, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна |
клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па |
го бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће |
рош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си |
лави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, заш |
е, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну |
ве разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ и |
пам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба |
обреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда прест |
S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна ку |
јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад |
е најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред мат |
ису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогла |
аш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту ј |
ли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема |
сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво |
еде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим сва |
ет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, не |
већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и |
главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући бра |
р он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у |
ре, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате |
зи.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На ат |
уј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсториј |
му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезар |
ину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер |
— „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам |
Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил рук |
рила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом не |
ужбу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао пос |
то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="103 |
издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и ника |
сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Д |
и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се м |
мљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на |
о да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мал |
тајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опел |
оту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на ма |
био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> п |
општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и им |
се на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а кам |
руга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и |
о си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} |
и, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад о |
> <p>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном е |
да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се ш |
да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „ |
ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то |
Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам |
подску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле с |
зда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој уве |
нај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет |
четом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, ш |
и, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, |
ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда |
мали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ |
трпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како |
више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у |
а нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом ру |
тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја |
у усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје избеч |
ам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, |
мо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно |
м, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљед |
олу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да мож |
змеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и |
а ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко сед |
е пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у |
уче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимч |
остају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал |
децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мат |
о, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, |
овом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу |
оје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, |
де да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задрж |
јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S |
} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут |
м <pb n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами |
е одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу г |
ровођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су |
арод дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milestone unit="subSection" /> |
еискупе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изш |
шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје |
ш пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нис |
вити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућер |
иба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио би |
ну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може натра |
а преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал |
адити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно вре |
а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати б |
од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду пи |
ек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p> |
ти, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће |
азује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p |
да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њин |
тељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче м |
нда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се |
е по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеде |
Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како |
, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно г |
ашимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасви |
, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, ка |
пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура н |
и нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам о |
ачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма |
ткуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету д |
ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора м |
одне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако т |
момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да |
дио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} |
е му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад пад |
ш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и |
од ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро отвара |
главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — |
та он толико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Л |
си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вешта |
рати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се леп |
ле тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који с |
и онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре |
и га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свог |
ини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда |
на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, |
му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, д |
о доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком за |
вати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа |
и, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па |
а по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој просто |
аг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек п |
су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотво |
је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро |
е - авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг |
о ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нис |
ми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал ка |
, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милос |
у пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и |
и девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су к |
ром мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је |
у доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно |
да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и |
он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и б |
е.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви |
е.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе т |
невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако |
и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, к |
, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији ис |
испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као |
да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговор |
им ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија |
з пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача во |
малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио |
ко свечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се |
је том благом створењу доликовало, него кад се невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето н |
а, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која не |
онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен уме |
и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није |
ло добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив о |
сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо с |
дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, |
је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске |
е по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је |
ућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мир |
у сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зи |
ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одеж |
особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си |
е ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грд |
е свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{ |
га видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само строп |
ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно уда |
/p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња |
ити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удов |
трашимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, |
ан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и |
опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада боле |
акше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb |
није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су |
, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драги |
Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери т |
ет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, |
мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} |
луша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло |
неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и т |
то се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад |
но.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те |
узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче |
ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека ве |
укоположења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши по |
о је кућни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је |
то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страш |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је би |
боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добреновачком по вароши чита |
ату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невест |
и га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не кле |
аго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у с |
што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свог |
има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брат |
аже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{ |
из ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу |
здравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити с |
куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудн |
други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу |
ако су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен |
јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем друго |
ка, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо |
аслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и |
еизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним басамацима силазил |
Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, |
еновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај бан |
асу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Страшимировим салашу много је заиста им |
титог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка скупила, да с |
е расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита |
ш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет к |
уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим забора |
р је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јут |
ема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далек |
е натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} З |
оле.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све с |
девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на |
езо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да н |
не — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас — |
{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи. |
главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги |
сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафа |
смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо |
е да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука с |
још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — |
о дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, пови |
<p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непре |
акав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадо |
с.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више о |
га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо ми |
чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадоше, упалише сваки своју |
му, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — |
лагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младо |
акле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} |
ма зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на св |
е асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом ца |
но световати таког човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слеп |
љ пре негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе зе |
нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати г |
ше да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, н |
ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро |
год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бит |
повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја доса |
рашимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> |
, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебе |
господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би |
плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој |
а децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плат |
је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како |
сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек |
орио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад по |
вог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашк |
оја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, ма |
Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја |
то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао |
/p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати |
и удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p> |
што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема |
и незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи |
сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да не |
вати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер |
чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господи |
гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави |
еповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, |
кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина хр |
а то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, |
да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад |
еш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n=" |
Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав |
с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити д |
ектор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће д |
му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно д |
ли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису ник |
азати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брат |
бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији |
аш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком |
едати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох До |
да нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право |
n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и |
/p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам |
уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало дом |
продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он |
говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} |
огу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето |
ег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чуве |
те узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Н |
</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај је до |
ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вешт |
орали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело |
о незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Н |
их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго |
ори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си |
на, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, < |
ожда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само т |
а те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста с |
знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Доб |
исам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одг |
и данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто в |
ај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О светом Н |
ушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и зад |
ајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре |
велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга дев |
јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога бра |
рко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изр |
се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на дру |
е да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица в |
мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћ |
ко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал са |
мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња |
него сво онолико сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, каза |
а, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико сестрино преповедање, казало м |
оврати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази |
му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пратња застаде |
ад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добр |
ао да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чич |
олети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га |
а, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, н |
ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела |
ку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговор |
л она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек т |
е: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једно |
дити свога простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Он |
им.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p |
/p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> |
нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам им |
аш само је толико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем |
брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу. |
а несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро свак |
душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме |
написано.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> < |
у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро |
га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро |
купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — с |
Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од |
па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чув |
јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p |
некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затај |
" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи његова жена и неће |
су, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учи |
, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој с |
> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике и |
и нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, шт |
о што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, |
отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало рас |
варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку М |
="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој ниј |
се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, ко |
њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у це |
се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми |
вори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу |
е досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је гор |
и пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је са |
ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је о |
ва три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он такав, до |
к, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n |
и праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да |
> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „гос |
нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у п |
опљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестр |
у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, д |
тоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта |
отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добренов |
еди богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у |
е свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје |
ислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељ |
ц, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једно |
м господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добр |
окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, муш |
окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год |
о обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Г |
ече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвла |
жи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдо |
ред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, |
о што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њ |
као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето |
паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} |
чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал |
e="chapter" xml:id="SRP18691_C3"> <head>Какав отац такав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира у |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка |
читељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> |
на гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чис |
.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је јез |
жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу |
то се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неум |
е на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његов |
ће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је от |
де мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти д |
је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одере |
парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин си |
си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома |
земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у ко |
ици чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно |
<pb n="104" /> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та велика господ |
што га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије в |
че ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред смирише.</p> < |
а да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зи |
оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади мо |
стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, |
на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том |
е насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово с |
од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S |
плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи |
јати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта |
трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жал |
ко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те |
а су је један други с друге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, па силом да |
рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ћ |
им.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком |
ас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, |
ерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене |
аред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет |
чита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Добрено |
А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" / |
а он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба н |
Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, |
ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бит |
бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јаг |
оњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју ње |
рена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је пре |
већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са |
разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал |
је научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу д |
укне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац гов |
нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту не |
" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мор |
, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говори |
крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешн |
се почела стидити свога простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <p |
је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, ка |
била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од ка |
ад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, |
само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S |
колу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па од |
>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћем |
ити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова |
а зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служитељи њ |
латно да наместити икону светог Николе, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен |
— Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> <p>Несташна |
шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа |
ти може, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Стра |
вију.</p> <p>Његови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се |
а? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди пр |
ђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је де |
му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајк |
а дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој н |
застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гри |
није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насе |
Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но |
Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу о |
угу у богословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег мес |
стиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сока |
ди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти |
ј оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком |
ако Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киш |
ну — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div type="chapter |
> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донес |
ојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца д |
а на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други опет г |
ио, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да |
дкине, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{ |
то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и |
љу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је доба |
а.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— |
преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што |
се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се с |
старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њ |
довица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да |
смејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, та |
отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој |
о из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чин |
дговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мен |
ије сакривале — том отрову Страшимиру — како мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и |
ражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине па |
p> <p>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега неп |
окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На с |
а тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики п |
иви довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису те |
ћ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу навек држал |
дити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вр |
one unit="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пош |
ше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бо |
душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо |
до у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке ид |
есрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говори |
ине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њег |
и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву |
вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ о |
вци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафал |
ори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Стр |
дају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како |
ад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год пом |
куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и |
зити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца ос |
о ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забаш |
ко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом |
златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над |
волству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, д |
Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није |
држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико с |
, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат |
преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стаја |
дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачу |
.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наред |
рица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, бра |
јем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрд |
и.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов |
е, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је |
д дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пр |
{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се |
то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд с |
ако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— |
му у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака |
видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је о |
н, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио |
срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сад |
туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смило |
ио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све ј |
јем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, |
ета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво суд |
а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Ко |
ли, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он |
поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господ |
му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу п |
поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш |
и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди |
дине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над наш |
је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један |
кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче мате |
у лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p> <p |
у могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће из |
, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, |
<p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире невини ж |
аве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} А |
бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје н |
своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а к |
те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу |
огами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види. |
да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти |
сто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} |
e="chapter" xml:id="SRP18691_C1"> <head>Како је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновач |
e="chapter" xml:id="SRP18691_C2"> <head>Како је на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један чет |
више јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си |
торију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута по |
>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драги |
је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити. |
— да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Мили |
, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све |
у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је јо |
лингераји, презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, |
<p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одгов |
вора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да |
{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет м |
е.</p> <p>После обична поздрава, замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се у |
/p> <p>Стој антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава |
<p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто тр |
дног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После обична |
очне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, |
о непослушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и |
и и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> </div> |
његова најмилији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом |
ње јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега |
и у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубит |
уку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добре |
т на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не |
колу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатељ |
> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги каме |
су се дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и оп |
повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење ј |
p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да ј |
а дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцка |
адан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију меден |
двела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку сво |
кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају |
ра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато до |
крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готов |
ловије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље |
С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од шестара водена, |
још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па к |
подин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интов |
тиња тио у небеској светлости, слабачко кандило и осветљава икону свете тројице.</p> <p>На то м |
ану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ ми |
вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него |
и мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је |
ог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија никад не суди, док |
његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако |
ду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под на |
то, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешк |
ма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали су се синови светлости да истинога |
вало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто |
о и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.< |
мље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у |
о је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је засп |
себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данда |
о се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим п |
су па су је један други с друге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, па сило |
ћи по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове |
ола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по д |
S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: |
сти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — в |
сто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, |
ки свадби, које проклињу толики парови, као дане њиове најцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А |
ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војв |
трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путн |
тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи ср |
ого свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добрен |
слите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се |
{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се отац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у |
пустакомесар тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немач |
е, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Ни |
је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и ни |
год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и |
год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дан |
, тако свечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит |
бра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрин |
у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко |
е.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кр |
пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанп |
} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема |
ма Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, униш |
ад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњ |
о њи <pb n="18" /> пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у вел |
бно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка |
лдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{ |
чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то ш |
т и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> |
чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелуду |
е навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неб |
к задркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — а |
ти толико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, а |
ти може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и |
о срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме М |
чисто се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p |
е кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, |
родила.{S} Само које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти |
је био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се леп |
S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, |
та тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита |
јима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћ |
је ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је о |
бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благода |
ди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испре |
узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком народу донаша |
како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се ма |
учитељи у школи разговарали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу б |
ига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, |
p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме |
{S} У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници немогоше |
вима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред |
спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.< |
, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај ти |
прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лут |
да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, |
оју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87 |
у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи к |
есњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправ |
на нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Ст |
повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да не |
ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да |
д није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред но |
скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се с |
е већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, |
л тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју по |
већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S |
их — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје |
леће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђ |
, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко глад |
у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се н |
ца.</p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се |
е, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље зв |
S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јад |
е имање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учи |
а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држ |
адом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш как |
био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ |
ном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, поклопило је |
on" /> <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сара |
ти Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред смирише.</p> <p>— Свлачи са |
ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова |
ао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито још |
воју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен |
зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи да |
та си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је |
крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко мо |
нај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то |
аљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно в |
ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само |
више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превла |
злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попуст |
отова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само |
и из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добре |
ад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо от |
цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамот |
за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче се |
га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се г |
/p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb |
е толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; |
голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела ц |
исам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја |
икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су |
ашимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после згр |
е ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела ист |
а био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691 |
ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, извињав |
ерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, при |
на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у |
.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал боле |
Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми |
> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да о |
зати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.< |
а кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Д |
н човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал |
гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред |
сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти к |
крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христо |
дио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта |
онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово нем |
е с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављује |
ане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Тр |
недобија новаца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити |
е пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немуд |
к није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} |
онзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="103" /> |
крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо |
уђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у |
авалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад ј |
Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје и |
као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он њег |
и никад се несмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гво |
ашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о зем |
ј одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије |
знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака |
врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина |
нај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи нап |
ни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, |
еве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја |
шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Ш |
ата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а |
вим равнодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи |
је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто |
на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и |
авијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да б |
д кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и д |
ој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, |
е!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за |
а ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из |
оје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћ |
уће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац не |
ије лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а |
вршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све друг |
и си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам м |
да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Тако |
Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, ко |
Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи |
епати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео н |
Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук. |
ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па |
и — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо ни |
ни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се те |
У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у |
ара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о се |
пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе бул |
ћма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год |
ко ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Мирко |
со је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет |
нства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку |
Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писа |
н.</p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај н |
инци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које д |
његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за |
е!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам |
је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву с |
ед очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, од |
кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> </div> <div type="chapter" |
а погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаш |
ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пу |
смом, са својом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> |
доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена л |
S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, |
мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче |
зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел о |
јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је прими |
овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина |
е богослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили |
рдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне |
о уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, |
ба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна бој |
ечма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крште |
сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а ни |
ега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у |
ио вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па |
посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, ј |
код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а |
ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад |
ш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали госпо |
опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба јез |
га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у |
ог је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, пакосна лисица црна — |
а, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад |
ели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко ј |
ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пр |
незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздр |
а.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров |
уло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећ |
љ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки |
p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да и |
а шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и |
ву песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди ј |
е тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, н |
Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стострук |
е, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се н |
је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} |
ом.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам |
ашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да па |
а и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући |
измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мир |
вила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио |
а“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и |
аред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта зап |
а, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само ј |
је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца |
тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила. |
анашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фал |
кад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи |
ше викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, |
мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шумама по г |
еђу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они циг |
и из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе р |
S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па |
одара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је |
" /> <div type="titlepage"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народ |
реновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> </text> < |
кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад |
а као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире |
задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над оним, к |
сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш |
изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски д |
било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био изли |
ниле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа |
данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто мес |
дари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љу |
само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ |
чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око и |
е клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро |
и једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад |
е мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет |
ју није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да |
тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба |
т од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb |
нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи |
ан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај само ту несрећн |
ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти оти |
ватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p |
, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена вр |
на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад с |
м писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им М |
и за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још |
{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки |
ред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут с |
д ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи дов |
г дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ни |
амо <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није ис |
се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је |
вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном |
ова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег |
ад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше |
звеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку |
о друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радим |
а од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме |
је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње |
ђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост |
ца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој к |
зда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирк |
ступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богосло |
глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је вел |
ће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није |
р, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог |
написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — суди |
зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</ |
стити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да куп |
Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући до |
му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва |
ет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила |
— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86 |
ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикиним, пролић |
ра, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га |
ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало |
куричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа |
добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас |
рштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то рек |
бреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око ша |
ни, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — о |
нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног |
ти ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови |
само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном с |
незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> |
, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало |
лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и бога |
о изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На п |
дног владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради св |
Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{ |
на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо |
пштина варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Н |
је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога |
него оног одљуда — онај понор светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором пла |
свете оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него кан |
. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се г |
бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако у |
ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. |
сам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p> |
ажиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, |
она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p |
л сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са св |
бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пар |
коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је цркв |
црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је г |
по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову |
ј тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду |
убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од |
те се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добр |
м штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се з |
о — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је |
правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо |
газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и век |
еди ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си |
миров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд |
вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био. |
а неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</ |
неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} |
ђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.< |
ако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића служио, <pb n="106" /> остави о |
, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш |
матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — |
коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суд |
ва сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек онај не |
однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва |
— На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, |
арица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по м |
.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад |
није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати к |
аквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљив |
е. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад |
а се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом |
ема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист посо |
је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора |
p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он до |
ило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{ |
онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми |
вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неи |
лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на сами |
е слатка, медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикин |
, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошл |
ца, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господа |
а му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, |
ке <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је св |
кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко |
није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу ку |
у све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у нов |
о дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ д |
био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, в |
код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добро |
ити свилен пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то |
урјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет |
ди кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук там |
<p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ћ |
узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо оч |
мо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ј |
пет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто де |
се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а о |
ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и не |
а, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше |
деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што са |
видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад |
мажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваре |
ине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли зап |
лу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, па |
о је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треб |
лици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре |
је у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у ску |
него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи |
ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порц |
, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем |
ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, п |
апоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ |
, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа почела била |
па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S |
мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, т |
а.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна |
еће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било |
и моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Ч |
ти царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом с |
видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Се |
требно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сгот |
везду и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, |
двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло |
обар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага |
његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, кој |
исто и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира |
крочи на праг те проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако та |
се по њима — неузрадител тако, знајте, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина укоре и |
, док се на послетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један бу |
— Јестели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сока |
ши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца није било, |
пита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином в |
иш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} |
гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p |
очо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Ми |
новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мо |
.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма ник |
ко би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје |
а данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и од |
стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама |
па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S |
јка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и бе |
“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су в |
суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар |
S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној своју срећу тражи.{S} Он сирома т |
е своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није |
тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у |
Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, које због понижења почасн |
Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен |
и а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио |
— једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може |
пске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком народу д |
ло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" |
језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, да неби кака |
> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики парови, као дане њиове најцрње нес |
ђе брата, које што се преварила у нади, које због понижења почасна писара варошка, бризне плака |
</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> < |
ачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен |
Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја диго |
авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{ |
џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p |
е премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, п |
се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку |
ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он |
е посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати. |
, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој |
да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лев |
ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он |
, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ по |
м Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — |
утра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} |
— Ја мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирк |
црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ |
е Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје сл |
је прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да |
Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре де |
е већ питати морала, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</ |
полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад ни |
даја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мо |
езнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да |
ма.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна паро |
сеторица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вук |
н било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још |
ви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већ |
ознаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ма |
ед у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак је |
е у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{ |
су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па |
пити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> |
о како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није |
о жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и |
во, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољн |
а баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле упра |
на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимиро |
д ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, к |
знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учит |
д нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети |
без главе око ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Мат |
ато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и до |
да цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затво |
с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа |
безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си |
један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку не |
адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по је |
пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватил |
обрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља п |
љи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи |
нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— П |
а је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</ |
боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што в |
гуће учинити, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба п |
д зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено бл |
анијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> |
мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа, |
фати одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући к |
<p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скуп |
ташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а тре |
оје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрв |
уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега |
људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се у пр |
оји и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека |
није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спа |
ас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је |
, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш |
за спасење они који путију, који плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „К |
у подложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па |
маћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубит |
речма једног мог професора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена |
да неморају примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда ни |
тва тела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само пр |
сватови српски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то у |
едаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу |
рате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке бр |
ега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија ј |
вицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, |
је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи |
у и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још |
е додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може |
и путију, који плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на |
би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они ко |
арство и господство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у ца |
е мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ћ |
ом треба језик <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без |
у, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S |
љан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са о |
на шву седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћили |
немора главницу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има |
се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ с |
ло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непро |
бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и |
к.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да с |
ала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још |
у подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, |
нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрав |
о а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неб |
а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји санд |
, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај господин, н |
лакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову |
и син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да |
т закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар а |
ет он недобија никакве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји с |
преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, к |
, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај |
бориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да |
свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови |
ом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он о |
аље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко п |
и само по правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, вели да се радује |
о му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек |
е већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери нед |
одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато |
ове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него |
реповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а и |
S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше са |
њим затворила, ниједног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо |
ово, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мо |
две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди сме |
о дечијим непристојностима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школ |
} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чуди |
дере се на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? |
5" /> <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар |
молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни |
дне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старијега.{S} Вук није научио никог |
недам увредићу <pb n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи влади |
сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бит |
и сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити кој |
оговору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића служио, <pb n=" |
тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себ |
а ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко ни |
о.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несвету |
асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била |
ви ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и |
узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће |
н може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} М |
а се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће |
командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда |
а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом |
се ствари у пола цене продају“; комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, к |
се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква слава у злу одржати мегд |
више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом |
је земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти нас |
Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па |
а ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А |
дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кра |
вести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе |
а хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном |
утра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у гол |
ога је боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у з |
ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ с |
ило тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза |
у.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, ш |
лагосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље |
соколови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јунач |
би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Нем |
уги устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ у |
о пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко з |
коме треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном кој |
уђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </ |
S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било |
о се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оплењени, који страдај |
и рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего, и господ |
одином него постаје, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, к |
осиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
а: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ћ |
имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у шк |
една је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, о |
свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе о |
и син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На |
о власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служи |
је прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему |
за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за се |
вол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, п |
ма милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко си је пу |
8691_C17"> <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који |
о над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови српски — пуст |
е може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе |
<p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што нису горе, а поред |
ире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце |
покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека |
траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће |
д, покојног Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и |
ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађ |
>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> </div> <div |
ем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оно |
ни.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго |
.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је би |
афа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљ |
искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; |
о неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као |
уди вредити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим |
/p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице |
есног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба св |
вет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А |
примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушит |
ио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да |
је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату свом |
едају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толи |
деље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалос |
з школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности |
ор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе. |
о ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати |
аке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крв |
.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чича Д |
новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге ст |
и Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило ок |
им баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом нап |
кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} |
већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну |
Па <pb n="91" /> што товарите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог п |
е жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако д |
.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане н |
Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо |
нути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли ј |
аље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно |
а нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угре |
из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па н |
0" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око |
д су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира |
с има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу |
та био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повеза |
</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без |
е ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{ |
>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пун |
малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, |
вати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ће |
ледак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред |
Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери к |
колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Мате |
крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевк |
ета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богосл |
Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> |
ј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у |
ашимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се |
овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спа |
су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника |
одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом До |
едеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се |
ти.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек |
е пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Су |
четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у |
p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се |
не у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратоват |
p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војеват |
што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Госп |
на даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци пр |
име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стр |
ућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то т |
ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што |
ј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и о |
сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти чича Добренове свега преко руку прем |
и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде |
зриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пет |
г мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пол |
има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја |
родају, узима за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек |
а дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико |
је, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се |
л небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, од створења с |
ужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповед |
плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења света, подизало |
је Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, пр |
војка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; |
ам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектен |
мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На с |
таде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и д |
, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгл |
, него имати толико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над поп |
оји просјак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патн |
је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слоб |
аве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамб |
њују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Посл |
у му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он |
ем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране је |
икују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин ма |
домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни |
Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије талас |
у се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дан |
> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Хајде коло, наоколо,</l> <l>Виловито, плаовито,</l> <l>Накиће |
кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз |
це у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће |
е стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с до |
у танац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да |
војку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом свету, скупило баш пред парохо |
, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Ж |
новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на себе а то |
ако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У |
ећ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је |
ком трени, колом крени.</l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе посл |
проговори — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у неб |
ч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l |
з тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на с |
е добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb |
баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па навали још већма: |
си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу |
е воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота |
n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неот |
ку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што није тело гла |
н толико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лаган |
дера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страши |
рку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је |
да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му М |
онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте |
упио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су |
— ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он друг |
роде, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред смириш |
ведни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који има само вл |
ија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} |
кидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone |
ала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудри |
<p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња неп |
д девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p |
говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали нож |
и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писа |
о велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како |
си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: к |
с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га |
је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овц |
тлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва в |
је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он |
<p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме ч |
<p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је |
устаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господине, ов |
ава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако милостиво преко очију, оног што му ј |
си, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни |
его био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет |
дили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и |
Крадене се ствари у пола цене продају“; комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут он |
пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину |
ну, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде т |
им заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Бл |
баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гос |
атиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу |
му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин д |
просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно т |
одговорио није, ал опет ома после првог конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је |
сторији показало, ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи, ја недам ни пребијен |
вештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трај |
тоје и „<foreign xml:lang="CU">чесњејше конзисторије присједатељ</foreign>“ и прота је мого бит |
е пријатељство, пут оправдања чесњејшој конзисторији показало, ал иначе слободно нек конзистори |
ка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабер |
а Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укорава ради пристрасна суђења.</p> <p>Док |
еба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим моји сведочанства и смерна говора, а |
жим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешил |
ж, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе боље |
то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, |
<p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави леђ |
тане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни ње |
уну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена |
ика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те |
маћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног |
нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке осташе да певају |
>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшир |
ле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да |
овима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је |
у дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга з |
е, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, |
.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и |
мир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, |
д прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је к |
меља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S |
есме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p |
аје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки |
и од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узим |
му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си доче |
од други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то |
друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том |
, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јо |
обијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он |
умевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико ни од мене у н |
ако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остар |
ше: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће м |
Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> дол |
зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то |
ом служитељи његови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно |
Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четни |
аш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за |
је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Ми |
Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла |
о кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n="97" |
, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек |
нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па |
мо нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, кој |
младак свој, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњ |
; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа виш |
ву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке |
раво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанска времена, че |
уче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продуж |
ј моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то |
е модре, руке измршавиле па помодриле — коса накострешила се - авет - ни помисли од човека.{S} |
и и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд |
а се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се |
оше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу дале |
један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, ниј |
даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а заб |
, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон у |
да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечано |
на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко |
емљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако с |
ала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, за |
ом и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх |
.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ |
се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — како му |
круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, о |
десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из т |
су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под цркв |
зили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква бо |
— и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад |
ријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај нек |
е сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал |
е, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко су |
у, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само |
љу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави мат |
помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, |
квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти |
у бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди. |
Стој.{S} Пустаије, продере се узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожего |
није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији умео казати, да |
а одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере се узвере |
н крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио |
итељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко |
испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, д |
и сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим ре |
р, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад |
, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо |
— јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил из |
ије ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад б |
немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредит |
сам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу д |
нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, не |
ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се пр |
подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш |
еново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина |
ти, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад ра |
у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његов |
еко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у |
вчани нису разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да он |
ог Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њем |
ас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мис |
имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми |
да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, н |
амажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је |
, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почел |
.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје мож |
је на краваљу приказана невести музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу |
одне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказива |
у једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, сво посуђе кућа |
сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у п |
учили — скоро се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже д |
очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више помагача има, што више слу |
уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се |
навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; комшија који но |
по немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што т |
и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што же |
а малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме |
чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па |
мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Ми |
рковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, к |
аст Миркову, његову парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинц |
па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па |
Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту в |
а ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље |
е, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен |
о на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим умилостивити, |
е отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{ |
вио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У је |
} Светина се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико |
Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина Добреновачка поносила се |
у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плат |
.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку дон |
агане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се |
олеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> < |
слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му |
него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку |
S} Претворног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, |
евни Добреновчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по |
е срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо |
се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу |
и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, |
лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одско |
ише од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједан |
о тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрв |
/> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји |
човечија било — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помо |
ино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и господству зем |
строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава из |
како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, |
pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку |
гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</ |
копа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала јед |
кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок |
рко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу |
те, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде ј |
другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са с |
мо бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су свеште |
се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире невини живог. — Ал |
м куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје |
уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је к |
опова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им |
њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд н |
цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као |
шимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страшимирову псовку, одазв |
инити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} |
гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док сп |
младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом |
је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на свирца, |
терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су |
иш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Б |
гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек пр |
дуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огр |
е дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од |
мио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је тер |
ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се бог |
, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опаметити мого, шт |
и осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад |
, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си до |
рко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обе |
та друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</ |
и покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа |
му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> |
сам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе ис |
кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући |
же — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема т |
није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо |
ове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину |
еље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, а |
моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па за |
имирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су |
р се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви |
лопова.{S} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију о |
бе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен н |
дно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај |
на, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ |
е то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па |
му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Са |
у се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, ког |
ји је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и тако ји |
дити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да |
ати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откин |
а извалила се на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да |
свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал хр |
прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од |
з кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“ |
о учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко |
ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни слушати да |
теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали |
умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на |
церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и |
питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{ |
сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нис |
Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голуби |
и се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил |
е тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p> |
есора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао |
пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући |
ка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он |
а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, ш |
д онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом о |
кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} |
ма који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреново |
, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, која само здрављ |
то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима вид |
ро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око п |
ас цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи |
же да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад ј |
опљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ |
е огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже. |
{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом |
и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} У |
цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца дола |
желећи себи, така сина, надевале су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Д |
рква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и |
иња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и |
жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар |
да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гриј |
трашимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене љу |
вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно с |
ужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом |
ат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог |
S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуно |
се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ј |
дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, |
кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји |
} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Мног |
дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је к |
елик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је к |
нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежањ |
рав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, |
<head>Новац је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије |
Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг д |
ара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дру |
незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над |
о — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је та |
а се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо |
ти, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојат |
„хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка |
ушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад |
ка — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па |
де у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже са |
добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај |
ка штација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им. |
.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирков |
е чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље |
а, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп саве |
дску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да |
добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек |
ге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога жив |
мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку |
ја неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај из |
е, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само јед |
рачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукави |
назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ т |
ериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у |
ивина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби приче |
} Крмача нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па |
да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може |
и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан ч |
попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја |
112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране |
д запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пу |
ум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му |
ћна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звез |
и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушат |
зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи мла |
тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта |
а увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом т |
ј мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живи |
љене.{S} Пред пенџери сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на зе |
Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У п |
да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му д |
> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога |
ском плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуг |
— добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи ње |
тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све и |
а скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо |
се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а |
по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ н |
авању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подјед |
моће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја нама, питаше ожало |
а се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца, |
лију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већ |
ове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је да |
пци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се |
вце избројали — неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да ј |
наче из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! |
, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету |
за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене пар |
кне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему до |
дно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани |
а, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопо |
мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Т |
ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се не |
/p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стад |
идите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били |
</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа к |
е мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би с |
грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој |
тиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, |
пина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат ш |
а.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упут |
еновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу |
а. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављен, о |
и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок осто: |
му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочу |
јпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, |
осподичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, |
је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је ро |
, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пу |
гањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши |
ђе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану |
а, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи да |
оје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видови |
ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа |
лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш ни |
д се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сва |
а може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше |
ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="1 |
је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од бо |
у и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који |
о, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S |
чеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце |
г. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда |
ну има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутр |
а вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху они |
казана невести музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добрено |
ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} |
/> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта |
је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином |
Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је |
колско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора што |
па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Д |
дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми рас |
pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје |
је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме |
те за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу |
убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он уз |
од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам ос |
који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за п |
ој ситном трском узбијен.{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци |
ажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ј |
ила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није би |
пштина христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију право |
уд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако т |
, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је сл |
о дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што г |
На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу глав |
сена са свију страна расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разто |
а њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само з |
ћури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало про |
м благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћин |
тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду о |
глед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Око чита |
е било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — доб |
оли био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео |
жо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка к |
девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, п |
е и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лу |
.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се к |
unit="subSection" /> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро син |
толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чам |
од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у |
едити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче з |
бе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да |
нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо д |
су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу напоклањали, да |
, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и мар |
поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли с |
зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како г |
ало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у нај |
агње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је |
и.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> |
е већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{S} Мирко је сваке |
слеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друга немира није би |
> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{ |
p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} |
свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у |
кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није сме |
матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу ниј |
и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет г |
неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко ок |
рашимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал |
и кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свет |
зимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> < |
равље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда |
о је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чи |
нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођ |
аца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, к |
ожеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор |
је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> |
Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компани |
одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} З |
арошани љутили, што је општина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, к |
у, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} П |
ј.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} |
е, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, п |
ction" /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, ус |
су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке тр |
ете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе |
од је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подно |
устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји руку |
камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умити |
бро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам с |
, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} |
вету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у школи р |
чки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па ка |
Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прек |
није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, |
ма онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори |
арешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел рад |
е Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по |
ина.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{ |
ат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и |
</p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас |
и ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div |
о добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је |
ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у |
ј боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет |
тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видит |
у је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи. |
ио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни је кад |
оји иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{ |
к на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају оби |
“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина ни |
си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде |
свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега |
уше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} |
време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, |
два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, |
Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара. |
а неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из а |
, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n="97" /> баш |
остран дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубо |
тавом свету, скупило баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском кр |
} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’ |
га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар |
удио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге с |
носити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на |
S} Слуга намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разг |
е неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују св |
под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило |
је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој |
ном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25" |
ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: је |
о је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилик |
те моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву |
обрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да ни |
и.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвока |
ј баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S |
јом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које н |
пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из |
ог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследа |
латком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди |
рјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдо |
едати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гв |
атраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са инто |
Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Хајде коло, |
скупило баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред св |
љаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко |
вачки сандук, по земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да |
ну“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, от |
оседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на зем |
се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџије свој по |
ошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљи |
ган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га |
ма нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створ |
език — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косо |
огло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиромака, племенит госп |
ље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди |
год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома ј |
девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка з |
вога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га т |
>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да испов |
аву, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, |
и по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње тво |
"chapter" xml:id="SRP18691_C4"> <head>У лажи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни |
била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злоб |
иш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је |
естел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зо |
шке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око а неће |
</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суд |
да ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је руч |
је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба с |
да побије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопов |
алост за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развесе |
ном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти у |
грача, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром с |
нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ т |
вином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили ни |
/> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па за |
се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка |
изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволт |
а о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је год |
зи, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни по |
други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{ |
љи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земље |
ању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране |
да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, |
бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлиј |
ен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни |
Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи б |
Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свештен |
у Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код |
ром плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави с |
Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће ј |
ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то пати |
ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати |
шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спр |
ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добр |
је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над |
око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зл |
госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у |
каку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морал |
е.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, |
им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} |
мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје ч |
ерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, н |
да мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо |
а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Доб |
куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драги |
мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини |
смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому |
ке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рам |
па после зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, у |
о се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по |
за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а |
кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи.{ |
еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p |
ена под руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена |
</p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што |
кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да ј |
ди, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет |
о грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добрено |
овољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, |
су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латина |
ука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, де |
груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава |
беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Радити треба док |
ост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и |
од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, м |
немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много. |
ови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле. |
идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла с |
веста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни |
се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удави |
мбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који |
у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому о |
олазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота |
т и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је |
уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шт |
медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, и |
лађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела |
му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал |
l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quote> |
сти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће |
„искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type="chapte |
ражале сузе девојачке. — Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени ј |
а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га пи |
и плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди |
сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се полако д |
уката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, па |
кле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има срп |
и млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже |
реповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" |
из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у ку |
н, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј м |
ве, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се п |
би мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пе |
и попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће м |
} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је у |
охте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже |
.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовица нуди сад |
ркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о |
ио, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше |
p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, шт |
угог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију |
ог нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко |
ре прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота |
ожије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у |
ад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизну |
у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица н |
ји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен путник, зар се може с |
је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једн |
.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, |
грешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — д |
ј мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу |
и.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек н |
ази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су |
алосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог сам |
ви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде леп |
ли за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно к |
его ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мири |
.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше не |
посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу доликовало, него кад се |
т до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срце.{S} Смилуј се |
, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган |
срећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S |
другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — |
што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недира |
ју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су м |
г нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна |
n="37" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај |
та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу |
ови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка пл |
и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му |
сти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— |
ј кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на |
о а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан уви |
се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори |
преосвештени господин устали, одговори ливрејисан послужитељ, нека уштапљена наказа.</p> <p>До |
љиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно |
незнаду шта то уједаред, после таковог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све |
ију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они д |
е Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита прот |
о шта ради све себи — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опрошта |
блаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, |
и проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је |
не, па нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувн |
њено место код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачко |
дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бдениј |
1" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тра |
у мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу гос |
реним дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служ |
еплачи нерони суза, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више де |
није ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, |
} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана п |
е говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад |
ешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој м |
чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> |
ељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, кој |
ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђел |
еће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештени |
а Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене |
збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добр |
дити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлев |
и из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће |
стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради |
ера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи каз |
он у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера се црвенопостављени <pb n="101" /> г |
док владика неизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним баса |
га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Д |
е учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти |
о меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кљ |
рност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код |
мећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па уда |
век и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш |
лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти к |
а ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш |
е и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несач |
вце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати в |
да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од |
ади, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у пр |
бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи општинско п |
дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише |
есуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша |
<pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, |
аје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас оче овог мучитеља о |
љућеном парничару: неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац |
ма имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска ш |
деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, то |
е четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедош |
и лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала |
и, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте в |
ел још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо |
које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрешта |
то је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати с |
ојао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они |
тиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су |
о недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и |
м широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, с |
да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати |
па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{ |
што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, |
ујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то |
ко дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта з |
уго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, |
о и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p |
ила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одр |
кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да |
иру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или он |
грезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то ника |
срећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа |
је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, је |
рији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, |
ру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело, кад ли |
удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајем |
е душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, |
јли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си М |
видити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на те |
него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, |
} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела |
оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и о |
да је трском плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала ни |
биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију |
г мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала |
о је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та ч |
обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копа |
е и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за |
почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао н |
и, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које добр |
, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, смилујте се милости |
седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четни |
нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се чов |
играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи он |
ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</p> </div> <div ty |
свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он |
оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ниш |
излечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправ |
ја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убр |
ад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је бом |
идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом |
Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> што дете на |
цу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад |
амдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изп |
{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика |
децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S |
оже, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и неви |
И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице в |
</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тиц |
ко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се попр |
водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће п |
<pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко |
пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и |
у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи |
{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, пер |
тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, ко |
рили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје |
оме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта |
и свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том к |
ња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фа |
тимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само |
е нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који |
м те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог до |
ло кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко |
уку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи ко |
и одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је |
је.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по пр |
33" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста |
штеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то |
{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, кој |
го су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и |
кад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људ |
лил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафа |
колко столова понаслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>А |
ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Мирков |
1_C12"> <pb n="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после о |
е! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit="subS |
у је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гув |
е ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> |
о си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свил |
умети него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, |
ти зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су |
царству и господству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји нећ |
питује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвас |
честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — |
су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро от |
ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу уг |
ело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци |
бро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људ |
да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} |
рзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетр |
и рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао н |
ио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мек |
тровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви с |
о, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се |
е дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад |
ом по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући отићи морала и што |
и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак ка |
о, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бит |
обану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, па |
а црква је, свака општина христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божи |
рећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p |
пут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он се |
преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради |
у ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик госп |
рагињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радос |
оша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано |
ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тра |
ди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил |
шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оста |
Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола |
еба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правд |
је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </ |
даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне |
више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и добро |
неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је |
им.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај је |
ра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би |
е с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} П |
ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како м |
стане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас |
Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је |
тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича |
да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— |
Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, |
, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека до |
у оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да т |
су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко |
ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се од |
те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћер |
те се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква слава у злу одржати м |
он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добренов |
а, још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болт |
које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добренова |
дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда |
} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве м |
и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задо |
утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи |
у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џо |
ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко |
у, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, |
ог дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети м |
еумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, ка |
и волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брат |
жиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да неда |
уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} |
неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Драгиња бризну са |
пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има |
јд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, |
бани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? питају ч |
само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као |
то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш |
цу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. |
обреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и |
а спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, |
пколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим гласом, ка |
га није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирк |
ворио, као да је десет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, с |
ло, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога не |
а држи бденије јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети м |
јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га пр |
о вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, т |
саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао |
оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити |
ру, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки |
адама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сва |
к је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S |
па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јун |
олко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавил |
ок сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен з |
девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој |
еци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што |
p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш ба |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Малаксало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки п |
то изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био |
ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја и |
братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске мол |
браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да с |
играња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мир |
уди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек |
де у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале шк |
one unit="subSection" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и по |
ле сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се гос |
је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну |
словити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{ |
тужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле |
ви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трч |
е, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је |
це заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које |
да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да |
ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су |
накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по свој |
> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало н |
репирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиром |
обро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из пис |
о, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом е |
урану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом ши |
ано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста |
у.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, |
аром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана. |
н и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — |
што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Б |
идисмо.{S} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљештама |
а има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил л |
у лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што дан |
најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји |
а „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалост |
ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти п |
а свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљ |
ај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се неприч |
буни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> |
Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма |
о шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— |
к ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови |
придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стри |
весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а |
говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни ј |
А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчић |
уков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, |
г.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и уч |
ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо д |
ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се ра |
у направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима он |
сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи |
ла цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, не |
ао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још |
д некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није тре |
идити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p> |
, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, има |
о се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништ |
двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, |
Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што |
бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе |
м.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милост |
игод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{ |
дприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће |
арод мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти |
кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца |
и мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, ш |
е је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па ква |
ла чича Добренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди |
иња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила |
светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више |
га живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега нап |
сад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била |
у јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купи |
„Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p |
зору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Добро |
угу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала |
се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгле |
ра коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле |
ађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му |
две биле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у |
>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет пл |
м, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко би |
еће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријате |
никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, |
ола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} |
? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико виш |
рашимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p |
Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо |
то је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или мож |
ији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног друго |
ложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет |
е чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек п |
ца ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, |
во деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити неможе с |
ди бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу с |
да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узе |
осно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била ј |
а руву, лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, париски шлингераји, презлетне из з |
ео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица б |
дно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо |
каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, ве |
све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мис |
го што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ом |
, док се није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се |
тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" |
уге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страш |
себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чек |
ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и м |
у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кув |
Прћија неплаћа орача, нерани радина ни марву, него прима само готово.{S} Прћија навек вели, тв |
наша.{S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господст |
рвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их |
а на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да |
д оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <milestone unit="subSe |
о журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њин |
агњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из р |
опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </div> <div t |
а ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а |
unit="subSection" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога |
р за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, ко |
ку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао |
брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви дав |
ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Ми |
то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож н |
то да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да |
је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћуп |
ашна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а М |
а детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи |
се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог |
е добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека |
писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мрт |
онаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с |
д тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да не |
главу одкине, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наво |
после таковог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а |
лико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас |
ко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек |
е дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је |
дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{ |
.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на п |
а сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо |
момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Б |
есто мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке желећи себи, така сина, надевале су |
дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а |
варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошл |
ријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и г |
малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој |
обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином стар |
цајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена |
познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непома |
пиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, |
ора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мрак се ве |
ице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир |
" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, са |
неузрадител тако, знајте, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина укоре и псовке.</p> |
Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и з |
оуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, |
адава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења ма |
И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>К |
тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа дужнос |
де овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопо |
ше дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Ст |
та је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца шт |
евати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мај |
<p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљ |
а свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C |
ла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина |
p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друш |
ећу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила оста |
апиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одве |
Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{ |
о гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни ч |
/> новце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, |
држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала ј |
коле, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да |
и сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> |
ога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Мил |
и неваљалство посисало.{S} Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је он |
рагиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој п |
а њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више по |
мио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквас |
имо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд ма |
отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на сво |
ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месе |
куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је у |
ћ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њ |
зну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре |
а, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се |
кај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије ко |
атника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, как |
ба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће |
ри је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се ве |
а па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуг |
тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш ма |
ука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> што де |
де да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како ле |
на.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад |
она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S |
еде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештени |
ривлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, т |
и и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је пре |
на и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је јо |
је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај о |
оже „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископ |
прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче нест |
јацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обе |
нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себ |
>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га о |
бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла |
у, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је неј |
је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуш |
ажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крм |
ет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, д |
добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себ |
потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пи |
швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди |
уд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова н |
} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добренов |
вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало се |
лиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S |
</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити |
нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у |
> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су дакле |
лбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, |
вој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и з |
жда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати |
и зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате он |
нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p> |
ене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, је |
р мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толико |
тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, |
нда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је |
иност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га п |
сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си |
ј иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу з |
риправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, сви |
ивио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростит |
је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наум |
а је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а |
с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, |
мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене. |
ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет н |
ду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја |
ва, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој бр |
је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, |
радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали |
што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и |
мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог к |
био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго |
о, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен пут |
своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на |
ији није то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — немож |
паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, |
ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гас |
звадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, |
колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, љ |
— онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив шт |
у ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбин |
ичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само |
аје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецд |
тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зи |
ло и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па он |
а јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро отвара уста своја и пази доб |
ости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог |
дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што |
зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Д |
му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете си |
нда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа |
, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако |
Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p |
једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати |
и и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта |
обиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то дожив |
оследња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан |
незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone uni |
пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова препо |
је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам с |
.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, н |
а од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Бого |
е, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити до |
о даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија |
заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље |
за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се |
него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљан |
залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} Н |
онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба си |
те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје ро |
а знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај |
— Небојте се тога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одв |
и растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се се |
д нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— М |
добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја |
Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња |
о, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" |
рам мртва тела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан с |
опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим |
ви, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, |
<p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нис |
то га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи |
јко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу гл |
и је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па к |
} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него ш |
<pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња |
лдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиб |
, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је го |
ого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке сво |
ела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку п |
а да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, |
зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд |
а то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам |
какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта |
зађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чи |
ако она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћ |
ала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И |
ету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуш |
кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, |
ђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, |
он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени кол |
у главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино грк |
шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превали |
о што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну |
кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји на |
аћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара |
лопова начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде |
сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му |
И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, тол |
. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи ув |
р, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па |
ако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више ник |
а какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта |
ли, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати |
је деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом д |
а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута |
како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књи |
рде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, |
и кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жало |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличи |
реје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{ |
а све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули |
ко се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо м |
уди на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на по |
обро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Др |
ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p>Другог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати |
<head>Свадба Миркова.</head> <p>За три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да ј |
т два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} |
станка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид де |
месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, а |
у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу д |
а дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци |
ако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Шт |
емоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а М |
ије висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима ле |
ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сиро |
голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим |
д вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог |
да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на какво |
ростог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају своју децу у ш |
жење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини |
своје мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана разгово |
ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на зло распалила |
арали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше м |
ет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести |
знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свис |
шћу свога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добрено |
поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо. |
а, ал опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задо |
и још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, |
ар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови на |
оговара, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и р |
ане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо |
о једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто |
</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, в |
тљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је са |
— и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зов |
езе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити мо |
шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчанима навек је било милије |
престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један к |
а га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жар |
прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића |
м, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, и |
па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још |
га најбољег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да |
друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележни |
а боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси |
ако избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добр |
, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, |
сподин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њ |
вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов |
таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица. |
ога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке |
се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри |
ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се |
то га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, |
а, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни јед |
ми на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По чита |
/p> <p>— Опростите господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само м |
и — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се п |
ђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви |
о које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p> |
о, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо да |
ко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек |
јом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал на |
р дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се брин |
ви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може |
па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пуш |
који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет |
ајгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милост |
прам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е п |
е Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним кој |
а морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> бесне |
ћ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p |
ну госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div type=" |
тски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на л |
p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начини |
је да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за |
стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S} |
е с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем |
ли се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{ |
ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смеје |
затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Ос |
својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „ |
врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па к |
ару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милос |
ати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал |
оследњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек трош |
ла је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је ут |
њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико |
чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто за |
, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог не |
е, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла п |
се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, п |
ебија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце п |
тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши |
а коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n= |
куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је це |
окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не м |
ад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога |
ала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње |
подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је |
учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} |
ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" / |
ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећ |
—</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си ло |
ебудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му |
нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири |
и никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" /> добре очи и ја |
ко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у в |
маши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам |
уд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати |
нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећем |
а ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на |
p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да |
ртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и |
а крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" |
се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна |
годијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам с |
и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све з |
те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> |
у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до |
здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{ |
ј и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Д |
смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми по |
ета, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што неб |
дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чи |
но и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из св |
уђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мора да про |
еверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ |
нђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да б |
} Паметним Добреновчанима навек је било милије помагати него убијати, подизати него строваљиват |
игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме |
алавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, б |
црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш ј |
више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</ |
му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене |
го ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред с |
отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај |
учен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико |
грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи н |
пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина прол |
је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а о |
Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад |
ћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незна |
а.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал га не |
ерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од њ |
тогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} |
д то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче |
у школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила. |
олазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стра |
нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати |
а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невидио на |
ице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку |
S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца |
ви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди с |
и. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала |
а се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад питала, кад је с’пута дола |
ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извук |
дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћ |
е бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у з |
> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се са |
ијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно |
је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу |
} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, |
.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> |
.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да |
икад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, ка |
а после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њо |
иња с благословом материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу в |
е већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весе |
су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим |
еш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, н |
зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта |
али су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко |
се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде |
е.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његов |
од Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{ |
p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да |
се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да бу |
раћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирк |
ати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је |
ко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> < |
, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за по |
ре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпој |
, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу |
о је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што |
и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да каж |
а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја в |
олико душе, спрам мртва тела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да |
> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска |
ила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе |
ви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он ниј |
да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ греши |
, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо ш |
небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи |
S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар |
еш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Ми |
пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив |
ре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам |
е, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S |
о ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити о |
л ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то н |
еновачку. </p> <p>— Опростите господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо д |
, ал солдачки нема пардона, смилујте се милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био |
уј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша ру |
<p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p> <p>— |
/p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас |
о у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно |
биће Милица милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му |
уди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} |
скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако милостиво преко очију, оног што му је ово последње реко |
ам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њег |
ча Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у де |
отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ |
рошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се |
о осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаж |
ња то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреб |
есну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на ком |
те ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парничару: не |
ор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину |
џимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећа |
оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљ |
купијо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља ње |
све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену о |
себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p |
стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ к |
је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам чита |
тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти |
ети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, не |
о ни тражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров |
ошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се |
е ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, к |
лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле |
<pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо |
еједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници н |
брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, |
тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пук |
.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни р |
некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач до |
посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укор |
ца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да некв |
овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек |
, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега |
едно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дв |
свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српск |
познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, ш |
да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два к |
о.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишав |
исто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из |
куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко |
ца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука |
и, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То с |
ке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кит |
к дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није |
огла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, до |
господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку |
је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајстори |
ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она |
шу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> < |
човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био |
ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирк |
p>После обична поздрава, замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, и |
прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} |
> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, ш |
адне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вук |
на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у н |
<p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке |
и.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња оп |
ојкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако |
боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се |
ако се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сирота |
на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме з |
.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти з |
она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је по |
у га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му |
<p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити |
, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука б |
њину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде ис |
право на салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати В |
Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На сво |
кући ништа се особито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у |
ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њег |
г честитог свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног |
оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} |
ло дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народ |
доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други |
о него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек с |
т милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога |
ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да |
постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ић |
а, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани |
е ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај |
на домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуд |
ође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешт |
огло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред постаде |
ак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> <div type=" |
ележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около ст |
ком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су |
непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинске, њег |
а, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу |
Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добреноваца, ш |
гавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златн |
добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одгов |
и већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва добра парохиј |
<milestone unit="subSection" /> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. |
решен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали |
ње душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено упот |
Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо ку |
p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору:</p |
у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога |
почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више |
се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња |
Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, с |
друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица |
баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год ј |
а на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и |
ашно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир св |
вим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо своје |
али су своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. </p> <p>Парохија |
8... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи дан н |
чисто и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму ра |
це ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — ста |
ебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди |
епослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега уч |
више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдоко |
сто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет го |
, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био |
се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко |
ко избавља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Д |
и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољ |
е тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила р |
аже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако и |
, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа в |
него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити ко |
<p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на г |
дочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал и |
конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и д |
ри месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржа |
оја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди госпо |
ле кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па ка |
="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па п |
лов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини |
суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био де |
трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан н |
лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан ви |
о да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и |
каже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, п |
, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин д |
није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје спре |
, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори св |
бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао |
е онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{ |
ен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а |
а варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S |
а слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела |
су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели сво |
га ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата кри |
м у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си чов |
ко ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања н |
n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко бил |
и, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} |
та крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена од |
пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненад |
надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то ни |
</p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју па |
ршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад |
рагиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — а |
е рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да б |
p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је би |
кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— К |
ш Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма м |
е је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен до |
је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје |
кове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>И |
ћаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па нав |
душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и б |
еж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон д |
ter" xml:id="SRP18691_C6"> <head>Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо д |
рала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег |
едан, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова |
ци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокац |
е дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добрен |
грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме |
меја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине |
један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог бо |
тећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по |
о: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад |
његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> , |
је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш |
едство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благ |
Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, |
погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и т |
<p>— Још боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док с |
евојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће госпо |
ујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да бо |
p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се |
тени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</ |
а, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад |
се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а |
о је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, |
ико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни |
е Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца св |
калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жа |
ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се |
каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег |
аучи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је |
и о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора б |
er" xml:id="SRP18691_C13"> <head>Учитељ Мирко.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ. |
ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на |
а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си |
вршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како |
им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад из |
егови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су држ |
а, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, п |
рини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни |
И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, кој |
нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и |
радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај по |
неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све поку |
директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Н |
одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао |
чила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други |
е нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мир |
пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа |
лио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам — |
печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном ол |
, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто чове |
та је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад с |
— „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и |
вола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p> |
— Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <p |
немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пи |
а ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што |
урду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како |
="chapter" xml:id="SRP18691_C18"> <head>Мирко парох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође М |
e="chapter" xml:id="SRP18691_C8"> <head>Мирко избавља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколк |
поведи —</l> </quote> <pb n="114" /> <p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мирко се моро сада наново са својима опраштати.{S} Њего |
једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио мла |
691_C13"> <head>Учитељ Мирко.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко м |
ad>Премија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги |
леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p> |
е чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи |
сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију |
а зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после пр |
ом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици њего |
а за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја ва |
S} Обадве биле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим |
а, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у |
ло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за |
лдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, шт |
стивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} |
е, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао благо и отпушта |
пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу жив |
би мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек |
стадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен |
а баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парн |
ила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има н |
колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било к |
er" xml:id="SRP18691_C14"> <head>Свадба Миркова.</head> <p>За три месеца свога учтељевања заште |
. Николајевској цркви. </p> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Мирк |
онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незн |
и људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
е Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко |
Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја |
> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето са |
з паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од |
оло стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала к |
недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ниш |
ова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као |
дељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај |
S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу |
ра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца |
/head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирк |
вету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код |
<p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слаб |
вци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њ |
њу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја слатк |
пођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање |
парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клон |
, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами с |
er" xml:id="SRP18691_C19"> <head>Свадба Миркове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Сеп |
е окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Миркове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспа |
же, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрад |
избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је |
у лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже |
се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и рас |
у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у |
у своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а п |
и 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новц |
’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога |
нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на |
им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд |
навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је |
у се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" |
е једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за он |
бреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновч |
вом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод |
ог свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> < |
је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, ви |
ноге су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врат |
. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истера |
леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољст |
ћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега са |
теду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви |
S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, |
Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од нед |
о је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај назвали.{S} За |
ала депутацију управо цару, да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана треба |
ису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме госпо |
држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта би |
/p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако |
кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма д |
ника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су |
боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, |
ловима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочит |
а реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S |
ош није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грл |
<p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо |
овци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Пис |
е будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни сл |
сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи о |
поништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је |
оме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико с |
жија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ниш |
уда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свет |
би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сес |
рђаво срде никако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p> |
{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог с |
атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. |
о је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом пр |
неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећ |
stone unit="subSection" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учит |
} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и ку |
па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била |
SRP18691_C7"> <head>Премија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S |
на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко |
тарци Добреновачки почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како |
истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се п |
код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p |
душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да |
вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у |
Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с |
адо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, ста |
тинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православља божија, |
у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују з |
— „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропу |
ћи могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на б |
ук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко м |
ац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слобод |
људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај |
ајпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чист |
дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљени мо |
огослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко |
а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси к |
озоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је |
тиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривц |
њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога ме |
бренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа поче |
свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко |
ве друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био игра |
сна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити |
ефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то н |
мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта им |
ви и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет у |
моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци |
а говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажење |
лов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, |
"SRP18691_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу |
уге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недир |
ај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокак |
те начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, извињаво је да ни |
тро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је бра |
ирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио |
ити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније н |
господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па само ниј |
поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И за |
ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који |
и своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватр |
<p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју лу |
у онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није |
ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипка |
етан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав је био у |
. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима. |
ете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви |
добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само до |
могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је |
а весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је в |
које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако те |
Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није број |
ачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — т |
салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срц |
шла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху кр |
, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признат |
него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал м |
својим сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва доче |
мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му уси |
це нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш х |
нао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та |
а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, к |
те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти |
е изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право |
од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако |
му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме што |
им сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш |
, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим је |
ба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па и |
ad>Новац је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p |
ако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чич |
е је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ |
{S} Чим се прва добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доб |
разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају н |
збечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на |
а господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га |
н је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то |
пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и до |
енарушава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више |
и људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учи |
тву чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} |
ав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која ј |
љалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите др |
и учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад и |
рају примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би бил |
по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и |
ст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још и данданас има толик |
Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n |
че један пристојно обучен <pb n="86" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и |
о је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> ка |
, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није до |
д кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда с |
p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав л |
се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мор |
ао олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жму |
ити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мор |
ави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели |
ора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S |
т дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} |
арију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у ок |
ра упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пр |
ене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</p> |
.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> недобија, н |
лео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је т |
велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p> |
од врата спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и |
твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној своју срећу тражи |
је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није |
ко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, |
њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме њего |
ина црквена, она је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свеште |
ане до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му до |
јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, него баш у тај пар спаде на она |
ња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да |
овце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Радити треба док се мож |
ене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то удар |
тено употреби, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сут |
им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини |
а ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Ј |
l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чини, |
уј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} У |
је помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ напред ужи |
савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепор |
е ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свештеници, светла господа |
тарије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвозд |
за ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па |
е вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом д |
и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и |
алогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, са |
умно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла |
га је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер |
и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је забо |
лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко б |
у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји није у |
у дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, |
аћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови српски — пустије су безобразне, који у по |
дин мора више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно ст |
ну гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика < |
уда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико сестрино преповедањ |
је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морит |
</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поштена човека то је ни |
евојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над с |
ако је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар |
="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече |
<p>Кад погледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекршт |
руге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј ч |
аведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад |
бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог |
треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi |
, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је |
се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они |
довице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе |
од нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил не |
тику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} М |
ла и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> < |
окају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватов |
да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у зл |
Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, који је сад владика, кроз та |
ти, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје кола |
, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеж |
желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови |
а ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Ј |
> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он |
е руво, што сам ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> |
ну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи |
а је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим ј |
уђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет гов |
и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни рундо |
, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на |
тране нестровали, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се |
једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко |
агиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле иско |
обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се |
сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је о |
га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбег |
тале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="18" /> пуцати оне спава |
епсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај |
рности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пу |
и Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које п |
у — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог |
емље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" /> назвати, него што |
му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачк |
а слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више на |
ји су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ |
35" /> <p>Вуково рђаво срде никако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако |
није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастив |
аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од у |
у рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Б |
из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чу |
теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је т |
човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час |
који цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да нест |
жну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву му |
ико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и |
био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојк |
су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата прочастити.</p> <pb n="95" /> <p>Пам |
љевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добренов |
је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је висо |
орије присједатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је |
ица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији загон, па |
шло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће к |
обију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео |
па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb |
нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, д |
ико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне тре |
вка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрек |
знаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задов |
љном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови свештеник <pb |
е сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје |
није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је ов |
{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад |
36" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У је |
, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво м |
едан букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вод |
је воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да |
лила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја |
апут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и о |
и га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту виш |
е један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда |
в, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда |
у, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја |
арају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом б |
о његов савет није Страшимира опаметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је |
замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкрупнији |
ко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар б |
аси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал |
да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни |
говим одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{S} Мирко |
здине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згод |
е, које се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Д |
ље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они с |
о заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити р |
овачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који би му то |
ек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Стр |
озеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — коса накострешила |
одство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бира |
знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућ |
незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута |
чару: неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p |
еци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што го |
ојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела как |
ти, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе |
твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бис |
, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нем |
д узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Ка |
прави што није рекла господин, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: зна |
и, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и пока |
ући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо |
кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се |
да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле |
стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, |
овара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му о |
, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо п |
меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија |
— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам оп |
није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању по |
ије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} Му |
а, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и по |
можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он |
ко ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лет |
о нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жало |
и била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти |
к се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки ра |
е отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, ј |
ко смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог. |
пут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да нов |
да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад |
још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и уд |
а неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зо |
ен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је вољ |
ива старост.</p> <p>Радити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то заповести ц |
еданпут у спавању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком ч |
арио, повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче кој |
его на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извућ |
>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} О |
<l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
дарити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју |
кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опко |
имир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, |
к господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег с |
поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, т |
се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и н |
и само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо |
у ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паме |
, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек ј |
претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил о |
ноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није |
д, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена појас |
ио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и |
нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, је |
та нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој |
реба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам |
у краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву гл |
алане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га при |
бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад с |
и <pb n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепш |
ничим умилостивити, ал судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. < |
докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи зад |
арске незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету |
ажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, |
ати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само је |
, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења |
ву сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теб |
ља оде, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њег |
днако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш коп |
ћу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу нај |
ам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти |
да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни преб |
ео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Ми |
ова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина |
ојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући |
смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се ве |
није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнут |
одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре нег |
е данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке пе |
атко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлов |
ва дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све так |
ву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} |
ам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја |
Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали. |
бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке |
очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око к |
то које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће |
ајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу ов |
илости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешт |
ебе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса њег |
браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, к |
варам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како ј |
оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово вриск |
скоро се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то |
у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што је н |
кве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинит |
ој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова |
ог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бл |
ати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који оста |
ре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна |
љаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам |
си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је и |
њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се п |
а зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> |
је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуд |
н пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, |
ва сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је |
волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода д |
/> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што чове |
, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо |
жеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте гр |
во.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је |
теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Сав |
собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места, |
неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећ |
едно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом |
синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној |
сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам |
, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји н |
ебра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми ов |
ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, |
е молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ј |
ла давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а |
д жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен |
се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си по |
} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S} |
огрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи |
ијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> |
м те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лез |
е опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерн |
себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најлепше и најпостојаније руво, што сам ти обући |
рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још |
ије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" |
реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.< |
ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изоб |
оју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мо |
е да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан |
вавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, |
булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи |
ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће |
p> <p>У прва христијанска времена, чедо моје, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на ср |
о моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га в |
ку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њ |
ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестриц |
дожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињ |
у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита |
ни се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у мир |
ио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако б |
јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, |
и, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам кр |
а друго неносим пред конзисторију, осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко |
, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио |
е онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабино |
го, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд |
Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац т |
стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — |
она, смилујте се милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је с |
нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, |
ам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја |
кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! |
гови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управ |
, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти које |
тос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камен |
мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио |
— да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако немож |
је, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с |
верма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вече |
му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком ова |
оји чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риб |
неможемо издржати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек на |
ема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука. |
кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи |
је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му н |
о здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову |
тајао је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Г |
по.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рук |
дију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од |
може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, в |
} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, мож |
можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго |
сме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира |
ебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној мат |
ио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, |
чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и |
ла, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ј |
је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, |
n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма |
p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгињ |
раде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви |
тио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само каз |
овију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома дав |
како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде |
го умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо ва |
ми, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти |
ла „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који |
ставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није |
чо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор к |
о неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио |
ти, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас |
није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела ис |
па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, за |
Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно друго све на бога остав |
исам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу |
47" /> доле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служитељи његови на света посо.{S} С к |
аљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку мес |
дравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мал |
и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овд |
сте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед ни |
ог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — он |
опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, |
е нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, н |
да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка |
изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта |
судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе |
анина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад |
а ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се |
једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мал |
ж оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неоже |
ту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, |
то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред постаде нека поношљива ћуталица — тако |
имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девој |
и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај дога |
ој страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ћ |
бреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се |
, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у лага |
о преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и |
људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, оп |
сле му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста са |
Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од п |
ослушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" |
ем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија |
ину парохију. <pb n="74" /> — Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S |
ца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. < |
ан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да р |
рћијина овца несме црћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито |
S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме |
г.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпу |
ојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, жел |
србину своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да |
а на њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил |
нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је прими |
е јер је већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен |
те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад ј |
л да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслуша |
еће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутр |
л и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да |
Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви |
казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети о |
е још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радови |
21"> <pb n="124" /> <head>Пут нечастиви мора погинути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли |
Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацел |
ан кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, |
плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виног |
свеза тим се пре сама од себе раскинути мора.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је ок |
да, својом тешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољ |
ољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад |
не са свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору |
ару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има то |
од њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зн |
одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и |
најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морат |
а ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Доба |
ди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити. |
ће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца |
јбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{ |
моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је |
лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти к |
по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да шт |
љи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођ |
ви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби |
зио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та ве |
е мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо |
игди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи био њој, кад ј |
ла, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и в |
или, што је општина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваља |
<p>Свако чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умити — изјављујући тим бог |
имировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило |
нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — е |
само то остављо на страну, сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и ти си још б |
ове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда ј |
мо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако р |
то небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би |
ја, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи ст |
фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, |
тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил |
— Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се о |
што видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> < |
а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} |
да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине |
о кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подн |
је био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапре |
о недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{ |
и другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђа |
помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, |
мо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је бр |
ни шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слу |
у скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у |
бане ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији о |
То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосе |
рашимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали све |
ену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село |
а осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом |
та се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе ост |
ирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора удар |
estone unit="subSection" /> <p>Мирко се моро сада наново са својима опраштати.{S} Његови о том |
p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на поштена човека, да му је чини у његово |
еш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, него |
ело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо |
е дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад |
млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.< |
во школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се |
одно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал |
ек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са |
е доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да побије |
се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем т |
али, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаће, |
то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, ка |
с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плат |
ама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота се |
ме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног |
{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га |
.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, ка |
{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} |
овиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и |
Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> |
опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш |
правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да рад |
есној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да ј |
е радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијин |
ича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет |
ин везен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мир |
ветлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар пог |
Све се већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да зал |
к мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{ |
тиво своје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија п |
окај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним басамацима силазили, да доле владику дочекају |
трпези.{S} Никад се немој мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се |
је понуда на трпези.{S} Никад се немој мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји. |
{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, па и |
м човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људ |
а дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником ште |
намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у |
ву добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да |
штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао |
ојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, подст |
еже, он све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Миркове отворене речи, они тајом радише, и Ми |
је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку |
ише, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари ка |
вара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути т |
ним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милости спрам мене, који досад ни |
ело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови српск |
аље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи превуче се нешто лагано шуште |
је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p> <p>Сваки се посо у његово |
пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.< |
говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milest |
е сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа ч |
о тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док ма |
да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, д |
ебе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа б |
умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је |
краћено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. |
љ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p> |
ју, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и о |
ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благосл |
еби моро нападати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <qu |
а, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је |
бу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар прежив |
кан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су |
инко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи |
шан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, ка |
и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p |
ло то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А б |
дило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица |
ти, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук |
сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} |
ожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно на |
у, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. — |
д пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад |
оје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, |
д звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето неда |
директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоћ |
су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустит |
што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну сво |
њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по |
кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота |
азијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја |
ри кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво |
<p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спасо с |
рца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила |
љештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бу |
се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука ј |
вори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, |
ости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господа |
жали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док |
црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном |
аљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма ст |
дан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум |
Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на |
ајпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крил |
лили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаш |
а шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здр |
истина, што му сестра наказива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p |
гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb |
у — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како |
гословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео ј |
тано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накре |
е несмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на пр |
, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, бо |
мир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скоч |
че, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, |
ица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њ |
ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени |
се вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рун |
о дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него шт |
баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете пра |
то га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, |
поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржат |
аку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n= |
луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе доб |
н молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је |
ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здрављ |
је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно т |
пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p |
зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто ч |
з њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>Посл |
вити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{ |
није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> < |
/p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу |
е куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе |
ир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</ |
незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молит |
ијота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост ка |
} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су |
њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији исприч |
је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је |
миру — како мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.< |
оља његова.{S} Скакавац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је ст |
а и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек он |
друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук |
ошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно п |
ало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непопра |
ли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! |
оје праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сеј |
аволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао ј |
ћ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.</p> |
о да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике до |
и она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, ни |
вуда по своме <pb n="25" /> доми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није |
су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе н |
није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толик |
е већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, |
не, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} М |
оцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима |
е Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Доб |
ли.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало препове |
д је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом мо |
шта сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мог |
кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас |
те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце |
и кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по |
песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мат |
<p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што |
ги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, |
на, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дак |
ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке |
еко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме |
његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, само га је срц |
н сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њ |
ви дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а друго |
ца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" |
ли, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдац |
нити, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати је |
опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му с |
ори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата п |
је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат |
ало.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви ок |
грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави |
држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад |
је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од |
рене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа С |
ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, |
наку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незн |
патње његова најмилији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко |
ен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно |
господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци |
о кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си |
, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери |
љи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> < |
наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни м |
.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко де |
аву, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје о |
ио, па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити |
шала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је јо |
ће један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, |
ешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицо |
ел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива |
Није канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светски, |
т јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да ви |
ала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p |
Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра |
ја то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајин |
па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалос |
а неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није |
д моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежури |
и неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу дана |
зити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — |
му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и по |
играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и с |
диш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад св |
<p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно световат |
у да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и ка |
о њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна с |
ило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се |
ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мор |
p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђако |
је, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, |
селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> < |
дин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква писмена са собом, |
е — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и |
вршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом ст |
латно удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ћ |
дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, у |
богословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца п |
не ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собо |
ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде. |
ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> </text> </TEI> |
itlepage"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> < |
неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него у |
ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је |
е пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који вол |
нога осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није |
те болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Г |
S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек |
у и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба |
очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стисне |
, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је ик |
огребу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија го |
и вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд |
во онолико сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му ј |
лода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба |
то га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки санд |
е светим песмама опево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milestone unit="subSect |
е није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио |
у, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту г |
ко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се |
исо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца |
, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива у |
ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; је |
е мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јад |
ни, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава |
оведање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, што он најволије |
тишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранил |
извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је нав |
ма нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне дру |
ича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добре |
, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима |
какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што |
у је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није |
гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, |
алуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служ |
ну тако милостиво преко очију, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све |
ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отера |
што је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? |
о тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој су се ти |
л му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја д |
поведе и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свешт |
ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мис |
некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на |
твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимир |
ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва с |
изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па |
напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на у |
једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко оз |
ад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је |
бе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок ост |
за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону нап |
аћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до |
да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Ст |
Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је |
неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут р |
штеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме ка |
по његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толи |
еј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закре |
ба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал к |
а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, н |
тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је о |
а Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је |
нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су В |
л питома равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је н |
="18" /> пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну |
— на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, д |
.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов |
све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Стра |
{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је гл |
није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а ви |
д седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Зд |
раведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете |
д год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудр |
сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код њ |
ило, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} До |
рашимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби |
паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па |
и закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу стареши |
а боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и |
огла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S |
на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у к |
дало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Св |
прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> што дете научи да |
сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љу |
радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије с |
ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за јед |
живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није о |
ок си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, д |
S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога т |
ће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало |
учи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек — и к |
шко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, |
Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, и |
p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те |
благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — н |
раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, |
ук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле |
н, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му |
те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкину |
оје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кн |
певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи нерони суза, нерони суза неквари лица.{S} |
рана плача свиснути, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи нерони суза, н |
мо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашин |
акривале — том отрову Страшимиру — како мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио |
и — <pb n="130" /> опрости нас оче овог мучитеља оде, показујући на свог друга, ти то можеш доб |
заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче |
и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга |
а био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сл |
трашимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> |
а за мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — |
<p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола |
вац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирко никад с |
чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није |
то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се н |
> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак |
је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог |
{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је де |
светог Николе, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напиш |
како се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, |
е, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слу |
p> <p>— Хајд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква |
p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. < |
Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом |
каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашч |
и још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, |
урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} |
а знаменитошћу свога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Мат |
по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом свету, скупило баш пред пароховом ку |
шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, |
адост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научи |
Овде онде седи по један немоћан старац, на неколко столова понаслањали се средовечни људи а тек |
двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балаво |
аправи блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп |
уше и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски шегрти позаборављали су св |
да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга |
што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четн |
е памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу |
о бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} |
бри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвож |
о није тео ал напослетку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су |
унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар га |
бар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ свој |
ај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богосл |
донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да |
, што ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста |
е, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика |
мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудра квочка гово |
љини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је с |
кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одг |
на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти т |
к.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчић |
е? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зе |
еђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете |
а него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његов |
еде кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и |
о уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико |
Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и |
лаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно |
д те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја теб |
ништа лепше него <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ |
читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозо |
шо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било |
Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школ |
а дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стр |
ори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пр |
питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој мргодити.{S} Мргодење здра |
/p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве |
негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отв |
науке христове разлива благодат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{ |
Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаес |
пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, |
д њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено да |
ао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин |
х је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оно |
нека одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере се узв |
је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и во |
та, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као с |
товске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком |
но што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у ваше |
ам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, сам |
>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и бић |
казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно п |
још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, |
о, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је о |
астави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта |
место да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан не |
из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу |
помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из шко |
на другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удави |
ећ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са |
тово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко |
ило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је к |
понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је |
на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> < |
је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лу |
за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље |
у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини мест |
а рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалов |
, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Солом |
и, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има |
ог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски па |
вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Мил |
ад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично |
у ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} |
S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа д |
брни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> < |
ће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живо |
р гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну се |
еце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може |
пила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, сви листом |
а сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја р |
рајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окре |
рку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пер |
ива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад поглед |
жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари у |
вори добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко |
уд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на в |
литве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да |
је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давн |
сподару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако ра |
воја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чист |
он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми н |
јом одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом |
пају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па |
о више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, ује |
„бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници |
>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у њ |
воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако |
ани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а дв |
та, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову при |
шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја са |
к, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји |
засједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје миш |
чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као как |
е има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div type="chapt |
изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Око ч |
{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, свој |
моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непониш |
изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, |
се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, |
д Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> |
обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синов |
" /> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај цвета |
ама српским утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да |
оје год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у ку |
er" xml:id="SRP18691_C1"> <head>Како је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атар |
er" xml:id="SRP18691_C2"> <head>Како је на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт часа |
цркви. </p> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову паро |
ој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати |
су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту с |
ил је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри с |
и мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке |
навела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешк |
деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p> |
>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} П |
вању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, сво посуђе к |
ицу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div type="chapter" x |
да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господи |
ала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p |
неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, |
ње, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој с |
је кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого |
у га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још |
ица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог |
е недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет |
трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали шт |
да неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја |
ша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве |
о одлазиле, дванајст сукања су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два |
ј црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се з |
одо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад с |
допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио |
његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђ |
лугу ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет не |
да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је не |
е сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стар |
прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица њ |
ардона, смилујте се милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме ј |
сти његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био ј |
грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само |
>Гњевни Добреновчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све |
ко ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад дома |
ани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти |
воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је вољ |
на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одго |
више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</ |
ика до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да |
а грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{ |
S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверск |
је воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевк |
заслужује.</p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} |
умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи н |
{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, |
ц дана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит све |
Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење они |
ије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи |
ста само препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молит |
тав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом |
оваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> < |
ако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче |
ећ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакрив |
рлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накараде, |
киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер див |
вонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спрема |
у казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свр |
тенила ово псето непослушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет |
ича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у ш |
заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</ |
тога помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет по |
ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо |
г ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не за |
ође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав чо |
ори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка ок |
а се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запит |
p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb |
е ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу |
ва низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке |
е ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо. |
але склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арам |
Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, ш |
говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</ |
и ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко ј |
шу имати — пусти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, те |
ваки своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола |
све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Миркове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неи |
о ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови |
им у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од п |
покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек |
знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како |
в оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас оч |
у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пруж |
га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир дож |
ћ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом а |
еш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артиј |
то има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p |
и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, |
ана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није покл |
тало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то стр |
о, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p |
си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се |
све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино |
адости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала |
пљени молитвом божијом служитељи његови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако св |
о би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те зап |
оћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како др |
учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој: |
м Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газ |
"> <pb n="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после овог„ |
седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </di |
ио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресу |
оже боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде р |
е човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло ти |
> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чин |
ана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у М |
бар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артиј |
, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напо |
са свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Ми |
је и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним на |
кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у трбу стати само а |
тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то ово |
твором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остав |
гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу |
трпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — неве |
е и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нис |
изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су ј |
за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце избр |
ућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан |
ого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба |
— Па <pb n="91" /> што товарите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се то |
ту.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парничару: неморају његови зато л |
у пола цене продају“; комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, колко иште |
едни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе |
ел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, р |
трашимир тако радио, неби моро нападати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо. |
д је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и |
едити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то запи |
ку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он |
а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био и |
утра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега |
ле овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да |
а за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал н |
њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</ |
останите.“</p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне |
о у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћ |
ћи, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим |
е сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за |
и нас оче овог мучитеља оде, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, |
зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга |
.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добре |
Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити. |
бе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, која само здравље и <p |
рила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма |
ј каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни р |
амо што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш оп |
о овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашк |
<p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и |
је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једн |
нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, |
здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанска времена, |
т посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друк |
да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страшимирову псовку, одазва се жена.</p> <p>— |
м.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадош |
} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу |
рјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају |
ећ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио |
и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су |
те; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављ |
рости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди |
од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробуди |
о, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. |
кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сес |
!-- u tekstu stoji 232 --> га неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавни |
инути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Т |
ово по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш. |
м и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновач |
је чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве |
су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје М |
о да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је дале |
друј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полак |
.</l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, п |
једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Доб |
ди бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће см |
лел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Ми |
змрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олов |
а најмилији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, |
ац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> ко |
народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред сми |
све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна г |
и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од |
Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном путу. </ |
/p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, прими Мирко св |
гласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим д |
земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави |
<pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страш |
дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће |
ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мо |
ста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто о |
се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли |
никад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет н |
е погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држ |
рата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадв |
враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену |
едоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега и |
није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињ |
p>— Не синко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гр |
сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки |
дан тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мис |
его благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем |
д њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и с |
анте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86" / |
о у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остав |
<p>Ништа овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та пр |
абадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе но |
мљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио б |
вој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје спремљено |
, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а |
д наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после првог ко |
вршавали.{S} Његове волове није требало на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хај |
е увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштан |
аје учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нис |
опа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и за |
више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ски |
итим родитељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} |
и, а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пу |
е био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од немила до недрага преб |
сто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, од створења света до данас променул |
ти, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију зем |
рамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има |
<p> ћилим. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзв |
емој мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по ли |
ио солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушка |
тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала |
р.{S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много |
зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивиј |
ирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ |
свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично чело ногу, |
Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> |
као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} |
ворења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чиј |
коли говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотл |
ушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет ути |
ога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи |
јо.</p> <pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова |
ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је |
<p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је |
ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луд |
у адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; |
Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се |
ама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се нес |
а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до |
олико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је то само |
Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце запл |
емте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот |
анге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским |
е, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? |
и, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако |
можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле н |
гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, |
рашимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је |
— еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> |
ро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати |
подин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци маш |
ан други с друге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, па силом да јој покажу |
гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стрижу — режу ш |
у ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Б |
и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке у |
нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, |
новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима |
чке желећи себи, така сина, надевале су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добр |
ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук |
ом, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, са |
очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} |
идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а |
тиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, |
ави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив |
или нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон н |
дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Д |
уту.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на |
десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближи |
ћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш к |
у па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу ради |
<hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича не |
unit="subSection" /> <pb n="120" /> <p>На првом раскршћу стајао је читав спровод.{S} Свештеник |
еправда додијала.</p> <pb n="122" /> <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су с |
— чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алвије попине, попео се голем шатор.{ |
осталим — вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму |
аљени купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> |
уша, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Бо |
и осветљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да |
, да је велики бележник варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоћ |
S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Бо |
сте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ |
срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за г |
нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да в |
е колу приближава, коловођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца,</l |
ији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад |
<l>Виловито, плаовито,</l> <l>Накићено, навезено,</l> <l>Оплетено, зачињено,</l> <l>Хопа хоп ал |
што сам ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Гру |
носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="cha |
а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, |
.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело дице звери пит |
евина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му дец |
Никад га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца |
{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и просл |
вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима |
е по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се |
вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако |
арву, него прима само готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неп |
је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
чисто место.{S} Паметним Добреновчанима навек је било милије помагати него убијати, подизати не |
волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се д |
чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, н |
је на добром гласу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал |
кошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за трич |
ећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо м |
умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је ра |
напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p |
то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S |
а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док |
е наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, |
е други због њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и ње |
ио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек |
и да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре |
ошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протер |
тка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено |
— и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити не |
гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом |
ати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца |
је чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бит |
ајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти оп |
ко што навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио ка |
е и доброту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити |
шло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да |
поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, оси |
а, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко теб |
још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала син |
ису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој св |
су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама д |
арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — |
Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; нег |
учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало |
ези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи т |
је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кућ |
ји недодирнута.{S} На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме |
ад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом |
у вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као бог |
ло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прст |
жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{ |
не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи |
>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ства |
а имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, к |
соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје пр |
бије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је о |
S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви |
кали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знат |
сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде. |
воје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје |
, тек је бденије највеличанственије.{S} Над светим распетијем, једва се отима слаба жишка да се |
би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па |
ва бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе робов |
од цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце и |
наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви ње |
о.{S} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, |
пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="18" /> |
а као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надам |
м Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, |
је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио да н |
осподин опет он недобија никакве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А шт |
жији нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем би |
, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на п |
има ништа друго није, него весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрет |
ојом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј |
куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у м |
попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал |
, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га |
чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мисли |
реди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} |
ре Добреновачке желећи себи, така сина, надевале су на крштењу деци својој учитељево име Мирко. |
в ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, ј |
ома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим све |
да нађе брата, које што се преварила у нади, које због понижења почасна писара варошка, бризне |
кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин |
омчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд с |
и, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар њег |
а на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, |
у је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И на |
тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном вошт |
згуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је |
ива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери |
аћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, које због пон |
нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па |
вађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре |
а пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по ку |
ила домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу и |
ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, |
ешењачко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, |
еко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта |
гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго |
отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и |
ја стоји недодирнута.{S} На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца |
удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд. |
е најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „Тако му |
и, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити в |
иркову, његову парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци оти |
су могли згодније то место <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“. |
упану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што није |
и, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла |
ве њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га сти |
ије ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и виш |
човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасн |
и да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да |
ови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси |
по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки |
питати морала, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p |
јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо |
ога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни свој |
пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone unit="subSecti |
е далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — з |
аже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал о |
што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојк |
он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је |
и неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори н |
су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и п |
а им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вара |
S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије.{S} Над светим распетијем, једва се |
изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, н |
готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви часи д |
о толико пута ти ратари покваре, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добр |
дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде |
бренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>К |
д чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче ка |
ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — ста |
head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да |
се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га р |
ре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове божије, име створит |
о му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој су се тишини свршавали.{S} Његове волове није |
дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком народу донаша, у данашње доба |
<p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве |
има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то |
ложе.{S} И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, |
ог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци ко |
у управо цару, да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је |
стра наказива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, |
сму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се |
дај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — </p> < |
. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко |
кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се преб |
а Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред постаде нека поношљива ћуталица — тако је бар |
писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити друг |
у зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој |
ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш |
, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} М |
ров змијин, невеште очи и поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад се у на |
е радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле нов |
ци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, с |
аш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се није |
адржати. — Невисност је невинашце моје, најлепше и најпостојаније руво, што сам ти обући <pb n= |
о око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта в |
да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети може, то је смер |
обра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују по |
рном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за в |
жи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и с |
а преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ћ |
ти крај.{S} Врагови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да може од п |
му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{ |
ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо што јој ј |
у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућијо потрбуш |
Невисност је невинашце моје, најлепше и најпостојаније руво, што сам ти обући <pb n="117" /> мо |
уди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а не з |
е прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида |
ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац пр |
p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре |
је, тим <pb n="94" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Бо |
о готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди п |
нала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала |
ава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле |
е смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у њего |
есец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стан |
ћи чича Добреновој морале се чим устане најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре све |
да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после |
ајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лака |
пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p |
ва мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb n="23" |
</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде |
>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати т |
то сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу |
— срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни |
ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним по |
а сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико неви |
а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо м |
пропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел ваша |
пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n="12" /> |
весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој мргодит |
који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа |
тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој школи, кад је уч |
у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој су се тишини свршавали. |
проклињу толики парови, као дане њиове најцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А зашто?</p> <p> |
с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно |
вим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb n="80" /> |
и ливрејисан послужитељ, нека уштапљена наказа.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукл |
азало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, што он најволије знати да г |
усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил |
бе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, |
рача до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За |
роба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срце.{S} Смилуј се бедни |
коло,</l> <l>Виловито, плаовито,</l> <l>Накићено, навезено,</l> <l>Оплетено, зачињено,</l> <l>Х |
доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми |
ење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето та |
но гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје избечи а зуб |
да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није до |
Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Му |
а, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни г |
, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, т |
ре, руке измршавиле па помодриле — коса накострешила се - авет - ни помисли од човека.{S} Тек к |
ла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На |
ишта зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се |
т рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођ |
, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци парохова |
та.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се бр |
јо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужуј |
нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви зна |
арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се довати |
од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал |
авна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачун |
вршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, по |
е и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p> |
д нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере |
о да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се ка |
не, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији а |
ко су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје |
ича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали смо тол |
еће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type="chap |
ити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што |
Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — как |
ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још |
царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> |
ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи с |
лте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан |
ти.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро |
Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би свет з |
ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо твоја сестрица</p> <p> Др |
ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се |
ростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да |
икад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опрос |
кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте |
ио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко |
тови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је |
ир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти до |
не: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
тнији онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим как |
авежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину б |
кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас ст |
а попа будне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад |
гу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Бо |
ом да потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, |
ји, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко |
на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина |
> <p>Пандури се прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред ко |
иру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари |
аво је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, д |
рло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деверов |
му расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све |
земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд н |
сар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и ка |
, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар ј |
слио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>О |
ле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак св |
прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите |
лу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирк |
учад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновач |
долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и |
чић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону светог Николе, како избавља утопљенике, |
е плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена нег |
реповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као |
де нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p |
о да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који |
ора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то |
учак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још р |
је марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фал |
естоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} |
музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили |
онашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него |
што у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га игр |
, колом крени.</l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде |
само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извуче |
ер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта с |
о нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, |
>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје п |
t="subSection" /> <p>Мирко се моро сада наново са својима опраштати.{S} Његови о том још ни сни |
Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави |
с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније |
манили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божи |
и мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му гов |
та си стала, отпала,</l> <l>Хајде коло, наоколо,</l> <l>Виловито, плаовито,</l> <l>Накићено, на |
ећан човек.{S} Путнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи пр |
си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда |
p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, |
неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{ |
ска <pb n="11" /> уплашена од изненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} По |
је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на поштена човека, да му је чини у његовој кућ |
ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно |
ите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко вас је осуди |
е преко читава писма црвеном оловком 10 написано било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писал |
тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја ћу казати господине |
руго једно писамце.{S} Споља ништа није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срд |
p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.</p> <p>У Новом С |
.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За мес |
ана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад ј |
д пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p> |
ам је учитељ својом руком, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напр |
раг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} |
горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу гал |
мим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би |
кући спрема, толико су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата прочастити.</p> < |
бало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађ |
о ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здр |
стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добреновачки би |
мировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу у |
тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути је |
напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с колачом ис |
никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш |
а мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвиј |
а бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све |
ротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у б |
ико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, |
гов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирков |
они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш |
Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ |
, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак остав |
ештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, |
а мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал н |
о, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш чове |
е обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то |
>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, |
гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити |
ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћу |
и су се варошани љутили, што је општина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеник |
н је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала |
се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко |
, свршио богословију.</p> <p>Његови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником пос |
Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном |
Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне реч |
су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а |
о ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело наради — одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је п |
свети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти н |
да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на |
вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итн |
о је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод о |
би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал ов |
отовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји руку тече имање, стегне |
је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар чове |
ати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње Страшими |
о може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учите |
ћи на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња чисти кућу, |
и мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга код как |
и, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправ |
ен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће |
о живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писм |
о ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо |
еник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав |
а из народна живота. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.</p> <p>У Новом Саду </p> <p |
> <pb n="122" /> <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију стр |
Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће проглед |
од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш |
неће, да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће нар |
е се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milestone unit="subSectio |
није гријота убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква |
Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми ка |
>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТА П |
рстан друг младог српства, које у слави народној своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал |
друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове |
о чедо слоге, највише благослова сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престал |
ад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> <quo |
нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кравуша моја |
агиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би в |
дне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да с |
и, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на веш |
то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, |
b n="131" /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути |
— онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна ко |
има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— |
нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то и |
, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је |
е добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колик |
И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио |
, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „и |
атка, медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина бр |
кина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њ |
ас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја ни |
оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију |
свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ н |
сци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигл |
додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас оче овог мучитеља оде, показујући на свог друга, ти |
о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са својом пословицом: благ |
а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука ара |
да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S |
мо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет угађајте само Богу |
мо, ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље |
страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са све |
и је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте дос |
наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више |
спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја м |
сподине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли |
у никаква писмена са собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда причекајте |
рити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, |
злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватр |
аљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, |
чије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — т |
er" xml:id="SRP18691_C17"> <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истр |
— Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. <pb n="74" /> — Треће.{S} Мор |
и.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти |
аца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„ |
о кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, ка |
као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, док га први вет |
и, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са зе |
<p>Суд призна Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој |
p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Да |
аш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљ |
ти, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треб |
.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје д |
миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по зе |
е, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у к |
ак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пођ |
он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати |
ља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} Н |
ут у спавању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку |
свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- |
, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, ни |
да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у |
је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош зн |
обреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући ни |
же боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да |
ју свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов ку |
га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек |
из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису |
ир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену |
у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, ко |
д пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, |
за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни тра |
те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни |
је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, ка |
ом животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав му |
воје у владању, пажењу, приљежавању и у наукама, превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да обр |
као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива благодат божија на све верујуће. |
ницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема та |
аве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно |
, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} |
е глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсад |
помаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера своје овце близ |
ир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвока |
ужити божију литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било.{S} |
и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим кол |
ако неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и боја |
рове божије, име створитељево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацел |
да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта ниј |
ву утврђује, тим <pb n="94" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело на |
ала.</p> <pb n="62" /> <p>Другог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати.</p> < |
.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад |
год се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је |
тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— |
р, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душ |
ји неслуша свога старијега.{S} Вук није научио никог слушати, а солдату свако заповеда Није про |
ође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец д |
и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном к |
а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете |
з Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добр |
имио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу |
о иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећ |
о, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад о |
ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме |
— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и |
суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба с |
од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, н |
е. —</l> <l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> </div> <div type="chapter" |
Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се с |
које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње |
ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, |
ом друштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми с |
љи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутко |
шој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се |
е изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га |
чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да т |
попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то немо |
и у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће к |
о од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— |
, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни с |
ебијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништа одго |
д се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што т |
шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па ч |
одбадати: </p> <quote> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, к |
мо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" /> и |
ом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком провалијом спава, па га проб |
иште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви свато |
т комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господин |
, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке |
г ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бит |
е милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, ка |
свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо |
вама састанем, него жалост при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, нег |
да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божи |
ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Узд |
дите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, |
г.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удови |
Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама па до о |
рашимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича Добренов ч |
који су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којо |
ароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да с |
мати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке своје кр |
у међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> |
дки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако л |
ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи з |
{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом |
чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и |
е.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко |
домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце наг |
рко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја бр |
, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова же |
скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу тв |
стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију а |
паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста |
<p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреш |
>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — |
д ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани друг |
која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш М |
несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба |
, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко |
азимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа ка |
ег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти |
да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадго |
ац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жен |
само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су све |
n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја |
о Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако |
и, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња |
д га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је |
тима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, није |
дите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављ |
кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, |
ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ј |
акогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутр |
пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису п |
нон.</p> <p>— Није канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај по |
е, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им з |
рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим |
канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светски, кога с |
ају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као |
погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њ |
а удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, |
ље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Вес |
ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај о |
шлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се Мир |
ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, што би најве |
ича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу |
оје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој |
сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљд |
одника.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ |
ад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитв |
ћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p> |
во, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су др |
жује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не см |
воје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје |
ије раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио |
/p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора.“</p> </div> <div type |
к нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, |
куда, далеко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чис |
он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; |
д наредбе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Д |
тац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, |
а његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наш |
т, само пред светим дверима, тиња тио у небеској светлости, слабачко кандило и осветљава икону |
лакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а |
ше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди се брајко п |
це небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нам |
ј призивати свето и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан старац, на |
ћ неможеш ничим умилостивити, ал судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти о |
, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, само га |
неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал заб |
њеним, пако са свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што д |
будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај господин, него имати толико асне о |
>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, као што ј |
/p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на поштена човека, да му је чини у њ |
ар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови св |
рене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} |
е у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново |
на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није |
аторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук |
се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себ |
ишљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како |
у злу непоништити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње ње |
} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S} Има |
и сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат би |
одину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима |
ода себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S |
а сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу ум |
о, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пу |
да је само то остављо на страну, сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и ти си |
ворила, ниједног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као |
ону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил но |
ђено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли не |
му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље |
адиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуц |
ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута |
икад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке |
о морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те |
, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри |
га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; |
ичу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа не |
да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су пор |
им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p |
, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, к |
ској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што |
ена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманил |
ан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо |
да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није т |
који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћ |
ега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После б |
— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти |
допусте, да свашта допуштено употреби, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и су |
рква је, свака општина христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија |
роту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div type=" |
та младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил ко |
ина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је |
онај, који постаје господин, неби воло небити тај господин, него имати толико асне од свога им |
д створења света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, |
ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пуста |
је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио |
е дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са свим светом ње |
евојачке. — Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девоја |
цте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће |
да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти с |
дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладн |
ича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, м |
моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, |
један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим ла |
заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја |
на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам |
је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро |
тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели те |
90" /> кад се разболеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небри |
бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил |
е Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, |
зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоно |
који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има нај |
Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палат |
ећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови б |
устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге |
ења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија ј |
био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правд |
по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато |
као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже т |
време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били гре |
ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити м |
својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прим |
тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш з |
стел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро |
то слепче, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па носи с |
то се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, н |
јом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми н |
ље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете |
на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал |
, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звон |
будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико н |
бри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP186 |
Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере |
чко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та в |
љска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења мати, никад неодр |
вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дик |
а ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред |
рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени ка |
еби, зашто сами нисте новце избројали — неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара |
<pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на |
исмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара ко |
а бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки почињали су че |
} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанска, ма неб |
ешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то не |
="79" /> исто и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она д |
из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој |
амо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач под |
играли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и ве |
т било, ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, сво посуђе кућанско и сав намешта |
војки најмилије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути, они јој п |
дгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се |
нас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место |
виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најлакше се овим заварати д |
.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, раз |
ији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пута науми |
најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико зн |
а.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би о |
оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи ник |
. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени |
} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерност дет |
>Свештеника Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укорава ради пристрасна суђења.< |
дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напре |
и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао |
лико исто себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најлепше и најпостојаније руво, што сам |
ај крвник у највећем задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, |
у гледати, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добреновчани нису разумели, шта „тај господин“ к |
ко оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! к |
сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се |
благом створењу доликовало, него кад се невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето на седал |
е имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, л |
, па послала депутацију управо цару, да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десет д |
е обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра момчади |
смилујте се милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан св |
чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
ти, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најлепше и најпостојаније |
и, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад питала, кад |
неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невест |
е слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који |
и мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, |
авек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другч |
, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек |
.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будн |
да по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господине, овуда од беснила, не |
јако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена |
ри брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро |
ино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по |
ацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p |
подин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би јо |
може бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци |
Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још ко |
оје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после то |
звонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби ми |
ц за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки |
нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашт |
но једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу с |
оће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек |
а је волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти пуно писат |
брен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јагње и |
живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прош |
о се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим |
и.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је |
честити људи вредити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером |
добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост |
тком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држ |
огод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говор |
на бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
терају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, з |
е црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ не |
и, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ г |
је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну |
т наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта — стад |
аш је истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на дру |
ича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда |
побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, п |
ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољ |
.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде преск |
већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сас |
причале теби сва страшила Страшимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј |
млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек м |
нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то доб |
, па зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога |
е воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситно |
зацело да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у кој |
милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју нес |
е из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други |
мого Страшимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича До |
ба два случаја владика недобија новаца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — |
па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се сву |
ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, д |
ега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, м |
а и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру |
зда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам |
тим српским сватовима ништа друго није, него весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу |
p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла. |
а, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те |
> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад ј |
апита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то не |
де у школу само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје госп |
бе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити неможе се гото |
нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у вод |
места, још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код |
а псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташл |
та ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, |
дин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновча |
нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, |
чица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерн |
тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у |
о да никад нису приметили да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и |
згодније то место <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад с |
и оно, што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде има |
главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш |
ва звер његовом младом господару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша |
оже лопов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је нов |
кад почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бо |
и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчи |
ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, н |
дост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се |
бира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако |
осподин, неби воло небити тај господин, него имати толико асне од свога имања колко има као гос |
ње од поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, |
ебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка о |
/p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.< |
ад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То т |
за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако |
ше није том благом створењу доликовало, него кад се невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се п |
је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико сестрино преповедање, казало му је да |
писма црвеном оловком 10 написано било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> < |
непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оц |
а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се ти |
="SRP18691_C15"> <head>Боље добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочу |
ати се и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита. |
неплаћа орача, нерани радина ни марву, него прима само готово.{S} Прћија навек вели, твоје јед |
пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, ко |
су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред |
ештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неиско |
ктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов са |
е макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њ |
ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти ш |
а преповедају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега ле |
/p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте |
дија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светски, кога сам зато бр |
кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју |
гиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне ш |
ити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено о |
оље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву р |
које желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном стању.{S} Но није задовољан тај није |
мо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.< |
р видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметниј |
ити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу |
лем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући тре |
а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну |
етрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је |
<p>Груди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог |
ој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, |
атити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава |
ва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n=" |
господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква писмена са со |
за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, |
кон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мирисом бл |
д то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb |
новчанима навек је било милије помагати него убијати, подизати него строваљивати.</p> <p>Добрен |
о таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љ |
милије помагати него убијати, подизати него строваљивати.</p> <p>Добреновчани нису имали обича |
.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди |
и, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили |
своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им |
је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварил |
па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, што на |
шу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна м |
њен брат.{S} Нико се нероди господином него постаје, па имал тај памети који се стиди, што се |
другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија никад не суди, |
је опет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео веш |
аса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити |
а толико господе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај господин мор |
ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на гр |
ча Добреновој нико више осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадит |
како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преп |
леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обо |
сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверуј |
сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а о |
м Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бри |
научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоск |
га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Гла |
огод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да уч |
ога најбољег пријатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чоба |
, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад |
ама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале не |
е, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше |
ење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно с |
нигди места нема, право имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу по |
<p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мен |
к конзисторија свој закључак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а другчи |
моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, т |
и себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшими |
ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само |
је и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n="109" /> владику, који данас јесте |
вио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отворд |
упче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по виногр |
дера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које |
правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало пом |
но.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником ду |
вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се св |
о сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару |
је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово св |
јо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да не |
вију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, |
а ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил |
ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу |
своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико го |
је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богос |
да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати |
сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису никад за њ |
намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на мир |
ић при себи, та он толико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра одн |
у у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, него се задовољава са клечањем и сузам |
и срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над оним, који то није, само ак |
дње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћији само нађеш навек слово иже, и |
ом чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу |
мо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у |
ила, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, која |
ије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пр |
дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра |
ко би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра |
а му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђ |
ђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлат |
арост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слу |
страну, сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо |
на болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава |
чеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Драгиња бризну сада још |
ало хоп,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек,</l> <l>Поведи — поведи —</l> </quote> |
есе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље |
ше је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам како |
е резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина д |
дно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У со |
о заповеди божије — то заповести царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти |
и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му |
о плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што ка |
аву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само |
ојом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, |
није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ о |
и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па |
а.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је по |
е ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непева н |
ек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде чер |
зговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи |
а</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог |
мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу пис |
ека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опе |
је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити уч |
своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, |
те теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, |
зна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздрави |
је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме за |
а су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соб |
и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари се |
Народ се узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће |
и бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уједаред, после таковог ликовања бива, у |
и и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може гово |
кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богос |
страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети |
и.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пре |
отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> |
три стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти |
директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то |
>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанг |
ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражи |
а ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— |
м погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти с |
бораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му |
ас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправ |
би видио како га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио |
жи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бо |
л опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи т |
и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да |
ође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по с |
трашимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, |
исам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад к |
љивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Зави |
у, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се |
> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека |
рила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мил |
у малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оц |
Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако |
другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S |
Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било тешко, чи |
/p> <p>— Е онда причекајте, док владика неизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добр |
="132" /><!-- u tekstu stoji 232 --> га неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и остави |
{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад |
им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, |
патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накал |
одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дот |
ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи иск |
окој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео |
док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, |
творене речи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из мног |
ог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно ј |
т и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шу |
пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p |
ди обично пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађ |
кво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, |
ој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да |
да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чисто |
ужење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и ни |
носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћиј |
, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p> |
ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца |
о несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни мари |
стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити с |
ан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука |
ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и з |
богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати |
трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни |
уд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисм |
од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то н |
ко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја |
сет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију |
кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити |
, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе би |
твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> < |
ње здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зор |
годимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет угађајте само |
ваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; |
година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад |
и грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом вара |
ремучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио |
, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb |
оје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелиј |
b n="100" /> <p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место |
немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац |
да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рув |
већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће |
а, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у ш |
је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу |
Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост |
каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог |
лаги неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Доб |
} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко г |
упане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако |
2" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две |
жујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад зе |
он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ј |
епа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, в |
дити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће |
он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најп |
итеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никак |
} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} С |
онзисторији показало, ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи, ја недам ни преб |
ким кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ни |
има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал го |
отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те |
господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добре |
д, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго с |
устали, одговори ливрејисан послужитељ, нека уштапљена наказа.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Јо |
е који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути |
е још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га в |
агиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" / |
е тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> < |
еш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и |
есе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша бес |
праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од так |
ива разговорна момка, наједаред постаде нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима вар |
за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — са |
е као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да р |
он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра д |
</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драг |
вој нико више осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра |
ајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си в |
комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам ко |
а, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећ |
бај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик |
види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после то |
радује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту ј |
ођен, реће један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест ко |
р учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере к |
ку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова |
, мучи неплачи нерони суза, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није |
тац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда ј |
нез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен |
анио је једаред, покојног Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у д |
о суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од ваја |
оракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стра овла |
играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо тала |
— стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке |
се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страшимир |
оре, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко ушију, |
је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолаз |
па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општ |
је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмањ |
S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дош |
ером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру п |
оброј домаћици његовој, сиротој удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</ |
дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједар |
трана ударају у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од шестара водена, који је |
е онде седи по један немоћан старац, на неколко столова понаслањали се средовечни људи а тек ди |
еби за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка скупила, да се договара, к |
Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани |
авља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња |
пет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио да непад |
савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за |
имрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио |
за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слоб |
и! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p> |
Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке н |
је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу |
службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће |
шке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућн |
д га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свако |
вори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> < |
<p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је ниј |
Море нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, проде |
и, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге |
Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само |
ј око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} См |
о ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате |
дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи ра |
гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти |
вали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у |
сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си |
мурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S |
тва, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле пр |
иста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма р |
<p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да |
оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној т |
а кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни |
за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је в |
м је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и ч |
паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају своју децу у школу, |
Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, |
Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци поје |
овати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три |
се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер није ни слутио на |
оре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар жалост д |
о посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Не |
и.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу |
<pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од се |
/> пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагињ |
реме, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац к |
ња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пр |
угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господ |
те онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јес |
ти.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S |
ног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{ |
срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бе |
устили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вере |
рала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту н |
и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, смилујте се милостиви господине на моју н |
та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку свом, скин |
е дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни теб |
нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан |
тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све п |
неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил сл |
сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш |
ема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се т |
жије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлач |
а у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо |
ћу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку н |
ољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, нап |
оји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће |
па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка изв |
громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} |
, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква писмена са собом, они су ради насамо с’ |
решниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да |
им свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове д |
арохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.< |
олела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Кол |
омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају доб |
на ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас |
д собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије с |
емој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако |
ју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио |
ко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је |
сад под старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немо |
стављо на страну, сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па |
а господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож од |
ући осим ти кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгл |
има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, д |
ће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, |
нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати п |
што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће т |
ранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је прост |
о људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, била ј |
елији каква божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света |
— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу он |
аре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n |
од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена т |
т куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је оп |
<p>О жалости тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, |
а онај честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од ве |
ке овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту не |
што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ва |
ко брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај |
, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>С |
.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него |
> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, |
лостиви господине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} |
т дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто си досад |
оји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би т |
а ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пу |
није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше р |
>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гње |
аш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S |
и тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал |
О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" |
сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако асне им |
ори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету. |
ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је дотл |
аво зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, |
его што се дотле уживало.{S} Привредити неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропад |
пову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, |
ко да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда |
е на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам |
но и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно ба |
ва помисли на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чу |
се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, кој |
мо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је њего |
му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, моли те суд, да |
тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш н |
ес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по тво |
е већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим умилостивити, ал судију небесног можеш — |
а бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти |
ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота о |
</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> |
е тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p |
другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим жив |
матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо |
брен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, |
себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бебиној матери, да јој је куца одгриз |
едрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добре |
бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је т |
исано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу ти писати. |
се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, не |
</p> <p>Писара ражале сузе девојачке. — Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам |
вила му се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десета |
— Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале дево |
бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себ |
зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам |
че, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлиц |
јслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу |
смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти |
зно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ зна |
поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Б |
ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће ма |
ије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице не |
а је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје душе, умир |
само један бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по |
ављено стадо:{S} Немојте плакати браћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривц |
на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хо |
шеним гласом потеши остављено стадо:{S} Немојте плакати браћо, немојте радити што нисте ради, в |
</p> <p>Мирко и опет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће |
е.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби |
онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој |
тово престало.</p> <p>О свадби тек онај немора главницу своје течевине окрњити, који иљадама го |
говори на то овом разљућеном парничару: неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне |
недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, који по миту ил при |
д чокот, сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, |
благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, |
него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово ов |
ди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га но |
, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног ј |
ца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан старац, на неколко столова понаслањали се средо |
ласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгур |
език, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је говорио д |
д зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крај |
ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти каж |
у, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени к |
док осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци од |
Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на д |
некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Мирк |
морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше |
ена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се уми |
нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути мор |
сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је од |
та имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и |
опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, ра |
l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо начинити м |
вршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим моји сведочанства и сме |
ти:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро про |
ереца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости св |
а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и |
шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов д |
ред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, |
иди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учите |
од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашо |
су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више.</p> <p> |
о год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, |
о посисало.{S} Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у шк |
нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пратња |
аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то шт |
луке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости њ |
баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведн |
икакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам |
ислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан |
вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неот |
вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при р |
ани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака с |
је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук |
лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати свето и великолеп |
ве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане оним |
{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога да |
ко се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па навали јо |
ком провалијом спава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је гот |
о створење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, |
евојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, да с |
нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трг |
азила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, |
а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви још живи другова, на |
е пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина ни марву, него прима само |
, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понес |
твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снес |
не кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. < |
, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Драгиња |
ати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда мило |
лач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром с |
ју:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи нерони суза, нерони суза неквари лица.{S} Драга |
плача свиснути, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи нерони суза, нерони |
каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, шт |
а нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Доб |
ан школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, |
елу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, |
, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на вешала |
а јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да буд |
и једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види |
казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш?</p> |
ила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твога бога.{S} Уч |
није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако |
да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колк |
тоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући највише вик |
о рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег п |
да се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одма |
<p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним |
ко с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо |
ачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се са |
ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је ов |
xml:id="SRP18691_C9"> <head>У добру се непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам год |
" xml:id="SRP18691_C10"> <head>У злу се непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица |
помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета неби ни било, ал кад |
овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који |
а, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика |
што неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је прек м |
е на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом |
ска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он пош |
је заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка. |
ре, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треб |
дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, |
неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n="122" /> <p>На ове речи, с |
а ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, |
p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну в |
неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност нав |
страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стане стишавати: — |
ате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, п |
праведни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба |
} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит наме |
да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна |
и морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што |
ле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милице ти се ниси удавила, пустиме |
коћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб |
ом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком провалијом |
н још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, |
је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме др |
оме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ |
, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја |
је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, који изданке тамани а не |
усте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови |
онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију |
слио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да |
ђу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div type="chapter" |
ку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, нег |
што се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, кака |
е да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у че |
ст.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо |
ав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је види |
а вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон намести |
е кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина ни марву, него прима само готово.{S} Прћи |
е моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више —</p> < |
другом можда и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асн |
ко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него постаје, па имал тај памети који |
рага девојко, мучи неплачи нерони суза, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава. |
учи неплачи Драга девојко, мучи неплачи нерони суза, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и ов |
ни <pb n="101" /> господин, шибајући из несаразмерне главурде, преким погледом општину Добренов |
суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мртва тел |
и, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак н |
рива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Пит |
ича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Б |
е зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те |
пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, |
је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо |
и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одв |
му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали |
писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Б |
о њима — неузрадител тако, знајте, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина укоре и псов |
ам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с |
унак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старијега.{S} Вук није научио никог слуша |
истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно с |
у га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каж |
амо ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; нев |
без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стару д |
во иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди |
постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и ни |
омишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је |
је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: |
pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући при |
авде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit="subSectio |
оје би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Све |
во, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја нед |
ву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а |
вот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој |
ду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму |
продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му |
ћен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који л |
му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену авлија наопако, та |
а сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко |
у толики парови, као дане њиове најцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што |
ви ветар од противне стране нестровали, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи |
о, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук цере |
дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда |
="22" /> главу одкине, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се |
сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирк |
о ал напослетку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмак |
е.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, |
угог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи, која у с |
се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што |
ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, про |
пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет |
— оба коња строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђе |
омене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Диг |
сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте |
па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb |
дар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, про |
ојте се тога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, |
лу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се |
навек говорио: закраћуј, брајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене |
помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који неће да |
е се ко родбина попина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће б |
г детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле |
к, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, о |
било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допусти |
ише слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог му |
од ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> < |
и, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећна жена није ни могла од боја већ дру |
цније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука к |
ик светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку преповедо |
спремили су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео |
сподске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, |
навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} |
мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад н |
} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напо |
увала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати дол |
ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у дво |
реба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> |
у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку д |
његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам оп |
Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уг |
и господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, |
сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба да н |
Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле |
и му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил доба |
е на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div type="chapter" xm |
да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји |
сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до ве |
Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам ме |
лост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га пре |
мови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, г |
ича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се каког |
<pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{ |
то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетк |
жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себ |
кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити |
сада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за погиб |
} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Х |
и царева неће, да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало п |
ам волио копати него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим |
ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и е |
кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево < |
данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази д |
и, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад |
афале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од кр |
> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ов |
неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће ни народ мањем од с |
се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи му |
иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није |
ла ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Мо |
мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одг |
во доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег |
ву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде |
Драгиња већ је намештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица |
рко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу |
ва пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Б |
53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуск |
роше забадава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ј |
} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта им |
о онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је жи |
атера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и те |
к на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива. |
рохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал |
у им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додија |
<pb n="110" /> деца вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи ко |
бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над ро |
е.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста казати за Мирка какав |
гом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар с |
сад би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све |
је у детињству размажен тај никад човек неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није |
ело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, |
атера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам |
види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку |
а, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријат |
.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, |
ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је и |
и те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњим |
р зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; он |
еч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а н |
ад човек неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди бала |
ређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан |
со, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, н |
пут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче |
и смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да |
еби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио ш |
аљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Б |
колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} |
/p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свиће |
еш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двап |
ћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу ка |
и своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се д |
лакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти |
— Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже н |
го поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те су |
, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се запла |
ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па |
окат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у |
ам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, п |
аки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да |
з школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Д |
чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти н |
па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p |
и треба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства.</p> <p> |
>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драги |
е да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p |
опадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке |
ш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си тр |
зна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није |
а, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он л |
аде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просја |
алеко загазио да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu stoji |
чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље зн |
нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детињ |
ао да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p |
мо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на |
S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ет |
оживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме и |
ам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био |
ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво |
авом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но |
иодког другог осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друг |
реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n="50" |
приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у шко |
ва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побожно два св |
ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умр |
нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га уз |
ге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која неслуша материне опомене |
она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та њего |
баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку |
прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест шко |
маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добре |
мо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестра |
<pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то |
и суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p |
с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n="97" /> баш онда |
смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре в |
но уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца б |
ља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати |
ећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће |
сло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а |
SRP18691_C21"> <pb n="124" /> <head>Пут нечастиви мора погинути.</head> <p>Три сата ишли су већ |
уго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија све |
шимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам кр |
ши стајао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај г |
бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ лег |
је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотер |
ани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по к |
ако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} |
јеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред |
е зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, |
нез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Бож |
и тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ниш |
варошка, што су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани он |
искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се |
канули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у гла |
а волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је |
} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој |
около, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по |
о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко |
ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља ни |
а што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone unit="su |
ма мртвачки сандук, по земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек јед |
<p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, |
погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је |
.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао |
себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена п |
ца кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући |
огом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се са |
и, та он толико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> < |
није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам по |
да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, |
дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену |
у легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди |
та им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, |
ко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јаг |
к у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши |
<p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Др |
ам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам ве |
ен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око |
е, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити н |
нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — н |
ни се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што |
тешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад на |
г Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псето од Вука би |
ју, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и |
дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се |
модриле — коса накострешила се - авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу |
шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац пс |
Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад пропустио није, а |
глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није сво |
, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад |
ни добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем |
ске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли |
г попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незна |
а данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, н |
о дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником |
ем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се |
изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана |
ж недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћно бес |
војима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде |
b n="18" /> пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико под |
pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па |
зва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су др |
вика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово не |
ки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад |
ти, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бескона |
је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку свом, скине с п |
оња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту рад |
оју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и |
{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина ни марву, него прима само готово.{S} Прћија навек вели, |
едан велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени раж |
д дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек |
ви светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља п |
ој газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера |
ујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами |
дно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> пра |
га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај с |
иста није Чичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, н |
таре кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, |
кли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у мир |
ити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће ни н |
те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни к |
е то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с |
<pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чув |
цело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од гол |
у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — проде |
ечи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина |
и немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа С |
вце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми |
е најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <mile |
је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђ |
господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора |
е стране нестровали, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил |
му је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p |
сму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава пи |
о слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљуће |
ом стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никак |
а ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо с |
> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња с |
се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго ле |
ма само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја т |
ас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па с |
е исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, па и само му и |
жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живо |
Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p |
о Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи ње |
нда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то |
а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="1 |
квог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дн |
душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у ц |
о, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога му |
браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови би |
аква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гл |
ушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого |
ева неће, да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће |
те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У |
о онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи крвав |
ог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово п |
толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} |
непоништити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова |
војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте д |
а луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом с |
оји су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. |
сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коња |
а нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на он |
е речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред |
ни а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња |
е само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било |
ио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чич |
зданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чу |
ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу |
видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брат |
историја свој закључак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и н |
купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новц |
знам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како с |
а волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал д |
да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, ко |
онтракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту |
ити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да в |
, осим оног што владики треба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра |
ји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само |
ен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди |
после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и кој |
де те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад |
м на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава |
нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> в |
као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред |
опати него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја |
сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лис |
ког запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, |
д ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су п |
рковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила |
уги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи општинск |
, свака општина христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп св |
а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сирот |
зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> |
о поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле св |
и оваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи |
дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p |
чај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни вес |
ли па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио |
рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам к |
орови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил с |
ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све |
алости тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле ср |
ол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за |
људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из |
плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињи |
ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти бо |
вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као |
ами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце и |
ја, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па |
а ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши |
/p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци ра |
љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људ |
, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и |
копо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да |
уко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук задркта — „Бо |
p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па не |
се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јел |
својима опраштати.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама ка |
н још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, из |
има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо ниј |
се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре н |
у стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој п |
до моје, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, ниј |
села мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шумам |
одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уј |
и си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају своју де |
Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауста |
то су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели од чу |
леко — далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуб |
ину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста д |
је рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о |
остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, с |
видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама |
иту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он ниј |
ставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, те |
није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је |
ке новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, |
цима, који су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са службе божије, у |
није путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо |
ила је најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> |
у даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кућ |
он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p> |
промени Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, која би се пред њим |
на сред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} |
зао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве мил |
е благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залуди |
невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он |
p>— Остави се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш доб |
н прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добр |
кне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</ |
ра да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно друго с |
од њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те С |
пасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове до |
док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће |
тици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако |
изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добро |
оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цв |
и, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав |
ело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном стању.{S} Но |
дном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста само препоручивати се и позивати се на своју |
мена, чедо моје, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји х |
р ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија никад не суди, док му се не тужи — |
те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам |
ој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране |
о му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света |
је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни |
е матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио |
пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом за |
та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине |
ам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог |
крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да |
на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, |
какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја |
постаде уједаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> |
тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лак |
они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па ка |
Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добр |
о досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Кад је натраг дошао, није био |
де недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у се |
од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је крстио, морао је за ц |
n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи његова жена |
ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone unit="subSection" /> |
а господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p> |
што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толик |
никог слушати, а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био |
што није рекла господин, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја |
није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неп |
кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам |
о не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурниц |
евог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, него је наш |
отивне стране нестровали, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузит |
а.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досе |
ико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђ |
јак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камол |
молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал ка |
у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</ |
о чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров с |
:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, |
Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини |
м ти кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је |
9" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и |
е кајале, што су тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод |
, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други |
Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта |
шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да |
је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој с |
не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит све |
боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јул |
на на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени |
од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свет |
ла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за мат |
осад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твоји |
свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, д |
строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, |
би се пред њим затворила, ниједног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија |
На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко чита |
у и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једни |
ђашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође |
идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао |
место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разб |
тарији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да привол |
з мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима |
овом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> |
че за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га поз |
ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милос |
у толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једн |
у се тишини свршавали.{S} Његове волове није требало на пут бичем истеривати, само реци, тек да |
, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, |
е у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу |
изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да ни |
ру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пр |
е камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби б |
кљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару прети |
{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно види |
едеревка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко |
већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим гласо |
м свету.</p> <p>Послушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе |
е није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у |
о млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код к |
никад свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца |
добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добр |
ло из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу |
емој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала |
ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува к |
да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да т |
рећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештен |
озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од не |
ио му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу доликовало, него кад се невино |
е радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца ра |
, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати таког човека; оставте зле, каже Х |
ајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S |
еко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук ј |
управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да цр |
ет година ђаконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре св |
непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је |
ило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла с |
тина су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је изри |
е једне, будите један ма који паметнији није то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји |
ругом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, |
<p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он |
емо ниједан се пророк у својој домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који је допус |
ote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l> |
на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови свештени |
и.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Кра |
оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у |
ко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одла |
браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <milestone uni |
за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле врат |
затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу |
овољном стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија |
т, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и т |
ро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда б |
у и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевен |
није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад |
, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме ни |
тав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим |
у, који неслуша свога старијега.{S} Вук није научио никог слушати, а солдату свако заповеда Ниј |
упа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; кој |
е чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у главу т |
до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тума |
ио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени н |
очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи понос |
е се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на ту |
ће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога |
крити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, |
а држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</ |
ком у Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо |
ојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо |
ецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опаметити мог |
и, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у че |
се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотв |
Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а |
ао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени доб |
b n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да |
к чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, к |
им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска |
л имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, |
е шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На своју несрећу |
еље у тим српским сватовима ништа друго није, него весело опело над имањем домаћиновим — даћа м |
но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па д |
тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му тек |
Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан |
его је нашо <pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи па пасе с |
уза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне. |
ва.</p> <p>Мирко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после првог конзисторајалног засједан |
ли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Ми |
<p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук |
ње ни службу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је ч |
ијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами |
реко није, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријат |
b n="35" /> <p>Вуково рђаво срде никако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега |
сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким |
ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен путник, зар |
ача нема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „ |
шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка |
. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драг |
омести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом д |
сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега з |
бреновој кући ништа се особито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од |
теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што |
ца је већ велик господин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њ |
Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да ре |
ву срећа него у задовољном стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господи |
је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам |
тављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер |
у био.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лопово |
није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпр |
>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша ди |
тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква му |
а гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, кој |
рио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нес |
догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и п |
, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ неч |
добија никакве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан гос |
епом намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— |
можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле б |
изведен.</p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, |
рам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу |
вет није Страшимира опаметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен та |
м је Страшимиров син крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је с |
сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све дру |
ш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та бенач |
</p> <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом можда није право, што га |
н у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, |
ика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгуб |
а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером заплакало, кад с |
во.{S} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а наве |
м неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго траја |
рак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане. |
ча нема само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам |
</p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај |
тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опаметити мого, што није Страшимир уза |
се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га |
и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао |
рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позелени |
и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га |
још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењ |
„Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пож |
да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји |
ини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани са |
од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да |
је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора р |
си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на |
Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен ј |
му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, |
а.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опа |
морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му |
питати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које г |
дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, |
бље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мук |
а ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, п |
т не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољ |
менути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко |
ајлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ом |
ашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, д |
а је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће |
а.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој |
код нас, изволте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су |
> <head>У лажи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Ву |
е опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице ка |
стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај |
недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радово распусту, ко Мир |
као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро |
ма у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није прославијо.{S} |
је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана ку |
ох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није влад |
о, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомесар тако запов |
ас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и кој |
> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајат |
} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и |
јволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припаш |
војачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца није било, који се неби поно, кад би му та |
су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га неп |
баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а шт |
те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме |
љалство посисало.{S} Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дет |
тву размажен тај никад човек неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, к |
<p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која д |
огод од наредбе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болесника, та |
лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на ле |
тавити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак био, ал сад к |
а, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да |
во се по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да ни |
Страшимиру — како мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину |
па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити? |
Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо че |
његови умели у злу непоништити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, ја |
тече, па је тако са слугама поступао да никад нису приметили да су туђини, него су се сами држа |
е невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта ј |
</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те дево |
е своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да |
его канон.</p> <p>— Није канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — о |
и са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му |
сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милос |
који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јели |
а ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставит |
ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, кој |
ништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се узд |
идим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да чо |
и толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} А |
курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је јагње за матером |
дњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у |
. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у |
бара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгуб |
остани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је о |
ирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта |
ко и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да |
осјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред пош |
и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и |
S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као да |
у, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бо |
} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљештама му жиле |
знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, никад свој господар неће бити.{S |
Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре |
није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му |
ду читавом свету.</p> <p>Послушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико |
поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, а |
ај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко госп |
итељску да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу доста каз |
сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку |
, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне ста |
није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнак |
ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишч |
године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле |
будите један ма који паметнији није то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа |
иште него му одговорише, да они немају никаква писмена са собом, они су ради насамо с’ владико |
недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, неосврћ те се |
говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми |
{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над оним, који то није, само ако је тај |
био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толик |
е сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер ниј |
" /> <pb n="35" /> <p>Вуково рђаво срде никако није могло опростити Мирку што је о распусту збо |
агиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле |
еко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — ка |
то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске |
а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко |
адости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће са |
вчани спремили су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свира |
ко гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све м |
кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се није најп |
тва.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} Само буди н |
ј кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи |
опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" |
аде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општина |
ако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ |
о је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него постаје, па имал тај пам |
ом на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако с |
ривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пута |
трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут |
мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за пр |
, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову дев |
ештеника произведен.</p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од До |
и своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се пр |
рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен путник |
ривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а |
оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер бо |
оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још није п |
лио копати него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је |
јући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од с |
.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шт |
ебати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ шт |
је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је п |
до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана до |
асан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим |
у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што |
p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам |
ња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Ми |
ла никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је св |
.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала |
агиња после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пи |
уша свога старијега.{S} Вук није научио никог слушати, а солдату свако заповеда Није прошло на |
Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, с |
који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже ч |
људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је на сл |
разне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. </p> <p>Парохија Миркова тако је н |
оха на упразњено место код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља |
равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је хр |
у послуживо. </p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господин |
.{S} У платно да наместити икону светог Николе, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете п |
estone unit="subSection" /> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпад |
право на насљедство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— Т |
роштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви. |
из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине |
дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје |
очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, |
ињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здра |
неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђаво изаб |
— Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислиј |
њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је ч |
једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од |
опљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на |
добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу.{S} Ја са |
с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које ма |
е.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — |
како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било |
руј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе |
пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте с |
а ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта |
ој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, |
е.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Дана |
утио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и |
зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па сам писо суду и мол |
ребаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама ус |
укама усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, п |
>— Јестел ви господине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, |
адати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој от |
„лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите |
ију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут г |
крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори см |
одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера ск |
га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p |
илостиви господине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар мог |
вог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да |
наш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шт |
, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да ви |
е јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог |
е срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је |
ко милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није |
ваш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова |
е у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, |
огом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{ |
ранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш верова |
о, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам |
еруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу |
ерско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомен |
може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гроб |
p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо са |
а нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му не |
p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре |
бунца непрестано — пустиме Милице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирк |
си жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, о |
се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Са |
о — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једн |
нда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно |
о, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам |
ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — м |
а наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека бра |
грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па |
<p>— Опростите господине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молб |
је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утеши |
друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па и |
еш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се |
не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам |
а ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне о |
Кад дакле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно брине |
бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе још на |
е и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати |
акше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите в |
на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — неверујте да прћија што купује, |
мојте плакати браћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје |
ростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му се о |
што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, о |
јте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, к |
козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на |
јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га |
правоверујући христијина.</p> <p>Црква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је |
саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и |
новчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта |
.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога с |
мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке ж |
па је тако са слугама поступао да никад нису приметили да су туђини, него су се сами држала да |
недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко |
шимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од |
а.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њи |
ца, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мот |
раштати.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{ |
њу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше п |
ича Добренове свега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све |
ац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хра |
рче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" /> назвати, него |
па добијете.</p> <p>Невини Добреновчани нису разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од |
него строваљивати.</p> <p>Добреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет н |
о распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо |
ости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православ |
вао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, |
е, којим <pb n="16" /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет |
ни цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросил |
, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва страшила Страшимирова, |
све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров прими |
та одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други п |
за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преосвештени господин устали, одговори ливрејисан |
јем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да не |
вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га |
о да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, |
еш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити |
пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> < |
ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуг |
труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, |
и нестоји му добро, ал нико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек. |
лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и |
но изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, |
не разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, |
е застане, па нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази к |
вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Д |
гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила з |
, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо |
раги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле т |
</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па удари оту |
умбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од р |
нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p |
онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа |
јди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на |
попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет |
ему крај — судију земаљског већ неможеш ничим умилостивити, ал судију небесног можеш — покај се |
ренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него |
епше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа, да на све расипаш |
упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа ле |
е тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било тешко, чим би се је |
дашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу доликовало, него к |
ху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
ави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће те одс |
поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — |
том руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи |
{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим моји сведоч |
у било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Н |
биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо с |
Зато што весеље у тим српским сватовима ништа друго није, него весело опело над имањем домаћино |
удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу |
а се отима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те |
као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир нав |
м.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који нем |
мао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко |
Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више од ште |
гло, ал обећање од поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лу |
ека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њем |
нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S |
ји ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S |
овођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет |
ичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кр |
тражим ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ов |
а, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто |
и — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за |
говори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељств |
и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срце.{S} Сми |
ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" |
осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{S} Мирко је сваке годин |
деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мал |
е се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најб |
гом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за |
а.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на |
добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после првог конзистор |
уживало.{S} Привредити неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће је |
уги дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто раст |
о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко |
кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молит |
луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је навек г |
уцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето |
ни одговоре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су те |
ословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато з |
н на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.< |
оду да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај |
— да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непо |
срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претворног угађања, и с |
ч, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, т |
ј кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незн |
вори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету |
дству срећа него у задовољном стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко госп |
мо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S |
а ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, |
ве, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој |
ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно |
ву откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} |
, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и и |
вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко |
очеле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто |
бреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду бил |
вај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чи |
олу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушк |
денци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, |
је.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да |
заповести царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу чи |
чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме н |
е, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико и |
id="SRP18691_C20"> <pb n="118" /> <head>Новац је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце |
његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богос |
ако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову посл |
обија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи М |
.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил |
а купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити п |
три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам |
хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца |
бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји. |
абринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти чича Добренове свег |
а господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, |
је мого.</p> <p>По причасном говорио је нови свештеник <pb n="104" /> придику.{S} У боже свети |
дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту ј |
глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добреновачком по вароши читале, сви су |
очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наштампан |
р, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb |
сна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо |
дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала |
никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе |
невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, ко |
ила ово псето непослушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет ди |
једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се го |
уваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош н |
за народ</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.</p> <p>У Новом Саду </p> <p>Платонова штампарија, 1869.</p> </di |
што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} |
га Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је ј |
вије, која само здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћ |
ију, говора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да н |
<p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, |
болесници нек троше забадава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна |
ити што већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљив |
ни, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — неверујте да прћија што купује, све ј |
штво пролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавил |
отле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето ти му |
век говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују ка |
мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја лу |
е паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, |
једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи |
е здраво лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки т |
И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n |
а,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l> |
е.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно ура |
брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје спремљено оде |
разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце њего |
и, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу та |
па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ног |
кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она |
вог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклет |
За совром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увел |
ева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стрижу — режу шњима платно |
оси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме |
са у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскреч |
зненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он |
ке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Пока |
> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Хајде |
знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, |
има, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у |
руштвом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију |
кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о |
е као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна сле |
летку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милице ти се ни |
видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне с |
било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, саба |
попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, ка |
рова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзво |
аза:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју гла |
/p> <p>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре св |
висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад |
на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крва |
ђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огла |
Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало двапут рећи |
ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна |
S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа др |
ко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milestone unit |
и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оно |
о оном мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад |
нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код нас.</p |
, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо се дебе |
, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му |
, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код кућ |
обра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика он |
ао и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у |
слеп код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по а |
нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па |
вна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу |
к си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад |
Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не |
вари у пола цене продају“; комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, колко |
старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му д |
арод одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље |
есто одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну р |
ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ниш |
тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде тако на р |
једаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстра |
какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева |
морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је н |
оли така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у црк |
девете пећке жарило, тамо опет покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, |
опа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се бого |
Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C2 |
ри толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је то с |
.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, |
своју погазили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — трза с |
лобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што пој |
а знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па нем |
ити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје |
<p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце |
ију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па |
камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, |
се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Наше је куме |
е траге од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будн |
ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул с |
чка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слу |
пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду кад су н |
штеном младом господину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал |
} Био је Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом о |
ви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу зас |
ебо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и о |
би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо т |
дин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи |
по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо |
е уватио уз сиромака, племенит господин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.< |
ије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расчупани.{S} Чело ку |
а благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све бо |
ва госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, |
је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — ре |
е.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купује |
обра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и нечека |
бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупшти |
онајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, |
ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта |
ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе ни |
гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ј |
ла је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старо |
ног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Гос |
није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, |
ржао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му ј |
е, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да |
се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестр |
је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало б |
з маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у |
ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла ј |
месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уј |
њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут |
га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма волем нег Драги |
о он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега когод и Драгиња, ја њега још већма |
и чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стањ |
ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћиц |
ори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> |
је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и |
пет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од |
и, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра |
а Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко |
л новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се р |
е срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на с |
опростити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут препир |
а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страшимирову псовку, |
ирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а д |
рко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат о |
оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо са |
ли ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињ |
ш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет |
а гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се |
неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом зај |
толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист посо. — |
уцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с колач |
казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како с |
добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони |
светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се |
е ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што |
елено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко |
p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту |
које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе п |
> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац |
г.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у |
ему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за уч |
вам казати милостиви господине, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш? |
тељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако |
н, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је по |
аже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и |
е дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба |
како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао д |
е неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при раст |
ворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћуприји |
дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да мо |
аш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми |
в то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и коре |
ово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају пр |
му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кућ |
Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог |
.{S} Праведна патника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од |
се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако људи, к |
и читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и ње |
и лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо |
болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опаметити мого, што није Ст |
ов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се |
поштује здраво лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако |
његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад му преко њиве прешл |
је по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта |
а има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он |
дује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о бо |
и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на њего |
ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, сињи му се камен на срце на |
е, казаће навек на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора |
ца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја |
ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је б |
би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако што гово |
к ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам |
и у највећој су се тишини свршавали.{S} Његове волове није требало на пут бичем истеривати, сам |
и нек троше забадава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и |
а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на |
колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ |
{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — бољ |
аве од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добр |
а моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости |
ајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера |
смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле |
дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; |
ро сада наново са својима опраштати.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о |
иромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оно |
н.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у |
о.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{ |
ло, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета не |
ју окрепљени молитвом божијом служитељи његови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, |
ословца није било.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит признао <pb n= |
о бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, |
S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, д |
то овом разљућеном парничару: неморају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, шт |
чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрв |
кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове до |
учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свеш |
им светом њеним, пако са свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова т |
себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви |
калуђер Мирка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.< |
ота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има то |
.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на пу |
јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира. |
ти, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу бра |
е и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни с |
неполази девојка за момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду |
икиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује н |
ом у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло.{S} Ник |
да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање |
ше они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви уч |
pb n="15" /> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скак |
</p> <p>Честити свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у школи разгов |
јиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиротој удовици некој, удариле су сузе, кад је |
је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> |
з собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шт |
н К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није |
а су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се |
помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда |
ча Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена |
дати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради |
Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељо |
вашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији посло |
> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би |
управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type="chapter" x |
један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње пи |
— Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, него баш у тај пар спад |
сандук претвори.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, то |
е писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p> |
ољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се отац обрадује покајању блуднога син |
тпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо |
обром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковач |
вај све своје имање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ниш |
егову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, |
p>Баћа Страшимирове слуге нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране |
ца нема, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто човек да посу |
и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје уч |
јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији загон, па ту у ср |
још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{ |
мир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равнодушно одгов |
себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада |
} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се |
бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на |
кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и так |
пустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да |
а, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим |
нцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица из |
ранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила до |
што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније |
— ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се по |
едајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb |
читеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, м |
није прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадо |
рко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарите ствари на кола — |
твари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо дос |
о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — |
, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да |
ке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће п |
сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} |
је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разум |
евојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него постаје, па |
јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, о |
ге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, |
ве другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и с |
аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједн |
анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима његовим, неби остали на м |
варо је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав |
ла би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе ј |
његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа С |
пкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна ш |
још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стран |
су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на ве |
лабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни |
т колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, |
и више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни на само |
ити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници те |
елети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица њего |
нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </ |
ити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Дан |
њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи д |
/> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара н |
та „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква писме |
атеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко н |
ле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, пр |
небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог доб |
<p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — зна |
куд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си з |
прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p |
у, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и с |
или и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим д |
е матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</ |
уо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога |
момка него аа имање његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам |
пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин с |
над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="18" /> пуцати оне спавају — као да ни муве не |
а би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего, и гос |
пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Про |
l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хај |
в ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљ |
<quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> |
<p>Један четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде |
<p>Тек што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назимчетом.{S} Сви |
су на прву бразду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногам |
а.{S} Скакавац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел |
о бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у |
ди Мирко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком |
оже се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, не |
> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n= |
Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спо |
едним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало п |
и из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је |
p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај |
једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца није било, који се неби пон |
На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од салаша одма |
им стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај с |
ше и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским д |
е, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="18" /> пуц |
г је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди |
pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мал |
ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која неслуша материне |
неше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S |
знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће |
ним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а ке |
ај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} |
да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише б |
ју се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацел |
дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило |
војој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан |
ича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, |
ити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „тр |
л слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да |
ги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаиј |
</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, д |
, које проклињу толики парови, као дане њиове најцрње несреће. </p> <pb n="96" /> <p>А зашто?</ |
Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа дети |
Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још ка |
а, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи бо |
во ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо |
ад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати |
ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ |
а, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући христијин |
реновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весе |
ти.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живо |
м, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав мес |
ло ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа |
од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скоч |
икне:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи |
па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори |
ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone unit="subSect |
и навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал др |
ца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Д |
<p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n= |
рка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта |
кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је веш |
еједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У |
ако је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој |
запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, кој |
ренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи |
мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од |
ук је имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био најв |
/p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватит |
у жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам |
да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лу |
м ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канд |
шала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду и |
се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја жел |
мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува ко |
оје младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово |
рен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до |
живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: <foreign |
он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone unit="subSection" /> |
оту: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљев |
>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом звала, а кад је Мирко другом |
Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још ни |
аљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на кра |
на је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" / |
н, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен |
још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко у вос |
у кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна |
оло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а кан |
о стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје глав |
ан пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што |
аћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} |
икако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су се |
ојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p> |
у, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, ист |
свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добреновачком по вароши читале, сви су се вар |
с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још |
из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме |
о од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из г |
и вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од |
господство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и |
учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, |
наново са својима опраштати.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим |
а на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гава |
ош ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, извињ |
рка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи |
умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оће |
шао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у |
руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Доб |
дин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Ниј |
о.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача не |
као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост |
новчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста |
0"> <pb n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који |
ирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим с |
у на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука увати |
иљатије таласало.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ |
то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирк |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци нос |
стол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, |
е са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, |
даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је |
доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек онај немора главницу своје течевине окрњит |
ецу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и |
<p>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несме |
су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљ |
Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на |
рављаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Ми |
ође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад |
</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави |
ер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, него се задово |
b n="62" /> <p>Другог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Ми |
„Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — немој браца, |
} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да |
о су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у на |
рму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други опет говорио |
е немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> <p>— Имател |
лати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена од изнен |
слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за службу |
трашимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред ч |
и, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги |
оме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити п |
и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те про |
и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није Мили |
ут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује до |
г свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</ |
ким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо |
је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поштена човека то је ништа друго, него доцни |
Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумева |
шта друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутањ |
добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобо |
каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.</p> <p> |
, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер с |
мо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непит |
д је покојна старка сарањена, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S |
зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да нам је |
рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе ш |
p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалс |
кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра |
ка господа варошка, што су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, а честити Добре |
пуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад наве |
вај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта |
вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с к |
рана слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра вој |
нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду |
искочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Ма |
аљивати.</p> <p>Добреновчани нису имали обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној |
ој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, т |
оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} |
сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се полако диже — |
</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како с |
што је отеро Добреновчане.</p> <p>После обична поздрава, замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да |
трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и слаб |
о на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила ј |
уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакр |
пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару по |
ље по свога најбољег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру ста |
о дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, |
нај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи крваве п |
ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претворног у |
едити неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно |
е за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се |
асеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га ј |
својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се бој |
Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније п |
о синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића служио, <pb n="106" /> остави овај све своје |
има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа С |
не Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, поко |
<p>— То је онај благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад вид |
} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди |
изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку |
васходно — превазишо.{S} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчи |
а учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се отац обрадује пока |
радује доласку његовом, као што се отац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сок |
дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше |
ани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста н |
ој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу свој |
на.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се с |
, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направ |
руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дан |
е Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје спремљено одело, па се онда богу помолио, |
> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њиова м |
ц.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке обучен |
илица воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби |
лепше и најпостојаније руво, што сам ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га носита можеш и опе |
ирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч |
а сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бит |
ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86" /> млад господин, да девојка хоће што |
у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају |
м божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, |
у разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста г |
S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма |
она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког другог |
шчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, него баш у тај |
син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту |
нов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћ |
Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, |
шка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућијо пот |
и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња |
пштина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, |
маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, п |
> <p>Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак |
шао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: зак |
т рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испад |
реди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад не |
треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то |
вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} |
која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, ост |
црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај |
кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p> |
н ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера се црвенопостављени <pb n="101" |
брадовића служио, <pb n="106" /> остави овај све своје имање под тим условом, да његову жену ка |
офали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му |
написо.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста само препоручивати се и поз |
ирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире невини живог. |
ести гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте |
ина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне ва |
и примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, |
видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену |
>„Није него је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадав |
о, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још т |
ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну р |
је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} |
ека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго |
одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{ |
један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и ра |
ану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Боле |
— Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља |
у, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је о |
е боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, к |
режалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је |
једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње |
и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад так |
пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мал |
Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми де |
и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пу |
о, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана |
на није мого Страшимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни тражио није. — |
p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов |
ћи оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјац |
д је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, к |
ремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, тамо опет покојног нот |
, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде |
вето и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан старац, на неколко стол |
да диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у то |
ала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n=" |
и, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и тр |
џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд |
о пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ св |
наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да |
општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме. |
Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверским |
авда додијала.</p> <pb n="122" /> <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су се д |
мој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је |
обри Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и |
ри.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невре |
ом косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам |
е. </p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</ |
виче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче који ли је |
викују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, ч |
, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија |
како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево |
јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>У |
будне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Намест |
дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па |
то недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца |
тати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и |
, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, м |
ајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђет |
јим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље ум |
само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже |
невеште очи и поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем др |
нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је невест |
одине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, смилујте се ми |
осподарове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела јага ног |
говори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опе |
тницима поред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и |
остима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримил |
, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, моли те суд |
м у оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо п |
ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин |
би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} |
еможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а |
нца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, вел |
боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер |
ма још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div type="chapter" |
азати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки |
аша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после првог конзи |
итати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми |
о кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца и |
ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћи |
своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> |
ти и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па о |
о иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипн |
није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу ти |
о милостиво преко очију, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезд |
писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сест |
кнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине милостиви, моли т |
ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га о |
чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он ост |
ше, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико сестрин |
Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину п |
се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погази |
е писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, |
ђавом свету.</head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко |
лопови — <pb n="130" /> опрости нас оче овог мучитеља оде, показујући на свог друга, ти то може |
ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо |
оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи ч |
ице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком са |
сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, ш |
причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свешт |
баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја |
<pb n="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после овог„ доб |
сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пр |
пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било тешко, чим би се једна гр |
ст родитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексутра |
се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе |
> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парничару: неморају његови зато лопови |
се поправи што није рекла господин, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи |
Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — |
ана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, |
склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија |
заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и запис |
душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут једном врло бо |
ко је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi |
срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгај |
помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то |
мања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад с |
ету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ј |
<p>— Невучем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, |
а истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се не |
мо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То |
к слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Сам |
а неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни м |
еђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да |
ова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора доте |
штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори о |
уги пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у је |
писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — |
вај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка н |
ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављ |
оја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донет |
аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је |
p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курја |
е она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки т |
да одмами чобане од стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне да |
</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, |
под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прел |
„Упуј курја, недајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стада сами |
опора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, к |
абашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p |
ћи никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му |
рупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да |
.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пус |
преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покој |
ем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена круна мужевља, а |
ламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров си |
дри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, бу |
а ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p> |
на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није ре |
о било кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек је но |
вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници |
ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају |
тац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења света, подизало и рушило, ал небо је и дана |
атај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни проле |
.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај |
, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква пи |
еби, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан пос |
давио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и |
p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но |
лко се царева, само на једном престолу, од створења света до данас променуло, ал цар на небу је |
ам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то |
има.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живин |
, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени |
на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту препове |
стида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јад |
је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије |
обрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соб |
знам <pb n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, бог |
и милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и п |
етреба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, |
>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући сам |
ац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га |
је ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред постаде нека поно |
p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бит |
оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице изв |
шла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад |
здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контра |
о није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу |
јска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ до |
>Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања о |
жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајт |
ра чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер |
лико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако нико н |
евучем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам |
ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задов |
вора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви |
сеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> завидит |
му сад под старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Н |
нестровали, несрећна жена није ни могла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид |
а расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од де |
риснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда мол |
то је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути мора.</p> <milestone unit="subSection |
јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца к |
ра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила |
ријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чек |
живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и тед |
ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена од изненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па ку |
и.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједн |
горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадав |
е и ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нем |
а за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој |
дио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав тере |
ашимировим.</head> <p>Један четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, најве |
азни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} Т |
ла синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе о |
тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да нам Мили |
вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му |
дбранио је једаред, покојног Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он |
ерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлеч |
лу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{ |
ојешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопиј |
стива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделит |
не колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте рани |
вожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а н |
} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог |
о се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању ле |
ар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам к |
еба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу |
ри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо |
нашо читаву галију — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није |
пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко |
тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом служи |
.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за ј |
ице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} Мучи не |
и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова ку |
прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака б |
спуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она |
ко што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји |
час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела |
нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно |
ection" /> <pb n="68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је т |
је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те |
бљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједа |
ветке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри |
ћи тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може |
школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко све |
осподин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе |
а дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе |
пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, |
нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а |
ати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међ |
мира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је |
ко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p |
ти тај господин, него имати толико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S |
ијатељство много припомогло, ал обећање од поштена човека то је ништа друго, него доцније пружа |
сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама свој |
о у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближа |
и да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо к |
нку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на т |
о грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити доб |
го да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и пос |
ти, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да |
далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за |
тир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирк |
рат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што с |
се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило |
у и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има с |
аца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.< |
ештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у |
.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад с |
ки канали, неколко фати одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се |
У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају |
о остављо на страну, сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, |
говора, а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би |
оса накострешила се - авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам |
тац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог |
никад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око теб |
ти него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ва |
посло толико новаца уједаред, колко они од смрти чича Добренове свега преко руку преметли нису, |
Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православља божија, ноћу |
кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у М |
удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући од |
p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — |
удријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем |
5" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам ш |
>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица с |
пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица н |
лост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— |
а му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му М |
да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене |
еновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се на |
и балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј |
ће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} П |
одина, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет разваље |
авити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје к |
о би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио |
арена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, |
теља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини см |
још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд с |
Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да с |
, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n= |
срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећ |
д робови господаре, неће ни народ мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети сво |
а мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико господе, |
> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, н |
очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида |
:{S} Дигод је невеста Милица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на |
соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, л |
дим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето |
ољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу пам |
виде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се |
е од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја гос |
ати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачк |
ла је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — |
ати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију р |
добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје ок |
ма залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S |
вори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смр |
стиви господине, овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу |
да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би г |
исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне |
ко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годин |
затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="3 |
Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам |
колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после |
чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца пра |
и била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по з |
ка црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу ј |
колевку, колко је мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његов |
жи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, д |
нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако нав |
ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, не |
небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Нам |
да.{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко |
треба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису |
ло мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S |
послетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милице ти се |
рикрива, осим тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S |
мо дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећна жена није ни мо |
је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу т |
ра, поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да ј |
е да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата |
ела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовиц |
ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја |
Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је |
ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту госп |
ћи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбољ |
исмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њ |
утра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво |
од прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, г |
а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке.</p> < |
id="SRP18691_C5"> <head>Чини.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову к |
"> <head>У добру се непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добре |
/> <head>Новац је душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени б |
це се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови госпо |
з провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле |
и биће за свештеника произведен.</p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирк |
говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је |
како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар п |
оштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, вол |
ора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по |
грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети |
ође — тек на трећу Страшимирову псовку, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти |
зда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти прод |
вку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта пову |
на његово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Не |
одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким ку |
ка док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, |
у децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што |
ићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се |
ти твоје <pb n="41" /> беснело наради — одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, ка |
рају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> |
у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу |
врде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да се |
за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти пок |
летку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на |
унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора |
у, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирк |
им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а |
јног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадовића од неки убица, |
епаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. < |
ерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n=" |
рагињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си да |
"85" /> и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окр |
дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни |
добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дозн |
, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и над |
трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га |
је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим |
, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милице ти се ниси уд |
а тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наи |
ен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необј |
шка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир ка |
} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезда више |
стан арамија мирно стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опто |
да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе |
ну вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављен, он испреб |
т комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.< |
и ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти тво |
ицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за до |
е то? — пита Страшимир.</p> <p>Џакови — одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти |
рану, раширила крила па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало |
е моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет |
ли брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож од жалости а сватови м |
ко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S |
опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа |
, упалише сваки своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срца детиња |
„Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме |
оје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру |
со.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста само препоручивати се и позивати |
е Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тра |
села лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој око |
ече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p |
се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја |
дике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре му најпре на кратко да нису ништа, а после мал |
рка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи би |
а незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал о |
Е онда причекајте, док владика неизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, |
ка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепот |
Још нису преосвештени господин устали, одговори ливрејисан послужитељ, нека уштапљена наказа.< |
љи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парничару: неморају њего |
м крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће ник |
е ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артиј |
и прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим |
упну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Добро је фал |
обро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио |
о с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који с |
а на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду до |
вредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без зб |
проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта |
болеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо је |
еко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је |
насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будн |
у.</p> <p>Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји н |
осподину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <milestone |
езнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш ка |
зове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само |
видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ниш |
пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после првог конзисторајално |
<p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам из |
нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ |
“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква писмена са собом, они |
е, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло и нао |
е ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</p> </di |
а казати бебиној матери, да јој је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И к |
њу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у |
снило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Пла |
бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покидаше св |
не пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред мене.“</ |
чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечуве |
тог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору:</p> <pb n="49" /> <p>Го |
="130" /> опрости нас оче овог мучитеља оде, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — |
еном оловком 10 написано било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљен |
пасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено |
се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двор |
ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличин |
шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако |
гнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте |
аме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје з |
ирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он |
новци пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је |
еби — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал оп |
задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мир |
алуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица теж |
<p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није каз |
ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема.{S} Ваб |
о, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто не |
ак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да ј |
твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благосл |
а кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме |
рвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера се црвенопостављени <pb n="101" /> господи |
она.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по зе |
p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибати |
ослетку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n |
о шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у |
иги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини |
и на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадоше, упа |
ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то ј |
p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застај |
ред смирише.</p> <p>— Свлачи са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпа |
, чисто се почела стидити свога простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сес |
ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам |
} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека |
мио се, очешљао, обукао своје спремљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио |
ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе |
бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који |
уд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p |
замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, чита |
ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. с |
пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, |
озиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти на |
о ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гле |
уштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који |
е матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и с |
команду каква строга капетана, тако се одједаред смирише.</p> <p>— Свлачи са себе ту одежду св |
озаборављали су своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. </p> <p |
на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По читаву |
у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њ |
птембар 18... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан ра |
ко далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе. |
цу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво |
очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „ |
е деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то |
акће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</ |
ораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — та |
г друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо о |
а је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, |
у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита |
рашимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само јед |
ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш |
уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> < |
о се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, |
на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему кр |
да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сок |
ва, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што |
бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на себе а толико |
.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са свак |
ела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год не |
одњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведр |
за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди детета на |
изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог |
{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги брате! |
уда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад ниј |
, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор од |
сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако ј |
не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светски, кога сам зато братски угос |
ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказивању једва д |
м су се одмакли <pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која ми |
е и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук бацати |
те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} |
близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, неда |
он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера своје овце близу једног |
а један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једе |
у увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, колов |
се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна |
тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код једног чест |
е он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпани |
прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, теб |
кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из ње |
} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с ти |
шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код сво |
а је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је м |
ш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцка |
заспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је ве |
м узбијен.{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, |
еш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће т |
ећ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимо |
Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са свију краје |
ad> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сва |
већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвор |
а је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил п |
да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, кој |
и, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коњ |
p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то |
маћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме на с |
је у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ |
желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако м |
неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти дон |
ка за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под |
ј излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа |
а сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, |
није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати јел доба |
’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</ |
и паметнији није то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја |
/p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S |
не донаша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш |
ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то |
о, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само |
, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забадава по шк |
слиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо |
булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, |
де — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за л |
Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал с |
на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> <milestone unit="subSection |
ре јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удр |
ов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рч |
сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове |
мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви м |
и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли јед |
човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, |
, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати таког човека; |
доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док |
тел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде про |
е, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја |
твори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бив |
> <p>— Дакле има опроштаја нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.< |
<p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка за момка него аа има |
а праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим |
лиже крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није било оног д |
вори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је |
знајте, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голу |
свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са службе |
о дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипаруша у |
" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — |
то и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који |
Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедо |
гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ак |
и главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који пам |
искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју |
Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал ч |
кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте |
ча Добреновој ситном трском узбијен.{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрец |
За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свеште |
е указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју |
су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је |
е која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти |
lestone unit="subSection" /> <p>Било је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, |
ки дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћуп |
им је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није б |
шарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то ме |
.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133 |
и је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, |
остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна н |
овом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више д |
и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од сме |
д ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови |
окретати могло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиромака, пл |
и, можеш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки да |
ру предаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драг |
јке певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радост |
моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој д |
ва мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив |
ед авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расчупани.{S} Ч |
вога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што |
крени.</l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мир |
ша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quote> <p>Коловођа намиг |
јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко с |
ри Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> <milestone unit="subSection" /> |
отвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, н |
викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал |
а ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого |
S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} А |
светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик зап |
> <p>После тога помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на дру |
и одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те |
/l> </quote> <pb n="114" /> <p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а п |
ут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, |
свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би |
ом месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала |
> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врат |
но <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служитељи његови на света по |
тан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик зап |
— па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око шатора ладов |
тек онај немора главницу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна |
аљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увре |
ао девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови. |
се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Миркове отворене |
лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери |
м.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, |
неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} |
ти, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано било, него ома оде даље.</p> <p>Пис |
а. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај да вид |
о у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју светог Николе, ка |
на се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, д |
/> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, |
и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је в |
7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та за |
, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи |
коли чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>ј |
еци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су ку |
аби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пр |
, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молил |
о. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешт |
, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду |
седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћ |
{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у оближњем |
рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама нареди |
муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено глав |
а види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу |
ве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а о |
, и тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одеж |
Вук није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је оти |
црвеном оловком 10 написано било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љу |
ма растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па |
осподине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала |
ко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после првог конзисторајалног засједанија добијо је |
кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правд |
мити места ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} |
е покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да сваш |
само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колик |
арско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да си |
зговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре свег |
ако, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, ка |
head>Чини.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма |
аље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бој |
није прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на ње |
, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за н |
е руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да |
хеклераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себ |
он се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се зл |
ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да с |
о том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће с |
ну каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по |
а, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пат |
ет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Миркове от |
није, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље св |
мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво |
осио.{S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало раз |
куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло |
молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно г |
рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек п |
Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будн |
по молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог |
ти милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, ба |
рко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако |
ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове сврша |
/p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно свето |
ако и није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само |
кав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, |
н који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам са |
сити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" /> добре очи и |
да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> |
и, осам чобани сакрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад |
ја нисам научила, да му кажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> < |
рко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја |
лу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћиј |
а, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као св |
> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добр |
а, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је т |
и.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би |
егине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако |
о.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред |
које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стат |
>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце ниј |
права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, само га је срце заболело он |
n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, |
мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај ника |
ра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград госпо |
Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од нази |
воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, |
ко, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд |
ворио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд пре |
у слави народној своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а н |
бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу |
сподар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него д |
обрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут шт |
Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бог |
ко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима добар вртар, који из |
>Пресуду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза |
о се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву гали |
Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са сл |
тије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинске, његова нога, |
ово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; ј |
ти, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начин |
другчији дао пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одм |
ора гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју мо |
идиле.</p> <p>— Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова ко |
да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, кој |
и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја |
уше, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе исприч |
колу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита |
.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од |
канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму |
ди како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> |
шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди д |
а боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви |
а чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, д |
све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог наша |
ла, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бо |
е прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb |
господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, |
своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј |
те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за |
е беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма нес |
во курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди |
S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које |
је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд у |
д мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд и |
батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе зад |
он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква нев |
ево и дебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци |
дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше забад |
простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је у |
у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући |
ког другог — ал Мирко је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска |
с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у д |
посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ |
, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени |
јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ |
срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо н |
ем, а њему ни девет брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот п |
је он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице |
ро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену ав |
а његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога ди |
, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео ш |
слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га з |
сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашћ |
били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, за |
им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу |
н, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Добринаца.</p |
ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и |
ове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. то |
туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене би |
и чича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српск |
могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма ш |
исма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се бо |
само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више |
иво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста мно |
аво, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Јо |
стави се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, д |
све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав ј |
але, што су тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увре |
н онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанска в |
{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претов |
/p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можда з |
бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу |
зе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал |
, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми |
с.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло |
би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молим |
будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држа |
век као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се попр |
рене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све и |
к <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чуј |
човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, ко |
е од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио |
што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> |
а и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и |
у је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле тра |
овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оће |
, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми |
а, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у ч |
"100" /> <p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место кој |
добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, |
де, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина никад се радо несл |
тио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора ко |
нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, н |
је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добре |
ад би га ко запито, ко је он — да је он он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што |
за јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији загон, па ту у |
а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, |
ега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја ње |
адио, чудио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му |
ве кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, |
сестра наказива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједно де |
је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја |
, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш |
лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амба |
<pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише |
е ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над оним, који то није, само |
а натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} С |
ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо т |
им неутешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да |
, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па за |
ње копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а н |
<p>Црква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушк |
она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и ни |
у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно не |
разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар |
једног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ велик господин посто, па с |
лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је невеста.</p> <p>Енђебуле |
S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да |
еселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је |
ерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, м |
долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека д |
Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што |
ама својима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, р |
стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњез |
е заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, св |
ој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Св |
ишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и са |
а ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој |
ио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени |
} Та његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити |
<p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да |
агиња се отима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоћ |
да неквари весеља јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је најве |
ити људи вредити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и др |
у несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо |
ца и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да |
баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки |
о је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је нап |
есело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и мило |
аћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло |
јвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта |
ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца |
о да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христо |
па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и пи |
њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећ |
она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске зн |
.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, |
гиње није га <pb n="111" /> видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да |
, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла |
де од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана |
один, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш дев |
е знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те н |
ку Драгињину Мирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из |
ени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу |
ани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад не |
еда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала |
нгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, |
а, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је |
ети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда насле |
курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а к |
ећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претворног угађања, и сује |
ако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и |
оја пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор владик |
чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле |
еном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој ку |
је баш испред мене.“</p> <p>Овај једну, онај једну — на готова кирија.</p> <p>Бадава им је мудр |
по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да његови ма |
док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светски, кога сам зато братски угостио, да м |
н човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога виш |
ворила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „ |
ћи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и св |
дару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљу |
а ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко |
изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти |
ецом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: |
уги.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га |
амо у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти |
гунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуц |
, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврд |
S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери дава |
човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако асне имати са |
би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет |
лети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро к |
свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирк |
Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њег |
твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— |
руга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати.</p> <p>Јесам ли изради |
ју обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> |
анка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за ње |
ута, господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му |
ве и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради |
, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се |
ено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам крав |
лаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стој |
ead> <p>Једног јутра дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>По |
ља готово престало.</p> <p>О свадби тек онај немора главницу своје течевине окрњити, који иљада |
о овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да св |
рдер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте |
да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај жив |
н је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задо |
ђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо. |
видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечиј |
шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па |
остане, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај госпо |
ме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три да |
каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком прова |
се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер ко в |
целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> <p>После тога помоли се ста |
вачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p> </div> </body> </text> </TEI |
стити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут препирали д |
p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{ |
и сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти с |
дри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија |
носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. |
злишно закидај, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста има |
ита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чи |
ype="titlepage"> <p>КАКАВ ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. |
ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја са |
.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш |
ојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се на |
и добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није |
слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је б |
Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више помагача има, што више слугу и де |
ре. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се ти |
колу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кућ |
лакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену |
горе, онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="4 |
, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи она |
и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај му |
/> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту |
миту ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по з |
бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, |
ик, а овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на |
љити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добренов |
е, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњим |
нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога бр |
банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек г |
мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSection" |
насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док владика неизађе, одговори преварен |
еодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зл |
е ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Ч |
отле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слу |
азда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, |
оро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може |
на, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и та |
ао, обукао своје спремљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котари |
ју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него |
тицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само д |
илица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрд |
мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, |
ила. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. <pb n="74" /> — Треће.{S |
ек — и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> |
а бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца не |
на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} К |
во сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните |
мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад |
данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто ви |
се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадиј |
вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у д |
/> — Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја влад |
,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад |
тор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заи |
удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, |
и због њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови у |
лим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на све |
ежника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пу |
лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбо |
та није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је наве |
рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, од с |
стрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, мо |
ји надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} |
се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо |
с, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко |
и, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш би |
арују подмладак свој, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су |
падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, |
тиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагиба |
и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила |
и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан старац, на неколко столова п |
дем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи с |
па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба |
у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и не |
обар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми ни |
>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није са |
о је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње сво |
већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани |
ам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекл |
се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти ру |
ите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници дв |
оведи и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смр |
н и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Ч |
г јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом |
незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он ј |
, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти пов |
реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с тог |
ова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћ |
штине сеоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, |
су топови преко њи <pb n="18" /> пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} С |
учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газ |
аку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи |
ају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга |
— који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њим |
ови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на |
гди така говора, а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш |
глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака |
уко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си тол |
у, да може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неп |
Главе, мрзише на Миркове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини |
да они немају никаква писмена са собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онд |
аког човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, о |
остидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће с |
ет тако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удави |
ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација н |
јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им |
емој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немо |
па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим м |
разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скида |
насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> < |
аследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку |
рисвојити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда |
лише, од њи иште него му одговорише, да они немају никаква писмена са собом, они су ради насамо |
земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у |
е родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господи |
судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала |
ио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило б |
скати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може |
Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оплењени, који стр |
и годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезом чи |
г путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће нас |
се прва добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља |
господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, |
морају његови зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук ниј |
есе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум |
било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је ј |
и што су се потукли око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали мас |
ијатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавал |
им новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни преб |
у нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило с |
тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма о |
је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти чича Добренове свега преко руку преметли н |
, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, |
нису разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одговорише, да они нема |
тос царство и господство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов |
> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да попа |
да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, шт |
оверујући христијина.</p> <p>Црква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона то је храм |
е сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> </div> <div type="chapter" x |
="chapter" xml:id="SRP18691_C17"> <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће |
лама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, |
је главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог |
казујућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да |
а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова м |
талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је д |
дин опет он недобија никакве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што ди |
у бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. |
са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер |
ња никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгуб |
им утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> |
ди Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку ста |
о ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та ду |
тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад б |
а рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчанима навек је би |
ружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећ |
Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ |
осподине, ако може бита, а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над |
зати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изасп |
мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појел |
аћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред с |
је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто он новце није бројао, па је нав |
даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути |
тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могл |
ста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад уј |
к уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли сам |
д тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотл |
, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што |
шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслу |
p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — и |
остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несм |
доста само молитве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог н |
оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између с |
во, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме |
и воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома |
на у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, н |
а немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест |
штено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакосна |
је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: ј |
аш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му ру |
наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо. |
а, што му сестра наказива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Н |
тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А |
текла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода |
што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо |
ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на |
за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Мат |
еш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти |
је милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неје |
оње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје код |
творо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ н |
оже јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, п |
само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покида |
ебу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> |
месар ошину тако милостиво преко очију, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана ује |
“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог |
ојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је |
илен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био и без паса, на |
љедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој м |
ате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опе |
рива, осим тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} С |
Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пи |
и.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет |
спод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У До |
се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера |
ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јо |
за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру м |
авек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај |
, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свим |
ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни пребијене паре.{S} |
реба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Гос |
ојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алвије попине |
велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је све |
та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је у |
никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светски, кога сам зато братски |
лију — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирк |
и Мирку донашали.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташне дец |
имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа |
, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко |
ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд |
ово писамце много више казало, него сво онолико сестрино преповедање, казало му је да је истина |
носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; гов |
ирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи з |
глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, и |
века обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш |
копо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био |
овори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше |
а другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ћ |
дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја |
опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S |
д и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа др |
вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те убити |
а само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара |
е, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Нео |
о сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи |
но, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе д |
тим писмом, са својом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо би |
г, који само по правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, вели да се р |
} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старијега.{S} Ву |
па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање |
анас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу |
е <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и |
оја је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше ма |
а нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирк |
ки угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобр |
Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном |
дитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног ког |
имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Друго.{ |
јна старка сарањена, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је |
адава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, м |
можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел у |
зе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво |
ко неотице колу приближава, коловођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема |
ња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена |
омаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико ни |
из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бе |
ако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учи |
продере се узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> |
је крив што његов савет није Страшимира опаметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, |
своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, |
тенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> < |
им песмама опево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milestone unit="subSection" / |
сватовима ништа друго није, него весело опело над имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек |
ише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво о |
тада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико |
окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад кур |
ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукањ |
p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, ка |
самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жа |
ов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора ради |
ста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него постај |
имају него паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} М |
њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове на |
озно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ н |
Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није ч |
је овде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, |
нашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква |
какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил да н |
ро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није |
о, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћер |
р човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља |
није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi |
У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати ка |
е шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два т |
и су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му |
дарио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком |
га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе |
ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем.</ |
ила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме |
ени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш ку |
етне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, |
иљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је |
и кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича До |
оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много виш |
вац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је невинашц |
“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га сви |
ш ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледа |
.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква пис |
неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Н |
илици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет |
а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру |
о да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледа |
к се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало у |
да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом свет |
и обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира н |
ундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квоч |
па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје м |
кну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{ |
прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у |
<pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: так |
вља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе |
тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако |
а.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе ј |
ршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ ос |
"117" /> могла, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накити |
ва гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући |
пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом мо |
адве стране клатно удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, да |
{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај |
оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам свој |
што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце |
тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порци |
литви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је |
ина тешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу је |
Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала н |
p>Мирко на ово ништа одговорио није, ал опет ома после првог конзисторајалног засједанија добиј |
ло би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо пош |
сто Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута б |
уку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак ж |
теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао |
приказивању једва да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, сво |
га пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је др |
сао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћ |
аба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће |
извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да н |
то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то |
, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у |
ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда ниса |
ј није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве власти над оним, који то није, |
појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње је његово, он га је из руке од |
мо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта |
, овде попино девете пећке жарило, тамо опет покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уз |
нако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатеч |
пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и |
p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покриј |
д се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> <p>Ко не |
од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, један у друг |
е још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика п |
ње они који путију, који плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ |
вито,</l> <l>Накићено, навезено,</l> <l>Оплетено, зачињено,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буд |
} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, |
тел тако, знајте, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад зб |
ирко у богословију полазијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пи |
еља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и |
болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Госп |
и и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој конзисторији показало, ал иначе сло |
На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп са |
аћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора |
е да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали смо толико, да |
рати.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце |
<p>Мирко се моро сада наново са својима опраштати.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им |
стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пре |
кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је тов |
еска и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „в |
ауку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и |
ртни неприправну, мој крај није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину из |
твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мисл |
а земљи, додаше лопови — <pb n="130" /> опрости нас оче овог мучитеља оде, показујући на свог д |
— покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, н |
опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате о |
оли речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба да нам опрости — ал мож |
.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопушта.{S} Кум му одговара, кад с |
задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, ј |
света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, прод |
огледом општину Добреновачку. </p> <p>— Опростите господине милостиви, ми нисмо дошли — да што |
о „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти роде <pb n="115" / |
л нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа с |
чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мисли |
стиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, смил |
ад би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту |
134" /> милостив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <m |
да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а |
ити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоћ |
, нетреба да нам опрости — ал можел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опростити |
<p>Вуково рђаво срде никако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако проша |
ани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S} Ока |
ту око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, благ |
није штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је М |
рна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, служи |
мо мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рец |
/p> <p>Да је на брегу, кошто га је вода опточила, изгледо би као каква јазбина ајдучка, ал пито |
ли, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш |
дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и дра |
коше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то ко |
сла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш ве |
дину дана у свима крајевима српским.{S} Општина Добреновачка поносила се двојако шњиме, једно ш |
а, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су с |
да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњо |
ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће за пар |
тале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући отићи морала и што се небира за с |
Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу с |
ној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји није у молећ |
наде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако о |
ени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом пол |
/> <p>Ома тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгуби |
ко право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а |
да, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати оне за свеште |
дно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> < |
ом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма |
је, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је бо |
ва.{S} Владике су умеле присвојити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине |
несаразмерне главурде, преким погледом општину Добреновачку. </p> <p>— Опростите господине мил |
ље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, в |
а, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина ни марву, него прима само готово.{ |
а, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што |
ак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели |
и храм, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, |
сле подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирк |
је пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једно |
ије испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављен, он испребијан — зл |
ава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.< |
и, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Ја |
и.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито |
ућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан д |
један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнак |
нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.< |
зи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна интер |
небеској светлости, слабачко кандило и осветљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, дове |
и, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n |
свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће м |
во псето непослушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, М |
му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледат |
пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негас |
ебеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због |
ко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и уби |
на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па |
а се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни пребијене паре |
ништа друго неносим пред конзисторију, осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад |
але на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавиц |
коби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо ка |
е руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што т |
<p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се м |
ју земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друга немира није било.{S |
знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> видио, ал и |
ога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сва |
Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји оч |
о је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господ |
злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који |
имати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владик |
реновачки почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је бил |
стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Дра |
ов зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и игле сами за |
та протом посто, није владики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добрено |
ина.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто |
и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрм |
птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживи |
ојног Обрадовића служио, <pb n="106" /> остави овај све своје имање под тим условом, да његову |
сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе српске узрок су, шт |
о моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав ч |
та је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо у |
терају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато |
, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, г |
раво.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и |
на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спа |
школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог т |
брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотик |
недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке н |
а сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме |
а му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није |
стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богословију, говор |
ишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, |
антије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би от |
упа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко |
Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, |
убриса сузе, па узвишеним гласом потеши остављено стадо:{S} Немојте плакати браћо, немојте ради |
{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од немила до недр |
а и није вредно световати таког човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, |
а.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још д |
етка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зл |
S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књи |
ку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, |
анас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — |
де у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски шегр |
ва газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драги |
анпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су топо |
епо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, |
м, пако са свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило |
и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је саз |
енове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотл |
јст сукања су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на в |
његово.{S} Колко би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на |
ера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротк |
овце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал ш |
0" /> <p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно место које б |
е.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држао б |
лест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> с |
шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом утеш |
несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и за |
толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући |
есни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, |
Коњаници одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекај |
незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се т |
одавили само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољ |
у удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p |
кога би другог и мислили, јер ко вас је осудио него канон.</p> <p>— Није канон — судија никад н |
ви моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би |
енији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ се уз |
у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му мо |
е које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> с |
и.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд |
до доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, |
а своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је стар |
колу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку доб |
в родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле, даћу дост |
ре.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S |
и.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покај |
pter" xml:id="SRP18691_C3"> <head>Какав отац такав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира упирала |
ва века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад |
ући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесе |
.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад с |
већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи |
се обрадује доласку његовом, као што се отац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, и н |
Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал |
а птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће |
и, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се |
овином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је |
нска времена, чедо моје, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио |
су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — |
ровић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: пока |
па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по |
ила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј ми Ми |
тајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да |
у штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Јед |
, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, не |
да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, |
убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— |
, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо уб |
е на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од др |
шки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здрав |
ра штогод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу |
ељи у школи разговарали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће |
марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} |
есе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} В |
до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p |
обрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добрен |
ни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере |
ше, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду |
и а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји |
така човека, ал опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника |
исну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S |
амија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у своме а |
ди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело диц |
у скупштини међу старешинама:{S} Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем |
о — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица |
ути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе још нако ист |
лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није наш |
еку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен |
а, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја зна |
своје саградио.{S} Обадве биле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са |
<pb n="80" /> Главе, мрзише на Миркове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у |
а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил |
свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а н |
сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </ |
У прва христијанска времена, чедо моје, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на сред сел |
ао на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула с |
оји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би га радо |
забављав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам в |
се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајц |
овца несме црћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се и |
ља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је |
p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи п |
Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После обична поздрава, замол |
по стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Добрен, мо |
то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, |
ије.{S} Над светим распетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затв |
ој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, ал о |
убљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојач |
и браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој више |
За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко |
скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дај |
имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мен |
ребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље губ |
ајчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треб |
ни љутили, што је општина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који ј |
арохији, и тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу цр |
и на мртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да ј |
ојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко не |
остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати |
а требало је док је депутација на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан св |
к да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и ма |
тити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо мора сиро |
о се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиротој удов |
главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мир |
меш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који |
ио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за т |
а ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та |
мо ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писмо, |
ш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. |
амо нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, |
и послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопор |
рју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору:</p> <pb n="49" / |
и коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једа |
ити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, |
е су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки ло |
д га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љ |
олико стече, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још же |
ивот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осе |
>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Хајде коло, наоколо,</l> <l>Виловито, пл |
тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал |
дочекиво децу милостиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и |
еможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најлакше се о |
вом му се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — како мучи ту сироту жену — никад му |
месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио ба |
већ вече било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="5 |
дне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једн |
ла Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове |
d> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Њег |
н, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у |
иколе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина варошка има пра |
о ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, ка |
вала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, госпо |
урнију обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Љу |
рагиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко ј |
учен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома |
а ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, |
еба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — |
колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари п |
итељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га |
загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на д |
" /> што товарите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ће |
л то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Доб |
е богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарите ст |
ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они незнаду ни одкуд су |
и су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер |
пати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагњ |
па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива |
о, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек |
годет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише |
него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил |
ог кривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал |
стив, он се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му |
сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, у |
која би се пред њим затворила, ниједног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувег |
више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад било је н |
његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, |
ови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, |
ерњој призивати свето и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан старац |
тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер т |
певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</ |
у кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би другог и мисл |
о за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју |
лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам |
рпезе поседали млађи за старијим, часни оци свештеници, светла господа варошка и добри старци Д |
ерекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је |
је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен |
можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, поглед |
н свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће |
цело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои прест |
такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, ко |
сме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се к |
то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, шт |
оје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човек |
решили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да п |
ожел нам опростити?!;</p> <p>— Ви знате оче, можел нам опростити?{S} Може — јелте да може — хоћ |
неваљалства.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарит |
седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко |
мо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По |
зујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам |
, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немо |
ови соколови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквали су то ј |
земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опростити — молте му |
аше лопови — <pb n="130" /> опрости нас оче овог мучитеља оде, показујући на свог друга, ти то |
баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p> |
амо да толико стече, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал кој |
и кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци вес |
ко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само |
о а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје спремљено одело, па се онда богу |
ари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље и |
бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја с |
ашно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у |
ика човечија било — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па |
и — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам |
Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и |
да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелен |
бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смило |
му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће. |
ито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ г |
е отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад с |
и срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од к |
му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — |
и, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди м |
миру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, п |
кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисм |
је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам ба |
азвлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда сам |
поред поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њ |
како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учит |
иш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш |
е голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најлакше се овим заварати даје, так |
есару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Неслушај га господине — о |
ш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти ве |
лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи.{S} Ка |
ву, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, |
н нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које по |
гла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </ |
соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои п |
ашимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је |
о.{S} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљештама му ж |
ага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вад |
ампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је |
ва незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад |
главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје |
ипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети |
крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом свету, скупило баш пред пароховом кућом |
цне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко н |
очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове |
ш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му |
најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, т |
сам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, |
селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ниш |
> <p>Комесар ошину тако милостиво преко очију, оног што му је ово последње реко, да му у сред д |
за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и ш |
ојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио затећи, издубљено дрво, а |
о срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је |
добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што |
оношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био т |
век така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> више нег она, |
ради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро о |
дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сам |
n="94" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, |
ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, оса |
} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. <pb n="74" /> — Треће.{S} Мора узети по |
Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она с |
ов како га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком |
г с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли |
ешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако милостиво преко очију, оног што му је ово по |
јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S} Тако се на ново осекн |
вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} |
по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ н |
ди над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</ |
кавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се с |
> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили |
сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па п |
ам, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији |
мож бити другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био |
по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>На |
газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти п |
ни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им во |
штац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по је |
о буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> више |
ва мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мир |
есоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора |
радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда |
свом сети се свога најбољег пријатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага н |
и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, |
дна девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се у |
е умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече ча |
је изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да |
те имају него паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S |
вароши стајао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је о |
<pb n="100" /> <p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на оно ме |
е онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је оп |
Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — з |
е, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, ни |
ај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добр |
ћи се вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит |
зо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из |
в, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо п |
би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца вијају госта, који н |
трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о вра |
децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпу |
ра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, от |
г господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а |
/p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жало |
иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло накваси, лакше вели кола иду ка |
је световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обо |
кове један, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да |
рага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здрав |
ам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил |
посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у |
инови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитељ |
на нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бе |
тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ват |
ни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је |
на сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши остављено стадо:{S} Немојте |
n="45" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве шко |
Нико се нероди господином него постаје, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако |
ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на ко |
у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове |
д је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - |
поклоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић |
она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја |
/p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форин |
је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико п |
Уздај се ти само у те твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, |
и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби не |
ожија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме да се |
уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава и |
имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустим |
е, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбу |
белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ћ |
уђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ев |
угог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад п |
е у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види је |
а упропасти, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати таког човека; оставте |
зимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи |
рашно изгледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету ми |
ку, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће |
едно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него |
оведо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке |
чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно |
ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па пре |
о, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете |
ски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор |
да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију управо цару, да невиност Миркову |
немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови |
говорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад |
>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40 |
лима својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако |
егов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија о |
одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. < |
реба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није. |
сти доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је д |
} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неб |
ови знаду да је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача с |
итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је о |
, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад |
Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису приметили |
> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагов |
искују, па кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господин |
амо да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негуб |
и мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој г |
овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњ |
у несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је гов |
и, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила |
више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење |
вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу ш |
а ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све јо |
је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њег |
и даму на променади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се от |
и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од |
слите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати |
дар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов |
човека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је |
осни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> оста |
ак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко |
ој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће оп |
морали од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, с |
добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, |
кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку не |
ако је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од |
рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па |
да, ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — |
шимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и |
<p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледа |
ог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде држати, он |
о који просјак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква п |
го они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран пар |
ије доста само молитве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бо |
у имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју |
аот чисто се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> |
је најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива |
з свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина в |
} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син |
зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господ |
у“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи. |
че за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа ј |
а, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само |
S} Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што је излишно није здрав |
шке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а |
једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати |
оје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти наве |
ком га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом |
е свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојач |
тајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаћ |
о.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа |
ујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изуст |
екаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда |
, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, |
да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрип |
школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали |
из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што |
у цркву одвести у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију лит |
о је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, к |
шта некошта зашто он новце није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце з |
неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир д |
ану и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува |
Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себе господ |
авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— |
пролићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје т |
Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз Б |
ица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, |
а водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливај |
није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном гово |
ји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого |
а позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер ве |
езакоња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сн |
еувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Уч |
рашимир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и те |
але девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш на |
, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} |
, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, тре |
ј мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, к |
сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином н |
} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотин |
очешљао, обукао своје спремљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је |
и пакосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га |
о, да њега није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, воле |
ио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи |
авукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи |
али смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теб |
ни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издр |
те мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трел |
остиво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи |
а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су |
акве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки |
ава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далеко, више звезд |
<p>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је пос |
па нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничиј |
е се, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре ш |
ила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у инт |
а стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} К |
тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила ци |
а, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се |
магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задоби |
смеја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она може и нез |
ћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. |
ма више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоће |
клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас он |
уд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер нес |
ица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога |
, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом |
тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати нес |
што тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног уда |
ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да |
и, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово |
ај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова наве |
а му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје из |
а сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегн |
сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је |
к крвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</ |
, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, к |
ли да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова |
ања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам |
м децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одала |
ословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, тр |
еш слеп код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, п |
а:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— |
еста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор |
Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} |
а одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, п |
издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па н |
ако незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она |
оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p> |
ешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="12 |
окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, |
, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је |
ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда о |
а пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац |
ови света, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе о |
његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на |
кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— |
за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да немо |
вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарите ствари на кола — ?{S} Оће |
па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тава |
орију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове |
им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну |
ве њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> < |
буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља поп |
а угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узет |
а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба никад, нетреба д |
а варошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, то |
пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело т |
триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану се и оду |
едим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то пос |
школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да |
плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрај |
подине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште |
свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те п |
те дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви о |
ажем господин, он је мој брат.</p> <p>— Па какав је он господин?</p> <p>— Ја незнам, он је из Д |
заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора |
ви, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после |
о реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су |
стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце |
ан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право |
p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о |
ја паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба ко |
ка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу пре |
лила се на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n= |
ицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и |
коле дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, |
аву галију — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи видио није; ал није се радов |
ба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није тол |
и да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а бом |
.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи |
јна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата |
ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа |
а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ х |
есио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиро |
ецу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи |
рати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ћ |
а било — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — |
ча Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> ниј |
знајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неод |
пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчал |
, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од |
а избечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — коса накострешила се - авет - ни помисли |
најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: ока |
таде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо не |
утка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете |
имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе |
ад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што с |
муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да |
свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није за |
о су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга с |
се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да |
да и главе дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте |
—Чича Добренов чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба п |
, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто ј |
тице колу приближава, коловођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца, |
л двојица његови имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, нед |
ити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагњ |
иш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, |
јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би к |
<p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе |
ринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог |
ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то |
ти, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се в |
"114" /> <p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледе |
ну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, дашт |
дође господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на ко |
сам ја господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је р |
та ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>влади |
била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу дру |
ица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад ј |
је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Ми |
мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда |
ила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирк |
, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то |
дрво које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од прот |
ене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој гл |
ћи и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окрен |
вуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку изб |
о би њи данас, неожењено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам к |
поја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мал |
арио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је |
што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сја |
ко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Мирко |
„изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на |
и ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене бо |
него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отис |
аки мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда |
ко ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развл |
бом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што |
вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка |
паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња |
е, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња стр |
наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божији |
сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опрошта |
је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу |
свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Посло |
прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Д |
који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриску Драгињину Мирко. — „Дете“ — одго |
шно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење о |
ина, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои |
еко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал дво |
/> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у др |
мена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукама, превасходно — превазиш |
бе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је к |
и, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у о |
и увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад |
тима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само |
арешинама:{S} Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевен |
чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца г |
условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</ |
quote> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рука ненече. —</l> <l>То с |
своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је |
он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p> <p |
руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од |
у винограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости |
есеца, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумр |
Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он ј |
једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p>— Несл |
ра испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни општинари, |
ма божијим, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да |
, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, |
> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без |
материни груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} |
тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја зане |
сто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, па и само му име |
си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p> |
ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвлачијо.< |
што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, |
в је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења света, подизало и рушило, ал небо ј |
три кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} |
о.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се |
другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу |
да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, |
који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело |
оног које најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добр |
не кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> |
је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе |
ац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци мо |
д хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати таког чо |
о посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам |
и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад зато волети неће.{S} Мислим дакле |
књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос.{S} Мора, вели |
ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неб |
оји га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук би |
ди господином него постаје, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био |
шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам нека |
бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивен |
знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега |
какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> < |
свата прочастити.</p> <pb n="95" /> <p>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини |
ила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{ |
збијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је |
ти за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити чов |
само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби |
данпут луде једне, будите један ма који паметнији није то никаква слава у злу одржати мегдана, |
пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је кати |
есе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчанима навек је било милије помагати н |
орити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је до |
и ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си |
твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, |
pb n="125" /> <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч |
рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу |
разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а пр |
дајућим гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и д |
стаије, продере се узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожегоше псећу гла |
се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама |
LA">dementiam cepit. </foreign>.</p> <p>Пандури се прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </ |
живота. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.</p> <p>У Новом Саду </p> <p>Платонова шт |
је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по |
один има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, |
тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, што на господину |
ико господе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај господин мора виш |
ећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имад |
ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже |
и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата по |
нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи сов |
м своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карташ |
трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има |
ћ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало |
младом господару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} |
чу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибл |
су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којој се |
ше реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он |
ростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, смилујте се милостиви господине на моју невино |
<p>Туђина кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S |
закључак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер пом |
знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опе |
то владики треба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства |
ни шалови, атласке мараме, бечке чипке, париски шлингераји, презлетне из златнога Прага, калнер |
р учини, одговори на то овом разљућеном парничару: неморају његови зато лопови бити, можда и он |
те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватов |
има српски свадби, које проклињу толики парови, као дане њиове најцрње несреће. </p> <pb n="96" |
S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господ |
мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прот |
своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. </p> <p>Парохија Мирко |
ter" xml:id="SRP18691_C18"> <head>Мирко парох Добреновачки.</head> <p>Једног јутра дође Мирково |
шка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, сви |
себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина в |
сипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p> <p>Нема ништа од пазара, ди неће Милица б |
ештеником постане.{S} Чим се прва добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од |
арох у св. Николајевској цркви. </p> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у |
заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причестивши старицу, отишао ома кућ |
владикин ил ког дворјана и онда добија парохију гратис — забадава.{S} Ја новаца немам, а ако б |
{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија |
сједанија добијо је Мирко глас да је на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлењ |
удне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго |
ласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај назвали.{S} За Мирковачки крај |
о је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани пок |
бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. <pb n="74" /> — Треће.{S} Мора узети попину ћ |
местити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш |
у.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Добреноваца.</ |
очиглед читавом свету, скупило баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у п |
же један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, ка |
циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли зг |
матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко |
и ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им ј |
донаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; |
> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добреновачком |
о је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће |
15"> <head>Боље добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за год |
знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, |
оји га носи; а добар глас, ма био и без паса, навек је дика оном за ким је.</p> </div> <div typ |
ча Добренов чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у |
ерује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расу |
Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је до |
тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, ни |
а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у |
закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши остављен |
је, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> |
а на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, в |
смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је њего |
тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиља |
накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прв |
живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са својом пос |
е заболело онда, кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје |
че кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде |
ве знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио |
га је одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страш |
пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдит |
ми знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко |
се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је |
било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, сињи му се камен на с |
о утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост н |
а друго не донаша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Бо |
те неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је |
емљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет од ру |
а служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало грло нак |
страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук прет |
е дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећ |
у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседал |
плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Оп |
то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, |
же од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко, мучи неплачи нер |
одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на |
од куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први свакидаш |
ла је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, |
спављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у у |
ако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, |
tone unit="subSection" /> <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Ми |
голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} |
еко курјаке одвијо.{S} Није ишо више од педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за тра |
ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} |
а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.</p |
у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш д |
разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма |
више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p |
ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говор |
, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена кар |
S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим досад, тако звани Б |
ве жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, |
опадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још б |
у и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова так |
немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити добро бежмо с овог мест |
у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане |
се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, с |
д је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опело права запевк |
је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се |
егрти позаборављали су своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. |
на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа пева |
его му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову п |
не смилова на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем ка |
/p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад в |
учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неу |
је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добренов |
S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а ме |
жи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко фа |
а то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала са |
л опет нису га могле мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирц |
шо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, не |
љу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља ос |
су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло доп |
на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко |
, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зр |
вином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сне |
е траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ з |
није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђ |
или тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што |
да по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с |
звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, тамо опет покојног нотариша трчилажа.</p> |
, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад ви |
рку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, |
његови имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи |
новачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је |
да бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки |
ојвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и д |
ав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки |
стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пић |
арошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толик |
кли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан по |
ни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у уста и |
та и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је |
пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пили |
ва на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рун |
е по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је |
ву потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му |
ad> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она му је писала како ј |
ило, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку ује |
сала већ је невесело било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу наве |
е заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и п |
и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више казало, него сво онолико сестрино пр |
>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написано било, а унутри ст |
, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} Ево тог пис |
удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кро |
ега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку свом, скине с прста свога бурму, и д |
то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замол |
рила у нади, које због понижења почасна писара варошка, бризне плакати.</p> <p>Писара ражале су |
писара варошка, бризне плакати.</p> <p>Писара ражале сузе девојачке. — Немој плакати лепа дево |
тати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рук |
е на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре го |
ећ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма |
попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, |
, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко н |
каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жал |
сти тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, |
срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто |
/p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изја |
, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone unit="subSection |
ијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал |
Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано било, него ома оде да |
> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда |
г месеца по одласку његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним |
писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се ви |
ега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на |
гови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљев |
алосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је св |
учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо |
ивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им |
го му одговорише, да они немају никаква писмена са собом, они су ради насамо с’ владиком говори |
="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано |
ошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови приј |
> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је |
видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} Ево т |
опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мисли |
шо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на |
ad>У злу се непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било. |
дотле добиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p |
кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мир |
{S} Јулија донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није |
њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — а |
аписано било, него ома оде даље.</p> <p>Писмо је писала Милица.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p> |
га се патимо, теши нас са својим светим писмом, са својом пословицом: благо оном, ко се чему на |
писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је |
А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму |
како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкрупнијим словима |
е у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печ |
срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме с |
несе писмоноша Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му |
се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, |
а</p> <p> Драгиња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није |
иктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна д |
у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир |
сам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p |
метли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог |
и.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им |
шчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма к |
има писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жалосно му добро његов |
писма, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је п |
Нисам мото оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним. |
сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне |
у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир.</p> <p>Џакови — одговара жена.</p> <p>— |
ближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p> < |
дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пита „Ди мој гркљан.“ — Мала једна девојчица обавила му |
да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S |
p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, ге |
игу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел |
аиста сутрадан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година |
ен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди |
ани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам |
ији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар не |
што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми |
апрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел |
зи.</p> <p>Милица није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је ради |
л ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још ко |
писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши |
кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи |
одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ |
и Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га |
?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол |
о, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног које најближи био њој |
ђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд |
p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипат |
ити.</p> <p>— Дакле има опроштаја нама, питаше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом из |
акој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да |
е:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му |
небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје о |
овији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три п |
и ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год ср |
ма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио |
згледо би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, још му је питомији из |
ћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на |
весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Н |
ма равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући |
ељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S |
је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="6 |
ом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да |
ubSection" /> <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућице умрл |
г писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце м |
господин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добр |
еђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку |
нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p> |
а матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није не |
таћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то |
али, трче без главе око ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој глав |
ј неки.{S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту не |
ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не |
јо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> <p>— Ал кад ја не |
о те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им |
ени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; |
и и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома |
ерет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, |
спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њо |
тражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да |
е небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека |
ем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би пла |
личина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела |
о, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне н |
понижења почасна писара варошка, бризне плакати.</p> <p>Писара ражале сузе девојачке. — Немој п |
ка, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да м |
асом потеши остављено стадо:{S} Немојте плакати браћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе |
у се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дан |
одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутал |
p>Писара ражале сузе девојачке. — Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин |
сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да |
е, спуштило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше енђебуле момачке:{S} Н |
главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и к |
l>Хајде коло, наоколо,</l> <l>Виловито, плаовито,</l> <l>Накићено, навезено,</l> <l>Оплетено, з |
стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расчупани.{S} Чело куће г |
весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству |
ај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, та |
богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатир |
една патника је плата на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења |
а слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> завидити.{ |
кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господс |
а:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати: |
а имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има |
бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај |
отраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ |
ћеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова |
о братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако |
о вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</p> |
Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 н |
се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} |
здижу велике уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове |
зшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону светог Николе, како избавља у |
ТА ПОПОВИЋ.</p> <p>У Новом Саду </p> <p>Платонова штампарија, 1869.</p> </div> <pb n="2" /> </f |
сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте |
рташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Шта п |
Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава шпиталске новц |
њом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, м |
зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали |
за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне |
приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако де |
пито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је в |
су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја ге |
<pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лон |
" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери м |
рат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој се |
и су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница |
да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга д |
га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Д |
Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер није ни слут |
ти говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар жа |
каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас |
и, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни |
е? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелуду |
, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја |
бе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ оваца нема |
Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, а девојке певају — да то |
је девојки најмилије лице, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути, они |
и пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опр |
он наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби |
у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни |
оватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон наместити, боље б |
довита.{S} Богат се уватио уз сиромака, племенит господин нуз просту девојку, дична госпођица н |
који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним |
врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино голупче, на што |
" xml:id="SRP18691_C4"> <head>У лажи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља |
ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син |
о Богу за спасење они који путију, који плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужн |
је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старо |
учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> |
деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се там |
.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил један десетак по |
Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те са |
ја ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, Мирко, ниј |
доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: на то с |
че испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било |
ин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сест |
већу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S |
>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, поклопило је тешко црнило, бе |
друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога |
Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, који је сад |
н локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним басамацима силазили, да доле владику дочек |
а, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се сви |
ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма раст |
еровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај |
носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим |
запитаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код |
ад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сан |
авијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући |
о данас слободно орила божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали с |
смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмируј |
го да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучет |
ти оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад с |
је; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном же |
ик у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25" /> доми покаже му све своје благо.{ |
и бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја мило |
а, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар |
да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он |
тио на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.< |
ободно орила божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали су се синов |
оград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што засл |
е наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека га ома зове, ил ако никако идем ја, само |
а конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта ј |
/p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој д |
миљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да |
ло.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги бра |
о диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незн |
ло, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуж |
гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећет |
један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи |
.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</ |
код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш |
Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица с |
ио леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задово |
: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се л |
ут расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке |
зној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{ |
раше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала |
> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав |
ти своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, |
су ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали. |
и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} С |
еника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закљу |
а имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му |
ђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити |
ни.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру |
да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, |
да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син |
је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у оближњем месту, и |
његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд |
васи из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да |
а да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачк |
ји познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то неп |
све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која неслуша матери |
етреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, п |
било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни лопов |
о куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад |
еновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају ви |
тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закида |
едно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети и |
же, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње |
им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} |
пно име оца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан старац, на неколко столова понаслањали |
бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово |
ош и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, ка |
еморају примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би |
Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње пр |
г дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, |
и, презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је д |
иво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужу |
што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} |
е било.{S} Мала Драгиња мора је отрчати по једну бронзу и донети материн везен <pb n="52" /></p |
Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, су |
ш кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања треб |
је знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да |
, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала о |
улу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, коју њени благословом дају.{S} Кадгод је би |
ужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати |
вештеник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео |
то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цен |
ије ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одел |
ваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само |
нам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авли |
ти и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а с |
да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као д |
инти, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир |
ад су се новине о учитељу Добреновачком по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је опш |
е:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <h |
шница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у ку |
редовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд пров |
а скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, |
ци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запи |
али двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашниј |
{S} Ал жалосно му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, ш |
ће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево св |
покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу ка |
тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се у правду прога |
тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући на |
ати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му гово |
сев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. |
ли свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се |
ицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако р |
српски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај з |
ба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купи |
настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу |
ји.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед чита |
недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S} Ал жа |
је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задов |
рити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад |
и све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год |
ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња |
обреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је |
е он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки |
, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови свештеник <pb n="104" /> п |
е, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо |
моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} Већ од недељу |
м се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам |
е ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшим |
о Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она |
прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, а |
о с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво |
знати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је вама имати, |
раје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, кој |
еудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да с |
у дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, |
/l> <l>Неживи се довек,</l> <l>Поведи — поведи —</l> </quote> <pb n="114" /> <p>Мирко се окрену |
е човек,</l> <l>Неживи се довек,</l> <l>Поведи — поведи —</l> </quote> <pb n="114" /> <p>Мирко |
док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада ко |
а сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па због |
ело у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога |
n="61" /> више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули |
а била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим гласом, као да п |
аше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере |
ом сети се свога најбољег пријатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни г |
и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кљ |
на арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је о |
рештала, <pb n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ић |
— још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови |
г чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево к |
ен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи на слу |
никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да г |
осподске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, з |
рно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика д |
омаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров син крста |
и руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да |
тим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећ |
оте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек што сведе ма |
вде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па ј |
p> <p>— Свлачи са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга |
дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се љ |
зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ј |
то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји |
<pb n="124" /> <head>Пут нечастиви мора погинути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и ј |
му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би |
е оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из гр |
. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да |
— одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} |
еши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац |
да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, |
може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, каквал |
, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</p> </div> <div type="chap |
му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар |
аг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђако |
чи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје |
газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, а |
бајући из несаразмерне главурде, преким погледом општину Добреновачку. </p> <p>— Опростите госп |
, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирко никад се н |
е!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. |
е човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божиј |
и сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу оди |
ује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштриљ |
о ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у ж |
ека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеници |
е готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду |
као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут |
слиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то н |
ћи а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p |
алвије попине, попео се голем шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђако |
— и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко п |
ице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Ст |
ме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус |
је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта |
своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила до недрага.{ |
8" /> имамо — ала да нам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да кој |
зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио |
n="106" /> остави овај све своје имање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и |
о о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још ж |
ац два земље на навек, ил један десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато |
ој срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам ј |
ви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити неморате бар |
.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани |
децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година за |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{ |
осу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зл |
нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <m |
покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена |
а.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чуве |
оштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На |
вчани који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то р |
л ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредн |
во мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, |
а је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>У |
треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а |
ци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатк |
комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад је |
ету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чуд |
удрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потук |
дитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексутра разб |
е богатирски палата, од створења света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда |
к је било милије помагати него убијати, подизати него строваљивати.</p> <p>Добреновчани нису им |
али.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад |
} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант |
господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате и |
ером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из те |
лоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро бил |
пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо је |
т ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма |
суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на |
дити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — з |
њак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш |
да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад наст |
ркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће М |
> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а |
дник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашч |
да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спас |
плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, г |
још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Б |
е.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их ј |
Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира.{S} Мир |
никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо |
ј није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пасти |
е школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Св |
, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, |
/> на дому.{S} И сами шустерски шегрти позаборављали су своје безобразне песме, одкад је Мирко |
ити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема |
рко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, |
ењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би в |
отеро Добреновчане.</p> <p>После обична поздрава, замоли калуђер Мирка <pb n="107" /> да да зна |
не, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бо |
— шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо твоја сестрица</p> <p> Драгиња.“</p> <p>У Д |
а оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ би |
дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проне |
више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке из |
:{S} Није доста само препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, ког |
збавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђа |
p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га |
обреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи |
дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се |
ено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.< |
ијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђ |
а, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо |
е Бог запретио Еви да неједе од дрвета: познања добра и зла, неби она ни марила за јабуке, што |
позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого |
е. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко ду |
ли — потрче мало седну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стрижу — режу шњима платно, што |
о после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="CU">чесњејше конзи |
ћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без |
богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом. |
дика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него свилен |
екају, сусретнеји један ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера се црвено |
ао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге живо |
ако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца н |
за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb |
не трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те |
ње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу нед |
био је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густ |
епој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се насме |
је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома |
/head> <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртв |
ол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, од |
де га свуда по своме <pb n="25" /> доми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то види |
ебелом куму дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добрено |
.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју |
мир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, т |
ади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајућ |
о, пут оправдања чесњејшој конзисторији показало, ал иначе слободно нек конзисторија свој закљу |
етир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се нег |
по, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да за |
" /> опрости нас оче овог мучитеља оде, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говор |
е благ и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Б |
е раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немај |
треби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и |
милостивити, ал судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— |
нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Бо |
ласку његовом, као што се отац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весељ |
ако изломљен све своје грехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најг |
кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега |
на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </ |
па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикиним, пролићу с |
— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред о |
а све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошљ |
ве дошли, да ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви т |
ти ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, што би највећа господа тела, само ако им се св |
ре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утоп |
од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана к |
рнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој гос |
оде из Добреноваца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело |
ас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико |
а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, н |
аћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену ниј |
трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек |
кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели |
волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Никад ни |
о.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је запретио с |
ела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост, само пред све |
читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{ |
га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро |
ловије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обешењак ону артију, |
е салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</ |
ен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> |
да ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да |
идио на себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милиц |
амо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен з |
ојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо.{S |
ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне по |
ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се |
у с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене |
њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића служио, <pb n="106" /> остави овај |
стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим досад, так |
е попино девете пећке жарило, тамо опет покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано |
тац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је |
добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у |
ква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него |
злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово |
кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину |
ра жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p |
есећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш |
ад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра д |
тавио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде |
а у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; комшија који носи на продају, узима |
авуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос задркта и залеп |
месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију пола |
2" /></p> <p> ћилим. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи |
/> <p>Малаксало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад запеваше е |
тати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да |
ело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене |
есет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет р |
још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Са |
гли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне |
док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити с |
ичаје старинске, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а |
колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира о |
Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, |
народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну |
буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад с |
ружана војника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> |
и назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска |
иста на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не в |
од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет разваљени купа труле |
андури се прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред корбачем |
емљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад му преко њиве |
ину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{ |
о дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил п |
арови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје |
го рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље |
О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил |
су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега ри |
а фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Су |
ора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње |
осподар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље |
а под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадве б |
мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко |
p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал |
/> <p>О! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, |
ти и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голуб |
ним Добреновчанима навек је било милије помагати него убијати, подизати него строваљивати.</p> |
рав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} |
е измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој |
аћица сама краде, онда само толико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и ка |
па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на |
и да говорим а камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је |
и сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо пош |
сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропу |
у туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал |
би ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ не |
у, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помр |
дна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у трбу стат |
риле — коса накострешила се - авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а |
није било неба ни мене било, па ако он помисли да га ја неволем; волем ја њега, волем ја њега |
што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n="109" /> в |
ржи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, |
2 --> га неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да |
д румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n= |
ваљаног учитеља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>О |
ја, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме да се св |
лушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена |
То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за |
овара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да |
з БОГ, баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фал |
вако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те |
збечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — коса накострешила се - авет - ни помисли од |
Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла |
право на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича |
аји благослови редом.</p> <p>После тога помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, за з |
своје спремљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном |
ашике доватити, док се није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пр |
га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друш |
/p> <pb n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули |
ли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио бого |
ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме пра |
ла се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити п |
о све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова |
у службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си сви |
едан немоћан старац, на неколко столова понаслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо |
се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је намештала, как |
ека браца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти |
ере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материн |
калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и посл |
да мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, н |
сподар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из г |
које што се преварила у нади, које због понижења почасна писара варошка, бризне плакати.</p> <p |
нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и н |
одару гаће, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гом |
а, ниједног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што |
мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија в |
му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светски, кога сам зато братски угостио, да ми гоз |
јевима српским.{S} Општина Добреновачка поносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, |
био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, |
зрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од мако |
азговорна момка, наједаред постаде нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки |
звери питоми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој мргодити.{S} Мргоде |
пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји |
тане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p> |
светлиш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>К |
е.</p> <pb n="100" /> <p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек иде на |
уложијо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било без |
смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирк |
дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова |
л сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохи |
кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, |
оло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну ж |
своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинс |
злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?< |
Какав Мирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</ |
Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} |
к.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној |
па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, а |
один од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако |
спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама |
се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта в |
о моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, |
е прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, |
ма ништа од пазара, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послат |
.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да се госпо |
и.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо |
је било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девој |
о,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек,</l> <l>Поведи — пов |
/p> <p>На сред простране алвије попине, попео се голем шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} |
у драго она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. <pb n="74" |
ло, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је намешта |
емаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био |
војка. </p> <p>На сред простране алвије попине, попео се голем шатор.{S} Под шатором велика трп |
о Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, тамо опет покојног нотариша |
неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери своје |
у. <pb n="74" /> — Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два |
да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет до године а оно ни једне трешње п |
алили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј воли |
> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном |
в, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти на |
на њу, а из љука као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на кол |
га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једа |
и па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l> |
магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала |
и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике |
. </p> <p>Написао за народ</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.</p> <p>У Новом Саду </p> <p>Платонова штампари |
о господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном |
и још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам |
ној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом можда није пр |
лову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања |
ему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однес |
твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> |
шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизв |
мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим о |
крвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су свештеници м |
ти нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим мој |
се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца ре |
p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре по |
у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво |
ко тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је св |
и за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла т |
код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан о |
се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила |
ечевине окрњити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем нар |
n="16" /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бу |
рјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непос |
и ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни < |
ину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{ |
непита.</p> <p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да ник |
ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му |
{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке |
г, лепоту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што нај |
је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, с |
ишта, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страшимирову п |
пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и кор |
ле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> |
срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и оти |
пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута |
једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ни |
каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад они не |
тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно н |
ело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом |
стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па јој се с |
из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су |
, од то доба почеле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све она |
ије тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење М |
је јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> < |
и анђелима својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p> |
еселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку к |
свакојаке ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свештеници, светл |
мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старе |
ад је оно из материни груди неваљалство посисало.{S} Пакосна лења мати, никад неодрани добра вр |
ци боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причестивши старицу, |
емо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је из |
је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију управо цару, да невиност Миркову пре |
ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен |
написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако |
те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је по |
а се узбунула, незнаду шта то уједаред, после таковог ликовања бива, уватила се матерама за сук |
9" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца |
терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене лу |
ре му најпре на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и како |
жину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спав |
и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све о |
а те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши н |
а ово ништа одговорио није, ал опет ома после првог конзисторајалног засједанија добијо је Мирк |
име очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по |
tone unit="subSection" /> <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од |
одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди сед |
па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, |
абоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су нај |
овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} |
му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га |
ег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем обасули а поштење јој од |
дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што |
И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ ј |
анац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време про |
ирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка скупила, да се догов |
од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне |
ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други |
ти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војни |
е у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и |
уђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После обична поздрава, замоли калуђер Мирка <pb n="107" |
сницу, а онаји благослови редом.</p> <p>После тога помоли се старица Богу, окрену се на другу с |
е што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb |
е ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек |
ирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у чи |
ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверским погл |
све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнут |
лостиво преко очију, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пр |
а је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб п |
примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежа |
ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, н |
се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти чича Д |
мери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није д |
м ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо |
ирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то |
ио је још од створења света из ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он |
је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је |
и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом с |
ћи знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој су се тишини свршавали.{S} Његове во |
ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале не |
нас са својим светим писмом, са својом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко ј |
ота материна.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате |
Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већ |
мигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клеч |
бели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намируј |
, ал како му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто човек да посумња, да |
="57" /> <pb n="58" /> <pb n="59" /> <p>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетра |
аке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Ми |
ни господин устали, одговори ливрејисан послужитељ, нека уштапљена наказа.</p> <p>Дођу у девет. |
овечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости |
воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу у |
мешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта |
ма, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се |
им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад ко |
о ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо |
итвом божијом служитељи његови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, та |
шкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде |
и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лопов |
је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој су се тишини с |
твачки сандук претвори.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом поч |
<milestone unit="subSection" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи |
ајпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је |
послове свршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том |
му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете |
земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино голупче, на |
данаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка проглашује |
лост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гл |
о, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то себи |
е пуно — бадава <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимиров |
што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући |
дава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добр |
ако мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </di |
руштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд л |
, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S |
{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој ант |
детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео носити |
} Од учтива разговорна момка, наједаред постаде нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у о |
Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба |
о да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, неби воло небити тај господин, него и |
брат.{S} Нико се нероди господином него постаје, па имал тај памети који се стиди, што се наг р |
је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости |
који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ б |
ше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва добра парохија упразни, мислише |
а да се иде у школу само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар онај, који пос |
егорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој с |
прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како се к |
ржи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет тре |
незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све |
рцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а п |
а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p> <p>Сваки се пос |
тове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљеди |
воје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагњ |
ир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека |
од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subSection" |
ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито још како би за те |
је мислила, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаре |
ђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме |
тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="CU">чесњејше конзисторије |
ви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју с |
е допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код |
уђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису приметили да су туђини, него су |
а а <pb n="102" /> боме и доста опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи др |
аљу приказана невести музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри |
угу три шестака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n |
ва твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно |
аље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке рук |
ебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено др |
врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, к |
>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И нама треба попа, па н |
пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши остављено стадо:{S} Немојте плакати браћо, немој |
што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем л |
ведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру |
ија слика: како се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава |
но стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n=" |
/> уради рукама својима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану изд |
ка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со |
ојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остав |
У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на про |
волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштениј |
ачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поиздижу велике уши |
кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> <p>— |
ио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у |
у ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку |
ћ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај |
а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани што да су имали |
ведио, да све врапце по његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је |
дна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад м |
ну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан би |
се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако |
/> <p>Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни в |
а је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала п |
ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ваљда шт |
ости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мо |
и у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учите |
а том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад |
се преварила у нади, које због понижења почасна писара варошка, бризне плакати.</p> <p>Писара р |
ијота убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга |
што у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Кол |
Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мек |
м пропустио.</p> <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а д |
>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога простог одела, како ће смети казат |
} И баш је највеселије Драгиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови нај |
ећ као појкина мати, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад |
им стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму звоне и једио |
при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ниш |
д.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџије свој посао.</p |
Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се |
Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу чо |
а шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир.</p> <p>Џ |
мије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, што га |
евесело.{S} Честити старци Добреновачки почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су ј |
<p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке из |
ом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео с |
<p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу бог |
ратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само |
имирови песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док |
одмакли <pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по |
Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би јед |
n="52" /></p> <p> ћилим. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу |
аоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћас |
естити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живин |
и лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста |
све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти доба |
м Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није бил |
n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а к |
га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни крив |
на парохију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места ил н |
Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у оближњем мес |
ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га н |
рен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана |
Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, |
.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ни |
а му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, |
он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе |
није мого да будне богат и велик, он је поштен — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај |
ма за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на м |
постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати |
лија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и бо |
<p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заи |
шимир тако радио, неби моро нападати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p |
г да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, д |
тељство много припомогло, ал обећање од поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање. |
пати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начините, подајте јој само |
е је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе д |
роти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, запла |
а из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре |
је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — |
б, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав изм |
ше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво ј |
<p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовица нуди сада Дра |
осле бисером и драгим камењем обасули а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, кој |
Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек так |
м обасули а поштење јој одузели.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и |
овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се |
ови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за рук |
које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај |
ћ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито имал на њега каква писмо.{S} Писм |
о у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито имал на њега какво писмо.</p> <p>Већ је |
Свекра и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи к |
е.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинске, његова нога, и с |
.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} |
т слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та к |
ко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета |
и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни |
да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго |
мама опево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
и побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени д |
но пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у же |
руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти |
људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога р |
откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти |
шко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, |
м <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Б |
о је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра |
јмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри |
е, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија |
правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели, |
вамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напосле |
ба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занима |
нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би ви плакали да се небо |
’ који је на небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи ра |
ношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико ј |
је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као ке |
остити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и |
атери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“ |
м, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је плата на небу, његов је платац Бог. |
г допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном |
вљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Мирк |
светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову |
ча Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко |
.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бис |
имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре, |
ве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек |
већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго н |
м злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и |
госиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и зако |
вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило од дрвене |
/p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћ |
син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље д |
араше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се |
е неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, ко |
минут два после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбир |
а Добреновачког.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знањ |
вди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напосл |
е материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету д |
ије рекла господин, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја ниса |
/p> <p>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал |
жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у |
и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би |
врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, прими Ми |
Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону дев |
S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере Обрадовића у Добреновци, к |
дике су умеле присвојити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натр |
спод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер н |
тву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад |
роњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући христијина.</p> <p>Црква нису они високи |
но гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома глав |
или мирни од сатанине траге од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су |
ноге до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, која само здравље и <pb n |
риски шлингераји, презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир |
дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Бож |
ад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се мол |
кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очис |
ута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили |
же, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да ми попадија ноге пер |
азањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико |
год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, |
орише Добреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добренов |
ед чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку мо |
Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено г |
не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{ |
дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; |
добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично пребдили су читаву службу |
се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређаш |
ад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова |
се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанска времена, чедо моје, отговори добри от |
д су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђ |
но па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећна жена |
олте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и |
ш већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га бра |
ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да |
ојвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p> |
оказао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је |
лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </div> <div type="c |
је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме суз |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи |
вајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа |
. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је |
наменитошћу свога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере |
ништа одговорио није, ал опет ома после првог конзисторајалног засједанија добијо је Мирко глас |
it="subSection" /> <pb n="120" /> <p>На првом раскршћу стајао је читав спровод.{S} Свештеник се |
ди тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук за |
но ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакосни |
м ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан дана |
марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb |
Има одговори му домаћин „нефали јутро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путни |
и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере |
ни немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал са |
стим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у славу, па и |
ко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божиј |
ато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претит |
трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то о |
а Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јаг |
посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која г |
м очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да ј |
арији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезо |
му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд |
ком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути мора.</p> <milestone unit="s |
то тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам |
о сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мир |
а.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пр |
ани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће дец |
.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би |
ђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како |
е! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на |
и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и |
, кад створове божије, име створитељево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирк |
г на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде, одкуда се с |
а, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, с |
ан је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател в |
ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи |
ала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, |
нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал доб |
шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим |
а ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први |
а, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје п |
и кад су други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази |
на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли д |
позно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимир |
ло, своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред то |
аћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у |
адкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, п |
а бденија прва.{S} Снажнији људи обично пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старц |
да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа де |
твор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил как |
сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико з |
орија свој закључак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немо |
пују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце б |
сим оног што владики треба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пр |
а несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанч |
ико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је види |
су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне женске кра |
приљежавању и у наукама, превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђак |
рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да |
ичекајте, док владика неизађе, одговори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мрамо |
ући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом луд |
е што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, које због понижења почасна писара вар |
нови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови |
адању, пажењу, приљежавању и у наукама, превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да обрадује сво |
ем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око изби |
уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити |
, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је к |
еко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку |
данпут задрма мртвачки сандук, по земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупн |
а имена написати знали, и да негледе на прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и |
, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у |
граче.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба |
о пре будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода |
љене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет разваљени купа труле трске и рогоз |
слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побожно два свештена лица |
/p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А |
p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то |
месар тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} О |
у, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешење |
се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта |
свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из |
, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто б |
је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једн |
је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о в |
нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и |
, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спровод |
ло ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца није било, који се неб |
дговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> <milestone unit="subSectio |
се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је |
дро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добре |
чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врат |
окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господи |
опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> < |
то треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, осим моји сведочанства и смерна гово |
оје најгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb n="134" /> |
ло је тешко црнило, белу светлост, само пред светим дверима, тиња тио у небеској светлости, сла |
атина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џак |
ра и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце |
тацију управо цару, да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана требало је до |
ом иде као какав војвода бела јага ногу пред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију стран |
ед сандук испречише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са ц |
рош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица призн |
, на очиглед читавом свету, скупило баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе виш |
ушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило |
ова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш к |
чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату око врата, а девој |
сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S |
> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о њ |
приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жалосном путу. </p> <p>На гр |
у, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник с |
, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, |
више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је |
идљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Мил |
треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је |
сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаће, какве ј |
зио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му м |
е вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је оца, па је већ од по године овамо певала М |
тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодн |
уде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојна отац реко |
араме, бечке чипке, париски шлингераји, презлетне из златнога Прага, калнери по журналу, ал шта |
школско доба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, ког |
а нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого |
старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причестивши ст |
{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су |
дин, шибајући из несаразмерне главурде, преким погледом општину Добреновачку. </p> <p>— Опрости |
војчица обавила му се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити |
сле зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и |
ко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а из |
колко они од смрти чича Добренове свега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, п |
це по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи к |
доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је дова |
јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу |
еповедо, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} О |
ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано било, не |
преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уст |
ало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p |
један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајал |
е кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="18" /> пуцати оне спавају — као да ни м |
еда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, |
, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мир |
ар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му д |
ју.</p> <p>Комесар ошину тако милостиво преко очију, оног што му је ово последње реко, да му у |
а је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Ву |
не милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине |
његова.{S} Скакавац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо |
коће, као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо дико наш |
am cepit. </foreign>.</p> <p>Пандури се прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А пол |
одеро пропис, сутра просо оном мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџе |
анила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла пол |
а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се об |
ани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен. |
д смрти чича Добренове свега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је д |
обана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов нитков |
e="chapter" xml:id="SRP18691_C7"> <head>Премија добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио пр |
е позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у јез |
е“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благосл |
{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, |
удијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преосвештени господин устали, одговори ливрејисан послу |
пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби заце |
о прошао.</p> <p>У школи су се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало п |
штење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник |
криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како је |
а само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћупр |
више казало, него сво онолико сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му сестра н |
"3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја пр |
е на кратко да нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код |
"subSection" /> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад |
е то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, онако му и бива.“</hi></p |
арске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школ |
је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме пу |
вештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} |
ам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати |
и, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је |
не тица, па је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку не |
ад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место да је заплашила, још га је већма на з |
већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, и |
дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било |
тац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка ч |
, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут једном врло богата |
читеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо са |
ше задобити.{S} Мирко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби |
зриком овај одговор:{S} Није доста само препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, него |
ће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гун |
огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Д |
онаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек онај немора главницу свој |
немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страши |
з тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је |
го очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Б |
цару, да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутаци |
енија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док |
век је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице |
нда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, од створења света до данас променуло, ал цар |
рошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зл |
тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да |
дној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, |
свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај да |
икује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало рас |
сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом п |
гатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; |
и који се зову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, да |
Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на с |
, па место да плаше невесту, да може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} Мучи непла |
, шта ова звер његовом младом господару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је на |
ти, ил оном судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, |
ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а д |
њи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко ком |
у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад |
удећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је |
, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговор |
Скакавац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божи |
тај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле ужив |
и, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> |
ије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођ |
ике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и са |
S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а |
залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену авлиј |
камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку свом, скине с прста свога бурму, и да је М |
ад се опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас |
сто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> недобија, ни кад к |
учи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испр |
а одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па навали још већма:</p> |
остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима |
послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд ук |
А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </div> <div type="cha |
нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, |
а да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан |
S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њим |
Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи оста |
век мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њ |
кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође |
бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га дете вуче за нос |
ко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим |
ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија мирно стад |
врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све б |
его му још и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је о |
.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је |
ику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су с |
ова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за бога |
оворио је нови свештеник <pb n="104" /> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика бил |
, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта |
оће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} |
оно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на ст |
ки да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати свето и великолепно име оца небесног.{S} Овде |
, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљедство и лицем на с |
иви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, а истина ник |
егови говорили, а свети отац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само т |
а ће сада тако изломљен све своје грехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је |
и.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важно |
сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на |
сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису преосвештени господин уста |
том беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, па повика: „држ недај булдок“, ал од булдока |
исма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма од њи.{S} Друг |
е.{S} Нећу брате ништа зарад наша добра пријатељства.</p> <p>Мирко на ово ништа одговорио није, |
а моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство мн |
то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема ј |
ју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој конзисторији пока |
пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поштена чо |
мати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би било мита, |
рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурницу кор |
време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друк |
Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ |
ба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње |
а било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било |
да је десет било, ал опет је на краваљу приказана невести музара крава, сво посуђе кућанско и с |
је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је на крава |
век да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од оног што је |
г нестаје, док се на послетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни |
исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново |
>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина о |
га брацом звала, а кад је Мирко другом приликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи |
стио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио |
к још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена те |
и један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике |
је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукама, превасходно — превазишо.{S} Чи |
атерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> |
аћа орача, нерани радина ни марву, него прима само готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а |
реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана б |
ољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати |
е те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији |
S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству |
тити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада о |
што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би свет за један дан створ |
тако са слугама поступао да никад нису приметили да су туђини, него су се сами држала да су че |
и својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим пу |
а насљедство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је она |
ост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb |
е кадгод по њој поменеш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.< |
ену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> < |
ће она ићи од нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само |
оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те |
ам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; а |
ти, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода |
д ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре |
читељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова у |
ра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{ |
наду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га не |
да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана |
с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у |
златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадоше, упалише сваки своју — звезду и сложн |
ете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што ј |
ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти |
ЈЕ КО </p> <p>ОНАКО МУ И БИВА. </p> <p>Приповетка из народна живота. </p> <p>Написао за народ< |
p>— Оно јест да је и пријатељство много припомогло, ал обећање од поштена човека то је ништа др |
асу.{S} Добар глас може навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас не |
еби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи општинско право, зато га они и имаду, а |
ign xml:lang="CU">чесњејше конзисторије присједатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добре |
ако им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, |
Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули з |
сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86" /> млад господин, да девојк |
за невина, а конзисторију укорава ради пристрасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошка, ко |
сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добреновчани нису разу |
пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли над |
ришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па укочене |
а се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио је нови свештеник <pb n="104" /> прид |
добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, про |
се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле уте |
ртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толико душ |
кад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погрешки са |
о с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док владика неизађе, одговори преварен лока |
колко коме грло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискуп |
Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ кој |
река посла у својој парохији, и тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је д |
ди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу де |
ч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа ко |
руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему н |
њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграб |
места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} |
аћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му ј |
ај се ти само у те твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па |
о и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, о |
адику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи |
мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као ок |
д неком дубоком провалијом спава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p> |
несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се |
гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сирот |
не, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да |
ијатеља свог нашао ди над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио да непадне унутра, и с |
равити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће |
овеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25" /> доми покаже му |
мо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаре |
мчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне |
ш боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при жен |
би, лагати почело, од то доба почеле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недомет |
е свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је |
суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто |
="123" /> даје.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, кој |
ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет угађајте само Богу.{S} |
уги пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га |
сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укорава ра |
ти тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мирк |
ке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</p> <p>Коловођа да је |
већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ би |
е боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, |
агословио изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.< |
ој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује |
ола цене продају“; комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, колко иште пош |
извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; комшија који носи на продају, узима за подвоз |
и и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Ка |
рајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чи |
чији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те |
м појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера се црвенопостављени <pb n="101" /> господин, ши |
пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег шт |
епче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та он |
жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жен |
а кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере се узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два |
е истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње речи Страшимир, који је дотл |
је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, та |
оду врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два земље на навек, ил |
уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.</p> <pb n="15" /> < |
з свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незнам куд |
да није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да му кажем господин, |
да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са удар |
/> од смеја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више а |
та и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погребом |
јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о |
причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а |
ругу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је н |
е учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страшимирову псовку, одазва се жен |
{S} Пандури опалише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме |
ађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају |
ла и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одгово |
ком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, |
учитељ Добреновачки биће за свештеника произведен.</p> <p>Од варошана нико изосто није, ко је |
де ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нис |
колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" /> |
А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики парови, као дане њиове најцрње несреће. |
другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји по |
и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да ј |
д тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан пр |
мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те ш |
тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него |
луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њ |
кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје |
дећ’ како јој ласте и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо се дебели ћу |
своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може |
пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирк |
ик чело о патос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће б |
други с друге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, па силом да јој покажу св |
ајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни је |
ом престолу, од створења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је |
еднако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг чов |
казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш |
! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> |
ближе долазио и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ј |
а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружевно |
готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бит |
посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, не |
да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко |
лак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па |
и душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуб |
је пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да |
домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино бла |
тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, |
ља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што |
то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело |
, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <mil |
рац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парч |
а.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексутра разбио једн |
требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар мож |
упа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било |
} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чирак |
чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа почела била.{S} М |
довољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испре |
ад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром пас |
име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неп |
ј околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није прославијо.{S} То је воља |
пет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се дове |
и ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" /> доб |
За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, као да |
ије вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели, масна парохија.</p |
Бога, ниодког другог осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ни |
само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби п |
лостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко си је пута и |
т и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, оч |
з чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог |
иједан се пророк у својој домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио д |
нда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како н |
отив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексутра разбио једном нос, другом |
S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком иг |
совке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна била. |
румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен бра |
Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. |
ле терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности госпо |
, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји |
донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се |
у вароши, чисто се почела стидити свога простог одела, како ће смети казати, да је једног госпо |
да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, пр |
ла шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, |
дупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје |
прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алвије попине, попео се голем шатор.{S} Под ш |
атио уз сиромака, племенит господин нуз просту девојку, дична госпођица нуз паорска момка.</p> |
непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, него и он |
е конзисторије присједатељ</foreign>“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Д |
шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао. |
добру се непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући |
e unit="subSection" /> <pb n="68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу |
ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да сп |
<pb n="114" /> <p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац |
дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећна жена није ни могла |
ико још ниједан прота који је из капута протом посто, није владики дао.{S} А особито још како б |
<p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако о |
к су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпал |
у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <mil |
ло с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповр |
пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што н |
S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, |
шај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се |
а земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, |
па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи. |
о ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, који је сад владика, кроз тајне |
авек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказива |
у напоклањали, да је мого стотину свата прочастити.</p> <pb n="95" /> <p>Паметни Добреновчани з |
, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело |
дили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, |
упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право |
Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати своје име, ил што |
н пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} |
неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, |
Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут препирали двојица |
Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запит |
видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом матер |
Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали с |
p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с дру |
е нејачак био на поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдил |
слушати, а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук кући побего био.{S} |
ad>У лажи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук уви |
т онај исти, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, |
зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко си |
главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, а он је дошо на кор |
у а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па уко |
дали онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ов |
бразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као д |
/p> <p>Писар при растанку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сест |
тен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алвије |
треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног |
не, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је г |
своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и дл |
ају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни она |
то време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина ни марву, него прим |
одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меро |
вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица ко |
на ни марву, него прима само готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћ |
ми нисте новце избројали — неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.< |
бичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна им |
ијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћ |
мбара и последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћији само нађеш навек |
друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то вр |
слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што |
свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, |
На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина крав |
су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шт |
ити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Пр |
ћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб п |
ађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина крава мора се отелит |
43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то у |
шимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру м |
у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и |
те, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жен |
на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, спрам др |
свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{ |
Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасн |
човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то |
лаве нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ни |
, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал |
{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут д |
мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и |
д свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко |
г човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај с |
бар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било н |
најпитомија слика: како се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, п |
боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке топол |
о јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је |
лицај ошину га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди В |
тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, |
е и није заслужила, кад је оштенила ово псето непослушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер на |
вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па она |
ни мало мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био б |
и опалише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десе |
ерине опомене, ока ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и бл |
а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете |
ака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила до |
евету прође — тек на трећу Страшимирову псовку, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, |
модрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. |
ав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а В |
ад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек гов |
ани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и св |
згледало, као кад време застане, па нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а ш |
аже, плакати, добар је Бог, погледај на птице небесне, оне несеју и не жању и отац небесни рани |
S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали су се синови светлости да истинога Бог |
ду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако |
каже:{S} Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро |
од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из земље ш |
уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова дол |
гла од боја већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости |
— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос |
а себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би ба |
могоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Д |
руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту штету |
опова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест јест комесару, није то наш п |
да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца р |
бар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри |
тра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Стра |
а се на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" |
S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S |
млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; ч |
и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко |
н у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна годи |
па, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, продера се црни |
Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало гр |
земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме д |
амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред д |
ебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се |
по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом до |
мља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је д |
отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, вр |
а камо мени колача?</p> <p>Мирко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и |
ирила крила па пуна блаженства одговара пурану: „Да боме, да <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућ |
на, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволт |
ла ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци викала, за оно неколико |
Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвар |
p>— Да који би он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> < |
ла танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па. |
, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере се узверени кочијаш!{S} Пандури опали |
олко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p> |
кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаије би побегле да ји није божија нога вијала.{S} В |
е.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> <p>— Имател још др |
ла — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава т |
мље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, неказ |
ко у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од |
још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би |
</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим гласом, као да пред соб |
оро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Стра |
ам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и оп |
и видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јесте |
а кућна лопова вашка нелаје.{S} Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај |
вај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да |
нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, |
ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и |
да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се |
до, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности, а |
и напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије |
то ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је с |
њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал до |
он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута |
умрети. </p> <p>Многи сватови српски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из |
рате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада |
но — пустиме Милице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко |
што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мир |
божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали су се синови светлости |
м гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одб |
то будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, о |
есте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да |
сва страшила Страшимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мир |
прави и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој конзисторији показало, ал иначе |
путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли |
благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и |
авали.{S} Његове волове није требало на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ |
мекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње Стра |
реново, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што с |
ма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није га брацом з |
на светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </div> <div type="chapte |
мимоићи двадесет и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да |
6" /> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда |
к, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле по |
и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, кој |
— „Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџе |
о читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта |
немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све |
ад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пус |
а, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом с |
у спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они к |
ш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него |
дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу |
id="SRP18691_C21"> <pb n="124" /> <head>Пут нечастиви мора погинути.</head> <p>Три сата ишли су |
, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле |
, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Чести |
аши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са з |
, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ |
и, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече било |
да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p |
— ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео |
ше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, |
мљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу |
ропашће кукавац за ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му |
о узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су т |
мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он си |
ура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко сто |
као да је наручијо, поче га играч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо дико наша,</l> |
:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки на |
на да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на |
оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, што би највећа господа тела, са |
акост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да нис |
би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко тол |
није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добр |
су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увр |
тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баћа Стра |
Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута |
црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, |
баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оплењени, који страдају ни |
" /> доми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити |
анпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <p |
тако лепо преварио, повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та п |
уговића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — јо |
било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати, т |
.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, |
а је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, реч |
ирко жалио изгубљено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а |
ко се један човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то |
шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добр |
чана, онај није дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По прич |
ље, предњачећи осталим — вичан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по |
па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и |
ебуле момачке:{S} Наше је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, за |
црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а гра |
могли су топови преко њи <pb n="18" /> пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуј |
ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке оста |
атерина.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „иск |
адан задај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" |
>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — |
црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, продера се црни калуђе |
аг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вук |
о тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи р |
у никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж да |
еновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.</p> |
сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ј |
а.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од |
ништа — еј волијем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки вис |
и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи |
ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што |
тву земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити |
би као каква јазбина ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед да |
преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Сабо |
његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине |
тло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом пр |
е — то заповести царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на пог |
и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, |
ити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар глас може навек бо |
а никад нетреба питати јел добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни |
и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову госп |
ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно |
и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље по |
ви господине на моју невиност, ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта. |
тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</ |
из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом |
лости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је те |
ead>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, |
рство за невина, а конзисторију укорава ради пристрасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошк |
и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала |
уди опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име бо |
губе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут једном вр |
детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду н |
ршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновц |
матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је |
ас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца |
игу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, |
ом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек поста |
штеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</ |
и, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце ст |
црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш а |
а га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, к |
робитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, пакосна лисица црна — и оде д |
кова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драги |
и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради суз |
ме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, ко |
плакати браћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, |
т да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} Вредна је жена |
ла раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва |
ад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно д |
S} Вредном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страш |
, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страш |
не.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да з |
, подајте жени да запати прћију, јестел ради, да од вредне, поштене жене, лажу и лопова начинит |
руго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, |
а, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце |
мо један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте и и |
и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге |
немају никаква писмена са собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда приче |
његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком ј |
ћи закопо.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Т |
какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одговоре му најпре н |
држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији година |
г небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света |
стоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио |
мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мал |
штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина ни марву, него прима само готово.{S} Прћија наве |
Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кад |
тече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку њего |
је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да |
о.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, је |
у Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S |
стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на поштена човека, да му је ч |
је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка не |
да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутра чит |
војом тешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бит |
оно му није по вољи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једн |
л дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити ш |
тадо:{S} Немојте плакати браћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве |
"10" /> ићи и напослетку још и код куће радити, он је навек био весо, и певајући је своје посло |
зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле новце за црн |
пут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до руч |
да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подје |
тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може је |
{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, |
.</p> <p>Радити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то заповести царске незаб |
сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бо |
лењива младост вашљива старост.</p> <p>Радити треба док се може, само радити — то заповеди бож |
ише на Миркове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља |
езницу.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што дан |
о свештеником у Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си |
<pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је |
гаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара |
ило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који |
есеци а месеци ко године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спом |
уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало |
о по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко да црквења |
навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад зло |
оцније пружање.</p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда |
кав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком |
исмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал как |
ју свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а |
па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мор |
ног радина на њиви затећи.{S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да сте |
дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по |
ија.{S} Ниједан се богослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толик |
, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро |
авити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост п |
очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на клупи, на дрвету, на зиду дигод |
Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет г |
адова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, |
је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет с |
p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад се М |
аписати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком |
дубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи види |
л матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и |
ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у |
, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси |
ој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме |
у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова плата |
135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си |
ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а |
м свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије |
варошка, бризне плакати.</p> <p>Писара ражале сузе девојачке. — Немој плакати лепа девојко, не |
него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича не |
кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома |
па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.</p> <p>Н |
испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, |
алашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> <p>С |
је, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикин |
дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи.{S |
или да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p |
ис, сутра просо оном мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су |
и чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко ка |
да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоско |
бро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан с |
копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одговори јој |
слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пр |
лије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару с |
дило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађ |
поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и материне очи.{S} Ал, ка |
ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости гр |
ица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су п |
е било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру |
.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о |
угађали су му у свачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме као отац с дететом, а место Вук |
ароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо |
а срца детиња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све |
За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те рад |
не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је ист |
о што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред постаде нека поношљива ћута |
па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура нестало |
"82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају и |
њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} |
и.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери |
тео: тако се и из светле науке христове разлива благодат божија на све верујуће.</p> <p>То се в |
да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише |
, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булд |
љало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу |
Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парничару: неморају његови зато лопови бити, |
} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, никад свој господар |
<p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава |
познаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним До |
исио је Вук на вешала.{S} Вране му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</ |
ца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си |
е цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџ |
радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господ |
у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него |
бијете.</p> <p>Невини Добреновчани нису разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи и |
аво из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка уда |
и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју |
лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се |
Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта |
в кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег |
знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јој |
ђе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да са |
{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот ч |
поде.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пре |
а, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: |
аћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на кота |
е већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук и |
ју бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је |
ћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само в |
измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џи |
зу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио |
једе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на пе |
и.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу |
рви свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу доликовал |
амљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} |
ола почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како |
вља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина н |
не, оне несеју и не жању и отац небесни ранији, а зар ми нисмо бољи од њи, остаће и нама кора л |
S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво |
, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш |
најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из |
Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, |
рговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући |
— Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, он |
ранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а д |
м га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата |
нас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче М |
кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му оби |
о.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила |
ови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велик |
епше него <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија |
наравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути мора.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
че се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче |
разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји в |
bSection" /> <pb n="120" /> <p>На првом раскршћу стајао је читав спровод.{S} Свештеник се моли |
ост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страши |
<p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне к |
да је заплашила, још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш |
еније највеличанственије.{S} Над светим распетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину |
леди, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим с |
брен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава |
неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, па ос |
ако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су се ј |
Ниједан се богослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вар |
сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из мат |
вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој м |
.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо јед |
ожеш добри оче — говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, нег |
дине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење |
поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, д |
ло, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, пон |
о се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а к |
је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко год |
ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад ка |
оли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирко |
е опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сак |
па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> <milestone uni |
к срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад Мир |
попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве |
а мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мо |
ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалости кра |
у неприповеда, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запи |
врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весело лице, најс |
би она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учини |
рате једног владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта |
аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља |
около њга пластови сена са свију страна расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, |
необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не |
волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb n="43" /> |
ри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p> |
амо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у ру |
ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, што би највећа господа тела, само ако и |
У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је |
pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, |
војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод |
повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су р |
орна ћурка извалила се на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одговара пурану: „Да |
под носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кр |
на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину дана писо је то Ми |
старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно м |
осинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи б |
ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп д |
обро <pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову посло |
намећати, а коме избере видиће да није рђаво изабро.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр |
S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Ка |
ом штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, извињаво је |
само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и ст |
"subSection" /> <pb n="35" /> <p>Вуково рђаво срде никако није могло опростити Мирку што је о р |
="83" /> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после овог„ добије М |
читељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дан |
а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце —</p |
имировој кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и |
а било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко ј |
радан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије |
рпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни о |
м изнемоглу десницу, а онаји благослови редом.</p> <p>После тога помоли се старица Богу, окрену |
е с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква п |
е.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, мала Дра |
p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав ку |
своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и с |
ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p |
све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, |
д оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уред |
ло да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је са |
само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому.{S} |
добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у |
ио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да недотрч |
, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је ис |
е ноге, поиздижу велике уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну |
лица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резотине сва |
орави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p>Дру |
отина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати |
<p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> <div ty |
де речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па није, ал његова је воља друк |
<p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом можда није право, што га је та |
ти немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђ |
ика.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но |
буднете болесни; ал нисам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из |
ј благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сирот |
казати ил не.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — у |
трашимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, |
е посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог |
реко очију, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи ис |
зати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац |
била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугав |
је на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, он још ни |
ротосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Малаксало |
<p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћо |
} Ал немој очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог |
е светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина варош |
<p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, б |
олача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбет |
ију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девој |
овек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће један пандур, који није знао управо, да је о прото |
Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> < |
сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек |
брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта |
ћма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S |
мо говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро |
> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа од |
је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати |
главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће. |
ава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд |
језик <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је |
аже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћер |
мам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невид |
ваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и |
о отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је и |
вом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива бл |
n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чу |
ко и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, ко је он — да је он он власт |
тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет М |
пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни |
<p>Баћа Страшимиру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да |
ћ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n="121" /> ишчупат |
/p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— П |
p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај |
на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још |
ог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој т |
е требало на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли |
ирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће |
равио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше |
рдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ак |
S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама |
ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и рас |
није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га одн |
S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба с |
а Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{ |
а сузом у оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако |
јке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен <pb n="86" /> млад господин |
био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдо |
ко се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику |
вели, да богослов копа, ал кад му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може |
па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут зад |
кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полага |
сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: <foreign xml:lang="LA">dementiam cepit. </foreign |
о.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опрос |
крену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу не |
/p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно л |
додијала.</p> <pb n="122" /> <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле |
а није, казаће навек на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, догод је та м |
ћ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти о |
огу наново, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, |
лач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> <pb n="53" /> |
у на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> |
оји изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од ње |
и су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шум |
0" /> Главе, мрзише на Миркове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној оп |
рате. — Шта? продере се на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шиб |
пљује.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив |
нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам опрости, нетреба ни |
етка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> бо |
а, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко д |
, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те |
утра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи |
неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика |
ивуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он то што у |
би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркв |
бару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> <milesto |
то је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог професора богословије, који је сад вла |
е чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо с |
у поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Ву |
е ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћ |
ављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер баци |
еданпут расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код к |
, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, к |
булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук |
лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за бра |
епсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга зва |
дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се ка |
оглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, |
а говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо, кад ј |
ести, како би ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечи |
, и бише које на вешала, које на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="12 |
суди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир доживио.{S} О |
.{S} Неће још дуго бити и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови |
господаре, неће ни народ мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје право |
ити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће ни народ мањем од себе робовати. |
Страшимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја ниса |
чан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говор |
голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод |
ри сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, који |
ошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића на белој |
његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а нов |
ико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрп |
ом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји је тела да засти |
јка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна |
мо требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња већ је |
<p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј |
ал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који |
добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај цвета као финикс и св |
о луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго би |
дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине о |
девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку к |
ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дет |
и мука опростити могла.</p> <p>На гробу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу привол |
оја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирко |
је.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила |
пели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, |
су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, ве |
био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> </div> <d |
и слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас је овом подеро пропис |
и, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац никад зато в |
а оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и онда добија парохију г |
<p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, неказуј му кос |
е пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди |
тком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, |
{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да |
и лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који с |
ем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели.</p> </div> <div type="chapter" xm |
ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор С |
<p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не |
остити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, тол |
м моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да ј |
а све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, |
ка се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{ |
се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и |
а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, |
ити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја ћу к |
приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и ве |
винашце моје, најлепше и најпостојаније руво, што сам ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га н |
адо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као |
низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чип |
во, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађ |
ио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос ст |
кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута |
два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо |
никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div type="chapter" xml |
ада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n="121" /> и |
се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ће |
а и добри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се |
децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да никад н |
. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо начин |
је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо мора молити другог.{S} Још н |
а ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке марам |
растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уједаред |
унцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — |
ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад |
} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је год потребно.{S} Она је као и |
ожије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Хр |
ло, очи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — коса накострешила се - а |
веку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се |
Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме |
е дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита о |
пали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна суда.</p> <p |
у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж ј |
и мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја ви |
{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, ко |
ране, као какви даму на променади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p |
творења света из ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све к |
ена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бога, ниодког другог осим њега милости |
рка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха |
кожу неда, јагње је његово, он га је из руке одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого т |
ку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредно |
чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње речи Стра |
м спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О |
л ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му |
тави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> |
стану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко |
паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменут |
је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да |
шо суда, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који их |
рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок |
његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост род |
код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тич |
ут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслу |
нања ради јави, а кад клирика изабере и рукоположења ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у |
ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као д |
ћ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти мате |
тови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, ал немож о |
је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, |
е заповедити анђелима својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запне |
>Ништа овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћиј |
с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала |
јати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити |
кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред пр |
и мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је |
о па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти |
воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле по |
шкињама наредила посао.{S} Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на |
ко се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb |
они од смрти чича Добренове свега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им |
Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчу |
и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мара |
, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вешта |
поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити да је т |
киња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, |
р ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и правде лепша збо |
м родитељем, навукла је лако бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Он |
pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли |
ти ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори м |
ће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Сл |
о дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади и |
недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да |
тосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у па |
еп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чуј |
к, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи.</p> <p>— Не — д |
чију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши посо |
стала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад |
исти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и опра |
не — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и |
иви даве људе.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а |
сте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи мор |
ц говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, |
а Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил ј |
утра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, |
истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Ми |
и палата, од створења света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко |
и отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом |
омагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.< |
сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем |
о с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило |
ред, покојног Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, |
с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика |
дужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он а забоде оштр |
и згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро |
дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко |
ијом служитељи његови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшн |
љ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори н |
кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да к |
божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре |
ио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад |
ица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму шк |
псето, које изгуби госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац |
Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећат |
<pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, |
он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме |
попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, продера се црн |
о дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија |
оследак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаре |
ртву и на живу бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то ка |
еварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је |
кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остат |
селија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказивању једва да је |
и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад |
не, кад му дође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови |
има прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздравом Миличиним брату у г |
ељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Господар Паја |
ртију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без руку, жена, дев |
е своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале м |
да пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог с |
га на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: |
е дружење анђела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама о |
тра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они |
/p> <p>Пандури се прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А полицај ошину га једаред |
и добра немисле.</p> <p>Колко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују |
рузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче д |
а Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до играча, па га нуди да мало |
суса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и |
повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче који ли |
Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло |
тила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с о |
.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог та |
ца није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је до |
но слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за служ |
аш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући дошо, прво му је било да запита свештен |
и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} |
у уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и к |
>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: <foreign xml:lang="LA">dem |
мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви господине, ваш |
</p> <p>Писар при растанку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти се |
, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе |
, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма |
ам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, д |
ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослон |
своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, б |
</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} |
ој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист |
о сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} |
и га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; благословом а не клетвом, па ће ва |
а христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверуј |
бреновачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашуј |
о је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан ж |
Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном |
а то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој кр |
} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко ј |
е колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> < |
, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо с |
е своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном |
Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа по |
ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало |
азити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата в |
ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља бр |
<p>— Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што ј |
двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на променади испод руке |
да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами ре |
к му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И |
од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да небуднете болесни; ал нисам ни да |
д ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела |
миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши ста |
до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге |
ц.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се зака |
пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да н |
и госу, па онај газда с’ десна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш |
ојника на једни коли, а лекар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад |
<p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар |
Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ |
/> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране млад |
обреновчани и Мирко оде на коли, праћен с’ пушком калуђерском, ал и благословом Добреновачким.< |
надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлос |
ц купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта с |
т свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, |
аш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жен |
<p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну |
љан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, права мука била, и небеше м |
о у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер |
а затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће м |
и нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме го |
оже око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи |
ша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је |
ше ожалошћени зликовци, кад их је Мирко с’ Богом измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештени |
" /> <p>Ома тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгу |
в — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, |
ња строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава |
е милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук |
м жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као иконостас, чамчић му ј |
ва писмена са собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда причекајте, док в |
анице од вешала — неће бити добро бежмо с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком |
/> недобија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као |
о је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла.</p> <p>Мало и велико испратило је Мирка, |
ка, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону светог Нико |
Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред |
"50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће о |
ти, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем.</p> <p |
торију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у то |
у, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, |
Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшими |
се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те мол |
Добреновачки почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је |
одаламила домаћица кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров |
ри.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод |
, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све м |
да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно. |
еља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца о |
је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</ |
а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му о |
школи разговарали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал |
а; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад н |
да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, д |
о <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бденија кући до |
е није раван био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чи |
го, кад писмоноша донесе новине.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} |
дојиле.{S} Светина се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И о |
> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео, на прво је мес |
д истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> |
ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему веша |
шћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичи |
тимо, теши нас са својим светим писмом, са својом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> |
еће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његов |
ош пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, м |
данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимч |
од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији да |
је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Ми |
агиња је остала код брата на конаку.{S} Са зором отишла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Си |
ред ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обит |
ика недобија новаца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора б |
јединчетова, а Милица она је већ готова са златном кошуљом.{S} И баш је највеселије Драгиња изв |
тели видили кадгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, је |
p>Небо са свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима његовим, н |
говорише, да они немају никаква писмена са собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> |
мила ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља о |
ли, није нашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рука |
Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућ |
га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — за |
а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир б |
> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нек |
тку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа |
од још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправе |
последње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незна |
груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци |
е, који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више трошити |
нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави |
земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div type=" |
љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на |
луг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта |
тов кумовски пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као л |
као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су м |
} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а к |
ча Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисм |
а земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад му преко њи |
вој талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био ј |
Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све |
о се одједаред смирише.</p> <p>— Свлачи са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцт |
ади људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече: ово су м |
баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то ре |
и</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, |
ection" /> <p>Мирко се моро сада наново са својима опраштати.{S} Његови о том још ни снивали ни |
жијим, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да је В |
о знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису приметили да су туђин |
>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни ота |
у си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — |
.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава м |
, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за |
ди, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са својом пословицом: благо он |
закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир б |
ожије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере |
емораш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, |
руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко је |
ку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Ми |
> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, о |
ала.</p> <pb n="122" /> <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са св |
не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нем |
је бијен? — Вук; ко затворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на пс |
сти ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</ |
Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадав |
ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећа |
вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрен |
сти музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спрем |
тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што |
д се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други нем |
ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. |
о, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као да му |
ва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} |
ника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опаметити мого, што није Страшими |
гу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, а вреди много.{S} |
са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама |
ољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошта ништа, |
рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му тр |
узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Господње б |
— нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца неп |
видиш да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да |
го на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада отворене.</p> <p>Мирко |
ам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од ло |
ва срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, д |
је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, |
чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како |
се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала |
</p> <pb n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си |
ерали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћ |
то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал |
ети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него |
Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема |
итељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, |
гу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што тов |
иш брате једног владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко |
други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незабор |
главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтав |
ан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и |
у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа |
д ма какви други резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил |
о и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док |
он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, ме |
де, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ни |
н је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби |
.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки |
унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писм |
о нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш са |
а ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан |
признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко род |
; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича |
обукли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако ита |
ико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} |
прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па мотала пређу — од које |
адгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да |
су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од см |
и сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа |
е кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земљ |
а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији за |
везала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки |
ашимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Ад |
у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем |
а да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то |
очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — |
аца.</p> <p>Добреновчани покисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читав |
је Мирко Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје Ву |
ма ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у |
дног мог професора богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, |
д — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чок |
свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p> |
булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснило, удари га још посљ |
адеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви глав |
гријота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје ста |
е овако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу њ |
Мирковом немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на неср |
ри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слат |
ао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће пос |
и другчије него да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на пок |
агиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат |
у весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У ш |
же благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри |
младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су |
д тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мор |
е није био играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се |
екле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца |
Никад дотле није Мирко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајањ |
ена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родите |
да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао |
ему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим |
кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више |
отговори добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се нигд |
све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Да |
данпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг |
е за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ |
а матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благо |
чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за |
ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила до недра |
.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна |
како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да преповед |
ала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ов |
о теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго з |
ока ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега |
ћке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да |
мој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој |
хотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето с |
је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријате |
ј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, |
да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињ |
{S} Нек је име Господње благословено од сада до века.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
д нелудуј жалосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе. |
м сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим см |
ста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Б |
никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, с |
колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још кад би |
о да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и покајати |
ио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на он |
ађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „Тако му и треб |
м младом господину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драги |
.</p> <p>— Имател још друштва запита ји сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, јед |
е и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та |
рагиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, непл |
окојне бабе Обрадовићке — реко је Мирко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Бог |
e unit="subSection" /> <p>Мирко се моро сада наново са својима опраштати.{S} Његови о том још н |
. </p> <pb n="116" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{ |
ир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он пођ |
од</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.</p> <p>У Новом Саду </p> <p>Платонова штампарија, 1869.</p> </div> <pb |
т у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји |
ој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што |
чан жалосном путу. </p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, пок |
главу бунцајући — недам ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком о |
Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа |
слањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — како мучи ту сироту |
умама по горама и пустињама, као птице, сакривали су се синови светлости да истинога Бога славе |
кнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> < |
ем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из св |
ни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се у |
риликом запито, зашто га брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад |
, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</ |
е непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом |
сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разгове |
је рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби к |
дан четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Доб |
n="28" /> под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страшими |
ли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће ус |
госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} |
ави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као как |
људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје до |
а Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе Обра |
га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов |
.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, |
ича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мал |
у.</p> <p>Кад погледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и ис |
S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{S} Дик |
велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја |
та — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Кака |
пође девојка за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква |
неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један трену |
е да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, |
те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко он |
оног одљуда — онај понор светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, о |
— он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав св |
и се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> |
оли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спре |
у жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што н |
ро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други |
} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам доста вештине.{S} С |
и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне ле |
није бројао, па је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, н |
ј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на |
диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милос |
уђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати него с неправде живити, неће нико ни о |
мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду |
о, да неслуша на оне моје луде речи, ја сам му говорила:{S} Боже ја рекла, ја одрекла, било па |
, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, |
— Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није |
запита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а ка |
на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вр |
овуда од беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку |
ти, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, |
и лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за |
се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештеничк |
а сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе |
, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срди |
мо си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, |
терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мр |
"58" /> <pb n="59" /> <p>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве |
у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је |
г осим њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пр |
умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n= |
ље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, |
покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде |
одитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и рад |
рила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговор |
рко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хо |
лепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости св |
н, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда |
невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте |
оје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај ст |
та од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и не |
се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил над |
девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој отац да је даш натра |
тра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него |
кла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да |
него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се про |
{S} Нисам мото оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несара |
онда и ово отварам — ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, д |
Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с п |
а моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и д |
врати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни |
жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па боме и |
да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак с |
чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа |
а у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору |
ови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди |
отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пу |
штина, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то вел |
атити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није ум |
и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку добијо |
} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? |
ећма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, |
ожије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је |
лаве, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу |
маћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женској неј |
пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебу |
боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <p |
ирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што с |
ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да с |
/p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш |
е усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спават |
пава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој б |
оји сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће пута помести, кад би |
итав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису су |
, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што |
оју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у |
а у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа |
; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш |
волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам с |
} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која и |
ежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p>И пустаи |
вци примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања каже ми, да он |
писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце уч |
јер је његова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами зна |
вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невоз |
вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном |
арој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а о |
?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја нем |
а, ди неће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу |
а да је неби како год заборавио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type=" |
с своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе бољ |
и навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од м |
то је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје |
дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с до |
је, најлепше и најпостојаније руво, што сам ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га носита може |
ећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јо |
има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра |
адрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, држ |
се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, |
место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хо |
ру:</p> <pb n="49" /> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p |
дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у си |
а је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио п |
е извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, к |
о очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div |
било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, кад је моју луду жељу |
шком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће д |
омоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све друг |
Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки наднича |
рине очи.{S} Ал, кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више помагача има, што виш |
— далеко, више звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и о |
ло, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онд |
н био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп пок |
{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути мора.</p> <milestone unit="subSe |
лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечо |
да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?< |
ије тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника види.</p> <p>— |
ост да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко |
би тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је незгодно са мојом поповином.</p> <p |
знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, ви |
а си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само д |
— А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој б |
је, он још ни о ким рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами они кр |
пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико |
p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та ни |
ом сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико кол |
је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину н |
на тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га |
створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако |
<p>Чобани мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чека |
ко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без |
онде, ди више жена има, купујте и игле сами за њи, и нетрпте ништа ни на детету ни на жени, ни |
нису приметили да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као |
а он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> би |
еца остају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски шегрти позаборављали су своје безобразне |
ст! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очеш |
у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праведна патника је пл |
и крај назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које кло |
на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде |
и на земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће ни наро |
м је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо |
ту ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — неверујте да прћија што ку |
непријатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и приз |
волте код нас.</p> <p>Ал још није ни на самим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је ј |
редио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако |
то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, од створења света до данас про |
онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Др |
о твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.< |
ека га ома зове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри љу |
p> <p>— Без греха је браћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте грешити |
ко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} |
и покваре, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> < |
тере! утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица |
није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> |
арост.</p> <p>Радити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то заповести царске |
жба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака |
никакве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин |
се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p |
у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твој |
и дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научи |
у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда ј |
е није требало на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су от |
ити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што |
ште њега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, М |
имиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет п |
био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила ј |
мора молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана да |
да је о протосинђелу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још па |
и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S |
ици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ до |
атити, док се није најпре богу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него шт |
је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да |
л опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да н |
ћ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринц |
у тешка.{S} Он свога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега п |
Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је |
клопило је тешко црнило, белу светлост, само пред светим дверима, тиња тио у небеској светлости |
љубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пустио би га унутра а дру |
а ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, он |
го смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни |
ит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само |
на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за но |
видио, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је ве |
о, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај цвета као финикс и све му се мно |
му поштење и доброту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очи |
рћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> |
спи најсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што б |
а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, как |
тици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће она ићи од н |
за спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добрен |
амо ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и он |
</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „с |
рости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име |
рила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само та |
еће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунил |
ј ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како |
кад мати, кад домаћица сама краде, онда само толико више помагача има, што више слугу и деце им |
е Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — |
је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ћ |
и на праг те проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така бо |
у пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и |
сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.< |
S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозват |
ба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може |
вао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки госп |
ача, нерани радина ни марву, него прима само готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје н |
говим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер. |
, браца је већ велик господин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови |
.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно друго све на бога |
је изриком овај одговор:{S} Није доста само препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, |
егова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да прим |
ост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо |
ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и б |
н — он је задовољан био.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је |
трошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од немила |
че стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.</p |
Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па нек је мати протре и донесите мацо сирћет |
он није имао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жен |
pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попин |
ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупи |
прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу |
ја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да |
ре јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за з |
у кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича |
жност ваша од његове.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел ва |
пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото |
шимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јадна баба, изглед |
год необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра с |
се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око |
е што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не смило |
емели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш |
е Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити |
нити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад не |
еса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из |
кренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судиј |
које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне с |
их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрска |
е.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S |
не, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо |
то год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</ |
спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук |
ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад ст |
огањају правде ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жње |
а се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме |
аном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Ч |
може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" /> на дому |
аш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја |
осније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није био благ.{S} Кум, који га је к |
е и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p> |
/p> <p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступ |
да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика изабере и рукополож |
прћија стоји недодирнута.{S} На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина |
веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се у правду |
л није ни мого имати, јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који |
аве, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини не |
ужујем, а другчије и немогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n="109" /> владику, |
дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може бита, а ако |
опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се од |
анас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него |
едном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које |
мања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ра |
поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па пробај само једно зрно з |
а бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, о |
њу.{S} Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је из |
до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је |
оји би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, |
ло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни нас било, имамо још |
и само у те твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш вид |
ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како с |
не, лажу и лопова начините, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, о |
је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани. |
, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па так |
њено остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и |
:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Ми |
ад никад нисам пофалио, да ме један дан само причека.{S} Ал није ни мого имати, јер овој погреш |
ју госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, какв |
Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са сво |
ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S |
и неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлинге |
благо, још није пропао, ко изгуби наду само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропа |
але школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се паметнији будне |
ова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више сват |
те костурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{ |
какве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији умео казати, да су били |
раца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљ |
да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је посл |
те ништа ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — неверуј |
ђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> < |
очајавати мати, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, ч |
дава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге |
вод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су н |
ја нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, |
мна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине мат |
ог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити |
старце понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо |
постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p> < |
ећ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спровод истрч |
страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега. |
стави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кос |
да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с |
вуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно д |
а толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хекл |
па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди го |
би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, |
исам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мо |
а костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су |
о на плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: шт |
њу угледати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Цело |
> <p>Другог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у бого |
само је полак пропао, а ко изгуби душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у |
, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак д |
руга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} К |
Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге.{S |
н био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се б |
да се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати, комшиници г |
таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар кнеже, ја им |
регледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штогод је Мирко дик |
је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа |
је на мене омрзо, кад је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе |
ћи дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао |
јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га М |
Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек с |
ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем.</p> <p>— „Бољ |
право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још |
хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Пи |
нечастиви мора погинути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи пр |
само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Па |
га славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православља божија, ноћу су |
исује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи < |
пштина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> < |
рам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то |
p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Него баш |
како овај крвник у највећем задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездуша |
, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче један, |
је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва го |
ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нест |
лепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопо |
боравио, исписо сам је, да је и другима сачувам:</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1869 |
је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров |
с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит ј |
езобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. </p> <p>Парохија Миркова тако |
скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> |
кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваља |
р и поштен.{S} Ово двоје вреди више нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо |
допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да |
на из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимиро |
давио — зар нису те сузе испричале теби сва страшила Страшимирова, него си још пустио, да се ро |
е како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел |
раг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p> |
је асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби де |
="chapter" xml:id="SRP18691_C14"> <head>Свадба Миркова.</head> <p>За три месеца свога учтељевањ |
="chapter" xml:id="SRP18691_C19"> <head>Свадба Миркове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1. |
n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које к |
огли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики парови, као дане њиове нај |
ба код србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек онај немора главницу своје течевине окрњити, |
сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разбијене главе, паће |
навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су л |
pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прод |
газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро призна |
каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанска, ма небило ни једне куће с’ |
цена бисера.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њ |
е окрњити, који иљадама готовине, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу вр |
ако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је сасвим ш |
.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вад |
моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а м |
а се особито догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто врем |
е Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју кр |
ма, као кошница кад је росна година.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана на |
Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је продо волове из плуга, ил ланац два |
два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор |
род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије нег |
ош мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па |
ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Добар гла |
.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба божи |
7" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, |
ао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се |
лазила.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати своје им |
ијонице Богу принаша, устадоше, упалише сваки своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, |
.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весе |
ећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мог |
рчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курј |
о напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, |
чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> <milestone unit="subSection" /> |
тељу у мртвачки сандук претвори.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ |
и је своје послове свршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живину рани.{S} Ништа лепш |
} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми д |
вали, ма они кому драго били.{S} Неможе свако бити велик господин и богатлија какав би тео, ал |
а вијају госта, који неће да зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој |
је пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Бо |
што је свашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретни |
је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха |
к срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни |
сподан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у |
је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, |
} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, |
ук није научио никог слушати, а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ је Вук |
на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, а |
ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устан |
ли све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је |
од га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> |
ваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело |
загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће син |
и незвана доћи. „Далеко јој лепа кућа, свакој жалости,“ одговаро је Мирко кад га питаше дал га |
је зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p> |
ро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да дозна дал је вештица.</p> <p>Јад |
од шатором велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи з |
лосна врбо.</p> <p>Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се би |
које као чедо слоге, највише благослова сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово |
S} На пошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} Изпод прозорчића н |
куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани |
е:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n="121" /> ишчупати, који с |
траг купити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, кој |
и се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој си |
осподство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него у з |
је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старијега.{S} Вук ниј |
му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није |
почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђ |
у.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зли |
огод забашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.< |
код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару |
је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога |
„милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила н |
де добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу |
сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војск |
p>Краваљ је одма с’ вечера приказан.{S} Свата о приказивању једва да је десет било, ал опет је |
ово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра немисле.< |
учитељу напоклањали, да је мого стотину свата прочастити.</p> <pb n="95" /> <p>Паметни Добренов |
и „отвори врата Драга девојко“ дочекају свате на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеле |
д ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ник |
.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик газда, па иско Милицу, |
за села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке осташе да певајући „отвори врата Дра |
едијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, кад с |
и по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати |
} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војс |
аца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, |
се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Мла |
кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат с |
ра да би је изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> |
чио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p> |
ало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по |
ме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су св |
твацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови српски — пустије су безобразне, који у по дана |
, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал ч |
ој радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкл |
ицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће с |
м све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на |
оженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Ми |
кати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал |
т спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p |
о?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима ништа друго није, него весело опело над имање |
као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњи |
к и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме као ота |
ину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском пле |
а оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спасо свог друга у мла |
де и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кући з |
идо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="32" /> д |
а, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће јед |
ојали — неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа С |
терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му добро, ал нико неп |
намоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.</p> <pb n="113" /> <p>О Б |
празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада држи, да је преваре |
писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, |
Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34 |
е, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто |
ди моји, одговори жалосним гласом отац, све ии је дао бог, лепоту, крепост, памет и здравље, ал |
жи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} |
зати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је добро како Бог нареди.{S} Он нам је преповедо, к |
ња гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слу |
четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле сил |
читав свет пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, |
м учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће |
д попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир ш |
јој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје сагра |
о ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист посо. — Да бо |
и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана |
нпут је, каже, један краљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку, зато што су му вр |
оворио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богосло |
стину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко |
а, марва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бо |
ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји |
ољи од њи, остаће и нама кора леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко |
допираше.</p> <p>Док је Мирко јектенија све по реду говорио, као да је десет година ђаконово, м |
све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна година.{S} |
вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева |
лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа |
му добро његово.{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом дру |
та лепше него <pb n="48" /> попа, да на све расипаш с мирисом благослов. —</p> <p>Кад је с’ бде |
уке христове разлива благодат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} |
вце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима пи |
и већ је мала Драгиња од промукла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су |
збиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако зло |
сутрадан дође господин директор и пита све редом па и Мирка да му каже, колко сад година има, |
да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Бо |
{S} Мало по мало писма све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији |
шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гње |
следње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко |
храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије.{S |
тои и дан данас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у на |
ва је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као |
в кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси |
дело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно. |
же му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се ј |
, па мисли како је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу |
ноге су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне женске |
да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и већ је мала Драгиња од пром |
је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је виш |
жје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> <p>— Имател још друштва зап |
ње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај оп |
љи његови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, |
ва није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горет |
p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слага |
ва, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се |
и му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако |
д је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечуј |
ипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да |
у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, д |
ј кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња чисти к |
етна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође један, прође други дан, па бом |
в дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{ |
ва, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чу |
остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, с |
ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те |
стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и зд |
у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ра |
ди говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузр |
у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки по |
ко и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца |
мо које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу |
ачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао |
аиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мрт |
одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад ве |
ачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђав |
n" /> <p>Кад Мирко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти ч |
овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте оста |
виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне до |
ца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стај |
све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није |
како је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар |
олко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па |
е стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било невесело.{S} Честити с |
еумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но з |
ко, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна |
вића служио, <pb n="106" /> остави овај све своје имање под тим условом, да његову жену као сво |
к се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрно из |
кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="9 |
д мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра |
{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да б |
година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држ |
ћу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упр |
имировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом |
о тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту |
решити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сест |
ко знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка в |
S} Добри Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомен |
реме долазио кући.{S} Са сваком годином све је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озб |
на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногама, и само мезимче Мирко мора с’ |
иркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо |
а грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већм |
јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и покајати се. </p> <p>Суд зем |
кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb n="80" /> Главе, мрзише на Миркове отвор |
жељу испуњену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица. |
поведају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, |
о молитве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани.{S} |
<p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год |
е, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и |
.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су к |
у већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.< |
едо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је сва |
, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан |
, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан |
а и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног |
ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад |
зео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о |
су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па |
ашена од изненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао во |
им је најмилије било, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју |
а нису ништа, а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочек |
а по своме <pb n="25" /> доми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се |
е право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка |
на.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараш |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све се већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто |
но дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрештала, <pb n="39" /> |
оту, крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише в |
пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невеста Милица ево |
он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ К |
аду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата бил |
аред, колко они од смрти чича Добренове свега преко руку преметли нису, а што им је најмилије б |
— изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, |
Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија де |
ако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог |
д створове божије, име створитељево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је |
њу.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није |
ну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај мати |
и, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљ |
го неносим пред конзисторију, осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко се са |
жи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да ди |
јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути мора.</p> <mile |
а сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нема н |
гословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први |
жија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборављ |
су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише као у |
кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, |
, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице мо |
следња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће |
е Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра |
дити, кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену авлија на |
се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим умилост |
бави живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили. |
ља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{ |
у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе |
шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, н |
ва кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље — бад |
ији дао пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — |
страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра д |
одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загаз |
тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, п |
, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, ј |
рња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим |
ле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, |
него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.</p> <p>Ник |
S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, а |
а да гласно не рекну „о Боже ни ди жива света има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову |
мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту зго |
ни молитвом божијом служитељи његови на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свеча |
Колко се богатирски палата, од створења света, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, ш |
а, само на једном престолу, од створења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај |
ебо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук |
Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо т |
шењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и њ |
једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гл |
је највећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да |
водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p |
олу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сиром |
p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута |
н би нам другчији дао пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се |
ледало, као да је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је та |
ледало, као да је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се |
е другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би другог |
сти, слабачко кандило и осветљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, |
S} То су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит признао <pb n="73" /> је да је та |
бом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар је далеко загазио да неможе натраг, ал и ја |
теник <pb n="104" /> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та велика |
у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div |
једно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер |
{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадго |
оде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радово |
возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа |
к је бденије највеличанственије.{S} Над светим распетијем, једва се отима слаба жишка да се у з |
тешко црнило, белу светлост, само пред светим дверима, тиња тио у небеској светлости, слабачко |
реч, кад је јектенија говорио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опело права |
д за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са својом пословицом: благо оном, ко се |
ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као |
лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са свију крајева гласан ша |
Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Ка |
, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, |
шну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је т |
лађи за старијим, часни оци свештеници, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па |
мирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива благодат божија на све ве |
ли.</p> <p>Поштење је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све |
није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно ори |
: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа, да на све |
бљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша |
ном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њем |
и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде у човек |
ка светлост науке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг |
ожијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост, само пред светим дверима, тиња тио у небеској |
њама, као птице, сакривали су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били |
ред светим дверима, тиња тио у небеској светлости, слабачко кандило и осветљава икону свете тро |
ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то |
у неосуђено у служби вечерњој призивати свето и великолепно име оца небесног.{S} Овде онде седи |
исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемо |
ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за цр |
ре памет одузме, па стога и није вредно световати таког човека; оставте зле, каже Христос, они |
е у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па |
без опроштаја.</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој |
за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду у |
је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} Кадго |
ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И досад би |
у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо г |
адрилом.{S} У платно да наместити икону светог Николе, како избавља утопљенике, на јадрило горе |
по жени право на насљедство и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p |
а свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима његовим, неби оста |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носов |
не тужи — него оног одљуда — онај понор светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу зат |
ца о земљу „нема од мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, ра |
зала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо |
ог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдар |
и.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла је на ово весела Миркова мати.</p> </div> |
ко ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом р |
ирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући његовој, |
> <head>Има и добри људи на овом рђавом свету.</head> <p>Два месеца после овог„ добије Миркова |
Смерно српско коло, на очиглед читавом свету, скупило баш пред пароховом кућом своје лагане иг |
ти колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирко никад се није срдио, што, |
а.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре нег |
а нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку у |
ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим с |
рише.</p> <p>— Свлачи са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко |
шчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он ј |
а како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу к |
> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, тра |
це понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са св |
а таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, |
погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам |
осо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина |
а знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту ј |
етити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то бо |
ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе |
е у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад ј |
небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по ко |
ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, |
Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице |
вци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добрено |
.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, |
> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами трш |
ред затвореним дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђе |
ом раскршћу стајао је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, а народ одго |
ашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане |
и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и |
ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, |
го.</p> <p>По причасном говорио је нови свештеник <pb n="104" /> придику.{S} У боже свети каква |
ако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још |
м измирио.</p> <p>Ика на небу, одговори свештеник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</ |
та тешко у туђем свету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, |
жије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свештеник кади десно и лево, просипајући по читавом хра |
и кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пароховао добије бољу пар |
оже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
ће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај |
но кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који је по ћуди дв |
<p>Честити учитељ Добреновачки биће за свештеника произведен.</p> <p>Од варошана нико изосто н |
г.{S} Општина варошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а |
ја кући дошо, прво му је било да запита свештеника домаћина, зашто је ђакон онако здраво викно |
школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у |
а се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа замену и пр |
себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, |
да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка проглашује царство за невина, а конзис |
еоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то пост |
напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва добра парохија упра |
одине свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи дан није за |
о, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p> <p>Ми |
е поседали млађи за старијим, часни оци свештеници, светла господа варошка и добри старци Добре |
рсканим принаша.{S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство |
шки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали, није на |
грао у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, |
свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је |
је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо твоја сестрица</p> <p> Драгиња.“</p> |
учитељу Добреновачком по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући |
празњено место код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добренов |
ад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном н |
бру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онај |
и још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, о |
јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад сед |
вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и ше |
нон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се |
— Шта је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штај |
ута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџиј |
један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал |
ед гадан задај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n=" |
{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нет |
е куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто с |
ћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у св |
оју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} |
ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мир |
уђем свету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у ш |
а пратњи.{S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а |
он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уваже |
н у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се п |
и кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кр |
маћица, па је ко и она прела донде, док сви нису поустајали, а сад је ишла полако с’ Мирком, па |
рећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, т |
</p> <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица признаше своје к |
а иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају тана |
немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> отац |
ти — пусти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо |
з мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само |
девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, |
могу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедн |
док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад |
селије Драгиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко |
ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бел |
ба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит пр |
у сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говорио, |
авно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо |
би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас |
иле.{S} Светина се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет |
ногу.{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоц |
а ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од д |
још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна |
да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко — н |
ило велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, т |
с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући христијина.</p> <p>Црква нису они в |
ојас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га |
91_C16"> <head>Још је боље добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добрен |
{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити код једног човека а |
припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен |
18691_C15"> <head>Боље добар глас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се |
да није знао да је боље добар глас него свилен пас.{S} Лако је, мислио је Мирко, заслужити свил |
же навек богослову припомоћи да дође до свилена појаса, ал свилен појас недонаша и добар глас с |
сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је боље добар глас него |
врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, париски шл |
и <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем об |
ебо са свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима његовим, неби |
оворио: ништа лепше него ђакон бити, да свима светлиш, ништа лепше него <pb n="48" /> попа, да |
p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, земља са свим светом њеним, пак |
им, земља са свим светом њеним, пако са свима ђаволима његовим, неби остали на миру, да је Вука |
свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, ва |
сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у пра |
пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и б |
ни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му дост |
своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега |
вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду |
итеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина Добреновачка поноси |
њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче |
апујка булдока за једним назимчетом.{S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за |
„широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прав |
укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> доби |
е да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из свег |
l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пуст |
ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму њ |
, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал — за све је Бот милостив кад се и |
а је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала шта је дост |
аше невесту, да може од претерана плача свиснути, они јој певају:{S} Мучи неплачи Драга девојко |
рија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} С |
тра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p |
нисам рад био заспати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ћ |
у и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђ |
на, тако се одједаред смирише.</p> <p>— Свлачи са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрци |
краваљу приказана невести музара крава, сво посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} До |
рку ово писамце много више казало, него сво онолико сестрино преповедање, казало му је да је ис |
а лебом, како је опет онај, непријатеља свог нашао ди над неком дубоком провалијом спава, па га |
ас оче овог мучитеља оде, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да |
ко им обећа замену и препоручи им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је о |
је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели |
д и код врата спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је |
двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то |
S} Комесар пита и њега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја |
свашта допуштено употреби, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти |
који мање плате имају него паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више трошити нег |
несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није мого да будне богат и велик |
>Писар при растанку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова |
Свадба Миркова.</head> <p>За три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого |
ривио није.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb |
тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старијега.{S} Вук није научио никог слушати, а со |
за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио |
тај господин, него имати толико асне од свога имања колко има као господин од своје плате.{S} И |
к овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нем |
иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сата била је Драгиња с |
и Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога мужа никад питала, кад је с’пута долазијо, ди је |
— превазишо.{S} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно |
непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, па повика: „држ недај булдок“ |
ње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле с |
p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, помишљајућ |
а близу вароши, чисто се почела стидити свога простог одела, како ће смети казати, да је једног |
ава мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, само га је срце заболело онда, |
к варошки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим |
разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у оближњем месту, и бра |
ела пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке желећ |
ј школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и слав |
еновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ва |
ица ево за њом од Добреновчана леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко |
ало, ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно |
овеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичиј |
е су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој б |
а, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, в |
змажен тај никад човек неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је |
нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — за |
ви.</p> <p>Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново тр |
ећ једанаести дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка прогл |
ити боктер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} |
очело, од то доба почеле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се св |
једнако даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, који |
о брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљива срца, |
е корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупај |
еш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то |
и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је |
гу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>В |
о.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди з |
да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, |
букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно |
и лицем на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, |
питаји један млад лено обучен момак, по свој прилици моро је какав латинац бити, шта су код вла |
брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> <p>— Те |
од руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да |
док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Доб |
међу старешинама:{S} Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепото |
Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуг |
удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, к |
, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p> |
међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се |
ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледалиц |
а дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре годину дана пис |
четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p |
ш од створења света из ђаволски послова своје руке.</p> <p>Кад је Вук отишо овцама, он је гледо |
роши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди просипам, ако имам вољу — биће вели |
је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада отворене.</p> <p |
учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је |
Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да |
у, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — |
ро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништит |
асвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару О |
боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде рече |
Науми да одмами чобане од стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одма |
о што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирн |
ијо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем кри |
д свога имања колко има као господин од своје плате.{S} Има и над попом попа, ака сам ја господ |
нас код Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукама, прева |
же бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{ |
јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вре |
служио, <pb n="106" /> остави овај све своје имање под тим условом, да његову жену као своју м |
је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљск |
своме <pb n="25" /> доми покаже му све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мог |
ез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још |
квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је |
а.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој |
ати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, гледај |
ти, он је навек био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо био |
оје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој ни |
че имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити вредном, па |
да, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који их уклањ |
им рђаво мислијо није, саме непријатеље своје, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде |
дгод, како је гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили ка |
охију Добреновачку закључен, и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> |
гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ |
ивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није мог |
а јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенс |
бренов чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребр |
наест лопова.{S} Њи десеторица признаше своје кривице, и бише које на вешала, које на вечиту ро |
у, а кад је овцама дошо а он једва је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>С |
м на светога Николу, прими Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојн |
ућа неискупи, мислио би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је |
, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још онда, |
ан прочитавала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавал |
вати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумет |
немојте тако говорити, немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} |
треба времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то |
се нако бунован усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине оче, мисмо ми |
на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи.{S} Кад курјак на овце нагрне вашке г |
заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! |
свету, скупило баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском крају, п |
век тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби од |
на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје спремљено одело, па се онда богу помолио, а кад ј |
, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре |
а заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а добра Добреновчани, |
ћини великој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им |
дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, кад писмоноша донесе новине.</ |
добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост жел |
толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је |
огословију полазијо, највише је опомињо своје ђаке да му пишу: да незабораве — да му пишу.</p> |
н неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од |
ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, |
еку главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину об |
а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да т |
ктове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сиромак |
рко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац м |
тавио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S |
оведити анђелима својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</ |
сами шустерски шегрти позаборављали су своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Нико |
p> <p>О свадби тек онај немора главницу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, поред св |
огреб попине матере. — Које год мого на своји ногу одити био је на пратњи.{S} Отац Гојко држао |
ела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни тражио н |
и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке св |
идила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месе |
о раде.</head> <p>Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију |
оји силан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају |
ш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а незна |
на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — о |
Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, |
да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко |
ек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а који |
а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са својом пословицом: благо оном, |
S} При тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ба |
они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ |
ш ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску |
вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је год потребно.{S} Она је као и тргова |
да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је своје жит |
твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твоји |
ion" /> <p>Мирко се моро сада наново са својима опраштати.{S} Његови о том још ни снивали нису, |
аборавили.</p> <p>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а |
тишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је |
Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? п |
ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање |
руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, б |
ља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисн |
ту у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да Бог да, да јој ништа небудне, неће о |
така сина, надевале су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и |
и, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да |
кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причестивши старицу, отишао |
д је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин |
места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није прославијо.{S} То је воља божија, |
а, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора радити и непре |
о, теши нас са својим светим писмом, са својом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p> |
и свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — сре |
у штацију.{S} Са својим сведочанством и својом ваљаношћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће |
ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{S} Дика школи, а рад |
слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој ма |
суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад п |
еље било, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупи |
о је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови.{S} |
мени као богослову с’ грешила, да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство |
ије тео ал напослетку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се |
само препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити н |
је рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано уст |
це тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако |
ђе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, ка |
е Богу принаша, устадоше, упалише сваки своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, која и |
S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је |
г младог српства, које у слави народној своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми ж |
.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа ру |
ање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њеног знања ништа важно учинити |
таву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је |
ирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоћ |
ачки, светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишт |
еста нема, право имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под аришт |
крију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у |
меће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.</p> <p |
који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом у |
ље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену види.{S} Мирково друштво с |
она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе |
е за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Мирко |
е страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек што св |
бренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу с |
ра забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга на |
а, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како му |
а тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред св |
нитеља православља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да из |
ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестр |
очи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, па повика: „држ |
у, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на |
није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, не |
ом, па мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико вит је поно |
далеко однети, викаше пустаије арамбаши своме, ал већ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћ |
у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25" /> доми покаже му све своје благо.{S} |
, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} К |
/p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изго |
ву своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу |
е чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати |
на је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, а |
очињали су честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што |
ретнији послови у највећој су се тишини свршавали.{S} Његове волове није требало на пут бичем и |
к био весо, и певајући је своје послове свршаво.</p> <p>Први свакидашњи посо био му је да живин |
навек је Мирко с Богом почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: |
им њега милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред к |
еља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа б |
сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка проглашује царство за |
ћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ напред уживаше, к |
усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„Кака |
једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике |
а добром ђаку Мирку.</head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и д |
а се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p |
прави, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код јед |
ат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, ал му |
о запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, |
испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будн |
г опет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар нећ |
ти моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> < |
ро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњу корисну, и у с |
и, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога |
о патос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од к |
о смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто д |
/p> <p>На гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, поклопило је тешко црни |
кани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошивачу |
оши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и |
соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па |
н путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25" /> доми покаже му све своје б |
азбира дал је ко гледи, него и невиђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, т |
хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе бра |
чи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ј |
здалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила поса |
лте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. < |
о је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће се додвори |
бо трудите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир |
ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано |
а врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра |
се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал |
веније.{S} Над светим распетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред з |
јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће уч |
ек на трећу Страшимирову псовку, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дер |
а из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице од вешала — неће бити д |
незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји.{S} Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђ |
уза, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она није више девојка, она је н |
дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био ко |
уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Б |
ми живимо само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са својом |
покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати неможе: јер на виделу је голуб, |
едато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и < |
смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је о |
има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p> <p> |
акон онако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанск |
газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ак |
ом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома |
еколко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код ц |
нека је светло лице ваше пред људма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, |
егово, па ваљда неће бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја |
да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и не |
длазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца |
.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком сл |
е ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време |
данпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да |
друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући м |
већ нејацко било, па није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби пра |
и језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је говори |
како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод за |
да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{ |
од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је њ |
шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа |
зо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.< |
олко кућа, кад с’ најлепшом намером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n="9 |
ла Страшимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја н |
а је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> < |
, — свуда ди год је кога живог било, да се свима пофали, па и малом куцову напослетку, ал овај, |
p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора у |
лко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал |
одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да |
едио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Милица није свога |
рал</hi>, <hi>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а тво |
мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе |
д препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — |
јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се |
а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак ди |
ла сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова |
смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Ми |
спетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје п |
а понајвише Милица.{S} Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселил |
су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се ш |
њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дера |
се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но ј |
ла, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би т |
развађа квочка.</p> <p>А ја — неможе да се нађе коће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти нај |
латној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом можда није |
ад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће доб |
змисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте |
д је дете из воде извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кућ |
и на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред |
уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што д |
и и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, ник |
му месо разнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после то |
е моро бојати да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити м |
сле тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражи |
<p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунова пера, поред зелена шим |
при растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заор |
и умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, ниј |
провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недометне, да се све онако каже, кошто јесте о |
его моје дело, ил, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да зна |
се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, јер је његова пла |
е да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пал |
о да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остал |
> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још бр |
ука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради изађе па испаде пред оца, — „ево |
зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твога б |
звонити, кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад |
пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си з |
ка <pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад |
би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук |
је већ опколила била.</p> <p>Ниједан да се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим гл |
д меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње |
онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, б |
лу само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар онај, који постаје господин, не |
би Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да с |
е цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже до |
је воља божија, он који је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је |
неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега |
и Добреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће |
оспода себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала |
о, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам |
{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на |
икад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како |
е.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се паметнији будне, зар он |
товарите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега |
ек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ног |
Само ди прћија зоб посеје може жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, д |
што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре |
ису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Леб |
викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p |
мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, |
моје колаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Та |
примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали су д |
ума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њему ни девет брига, као да га је он засад |
онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се неп |
, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на |
ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, |
у овцу по гласу, а јагње по матери неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се |
идиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући шт |
ре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетре |
еће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, ј |
тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је бдениј |
- бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају је |
и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да пл |
о окренути, док ниси доспо овде, одкуда се само на вешала излази.{S} Сад је већ свему крај — су |
веде мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му |
е.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме б |
опаметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је |
на нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, |
питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек |
м, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере видиће да није рђ |
о осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже |
шља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате |
дећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је благословено.</p> <p>Коловођа |
шти, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разн |
ко звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дак |
е гуски, која са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај ч |
чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и б |
запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које ова њему, кад пита за њега. |
епутација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> <p>Сам Мирко пону |
сти, кад је Милица по писму разговарала се с Мирком за Драгињу, а ова незна да се о њој говори, |
га вијала.{S} Већ од недељу дана, дигла се ајка <pb n="126" /> да повата ил да поубија то звери |
> уплашена од изненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показ |
ило, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију управо цару, да невиност Мирк |
ака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила крила па пуна блаженства о |
И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још в |
пским.{S} Општина Добреновачка поносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све д |
д, после таковог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, |
шавиле па помодриле — коса накострешила се - авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито |
на година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлиј |
head> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина |
м</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да пок |
преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил бел |
зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде р |
ју опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла порад |
обичаје старинске, његова нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни |
же фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говор |
ука ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> </div> <div type=" |
у ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, |
нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон напи |
могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Д |
н, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то |
опати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непоз |
се боји, да јој је братац несрећан, она се боји а непознаје брата свога.{S} Мирко, ако и није м |
лада сада држи, да је преварена.{S} Она се свезала жмурећки, ма с’ каквом лудом, па сад, да нем |
иста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по |
а јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, а |
видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из кућ |
ала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат в |
световати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојиц |
а пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље |
г за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петл |
колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел д |
а момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одку |
p>Једва се енђебуле мало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови з |
ч да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу |
одена, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и |
је дошо, који је на даљном путу био, па се дотле вратити није мого.</p> <p>По причасном говорио |
навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да |
удри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд |
ешљао, обукао своје спремљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је кот |
арац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. |
бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им |
њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„ |
греју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети н |
ањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод носа про |
во које је на друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противн |
отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што вла |
века, ал опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више з |
ца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем |
.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера се црвенопостављени <pb n="101" /> господин, шибајући и |
ушкама.</p> <p>Стој антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је |
р не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та онај чести |
Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и г |
на овца несме црћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија зоб посеје може жито да с |
да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће ј |
што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на ногам |
да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него д |
ге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у |
у, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те б |
година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{S} Мирко је сваке године у ис |
угава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташ |
обеди.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ неја |
дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма и већма, као кошница кад је росна г |
даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} |
осле боја, и напослетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопов |
послетку разлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу |
а јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уједаред, после таковог лик |
ле, једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком нап |
ле крвав језик — кос задркта и залепрша се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти |
</p> <pb n="122" /> <p>На ове речи, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију |
је депутација на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да |
краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђу |
p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, |
он други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се |
отму, онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину |
p>Мало и велико испратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ |
н му недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал |
ваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист |
S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење |
те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам послед |
сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то казат |
рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи превуче с |
и би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла т |
гли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спров |
је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу |
оног другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори д |
ог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него жалост при растанку нашем |
игро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с |
, кад је и пето заспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тиш |
еном у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си |
ного је јагње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чуд |
а свету.</p> <p>Већ је доцкан било, кад се Миркова газдарица дома вратиле, а Драгиња је остала |
огледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако |
ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одговори |
дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто |
аија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи |
бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио |
азумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил ту |
тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да п |
е опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се д |
нда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је ма |
е нема. — А јао бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: |
едан десетак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штед |
ијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје избечи а |
овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у |
грешни ал — за све је Бот милостив кад се исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хо |
е си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд |
ђаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су про |
, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину |
праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S |
и, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време к |
едника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали |
је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали |
ка па-па-па.</p> <p>Дим замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура неста |
, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окус |
сти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на л |
војка, онда је заиста пуна кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као о |
ста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чис |
е збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, који је и био.< |
p> <p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то ра |
ом благом створењу доликовало, него кад се невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето на се |
воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад |
обра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожало |
се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb n="8 |
је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и |
кућни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је лан |
да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи: |
је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога се |
е је куме време да путујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошт |
г Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана општина варошка скупила, да се до |
у борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је |
најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој мргодити.{S} Мргодење здраво гадно на лепом ли |
је навек истину говорио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад |
итаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају |
авом свету.</p> <p>Послушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до шко |
р тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач |
па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од немила до недрага пребијати, па и ти |
усти праведан свој гњев ка мене.{S} Сад се кајем ал доцкан.“</p> <p>Вука ова преповетка, место |
д ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плашимо од голи речи његови — па нетреба Бог да нам |
ако оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његов |
омка грли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлил |
лова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном |
д је на клупи, на дрвету, на зиду дигод се писати дало, своје име рашчитати научила.{S} Још пре |
као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је |
к неодржи казањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да поч |
ин је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и |
и највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо и нестоји му |
S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p> |
вена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацел |
<milestone unit="subSection" /> <p>Све се већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уват |
итељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а с |
лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав |
је свом другу у богословији писо, може се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано |
се дотле уживало.{S} Привредити неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, |
тај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити |
ред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шу |
го.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, к |
до.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром пре |
чедо моје, отговори добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, |
ног дана, нико живи видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати |
како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослањ |
е душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је |
ућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време пој |
о, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пак |
све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро б |
синови божији нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да н |
а <pb n="5" /> боме.“ Мало даље прућује се рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па ми |
ко чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умити — изјављујући тим богу да га |
па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у сла |
они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се |
.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма |
стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој |
делила, ал би бар његова била.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он |
е четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се |
ише се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да |
још једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и био, не |
да зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Стр |
S} Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је |
колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; комшија који носи на пр |
очио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу и |
а удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у |
ша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере се узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела та |
е.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зве |
своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави кол |
n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се т |
незаслужује.</p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{ |
" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир |
и све ви друге опомене моје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која неслуша мат |
о данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, с |
е на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина н |
има, ал солдачки нема пардона, смилујте се милостиви господине на моју невиност, ја нисам рад б |
век код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> |
у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који паметнији |
досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече |
?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општин |
има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дакле, оћел ваша радња бити по вољи овом ил оном чов |
ити, немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сва |
S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног |
о поштено, ако мож бити.</p> <p>— Вуцте се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, |
ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе |
>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прог |
же говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије |
ти земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div typ |
и земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је из |
— благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се човек над |
мо додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, д |
је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> <p>Несташна Драгиња |
иру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђели |
Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће |
ежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног од |
оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочек |
ојом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најради |
к дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и |
адрма мртвачки сандук, по земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек |
подину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра прост |
ију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њ |
зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује.{S} Вели |
ар и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дош |
н, невеште очи и поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем |
ци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до неве |
="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У |
било ни једни врата девојачки, која би се пред њим затворила, ниједног оца није било, који се |
ра.{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога муж |
наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји наз |
<p>— Ја неби прави обешењак био, кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пре |
љи.{S} И господин мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, ра |
олику кућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал |
дао, међу нама нек буде речено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какв |
или — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100" / |
а сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке |
ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ос |
добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла.</p> < |
есец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит |
да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста |
д нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио |
веде у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се п |
ј би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак |
творности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — |
и свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један |
би било мита, нит пријатељства, већ би се по заслуги бирало.{S} Да нема јатака неби било ни ло |
и, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје с |
го вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Да се ома прва дана, зло |
вој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови |
ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није |
т, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доват |
о сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и труд |
тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — |
,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек,</l> <l>Поведи — поведи —</l> </quote> <pb n=" |
ју, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији |
ага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру де |
е већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си |
етиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо |
бледило на румено лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату у |
д кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали с |
има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, н |
сни, на своје најгоре неметне, исповеди се брајко пред Богом — </p> <p>јер је благ и навек <pb |
д се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчанима н |
ражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p |
а над зликовци.</p> <p>Сам Мирко понуди се, да зликовце исповеди и причести, како би ји избавио |
и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, |
се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење |
о и господство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остају на гњев његов у царству |
Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог |
опава, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и с |
ведати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који о |
еник, Бог је двапут милостив оном, који се каје.</p> <p>— Ал има и на земљи, додаше лопови — <p |
сту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?< |
о по правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и вес |
затворила, ниједног оца није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} |
мају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу |
Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </div> |
једног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего, и господин мо |
м него постаје, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би |
мртвачки сандук претвори.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом |
старац, на неколко столова понаслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један мо |
вода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била |
неш.</p> <p>Драгиња прими дар, и зафали се лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовица нуди |
зује, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер теш |
ува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —< |
S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огледало домаслука.{S} В |
у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи науч |
ет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му опрости — закон му недопу |
авља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, |
p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рука нен |
небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога |
гослови редом.</p> <p>После тога помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, за знак да |
ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома нисмо бојали, а сад се плаш |
злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил |
ја од немила до недрага.{S} О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце пода |
е час једном час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадав |
и неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мотре на оне, који зло чи |
рашимир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и п |
пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад |
дговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више |
ад се разболеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шт |
нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми |
акрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, проду |
pb n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко |
, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> <milestone unit="subSec |
ntiam cepit. </foreign>.</p> <p>Пандури се прекрстише — буди Бог с’нама, полудио је. </p> <p>А |
није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</ |
ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> |
аветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик |
дан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик |
н се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> <p>— Има |
вце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдин |
/p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали |
аспусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џако |
о, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чувај |
робље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођаџиј |
од по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом |
ица од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} |
ебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче једа |
а, бунца непрестано — пустиме Милице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — М |
а ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмав |
е узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову |
во гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по ти |
отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и матер |
, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се |
Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко тако |
доста само препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља мо |
говор:{S} Није доста само препоручивати се и позивати се на своју ваљаност, него и молити треба |
муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на гл |
љен све своје грехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке |
да неможе натраг, ал и ја нећу враћати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu stoji 232 --> га не |
21" /> од салаша одмаје почо Вук бацати се из пударке на живину, која мирно по ливади вади из з |
еси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли н |
шта непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, па повика: „држ недај булд |
камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је |
да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на как |
.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глав |
оји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане |
го своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе |
читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ ико |
.</p> <p>Драгиња се отима, изговарајући се да нема она ништа пазарити, ал ови је непуштају: нем |
е несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће |
Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговора чути.{ |
м, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знад |
реноваца?</p> <p>— Какав Мирко, испречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p |
ош једног, ил, без провођаџије и немичи се никуд.</p> <p>Од кад се при женидби, лагати почело, |
а је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драгиња по њега, нека |
ије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па пробај само једно |
и навек <pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни |
рече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира |
ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло п |
ивити, ал судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да са |
аже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка за момка не |
ке. — Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, с |
Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро |
и како јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си наве |
сећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ.{S} Лактове своје пружа на радњ |
о, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је п |
р, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин у |
оји их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попр |
само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти траж |
било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од |
д каква патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево |
кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати |
огами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко |
и немоме него милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће |
зен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у |
ст, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, јер није кадар погледат |
но одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и |
вице.{S} Прћија неплаћа ни калдрму, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора |
ле оставља Бог за погибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер |
да се растајемо, нека браца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тај |
е чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува |
е гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће |
> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце |
ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоште |
у стајао је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, а народ одговара: пода |
и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи, која у стари Дунав ут |
е од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани |
звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил |
љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то |
мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест |
о се није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помолио, само марва и живина јела ј |
ло допушта.</p> <p>Ко неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би |
ина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поо |
јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена |
ашљива старост.</p> <p>Радити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то заповест |
прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у шк |
вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и ника |
ешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшим |
него млађима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње ко |
>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да |
бри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, |
вање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати и |
појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко к |
и пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се м |
кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, |
„на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, с |
и да пошље своје мишлења владики, оћел се примити места ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог д |
а <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари поквар |
е, а она ил ји <pb n="98" /> остави, ил се проневаљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружев |
ад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару |
а већ другчије ни ићи већ, ил пузити ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сак |
ечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накарад |
бећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се отац обрадује п |
маћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, |
мрзи на нашу кућу, па сад науми да нам се освети, и да артију адвокату.{S} Адвокат нарачуна ин |
каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омацила кукуруза набрали смо толико, |
и, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи |
S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се |
р?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бац |
ита отац Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад ви |
д је моју луду жељу саслушао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила н |
ајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да неслуша на оне моје луде речи |
ојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил наднича |
ју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарају, побегнем, и диби |
ела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се мо |
ма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с једним Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{ |
, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости |
ми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милостиви господине, овуда од беснила, него од ну |
окисле, да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> |
у недељу под ариштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећ |
и гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на к |
њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима.</p> <p>Војвода се јуначи да каже, да ако |
Мирко и код други господара, и нудио им се да им копа виноград, ал ови га с посмејом одбише: та |
то би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код |
ер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина. |
то се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо |
вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути мора.</p> <milestone unit |
, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва добра парохија упразни, мислише они, то је Мирк |
д једанпут у спавању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог свако |
му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га ј |
и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изне |
дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и |
пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаиј |
авој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није прославијо.{S} То је в |
ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да свој |
о.{S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабе |
да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд про |
и, никад свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, о |
, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер |
ега, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се |
p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од ст |
како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p |
оља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви нап |
оје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј ку |
курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је |
Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и |
ане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте |
јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у чове |
тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку |
ијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два господара |
само кад је и корен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпу |
казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко дос |
е два месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло толико нов |
<p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало |
а случаја владика недобија новаца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четв |
па иско Милицу, а она ни да изађе, него се завукла па плачи, да се и мени ражалило, па сам <pb |
по, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод |
>На сред простране алвије попине, попео се голем шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трп |
навек је држо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> |
вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није |
чува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела |
устио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје спремљено одело, па се онда б |
одзвонио, а он је дошо на кор, наслонио се на зид и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спр |
омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> |
е видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone |
обреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они морају |
до плача нема само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S |
да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један |
нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод |
е договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, |
лећу.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра |
мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи |
ва и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намеће, и још држи да је милост неку доб |
Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се д |
огибеони дан.{S} Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и |
м, са својом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p |
ната нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека |
новачки — па пију рујно винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око шатор |
реба никога више да се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног не |
м дечурлијом по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на кра |
жа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој по |
ма тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно зак |
тоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којекуд провлачио, опет није мого Мирко |
да рани свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Мар |
и гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служитељи његови |
расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се пр |
м.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега знати.</p> <p>— Но можд |
ог нареди.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киша и в |
еко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту ми |
огла видити ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо |
, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур? |
рече кроз плач добра домаћица, па како се патити мора.{S} Он је већ пре два месеца, отишо одав |
дође добра воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они |
> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко Добренов.</p> |
о, није се мого доста надивити, ал како се још моро залудити, кад му домаћин рече, да је он при |
да има на врху крст бојадисан, ал како се зачудио, кад га је очима видио.{S} Он је мислио зате |
ад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил ок |
ови, одатле дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p> <p>То н |
ло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући |
лако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу прибл |
мамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укока |
уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како |
на команду каква строга капетана, тако се одједаред смирише.</p> <p>— Свлачи са себе ту одежду |
адују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио |
чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га сме |
неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази п |
мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива благодат божија н |
оштенила ово псето непослушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја се и о |
укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се грешн |
Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад |
па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила је о |
а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио |
било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се није најпре бо |
Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се нероди господином него постаје, па имал тај памети к |
је мила србину своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда ка |
је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, од створења света д |
на небу, његов је платац Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења света, подизало и руш |
мати, комшиници говорити почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало т |
ирко. — „Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи н |
р жени, може и попа играти.{S} Ал Мирко се опет моли — Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш |
—</l> </quote> <pb n="114" /> <p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ |
milestone unit="subSection" /> <p>Мирко се моро сада наново са својима опраштати.{S} Његови о т |
од горе падала „ето паде“ </p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који |
брига, као да га је он засадио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је во |
живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему заклон наместити, боље би било да је трском |
ection" /> <p>Малаксало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште, кад зап |
<p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бел |
и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>К |
p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш |
незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онак |
ти господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави п |
е што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће |
и смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ јед |
одине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплаш |
.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да се растајемо, нека браца руч |
у чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли |
вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке сам |
ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страш |
, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је сасви |
име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то |
и што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано |
е и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све он |
годат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је гово |
срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, |
то ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости |
о: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као |
н узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порци |
и крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, |
ено војвода као да војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p |
<p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога простог одела, како ће смети ка |
n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти |
обреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу |
држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди |
, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они |
што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца б |
које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, које због понижења почасна писара |
пштина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него који |
ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у |
ељ се обрадује доласку његовом, као што се отац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, |
такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан па |
и деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити неможе се готово ништа. |
на јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> бог |
вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир |
ч, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> |
из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино |
ме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу |
адовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему мест |
реварио, повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче |
амо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кривице нема.{S} |
ниси жив, нег на грешничком месту, зар се ниси мого пре на добро окренути, док ниси доспо овде |
— ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир мом |
> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} |
у.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију иска |
док — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, ка |
о уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиромака, племенит господин нуз просту дев |
да се све онако каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда |
тковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добрено |
ред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како |
сва, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{ |
е видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место |
азлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет |
стане, па нит птица по небу пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко гл |
n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стра |
> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, |
булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> |
гљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмон |
илицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе поту |
чио.</p> <p>Писар кад је видио на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирк |
ало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учите |
ни дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, |
ти, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва |
при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које |
ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећ |
д.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На своју несрећу оде и Мирково јагње за |
е поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало седну на |
ter" xml:id="SRP18691_C10"> <head>У злу се непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Мили |
ао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увла |
се заплако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила |
увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му |
ружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос |
вера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш н |
тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити д |
љан.“ — Мала једна девојчица обавила му се око колена, па га преклиње — немој браца, ја <pb n=" |
о као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренул |
и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је ле |
срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно х |
а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! бу |
праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо с |
ислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.</p> <pb |
је умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико ј |
сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први поглед није мого д |
год <pb n="131" /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пр |
ео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи п |
изво, ал немож од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат из |
ни рундов прућијо потрбушке, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му |
жена круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од ме |
тње његова најмилији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душ |
је канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светски, ког |
је пред њега и Милица и Драгиња, ал му се саме Драгиња о врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Ни |
и ил се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — ка |
о да својим очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо |
и пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев |
к био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је ле |
и натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и |
ад је видио крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад |
а да пева — подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се е |
ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него |
од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснило, удари га још п |
наићи на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> <milestone unit="subSe |
сле тога помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет |
ов. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју |
ју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type="chapter |
er" xml:id="SRP18691_C9"> <head>У добру се непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам |
вета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на |
кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар не |
да било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад тере |
ено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је |
их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У кос |
адики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису |
бар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добреновачком по вароши читале, сви |
и с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је |
одговори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним басамацима силазили, да д |
е видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је ја |
је и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Прет |
још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој |
отле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могл |
Добреновачком по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући отићи |
тидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе свак |
ма и пустињама, као птице, сакривали су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо |
свачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пун |
ином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење |
ог њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Ма |
азвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом |
.{S} Најтеретнији послови у највећој су се тишини свршавали.{S} Његове волове није требало на п |
оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук баца |
ад нису приметили да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили |
ш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој в |
од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопо |
и, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани што да су има |
и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући |
> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та |
ав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитељ |
и мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола |
омоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у |
утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Драгиња опазила је знаке живота |
ући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни ру |
које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако доб |
ји су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како би |
а Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир |
о баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње п |
ођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде пр |
иње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у |
у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја |
а јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и ки |
а вичем.“</p> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, |
и вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко замислио, како би до своје очевине доћи мого, |
каза.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију |
е Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо |
невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико |
своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{ |
ди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p |
длазиле, дванајст сукања су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два ни |
о, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшн |
не се о земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци по |
е одједаред смирише.</p> <p>— Свлачи са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте п |
је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути мора.</p> <milestone unit="subSection" / |
бебо, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца каза |
ицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у сел |
ри га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде В |
у леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да богослов копа, ал кад му Мирк |
обови господаре, неће ни народ мањем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје |
ир до Бога, ал господин мора и већем од себе господину подложан бити.{S} Има толико господе, ко |
и „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида ру |
им претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани, а да брани другог.{S} Ено мој отац псује |
има:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји про |
све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, коли |
будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оном, који се за бележника спремо, |
ељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за аст |
вако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после неколко дана о |
среће, говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја |
Не синко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу |
ожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил конзистор |
ри од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдока, кад већ ов |
је да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, |
код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прсте |
а ни на детету ни на жени, ни на самоме себи, зашто сами нисте новце избројали — неверујте да п |
па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, т |
кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведочанством и св |
обани мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај дов |
овце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијен |
човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „ |
p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и ви |
лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи општинско право, зато га они и имаду, а кад га опш |
теља.</p> <p>Матере Добреновачке желећи себи, така сина, надевале су на крштењу деци својој учи |
да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драг |
ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одк |
рети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел |
а њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор ми |
шта испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p |
ће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, д |
ри навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од оног ш |
ав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је невинашце моје, најлепше |
тиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохо |
ја овца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а |
чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колик |
а, она је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него |
ле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску д |
у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу т |
проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и не |
чаријом забављав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — н |
ин путника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југовића, и до |
днесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаж |
ије. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ н |
је било и оном, који није био вредан да седи међу добром децом.{S} Ко псето, које изгуби госу, |
е одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро отвара уста |
иколепно име оца небесног.{S} Овде онде седи по један немоћан старац, на неколко столова понасл |
бреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те упр |
љда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па |
јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца?</p> <p>— Какав Мирко, и |
как један, а никог још није запитала ди седи Мирко Добренов, бојала се да неће ома питати, које |
знаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш од |
л ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, рекла |
сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по |
ина, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дођ |
у порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је то само без у с |
е за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и јело, он је |
и виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и вра |
допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни к |
слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; |
9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредит |
на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати на дан, а ако |
но мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим не |
p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па о |
крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери |
овезано, само да се потрпа на кола и да седну, па збогом Добринци, а на прозору лупну неко:{S} |
ружила гомила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стрижу — |
uote> <pb n="114" /> <p>Мирко се окрену седом проти па замоли лепо, „благослови оче“ а поштени |
{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — |
гађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, |
као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи |
Шта заповедате слатка, медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чики |
але, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а |
нин ди у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног |
е сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а девојке |
ри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас с |
обреновачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у |
ако јој њено нисмо отварам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек њ |
ирове слуге нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и |
арите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега ов |
ратило је Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао |
<pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма д |
, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић |
корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ћ |
ашимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на се |
зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, к |
ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си |
је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лут |
Кад се оре,. од прћије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар прод |
пилићи код квочке кад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењак |
"76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у |
ка гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расчупани.{S} Чело куће гомиле циг |
каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољ |
им неког свог ваљаног друга.</p> <p>При сеоби Мирковој дошо је онај исти калуђер да га испрати. |
о кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да |
каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Дра |
, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код куће ра |
а није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају примати оне за свештенике, ко |
шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу |
њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу |
ре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан дан.</p> <p>Одкад је Мирк |
м ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зим |
рка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја слатка, да те |
терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и патње његова најмилији испричала, сињи м |
иђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чич |
ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" /> Она је мислила, браца је већ вели |
од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда бул |
стит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опро |
да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, она се |
низ две румене руже.</p> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет |
кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег мо |
никад нисам држала, да нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим шко |
— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узет |
е, ди седи Миркова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на со |
јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, |
лазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и |
ш сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, п |
дање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, што он најволије зна |
та паорска. — Иди лудо једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, |
уди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радости ди је брата нашла, брзо заборави на с |
глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плакала, кад ми је |
id="SRP18691_C19"> <head>Свадба Миркове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Септембар 1 |
казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> < |
е с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој по |
мце много више казало, него сво онолико сестрино преповедање, казало му је да је истина, што му |
е што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово от |
и наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затв |
још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је вол |
уди нам здрав, сви те поздрављамо твоја сестрица</p> <p> Драгиња.“</p> <p>У Драгињином писму би |
— ал Боже мој, какав сам ја брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој ње |
чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја у |
бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> <p>Д |
дљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} |
жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а свато |
што су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> <p>Брат им одговара да би је изво, |
е: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девојка плачући пада брату око |
ло, кад је млади свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нис |
шће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства поми |
„Дете“ — одговори она.{S} Мирко се ома сети и погледа на воду доле.{S} Из воде искочи нешто цр |
ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, па повика: „држ недај |
д кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то казати, |
и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из |
јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није т |
од добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, |
амештала, кака јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госп |
сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу |
/> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, в |
е тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана видио, па опет неби мого рећи да ј |
вори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја сав |
па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Д |
сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на |
од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, |
дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се бар једанпут прев |
е гњевни општинари, а народ ђипи као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује с |
о дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедат |
ви.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе |
губи душу, сасвим је пропао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је све |
једеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, н |
права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а |
ир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она |
ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</ |
ао да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлач |
црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и М |
а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се |
ла.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Хајде коло, наоколо,</l> <l>Ви |
еповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један |
с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — в |
губијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти не |
па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајућ |
бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Д |
и, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прсте |
и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема |
ени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да |
b n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, не |
</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћ |
се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те |
реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све |
оло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа ниј |
па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ј |
е заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав вел |
оведан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав вел |
јс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љу |
а и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти д |
ној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала |
од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољи |
дио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који к |
но дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ј |
парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам |
моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко |
ити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако |
и си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, |
си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да т |
сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бив |
лов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту |
није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намер |
ла, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, |
ад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да глед |
љевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света сли |
чи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па |
нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад не |
/p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И |
ред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред ме |
ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина |
аје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије |
од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си с |
његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лона |
реч гвоздена врата отвара.{S} Навек нек си весела и растрешена; весело дице звери питоми, весел |
а главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи |
ешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> |
судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу к |
едан се немаче.{S} Оружје доле! — и док си се обазро пустаије све до једног повезане.</p> <p>— |
то јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и г |
ш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу т |
на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да |
им, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, ја ништа друго незаслужујем; ал опе |
ле теби сва страшила Страшимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим |
уду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице, био |
к.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче |
несправим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до |
жно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и |
ме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро ми |
си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал бом |
ко ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у д |
осјак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, кад каква патника ви |
а фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по вољи.{S |
луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S} Ја сам мислила још он |
еновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газ |
д је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене с |
и му Добрен, кад је све саслушо — добро си радио, лепо си говорио, ал ниси знао коме си говорио |
ички осудио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, |
е фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје ја |
ватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага, па |
наш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прилику, |
се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотрај |
еће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни |
одузети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb |
к Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скор |
две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти с |
је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећом |
ави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пилиће, отвара рундову уста, па му ме |
.{S} Већ више није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су с |
> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Стр |
од дечурлије поломљене.{S} Пред пенџери сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.</p> <p>На |
е Добреновчани, по мраморним басамацима силазили, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђа |
ка чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници |
само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страом запла |
ворен? — Вук.{S} Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.<pb n="33" |
је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном нетре |
аму на променади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драгиња се отима |
на нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирк |
ишта из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцев |
d="SRP18691_C3"> <head>Какав отац такав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву |
да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још ни |
о, час цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што није тело гладно у кочине, час к |
још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни |
руша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone unit="subSect |
} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" / |
ој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика |
аква велика газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је |
ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир праве, ј |
привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те ду |
о она била. — Друго.{S} Мора бити попин син, и онда наслеђује очину парохију. <pb n="74" /> — Т |
уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> је дете дика очина |
што се отац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана вел |
p>Матере Добреновачке желећи себи, така сина, надевале су на крштењу деци својој учитељево име |
лења мати, никад неодрани добра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је нај |
а Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег што је би |
.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су нева |
њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти п |
м да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се нас |
ори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад незнам, |
ја има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Мили |
дан, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а не |
еди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, |
дина забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да |
/p> <p>Отац Миркове жене Милице, био је синовац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одб |
благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се човек над је |
и пустињама, као птице, сакривали су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нис |
у путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, пов |
и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као да му говори — ти си син мој |
о, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића служио |
у школу сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{ |
превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а |
, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет избројао, |
умро је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо нек |
>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат |
ке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима |
аде и патње његова најмилији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није М |
уза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се кокају добро, док пође |
о просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две нез |
и.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у |
е благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући ник |
јем и пута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко |
е у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да ш |
јота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинс |
толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме а |
89" /> како с’ друга радини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка |
слави народној своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а наро |
кад ми је своје житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, |
вио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: <foreign x |
спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде |
о, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно господс |
шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиромака, племенит господин нуз просту девојку, дична г |
сти узима вретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у б |
ту угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку делио, нађоше сада многа осветљива срца, толик |
ло па је могло и до свађе доћи.{S} Онај сиромашнији, кад је већ моро признати да његови мање им |
ран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она |
ла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то |
, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се боји, да јој је братац несрећан, |
ла је Драгиња по матер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у с |
ренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па |
рко сада Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко в |
и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња изди |
ротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако |
S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве сиротиње, за њом ево свађе, после боја, и напослетку ра |
д си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у трбу стати само ако |
и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом го |
шо био.</p> <p>Доброј домаћици његовој, сиротој удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за |
поклон давала.{S} Није прошло дана а да сироту жену није ма које из куће грдило, а кад год је С |
— том отрову Страшимиру — како мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како р |
ну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласо |
луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет |
о па нек је мати протре и донесите мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p |
атворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више. |
па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, који жена мужу донети мож |
алосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — А јао недај |
је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и мала Драгиња већ је и на мртву и на живу б |
газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема то |
ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само је свога брата жељна.</p> <p>За по сат |
неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиља |
дијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут мо |
ест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Око читаве куће има широк одн |
</p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: <foreign xml:lang= |
н био, дизо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само |
pb n="50" /> <p>Ал још се Мирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скак |
вска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајна звезда из ведра неба, и лепа Драга из бели двора |
је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а о |
убијао је љуте звери са поља његова.{S} Скакавац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а о |
, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац |
брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом |
p>Девојке певају, момци подвикују, деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној |
вају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: па |
а ако недоживим, ја с неправде нећу да скидам руно ја се нећу ником намећати, а коме избере ви |
Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан |
ком моро се Мирко дружити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво |
дужи. </p> <p>Писар при растанку свом, скине с прста свога бурму, и да је Мирковој сестри: ево |
, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако милостиво преко |
о певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милиц |
тању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек ви |
на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко тако — Та бо |
Вука, — Мати божија, као да је сад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове, чи |
о њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну приву |
агњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга облизнула, кравуша моја отелила је |
исо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњену в |
уче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори |
и, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по к |
ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништа боље и није заслужила, кад је оштенила |
шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ две румене руже.</p> <p>— И моја је се |
ица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и ника |
ки пред кућни врати Миркови и са интова скочи млад господин.{S} Леп је Боже мој као лепи дан, к |
ица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} П |
зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се |
радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заор |
и нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме |
кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на |
нке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одби |
зато се први сват и звао војсковођа ил скраћено војвода као да војску води, као мто се и први |
се боље сакрити мого, неге оде, ја сам скривио ал није с’ мојом вољом биле, пусте ме милостиви |
/> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо моја |
ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ручице, па је с’ вером ми |
к — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, вл |
куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући христијина.</p> <p>Црква нису |
десет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не и |
д се после неколко дана општина варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено |
српско коло, на очиглед читавом свету, скупило баш пред пароховом кућом своје лагане играче.{S |
вет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из п |
а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља је од драгоцена бисера.{S} Каква је Добренова же |
ћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, не |
ни.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро отвара уста своја |
} Над светим распетијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним |
дверима, тиња тио у небеској светлости, слабачко кандило и осветљава икону свете тројице.</p> < |
/p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема.</p> < |
дили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће |
и.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="1 |
ваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и трудити |
један ма који паметнији није то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка. |
а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад |
су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од |
што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми с |
у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, шт |
ле ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски вриса |
аш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бд |
је више деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стат |
о је врстан друг младог српства, које у слави народној своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко жи |
е божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, м |
ожије, име створитељево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело мога |
/> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка, ш |
а им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n="12" /> је час једном час другом го |
Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а д |
каже, кошто јесте опет се пред девојком слагало.{S} Кад се проси девојка, онда је заиста пуна к |
д незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, т |
когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући н |
или, нико га ненамоли, а коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.</p> <pb n= |
Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми |
дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут неверује, ма да истину каже.{ |
м небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши |
прекрштано као на вашару каквом.</p> <p>Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја |
па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се он |
дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и пис |
стра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене |
кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пур |
а, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код |
деца скачу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији су |
о писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, је |
канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, |
ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор |
ете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци |
е, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ |
Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај |
века; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у |
е вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ис |
о највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом |
с, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и |
те зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти |
поломити моћи.</p> <p>— Не — до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се др |
блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код о |
пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S |
екају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије |
или, ту се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни рундов прућијо потрбушке, на леђи |
ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Б |
, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немо |
сњејшој конзисторији показало, ал иначе слободно нек конзисторија свој закључак уништи, ја неда |
тлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божија песма.{S} По шумама по горама и п |
само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој |
ило, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Ву |
ша донесе новине.</p> <p>С најкрупнијим словима био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадн |
одирнута.{S} На прћији само нађеш навек слово иже, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, |
ени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу се |
новом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благ |
што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком народу донаша, у данаш |
велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију управо цару, да невин |
стадоше, упалише сваки своју — звезду и сложно одговараше на јектенија, која из сакрушена срца |
ају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од |
доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе прошо.{S} Ал Мирко кад је одзвонио, |
ко превија и јауче, ди је ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24 |
био, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије однесе, иште колк |
слу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица нам |
а се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, по |
S} Роб је роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има |
роб ма носијо златне ланце, а слуга је слуга звао се како му драго.{S} Земљеделац има само два |
рећи. — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да неволем бити син |
ко и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они |
но у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће п |
нско и обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и |
чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег. |
беснело наради — одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је |
нао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису приметили да су туђини, |
оживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд при |
— и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице. |
ажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису никад за његову трпезу селе, зар да се и ваш |
најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чич |
</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадов |
псовку <pb n="29" /> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал |
бар неби живина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар см |
, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — |
чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страш |
а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели |
дави нит квочка на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио. |
ити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове за |
лу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шт |
ила је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злос |
само толико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на зем |
сада куда, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов пос |
и трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и |
није нашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама |
цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије.{S} На |
се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати свето и великолепно име оца н |
то српски врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак |
аните.“</p> <p>Анђели божији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кад |
тана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд, него ако |
ша у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње никад пропустио није, а кад је у цркв |
он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драг |
Снажнији људи обично пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред |
а момка.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча |
и, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у ц |
а православља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненад |
</p> <p>Ал опет лицем на светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </d |
који је такође, код покојног Обрадовића служио, <pb n="106" /> остави овај све своје имање под |
се спремају окрепљени молитвом божијом служитељи његови на света посо.{S} С кора доле све је т |
н, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био |
же и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил ово |
ва које осуђен, док неодржи казањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и нико нез |
само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то т |
а добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, него се задовољава са |
своје мале ручице, па је с’ вером мирно слушала славенске молитве, ал кад је с обале чисто српс |
ете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, |
ечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало на д |
еће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује, а овај од мили |
ога старијега.{S} Вук није научио никог слушати, а солдату свако заповеда Није прошло на месец |
О куд би ми се душа дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака бл |
а није Чичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни т |
све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак |
и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји руку тече им |
ува.{S} Млада опет неће, да буде ничија слушкиње, и већ кад мора радити, неће другом.</p> <p>Да |
а, него вели да мора одпустити слугу ил слушкињу, па нек младенци приме на се њиов посо, па ће |
ашимиру могло је само мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај |
аже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p>Ништа овој крађи женск |
еба језик <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха |
ет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик |
таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p> |
пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се није мого виш |
ештена лица и моле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати свето и вел |
те, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што |
ени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је |
чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер ниј |
о о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако нико није |
е звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, као да Мајор мишино благо задобија. </p> <p>Још |
јака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</p> <pb n="30" /> <p>Ди је кур |
је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте уп |
очима мора гледати, како му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, |
а ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друга, зна и он |
смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја нисам кр |
знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача нема само |
чо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци ш |
анда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге |
качу око оца ил матере, а ови се слатко смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сват |
</p> <p>Ниси, да боме да ниси, одговори смејући се Мирко, а сам је знао да му неће нико одговор |
ма изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела испрва дирати, да је Бога непокара; ал кад је дет |
шла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> <p>Нико ни њу н |
нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке |
аопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има о |
аде уједаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>На |
јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, док се није најпре богу помол |
уке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чу |
о, а и како неби, кад је Мирко био леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милиц |
какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још нијед |
конзисторију, осим моји сведочанства и смерна говора, ал ропска никад, ко се сам за роба намећ |
жу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразбира дал је ко гледи, |
опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију сво |
ше да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом свету, скупило б |
иђена свуда, мијо мирис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчини |
иђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она неразбира |
а и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, |
уд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на њег |
ла стидити свога простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n="84" |
прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мора |
{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дират |
г твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> |
тима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, |
неш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, са |
трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, |
ни свирца него му још плаћа, како се не смилова на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја |
, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би |
јак, који месец дана ништа окусио није, смилово би се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страш |
казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да својим |
накитити немоме него милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; |
вим лупежима, ал солдачки нема пардона, смилујте се милостиви господине на моју невиност, ја ни |
tone unit="subSection" /> <p>Све се већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се п |
бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Ми |
аква строга капетана, тако се одједаред смирише.</p> <p>— Свлачи са себе ту одежду свету, поган |
е вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад |
наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипу |
робу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, |
ала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, т |
ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па |
ш ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од ка |
прасила, мачка омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш как |
мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукавац за |
ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само |
га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро учинио, да |
ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, |
очеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути |
ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господине, ако може би |
шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке |
и испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се |
и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то си |
Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ |
да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазари |
ош зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај цвета као фини |
из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни општ |
ест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чи |
.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се бој |
е диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p> <p>Свак |
што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји чи |
ло толико новаца уједаред, колко они од смрти чича Добренове свега преко руку преметли нису, а |
робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојиц |
л спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, |
, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спр |
и избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> < |
незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, опремте ме де |
<p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи п |
стим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да му сан у смр |
де.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично пребдили су читаву службу, ал неја |
му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети |
, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буд |
сти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће |
овођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quote> <p>К |
ла отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава |
ном трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, и да се коњаницима испод вита паунов |
ак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани |
ојима опраштати.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим писмама казив |
д очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплаши |
ати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти к |
ију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљи |
е требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а овај незнајући да се о његовој кожи ради |
у је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њем |
оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се м |
ве је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди год је |
/p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и д |
о душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио |
страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p> |
а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш п |
и неморате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се |
орише, да они немају никаква писмена са собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> <p> |
замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети — зар ј |
л свилен појас недонаша и добар глас са собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оно |
раш коње морити да вуку, кудгод идеш са собом га носиш а и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, кој |
} Земљеделац има само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цар |
тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје пандуре има, и ниједан се немаче.{S} Оружје |
е су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врапци што су се |
, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па на |
ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S |
деро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у с |
, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ про |
посуђе кућанско и сав намештај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом све ове д |
верове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом |
а.</p> <p>Вредна домаћица Миркова служи соври вино, а Мирко иде с пуним пеаром од играча до игр |
ели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађа |
е учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и неп |
код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен момак, по |
ча Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Мирко До |
те воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд |
уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично и п |
ајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек ув |
и те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито |
а њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле, десно и лево, ал нигд |
му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <pb n="93" /> коју |
ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на |
<p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да н |
p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирко.</p> |
сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепш |
обучено и необучено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештен |
ута на ногу, нег пушку на леђи — сирома солдат, баш му живот о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре |
д беснила, него од нужде.{S} Ја сам био солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад |
онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говор |
у школско доба, више реда било него код солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу н |
га.{S} Вук није научио никог слушати, а солдату свако заповеда Није прошло на месец дана, а већ |
да ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона, смилујте се милостиви господине |
} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за богатог Гавана.{S} Праве |
по и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} |
, на леђи му се савијо матори мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мал |
обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господара, уранил |
г нашао ди над неком дубоком провалијом спава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако кој |
ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ је Мирко на |
у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну, ни да се б |
опови преко њи <pb n="18" /> пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце |
е не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, |
ати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ т |
да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробу |
до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали.{S} То тако треба |
че да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имањ |
вље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Вр |
па опет питаш, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, |
со усхитила, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да |
дом господару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То т |
прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од п |
у, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га |
је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су |
д си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог |
дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво плакала замном, |
кућу, коју може и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди |
и начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају нас зашто оде д |
ндук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би |
пшом намером, да се корен кућни неутре, спарују подмладак свој, <pb n="97" /> баш онда тај коре |
до свакојако, да бар матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук |
кад би се покајо, одговори Вук — и двер спасења затвори се пред окорелим зликовцем.</p> <milest |
авницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и з |
</p> <p>Мирко се баш онда молио Богу за спасење они који путију, који плове, који су оплењени, |
ога ослања никад зла и нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жал |
а за оног кога он неволе.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака о |
те, да свашта допуштено употреби, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му д |
м писму било је друго једно писамце.{S} Споља ништа није написано било, а унутри стајало је ово |
е моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и као покојне вол |
, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата заже |
арове, нико нетеде да му се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на ст |
кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем. |
чкој школи, и данданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву |
шо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доц |
остурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било |
{S} Та прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад се оре,. од прћије се |
несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милости спрам мене, који до |
штуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч |
шао.{S} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да |
давде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам би |
ше, спрам мртва тела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофалио, да ме један |
тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата |
дне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао |
од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да ми одреши руке, да и тебе с |
ко мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку поп |
ули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу напоклањали, да је м |
гледо мирно <pb n="47" /> доле, како се спремају окрепљени молитвом божијом служитељи његови на |
ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{ |
е тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> <p>Н |
ај за једну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се |
и код куће постио, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад не |
ујемо.</p> <p>Кад се сви сватови за пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли: из |
гама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје спремљено одело, па се онда богу помолио, а кад је све |
p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, |
крену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и заспа последњи сан земаљск |
бити, ал кад оном, који се за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад |
/> <p>На првом раскршћу стајао је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самртнику, |
ндук испречише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвено |
накренула се да падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, |
го држ за кике, па га дигни горе, па га спусти доле, па после зграби неко сапиште, па преко леђ |
г који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни |
ред авлије рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крило |
м. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} |
nit="subSection" /> <p>Малаксало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки планина на ноћиште |
жбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестиди |
а собом.{S} Свилен пас без добра гласа, срамота је за оног, који га носи; а добар глас, ма био |
у главу изгубити, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло |
а, нетреба ни да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, к |
ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држала, да |
pb n="34" /> је дете дика очина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пословицу, |
дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!< |
и благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се |
ваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек онај немора |
о и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, о |
т шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{S} |
па девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, светиња народна, за кој |
а тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стид |
емљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, колко се суза мора да пролију, |
и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца |
ction" /> <pb n="35" /> <p>Вуково рђаво срде никако није могло опростити Мирку што је о распуст |
ла да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар т |
ту.</p> <p>Послушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоск |
олити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо ч |
ди.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја |
о, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од ка |
ам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, |
о никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно |
азати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <mil |
дитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко ј |
ија, ни кад ком „грађану“ писмо с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће шт |
бу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадоше, упалише свак |
а један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној ру |
падне, с’ другог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пла |
и добри отац, — није се нигда ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко да |
вљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово т |
иј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране алвије попине, попео се голем шатор.{S} |
и врапци испод носа пролећу.</p> <p>На сред авлије рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљ |
ог што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> |
одвести у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију.< |
емога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га |
арац, на неколко столова понаслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчи |
ара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добрено |
ре и доле, десно и лево, ал нигди да га сретне.{S} Кад је већ питати морала, зауставила је оног |
м и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирк |
м га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му |
н.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} |
ваком које желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном стању.{S} Но није задовољан тај |
.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи м |
се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је само да толико стече, како |
е бити баштованка.</p> <p>Збогом брате, срећан буди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недобија никакве |
е Мирка, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај ниј |
Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, кој |
тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да је туђ |
о ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="82" /> завидити.{S} Од јутра до вечера раз |
и.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећи вршак доватио.</p> <p>Једног дана баш се Мирко за |
на шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради ру |
брат био, кад се неби радовао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају? |
Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре, он се |
ста ти и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зел |
мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави. |
у своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све |
кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом да п |
ко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и милости, подај шт |
лијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно пошо, и срећно нам —“</p> <p>О Воже! правде и ми |
а.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала |
тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> </div> <div type="chap |
оје би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали јутро, |
ог српства, које у слави народној своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо |
: ко рано рани, две среће граби — једну срећу — здравље, а другу време, које кад једанпут у спа |
сти дан сва варош знала да је свој посо сречно свршила.</p> <p>Свештеника Мирка проглашује царс |
сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваља |
{S} Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога мужа, |
/> остави, ил се проневаљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо |
ећати могли.</p> <p>А како жалостан има српски свадби, које проклињу толики парови, као дане њи |
ји ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови српски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину |
венске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и придала с |
а — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, кој |
ула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина Добреновачка поносила се двојако шњ |
p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима ништа друго није, него весело опело н |
омак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом свету, скупило баш пред |
вом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и намес |
рат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, које у слави народној своју срећу тражи.{S} Он |
ави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи |
ту дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сломио ил још горе п |
и вода оборити и ватра спалити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести |
маку делио, нађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видит |
милостива госпођа; зар има милостивија срца од ње, зар је прошо који просјак да му није тела у |
ти.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си |
још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи к |
то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не |
ља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло св |
тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" /> добре очи и јаке руке дао, док је Бо |
овараше на јектенија, која из сакрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разговетно допира |
дар Паје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за ви |
и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу |
се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље з |
у од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невид |
, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући ниј |
„нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ног |
ајмилији испричала, сињи му се камен на срце навалио.{S} Никад дотле није Мирко душом клоно, ал |
Владикиним, пролићу сву моју жалост на срце његово, па ваљда неће бити од камена, да се несмил |
вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене.{S} Са |
Он свога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад је други због њега патити моро. |
аве.{S} Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче с |
мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћ |
ломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту штету чини |
му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није мил |
ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кне |
госпођу, а мене, мене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div type="cha |
кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо срца,“ напослетку, сагиба се |
та лепше накитити немоме него милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени ми |
успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на |
а дела.{S} Немој боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку |
ност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата |
теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из ш |
ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалства.</p> <p |
му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} |
е, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно п |
тра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад с |
Бог је милостив, он се смилово на добро срце нашег оца, он није дао да својим очима мора гледат |
су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао лику |
се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је сре |
о човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, |
вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слу |
.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже о |
.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира |
гел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, св |
ем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он |
ком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу |
рашимирове њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као да га неко одстраг тура |
већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S |
прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{ |
чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> |
друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој |
е, па узвишеним гласом потеши остављено стадо:{S} Немојте плакати браћо, немојте радити што нис |
у, да неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, |
.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу |
код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добренов |
била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десет |
ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много |
ванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап мест |
чаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање покојног Пере О |
поља ништа није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb n="65" / |
есе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стајало је: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ |
ило чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на врати и сваког који је био чист и оч |
а Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и нечека на Мирка:{S |
ије у молећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком овај одговор:{S} Није доста само преп |
/> <pb n="120" /> <p>На првом раскршћу стајао је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој |
аро и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, чи |
{S} Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко с |
</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Хајде коло, наоколо,</l> <l>Вилов |
прву бразду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се одупре ногама као |
то купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби мор |
м ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева |
књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, на |
му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и јасно повиче „востаните. |
стим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд |
ља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставит |
шо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које |
а тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал са |
раво њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта т |
је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал |
алук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — К |
— ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук по |
пов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари В |
самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој бра |
алост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ п |
је у господству срећа него у задовољном стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво |
да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се привлачи.< |
у своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна вре |
и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода ум |
У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди |
о било.{S} Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала |
ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> ба |
јој мата неће бити више „сеш Ева“ него „стара „госпоја“ а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко |
се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а |
замоли лепо, „благослови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па |
ног.{S} Овде онде седи по један немоћан старац, на неколко столова понаслањали се средовечни љу |
Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испре |
надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а |
поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро отвара уста своја и пази добро шт |
е жито да се изметне.</p> <p>Домаћини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, |
>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— |
Добреновачки и они <pb n="112" /> би се стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте |
ет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате зла пута, очи божије мо |
е на послетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, |
моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћер |
и свекрву навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам |
а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па |
оном сваком јунаку, који неслуша свога старијега.{S} Вук није научио никог слушати, а солдату |
мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златне л |
адили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији годинама био, за асталом седио је пре они <pb n |
д попом попа, ака сам ја господин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фала |
упа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а и никад није доста да |
ин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешк |
ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S} Лепа реч гвоздена врата отвар |
е редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свештеници, светла господа варошка |
оста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђаво да поступа; како дете за учи |
ирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје старинске, његова нога, и сама се полако диже — ал кано |
од у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти |
лови редом.</p> <p>После тога помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је |
држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је прека посла у св |
својој парохији, и тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Мирко је дакле сам о п |
ту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше |
воје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањена, нађе онај обешењак ону артију, што ја |
свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је с |
је какав велик заповедан светац.</p> <p>Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво. |
је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{ |
а, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко сам пута плак |
е — јер друкчије лењива младост вашљива старост.</p> <p>Радити треба док се може, само радити — |
е рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од немила до недрага.{S} О |
је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб |
лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ради |
уге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато |
p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, |
у читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише је пред зору свлађиво сан, свеће им су |
штеници, светла господа варошка и добри старци Добреновачки — па пију рујно винце, а кол’ко се |
окаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="112" /> би се стари за |
село и све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки почињали су честитку Мирку с’ осмеј |
ла.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јову много новаца дужан, и да чича |
њу мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде прескочио, оног одгур |
ној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутр |
сиротињу.{S} Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што |
ко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; комшија који носи на прода |
о њему. — Па <pb n="91" /> што товарите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. — Е мант |
а зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко |
а скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за |
Бог.{S} Колко се богатирски палата, од створења света, подизало и рушило, ал небо је и данас т |
се царева, само на једном престолу, од створења света до данас променуло, ал цар на небу је и |
ије ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаволски послова своје руке.</p> <p>К |
на ћелијски опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ј |
на дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо |
ну рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу доликовало, него кад се невином тичаријом заба |
радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а ше |
ад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било је оса |
творењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би |
Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре свега научи славити.</p> <p>Ако и који |
ну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учинити нис |
ељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове божије, име створитељево пре свега научи слави |
мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, |
ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшим |
биђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се |
него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не донаша него разб |
ве.{S} Матере отац је само родитељ а ви сте ранитељ.{S} Од вас зависи оћел вам дете добро ил рђ |
а.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече један пристојно обучен |
ра:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни |
је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијет |
о, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> |
а ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа дру |
о је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохиј |
посао.{S} Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа |
а и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско |
ца ојагњити, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није |
а растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из крвави ру |
јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</p> <p>Отац Миркове жене Милице |
n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весел |
о године.{S} Како би га радо видила, ал стид девојачки недопушта јој ни да спомене коме о том.< |
илостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ нема.{S} Од истине и прав |
его постаје, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се |
г роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвал |
већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога простог одела, како ће смети казати, да ј |
помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши би |
опе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе кући до |
брацом незове, сакрила је очи, па му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја |
и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро ако с |
S} Свинче беж, а кер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се в |
једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискава за главу бунцајући — недам ја моју главу, сакр |
е смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти |
ир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Д |
раведна суда.</p> <p>Мирко и опет стане стишавати: — Немојте браћо!{S} Ја вас већ оставити мора |
ити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана |
, а јао бебо. — Кад се већ сама од себе стишала, молила је јецајући брата: немој баца казати бе |
све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично чело |
е, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чин |
пропасти, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати таког човека; оставте зле |
ругог се већ спузала.{S} На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена с |
прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да је све другове св |
њу диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још |
за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере се узверени кочијаш!{S} Панд |
о отачаски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше г |
м и два четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквен |
а га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, к |
тину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побожно два свештена лица и моле се вишњем владик |
пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неположе.{S} И |
који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, |
д баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли ј |
дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућном стоје рогови а на сваком рогу пар гаћасти голубова.{S} |
<p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му ј |
труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то ф |
ура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мир |
последње зрно извучено бити, ал прћија стоји недодирнута.{S} На прћији само нађеш навек слово |
аслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо |
је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечув |
ћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год к |
тосинђелу глава измрвљена.{S} Сам Мирко стоји неповређен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти ве |
паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има на |
жан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па са |
за бадава кавџимо.{S} Колико год до вас стоји имајте мир са сваким, каже Господ мира, ако тако |
је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са |
{S} Мргодење здраво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко |
рно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је ба |
је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да неповикне:{S} Дигод је невес |
еди по један немоћан старац, на неколко столова понаслањали се средовечни људи а тек дигде стој |
ти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже благи неисцрпима је мило |
аконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата прочастити.</p> <pb n="95" /> <p>Паметни |
S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши |
е Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; |
ко дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете из воде и |
ију, који плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко паде“ запита на вриск |
мила зецева бели — потрче мало седну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стрижу — режу шњим |
д села, има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко фати о |
{S} Пи, пи, пи, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авли |
ета, а около њга пластови сена са свију страна расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет г |
ћма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за извршитеља неправедна суда. |
не и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{ |
ш ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. |
дне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, ка |
се брату, једна с једне а друга с друге стране о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу сврш |
изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на променади испод руке уватили, |
овом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад <pb n="37" /> је још зло добра донело |
аво држи, док га први ветар од противне стране нестровали, несрећна жена није ни могла од боја |
е стари заиграли.{S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пу |
знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при р |
јадрило горе мете позлаћен крстић, а на страни напише: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту м |
о зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1869 |
да се јуначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикуј |
нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на с |
што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет |
ио паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од немила до недрага пребија |
је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Доб |
опљене ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакостан арамија мир |
оли се старица Богу, окрену се на другу страну, за знак да је спремна на други свет поћи и засп |
“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила крила па пуна блаженства одговара пура |
ан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у |
гове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили, н |
чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлаз |
а; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако ј |
о — зар нису те сузе испричале теби сва страшила Страшимирова, него си још пустио, да се рог не |
би се мого поплашити онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа Стра |
ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато |
чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добрен |
чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ одавна мрзи на нашу кућу, па сад науми да |
па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га |
једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свакојаке муке само да доз |
ећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир.</p> <p>Џакови — одговара жена.</p> <p>— Та з |
е сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је дозво преда се, па му је реко:</p> <p>— |
его је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и дв |
г амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на поштена чов |
а продаш. </p> <p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на |
и пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло |
ича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову ку |
камоли њему.</p> <p>Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, |
ћи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и |
добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то у |
обреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О п |
новац покојног Пере Обрадовиће, ал Баћа Страшимир одбранио је једаред, покојног Обрадовића од н |
ко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до но |
калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да запате прћију па т |
ише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, него л |
<milestone unit="subSection" /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су др |
н испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно п |
ико непоправља нит намешта.</p> <p>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла |
шта важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Ву |
е утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио |
е мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га он |
ном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа Страшимир био је и од себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} |
да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог |
је напоменула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука неста |
живина закрештала, <pb n="39" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле |
је ма које из куће грдило, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, мо |
<p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, |
ли, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је у |
може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто сп |
зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под |
чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича |
зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада отв |
ије Страшимира опаметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако ка |
вечиту робију.</p> <p>Пресуду ову није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуг |
шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газд |
да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, |
и отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо |
жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена м |
к.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зн |
нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја ка |
— Шта? продере се на ове последње речи Страшимир, који је дотле са зверским погледима шибо Доб |
кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курја |
ни.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Ст |
а Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње |
шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добрен |
Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми |
у криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је С |
ав отац такав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади М |
а од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком ата |
и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињс |
к се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица саст |
Она му је писала како је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је о |
и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опаметити мого, што није Страшимир уза се и |
аћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је |
који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Стр |
и очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и и |
кало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није м |
/p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац спао са њега.</p> <p>Види |
под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћа Страшимире!</p> <p> |
гњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што није тело гладно у к |
да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</ |
н човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чо |
p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега, имал још кога и св |
се на ову жалосну детињу молбу, ал Вук Страшимиров сит свега, одгури је бесно с обале доле. — |
ам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну се Мир |
је чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи своји оваца, него је нашо <pb n="3 |
еговим, неби остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кривио ниј |
ису те сузе испричале теби сва страшила Страшимирова, него си још пустио, да се рог нечастивог |
укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал ј |
нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо д |
и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока за једним назим |
ути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Страшимирове слуге нису никад за његову трпезу селе, за |
.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње Страшимирове њиве, стали, а Вук задркта — стаде — па се |
. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчије, |
{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне удар |
а своју очевину откупити из крвави руку Страшимирови.{S} Ал које још жеље обуздао, коли је срећ |
RP18691_C2"> <head>Како је на дому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт часа од чича Добр |
г што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, морали су |
еновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то |
ело у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Ст |
, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Ник |
у навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменул |
једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{S} Ку |
та има није пријатније.“ Но кад на баћа Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујеред га |
оред њега, кревету прође — тек на трећу Страшимирову псовку, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, ш |
> <p>Из кревета женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету про |
јко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из с |
извуко.{S} Немој отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли |
ију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је само мило бити, кад је слушо како с |
ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да ба |
ље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи, да н |
се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — како мучи ту сироту жену — никад му чист п |
ор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та п |
— У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то н |
“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетив |
господине оче, мисмо мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљ |
ле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит птица |
ир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил |
д је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ </p> |
у лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, |
смо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царство бо |
пио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шест |
Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, д |
кад од стра воћног нек се небоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе х |
е грешници тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трај |
ово добро било; јер дивљак кад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте |
воје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S |
лели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати |
на стражње ноге, поиздижу велике уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, дашто п |
е побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, |
ога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било |
им замагли — и кад се разиђе — оба коња строваљена под руду, пандура нестало с’ крвави леђи у ш |
је помагати него убијати, подизати него строваљивати.</p> <p>Добреновчани нису имали обичај, да |
е.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штеди |
стишавати Мирко, и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред смирише.</p> <p>— Св |
орен подгризо видиш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако т |
није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо и |
, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његов |
широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простр |
та, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину нап |
ко год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирко јел имо |
је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није н |
је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко |
p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет незнаш ил је в |
иркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај назв |
а они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, самоће му можда један дан доц |
толико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разг |
кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај |
а кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео |
пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар |
онда било, кад је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад т |
ичије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји има, зацело да се неби |
да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{ |
себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили само <pb n="32" /> да је булдок |
ама поступао да никад нису приметили да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће п |
ви — одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у |
Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко рођеног брата волели. |
мивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво |
ца нема.{S} Вабио је и вабио, ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук с |
але му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више д |
и око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узај |
ашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати. |
> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандури, да знаду, ди седи ма каква вуциб |
{S} Леп је Боже мој као лепи дан, канда су га виле одојиле.{S} Светина се слеже око интова, са |
а писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је и дотле добиво писма о |
<pb n="62" /> <p>Другог месеца научила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је |
о, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, с |
тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и |
ини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону |
у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим то |
упе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им ј |
иво, држао благо и отпуштао љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи св |
>Мирко није два месеца својима писо, па су здраво се за њега забринули били, а сад им је посло |
у се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга стар |
зволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму на про |
прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани одгов |
осле мало преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра |
траје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, |
ве их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је Вуку било свеједно.{S} У |
ва им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пут |
јно издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, тол |
ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше |
владики.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још ни |
имир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>С |
га учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде. |
ити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук |
л му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка само једну дуж |
нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се ил између себе ил ским другим свађају |
га једаред корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је |
ку, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добре |
ротерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да си ји покле, ни да се макну |
плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћати, а кад опет |
немогу ни писати, и мене још и сад кад су сви покојни, боле срце, кад се сетим на несрећу те б |
ог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који су јо |
једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам з |
е Баћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су пове |
о грло накваси, лакше вели кола иду кад су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деве |
добар глас и свилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добреновачком по вароши читале, |
/p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту не |
вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су се видили сами реће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да |
ги и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешк |
су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак изашли запитаји један млад лено обучен мома |
ђе, одговори преварен локај.</p> <p>Кад су се Добреновчани, по мраморним басамацима силазили, д |
и су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад ји родитељи оћеду |
па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, |
би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> <p>Мирко није два месеца свој |
може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити, навек је држо да на ларму |
е је видио да су курјаци одвукли, а куд су се друге деле никад више дочуо није.</p> <p>Много је |
емол војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост |
ћу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа |
пати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво ме |
је био ближе крају.{S} Зрелији дани све су више озбиљности Мирку донашали.{S} Већ више није бил |
ај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све су вашке залајале, живина закрештала, <pb n="39" /> кад |
егује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} П |
он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале промени Мирковој; јер у чита |
S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то |
</p> <p>Многи сватови српски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију в |
руго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шт |
јатака неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи општинско право, зато га они и |
рад, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбиј |
овачке желећи себи, така сина, надевале су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Д |
нидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и да се ништа недо |
шимир за своје саградио.{S} Обадве биле су сада отворене.</p> <p>Мирко мане Вуку да иде — и он |
његовој, сиротој удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добр |
е дотле, док се год Миркова кућа, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати м |
то није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а |
ена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Д |
ут неверује, ма да истину каже.{S} Овце су му пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпу |
ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити |
де, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући очистили.{S} Млада сада |
ељу Добреновачком по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући оти |
није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у |
је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненамоли, а коло све му се слађ |
ути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умак |
укла гласа све речи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад |
ка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— |
ли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговор |
ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да зацело имам до |
ни да се бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горе |
неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме тр |
а, ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су непра |
невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у нек |
и су се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до свађе д |
његова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више с |
нашо суда, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу окаљали, није нашо параграфа, који |
асење они који путију, који плове, који су оплењени, који страдају ни криви ни дужни. — „Ко пад |
ова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал |
д видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко м |
седмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је сла |
на се, ви мислите ваљда свете оце, који су онај канон написали, кога би другог и мислили, јер к |
н ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи прол |
осподству земаљском — ал ако људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго |
ја био луд, кад би се стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому др |
добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
лом седио је пре они <pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је с |
мље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђуј |
А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ов |
е стидио они, који су ме родили, и који су се моји назвали, ма они кому драго били.{S} Неможе с |
стали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљен |
цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад б |
брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љ |
честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку |
орама и пустињама, као птице, сакривали су се синови светлости да истинога Бога славе, па ни та |
ли је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одго |
свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме |
влењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другчије него да му је маћија, па јој |
варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица пр |
атови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здр |
попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царс |
} И сами шустерски шегрти позаборављали су своје безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Н |
а прегледалицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штогод је Мирко |
n="95" /> <p>Паметни Добреновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви |
S} Честити старци Добреновачки почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са суза |
у у свачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је |
ова учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сам |
м сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то друж |
S} Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="18" /> пуцати оне спавају — к |
прва.{S} Снажнији људи обично пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајви |
ну собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изрик |
, и ма да се опет сам вратио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} О |
и надамном и над њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја |
због њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} |
мим „изволте“ прошло, њи двојица изашли су па су је један други с друге стране, као какви даму |
мора погинути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне речи проговорио н |
ј назвали.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно ду |
ас.</p> <p>— Па ди су?</p> <p>— А ди ни су? </p> <p>— Но оћетел ви одговорити једаред, на оно ш |
остане онима који су мирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чич |
ни немају никаква писмена са собом, они су ради насамо с’ владиком говорити.</p> <p>— Е онда пр |
човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ћ |
та о својим писмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негин |
што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им свој |
нога, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан |
шли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла ви |
Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољ |
осо.{S} Најтеретнији послови у највећој су се тишини свршавали.{S} Његове волове није требало н |
а само једну дуж даље од њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и св |
л се проневаљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, најви |
ише је пред зору свлађиво сан, свеће им су си свима погасиле и онда је ђакон ишо са својом свећ |
чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад |
ећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од салаша одмаје почо Вук б |
ога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње Страшимирове њиве, стали, а |
оја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао зд |
у за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батин |
оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо прева |
теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пал |
никад нису приметили да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и ради |
да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично пребди |
шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} |
ије укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> д |
јвеселије Драгиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мир |
господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p> <p>Кад су на сокак иза |
који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном |
ну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио гос |
веде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је |
ра на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на кол |
ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници мало |
рко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, |
су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити м |
што се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину сва |
Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја |
жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могл |
као да га на престо дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, |
ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако |
о, ал и она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики |
нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, |
распростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја нем |
доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит |
аво у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па пи |
смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти |
нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину говор |
—</l> <l>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> </ |
а.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, |
кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн |
а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он мо |
што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан ст |
чињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир н |
ати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог ч |
длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, |
<pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим сином, |
ква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и |
о том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигнута, |
лили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани што да су |
а баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булдока |
м шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, ко |
</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, |
пце по његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу т |
пут спремише, заискаше енђебуле, пошто су сватови дошли: изведи мили брате сестру за руку.</p> |
ожија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бити, да изненада ненаиђе на њи |
ма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су своја имена написати знали, и да негледе на прегледа |
ве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљиве девојчице извиле. — Кад је Мирко пређе к |
е давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја преповетка тиче, та |
и пет.{S} Кад је други пут одбего, већ су га за дезертирца прогласили, и ма да се опет сам вра |
а народ одговара: подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се да |
</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. |
, сав се народ још већма распали, и већ су се дигле са свију страна руке, пуне камења за изврши |
јоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише к |
у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешт |
ма очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти праведан свој гњев ка мене. |
редити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењ |
р једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли су |
н, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у |
ју.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном |
Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову стра |
тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке ма |
ма у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде с |
толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, ле |
неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасм |
ге од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом служили и опет су морали „бдити“ будни бит |
мож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби |
се, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — |
Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, м |
а да ме причека док матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико м |
рена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и де |
м осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, т |
вораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди се брај |
издржати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ом |
} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио на затвор.</p> <p>— Па зат |
вог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је |
ароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију уп |
д ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у |
да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за ве |
ије само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па сам писо су |
биле, пусте ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки |
е грехе признати и покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, гово |
жиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Мирково по жени право на насљедство и лицем |
у Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак свега имања и на вечиту ро |
е, пуне камења за извршитеља неправедна суда.</p> <p>Мирко и опет стане стишавати: — Немојте бр |
непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више |
јер овој погрешки само је на мени нашо суда, а другим свештеницима, који су руке своје крвљу о |
ко људи, који су им равни, нећеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем |
лугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали |
пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на в |
.</p> <p>— Није канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор |
кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај тр |
још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је да је још жив Бог.</p> <p>Сестра од радо |
судио него канон.</p> <p>— Није канон — судија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљ |
{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега пр |
апитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претити да ће те убити ил о |
шала излази.{S} Сад је већ свему крај — судију земаљског већ неможеш ничим умилостивити, ал суд |
ског већ неможеш ничим умилостивити, ал судију небесног можеш — покај се брајко и моли се Богу |
аме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је о |
обро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па би на |
а нису.{S} Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} А |
ичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си трено а он се |
и.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си нај |
ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откинити.{S} |
тишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S} Њи десеторица признаше с |
127" /> <p>— Наш посо није да ми лопове суду вучемо, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, |
Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њег |
="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у њ |
мото оставити матер мртву, па сам писо суду и молио га да ме причека док матер несараним.{S} С |
а конзисторију укорава ради пристрасна суђења.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била |
а мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво пролило, да се измери, претекле би |
бри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је |
мила србину своја постојбина, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад з |
војко, мучи неплачи нерони суза, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неутешава.{S} Она |
лачи Драга девојко, мучи неплачи нерони суза, нерони суза неквари лица.{S} Драга се и овим неут |
Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа при |
оваца, него се задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак влад |
ије.{S} Жао му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" |
сти својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срце пале, и он пусти прав |
духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши остављено стадо:{S} Не |
м и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад г |
и, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потек |
а, бризне плакати.</p> <p>Писара ражале сузе девојачке. — Немој плакати лепа девојко, небој се |
шко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га теши |
роћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи н |
е у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва страшила Страшимирова, него си |
ћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него моје дело, ил, зар би |
пет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије |
</p> <p>Жена јецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уједаред, после |
е, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико |
ш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином |
овој, сиротој удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра д |
знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а |
људи, као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји |
ве превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест |
у ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на себе а толико остало је на рафу, |
г ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла |
е, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиш |
као да ни муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе б |
то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредног радина на њиви затећи.{S} О пољским |
са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба н |
а једва дочекати, ал има очију, које на сунце мрзе. — Он још ни ником зло реко није, он још ник |
растанку нашем.</p> <p>— „Боље и да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори с |
ушегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец да |
дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </ |
к спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице ма |
ко срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал |
stone unit="subSection" /> <p>Малаксало сунце, спуштило се већ полагано иза варошки планина на |
љени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а у |
и и пећи се на оном жестоком илијинском сунцу.{S} Јадрило с’ иконом, изгледало је њему као икон |
се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на виго |
има силазили, да доле владику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће |
трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу.{S} Бог је благословио и |
ко више осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се не |
аграду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли зло р |
к напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексутра разбио једном нос, |
, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се наве |
ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{ |
n="109" /> владику, који данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас је |
а ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором све је код њега на |
ко кад га питаше дал га је жао, ал боме сутра дан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Доб |
је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир га је д |
увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и с |
који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног владику увре |
ти, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу |
породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро сваке недеље слао је св |
вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла ору |
туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом сви једанаест лопова.{S |
и и заспа последњи сан земаљски.</p> <p>Сутра дан био је погреб попине матере. — Које год мого |
како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетк |
а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да |
зна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да |
еш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрадан дође господин директор и пита све редом па и М |
аш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа д |
рашимировић Мирку за другара.{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже |
а испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који св |
ћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли нема ни три дуж |
једна, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Ч |
а, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говор |
, ти си навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод |
ио на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби |
ад нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреба ни да вам кажемо које, доста |
а ко даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да дру |
.</p> <p>— Лакше мало, лакше оче Митре, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кри |
да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађан |
се може с’ ови соколови несрећан бити, та погледај оче који ли је лепши, који ли здравији, как |
иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n="121" /> ишчупати, кој |
о.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону |
к.{S} Путнику се окрену авлија наопако, та зар има, вели, речи, које би смеле прећи преко усана |
нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, г |
} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, п |
упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S |
ети каква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обигр |
, ако 6и га радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанк |
емо да није, можда бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је |
о! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жит |
почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, несећа се да је какво добро учин |
ћи, а и како неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ |
о обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна |
душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није пропао, ко изгуби наду сам |
ала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он ме |
<p>послугу.{S} Ја сам јој говорила:{S} Та мани мамо, нетражим ја никакве плате, ал она је опет |
<p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, в |
ће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко |
пута. </p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, зар се |
31" /> опростити — молте му се за нас — та ви му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молт |
други.</p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добреноваца, што немогу људи да |
у избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако |
/p> <p>Џакови — одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које |
досад навек код нас пазарили.</p> <p>— Та малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни б |
оче Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у о |
г да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, к |
, нег пре да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.< |
се мало промислим.</p> <p>— Е добро, а та онда дођи да ма кажеш.</p> <milestone unit="subSecti |
је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> |
каква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла |
ра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестр |
да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спава |
жена и неће ни бити друкчије, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је |
{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло пот |
неједе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, н |
да врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се каз |
чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, ето га пред вама — та ето ја сам курја |
та је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се ов |
јици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде једне, будите један ма који |
ђице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кад |
бедна старица и боја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Стра |
неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све |
мрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећи још н |
.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе В |
да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича |
и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p>„Срећно |
од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко |
е благо оном, који се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато |
види.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какв |
, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурнију обвезницу.{S} Небринте се дакле, о |
дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равни |
е само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а бла |
, нек се само један кућни меров понесе, тај све намирити мора.{S} Може из амбара и последње зрн |
бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с |
ј је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер з |
у да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај је богаљ |
дично и поносно, кога није смео носити, тај је био мањи од макова зрна. </p> <p>Најстрашнија пр |
сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.</p> <p>— Све боље |
ио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} О |
е милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га |
— бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обеше |
е и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник бог, тај има најсигурн |
/> <p>Туђина кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се нос |
ола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећ |
со, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет ј |
авио.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и |
подмладак свој, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи |
д себе лак на <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вешта |
амтиш слушала и све си попримила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, н |
рли, а опет јој је после, кад год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} |
, докле су се год добри Добреновчани на тај лепи данак сећати могли.</p> <p>А како жалостан има |
S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и |
ад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па к |
еког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал |
даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> недобиј |
сподин има и старији надамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда |
сти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који с |
на први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет д |
ен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству |
да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је то онај ис |
маћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: ал о |
ијо, а и ко никад ништа пожелио није, и тај је тада пожелијо, да му Мирко пастир будне.</p> <p> |
му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како ј |
и светог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије. |
у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру старицу и да јој свето причешће.{S} Сви д |
који постаје господин, неби воло небити тај господин, него имати толико асне од свога имања кол |
и женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је пр |
ебо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш |
нероди господином него постаје, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја |
ку смоква родила.{S} Само које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на ди |
задовољном стању.{S} Но није задовољан тај није ни срећан.{S} Аво је ко господин опет он недоб |
обро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, никад свој господар неће бит |
и пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза пустијо, а и ко никад ништа пожелио није, |
пет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, што на госпо |
>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио тај суд.{S} Нисам мото оставити матер мртву, па сам пис |
се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је преповедала како две к |
— па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жено! тај в |
ас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, |
него паор асне са свога имања, па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много |
ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбре |
p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу стај |
овом младом господару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка. |
ву није Страшимир доживио.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о в |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тај је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуг |
е сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме |
Невини Добреновчани нису разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него му одг |
јпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, |
о ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бу |
богословије, који је сад владика, кроз тајне канале доћи до свилена појаса, да није знао да је |
еже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S |
овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја |
е, мрзише на Миркове отворене речи, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за у |
собу.{S} Добри Добреновчани спремили су тајом све ове дарове, нико нетеде да му се име изриком |
/p> <p>Матере Добреновачке желећи себи, така сина, надевале су на крштењу деци својој учитељево |
а баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n="128" /> имамо — ала да н |
свет унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели од чуда, ни |
unit="subSection" /> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} |
{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, отвара се место |
броту немож одузети.{S} Само буди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи |
авље и <pb n="75" /> новце ждере. — Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити |
е, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Така добра душа, рече кроз плач добра домаћица, па како |
о срце, најлакше се овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све |
љи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је к |
и, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запит |
, што су тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак, кога је он још кадгод увредио |
госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад чове |
није било, који се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> |
xml:id="SRP18691_C3"> <head>Какав отац такав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у |
ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо |
него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема н |
с и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек |
бразу други би му пуко, а и морају бити таки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша ма |
ше звезда више неба ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од чов |
а пустаију рођен, реће један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — |
кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира |
ао у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати н |
носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити |
Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако |
ло мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је з |
и као на команду каква строга капетана, тако се одједаред смирише.</p> <p>— Свлачи са себе ту о |
е Обрадовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду |
пусти, овда је опет даље другом одбије, тако је било и оном, који није био вредан да седи међу |
молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напоменути ја о |
и никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако лепо, као дасмо наручили — скоро се свака друга об |
ако су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно неполож |
и обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто до |
би да десет матери своје јединце жене, тако је велико весеље било, кад је млади свештеник Мирк |
не, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен дево |
памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио они, који су ме |
ог блага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који |
а ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети Илија боље невози.</p> <p>Мил |
и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко ил љенштина, дотле изван ш |
наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да јо |
осиромаши, нисам, веруј ми Мирко нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да |
о, ударио би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} С |
Мирко је оно дана кад је болестан био, тако ослабио, да су му руке биле сама кост и кожа.{S} Г |
посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, као кад време зас |
акала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта |
ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није г |
о с иљаду сребра однесе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је |
ра доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, као кад време застане, па нит п |
рашимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта |
ад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да |
утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти којекакви |
а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се и Мирко неотице колу приближава, коловођа то оп |
би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за ре |
мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива благодат бож |
е, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се виде до |
им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна к |
здирати нашто му је онда бити газда.{S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж ј |
рај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред јадрила — двери и јасно пови |
се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Н |
{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук изгледо, ни мало мргодније ни пакосн |
ад је оштенила ово псето непослушно.{S} Тако се на ново осекну калуђер на Мирка.</p> <p>Граја с |
азлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две |
даред постаде нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} |
; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је кој |
е одкуд оно онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба уст |
ља; ал мала Драгиња ничем се необрадова тако, ко једној малој беби.{S} Од радости све је друге |
јевској цркви. </p> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, њег |
остали на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му |
да није он вештац, зар би им била марва тако дебела, па какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да |
живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би га молила, |
исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и покајати се. < |
и кад неба и кад земље нестане — и онда тако — оћел нам оче, Бог ма кадгод <pb n="131" /> опрос |
е Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толик |
имо једног булдока — вашку, којој њушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији |
ел.</p> <p>— Та ону звер, која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу нађе нев |
срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у ва |
тар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, нико га ненам |
мрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час с |
сагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у ми |
мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и онда та |
а, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта.— Немогу ја рећи, кад |
лила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он радин будне, и отац му је био добар |
е ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедк |
е неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе |
е то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да с |
па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда у |
ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} Покај се |
.</p> <p>Ништа овој крађи женској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} |
је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи на свету.</p> <p |
н, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научила, да му |
трополит признао <pb n="73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће с |
чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пакосна гујо је |
, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да св |
опет моро виле и плуг држати, ваљда је тако божија воља и са Мирком.</p> <p>Милици је свеједно |
ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама од горе падала „ето паде“ |
добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису приметили да су |
ви на света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, као ка |
т тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац. |
т тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, као да је какав велик заповедан светац, |
се лаган ветар по њему љуља, а канон је тако ладна тако гвоздена срца. — Сви су већ мислили, ни |
нам Милица није сестра, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у |
у њиова милост каву.{S} Него баш ако је тако итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра |
рашимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио |
напред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се |
су моји синови.{S} А — још ме нико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен путник, зар се м |
е тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а он |
ћо и децо моја, само један бог, немојте тако говорити, немојте грешити своје душе, умирте се, п |
ена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честит |
тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у лати |
имо је прека посла у својој парохији, и тако је причестивши старицу, отишао ома кући.</p> <p>Ми |
ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} М |
е доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног О |
ати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гл |
зар да се и вашке, ко господар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је |
у.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се растану.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
о нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, да му оп |
јући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на послетку у |
; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошли, да ји Мирко н |
е полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послуша |
за руку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш у |
он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умо |
асмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти |
pb n="41" /> беснело наради — одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав |
уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <m |
ел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ј |
је мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети |
одмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе боље бити, |
p>— Писмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, а |
андуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи зас |
оје и владајте се по њима — неузрадител тако, знајте, која неслуша материне опомене, ока ће све |
те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма његовим зано, да је заборавијо, да је он |
р уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоћ |
ви се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да с |
о га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград нег |
те мир са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на |
онити с пута. </p> <p>— Неговори брајко тако — Та боље и да ниси жив, нег на грешничком месту, |
све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је по |
д хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <p |
чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ |
он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, који |
мо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је к |
</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће мо |
{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну шк |
и.{S} Кошто је свашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} На |
гова била.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти изба |
школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо у ш |
ти нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царст |
ан да се није мако, повика пустакомесар тако заповедајућим гласом, као да пред собом своје панд |
купо стало.</p> <p>Да је баћа Страшимир тако радио, неби моро нападати на поштена човека, да му |
плач подбадају, велећи да баш није сас тако, кошто оне кажу, јер ника није ко мати, па: што не |
е кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље |
тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му неза |
чењу свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осве |
треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако милостиво преко очију, оног што му је ово последње |
, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и |
е сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} Ако је слуга старији |
ди знате да кривице нема.{S} Ал људи су тако неправедни, мислите ви.{S} Јесте, људи су неправед |
а, и сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и т |
већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он такав, добар је он момак |
ире невини живог. — Ала Вуче како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко < |
још би молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како |
а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници |
бољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови.</p> <p>Весела Драгиња прежалила |
ада многа осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе |
е, поред свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил |
збунула, незнаду шта то уједаред, после таковог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па |
дузме, па стога и није вредно световати таког човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе в |
само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију ст |
езнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па за њега дошло смо, да |
био, и тако њему место синовцу, који је такође, код покојног Обрадовића служио, <pb n="106" /> |
и, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из њ |
поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад |
га малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „воста |
ише од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу бе |
ко даје, ал боме неможе онај, који свој талант закопава, једнако асне имати са оним, који се шњ |
тако му се лепо гипка, тако му се лепо таласа коло, да га је лепше погледати него усев о ветро |
у се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћ |
ристојностима добар вртар, који изданке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван шк |
ина плеву расмећала нит би слуге живину таманиле, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод |
еле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из дал |
а Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равнодуш |
и.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо је на свак |
да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће повлачи, је |
д земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, да ји и |
да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што |
ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извешти |
ад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад |
S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за ч |
измар, овде попино девете пећке жарило, тамо опет покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мо |
} Овде је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, тамо опет |
Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди ка |
ју, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, како је бабином старцу, покојни грк Јо |
и порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, што би највећа госп |
добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, |
ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине |
видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није и |
како је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мал |
цама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити |
тишо одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од гла |
дпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни |
ову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал |
уди ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, бог који је и надамном и над њима.</p> <p>Спустил |
је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу |
ло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде |
зима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, |
а вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за до |
утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више — |
чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и в |
светлости да истинога Бога славе, па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља прав |
тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S} Мало по мало ево <pb n="99" /> праве |
ад падне на њи кобин сен.{S} Док је Вук тамо отрчо, ал двојица његови имењака зграбили сваки па |
ичности господске.{S} Има таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад ост |
разгледо је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто ј |
оје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни овамо.{S |
ава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још п |
мљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово |
га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p> |
и сада комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мал |
ејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И е |
> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај да видим оће |
очијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танета прожегоше псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а и |
виноград, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, |
и већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски пред кућни врати Миркови и |
задовољава са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дв |
ства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдаш |
и нам гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јаг |
кола деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена |
н непокајеш, него се окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све |
рашимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отвор |
сна, па онај с лева дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјал |
четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко. |
мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, осиромаши, нисам, веруј |
ражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> <p>— Јестел ви господине пандур?</p> <p> |
, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог српства, |
дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало |
ам само проста девојка — Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам тво |
на гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо ј |
срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, на |
артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да.{S} Нек је име Госп |
туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим же |
ори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаш |
> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо твоја сестрица</p> <p> Драгиња.“</p> <p>У Драгињином пи |
p> <p>О Боже благи неисцрпима је милост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> |
шем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ћ |
рима само готово.{S} Прћија навек вели, твоје једи, а моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак ц |
ње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако би код куће постио, да вам |
ива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна старка сарањен |
био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а |
наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипати, к |
о Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, ми смо месо од оног јагњета појели |
орио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на |
треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело наради — одбеже ти тако чес |
, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш ма |
да своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој конзисториј |
насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог |
питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди лепорека.{S |
едаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у |
а те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући ч |
а, ал боме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они с |
ће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те н |
него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду |
арио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате |
га оца, нека буде с вама.{S} И са душом твојом одговорише Добреновчани и Мирко оде на коли, пра |
а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </ |
ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако милостиво преко очију, |
ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом намером, да се поправиш, па за |
дбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је болестан био, тако о |
ти остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право. |
како можеш тако бездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, п |
брат, и свака ваљана српкиња сестра, по твом стидљивом оку, вадим да си ваљана, опрости сестро |
вати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај по |
Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у |
прочерупа, па кад је добро кроз кљунове тврде пропусти, овда је опет даље другом одбије, тако ј |
очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои престо, оног кои правдом суди, видио је да ј |
о проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе невином на оч |
и Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се њ |
сенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље |
кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом |
његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страоте, добри оче, ми одкад смо душу своју погазили |
о написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица по писму разговарала се с Мир |
издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама па до оног дана, нико живи в |
pb n="88" /> <p>О! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетк |
Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје посе, па да ни ногом твојим о камен не |
сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Доб |
говораше Мирко Вуку, гледај брајко, да те суд небесни, на своје најгоре неметне, исповеди се б |
е дође, владика јесте вребо прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав |
/> баће обешчашћен.{S} Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори прав |
у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће д |
крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти |
овао сестриној срећи.{S} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само зато. |
> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, |
а чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов нит |
е душегубац.</head> <p>Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец |
, нек они себи купују како знаду, ја за те моде недам ни пребијене паре.{S} Ал ма да није Баћа |
ја на место отишла, и натраг се вратила те је већ једанаести дан сва варош знала да је свој пос |
осо. — Да боме да није, казаће навек на те Страшимирове речи његова жена и неће ни бити друкчиј |
ије умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онако дебели.</p> <p>Баћа Страшимир био |
кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверил |
ложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе уч |
до колена му одпадну, ако крочи на праг те проклете богословије, која само здравље и <pb n="75" |
ад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још бо |
кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један арамија, чекај да |
од жалости а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до |
ебоји, ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с |
си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише |
pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у |
имиру:{S} Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе з |
таново, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко је врстан друг младог срп |
Од куд мислиш да те сунце греје, одонуд те лед ледени бије.</p> <p>Месец дана, после сватова Др |
о, и други пут доле пошло и Вог му даде те избави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да с |
резотина пролазила.{S} Сад опет, сад је те резотине сваки дан прочитавала, ил да незаборави чит |
то спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} В |
ислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намаж |
сад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали сте на њу ко на белу врану, рече јед |
дији који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље |
о, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко ве |
да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Кажи |
го не донаша него разбијене главе, паће те одсад бити ваљда паметнији.</p> <p>Боже мој, Боже! б |
и, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад |
човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај До |
Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под ц |
а би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми с |
станеш, па да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као |
ова мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па |
дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо твоја сестрица</p> <p> Драгиња.“</p> <p> |
е је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хо |
> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш њ |
емо издржати, господине милостиви, моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар |
и Мирко, кад га јасним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после |
ба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, |
нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта |
хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Б |
ељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се Богу дете моје ал и ради, к |
им да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја |
е право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце |
Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко х |
а се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само казала, д |
мила.{S} На тај пут куд си пошла, ничим те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{ |
и чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати |
рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега, а камоли |
ал оде као и да нејдеш по вароши, тако те нико ни зашто непита.</p> <p>Драгиња мора да још ниј |
и извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Многи се варошан тако за речма њ |
} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, викаше пустаије арамбаши св |
ти, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновчани нису могли згодније то место |
уд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало |
било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а кол |
рева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти све |
до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напосле |
е се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од свој |
ику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си |
ни колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баир |
, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од детета.{S} Ја досад, никад нисам држ |
але незаслужује.</p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фал |
и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет не |
ире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипати |
мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају |
н је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва страшила Страшимирова, него |
на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело д |
оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да нем |
јни, боле срце, кад се сетим на несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра |
ове, ил ако никако идем ја, само ми каж’те ди седи.</p> <p>— Дакле има још добри људи на свету, |
акараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто |
ити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" |
е пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној страни |
лагим речма одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мор |
име Милице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, ту |
с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, |
што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, ј |
на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим |
му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве |
его ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе |
ава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n=" |
ладики дао.{S} А особито још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те љу |
{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају сво |
еш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти коре |
и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и сва |
уде зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је.{ |
до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бо |
ји, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку скидају с’ тебе накараде, а т |
лако, кад би отишла Милица, да му се на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> |
о отварам, но небој се селе моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица је |
волем, волем је когод —ал другчије нег тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S |
још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам каза |
ти се може изгубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав |
мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зипар |
quote> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> |
навек за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији бу |
ћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна.{S} |
а би га замолио да ми одреши руке, да и тебе са собом на онај свет повучем!</p> <p>О Боже свети |
Стој и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни општинари, а народ ђипи као да си |
b n="53" /> <p>— Па кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала |
да се сунце од нас сакрије, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Не |
} Ја сам се бојала да сам ја мала спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чоб |
сестрица јединица, та ја њу неволем ко тебе — ја је волем, волем је когод —ал другчије нег теб |
ја дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш |
Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у |
ек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треб |
ездушан бити, како би твом оцу било, да теби ко <pb n="22" /> главу одкине, погледај само ту не |
скопаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, |
>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето дај |
запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати |
диш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у |
еће калуђер.</p> <p>Ја знам брате да је теби оде добро, да неможе боље бити, ал опет, свана тиц |
илу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва страшила Страшимирова, него си још пустио, да |
ад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — Сирото јагње није |
и. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мисл |
милостиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани би |
шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на о |
почела, Мирко се насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ража |
овара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило што |
већ моро признати да његови мање имаду, теде бар да побије важност имању оног другог. — Лако је |
а погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде за матер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба |
а дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки |
ави нејако дете, које ни криво ни дужно теде да страда. </p> <pb n="54" /> <p>Сад кад је дете и |
мира.</p> <p>Вук задркта — „Боже“ и већ теде да изусти „опрости“ кад га зверско срце одврати. — |
видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, ш |
говори господи, да нас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на |
диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ружну рећи, та сваком о |
ђаку попом постати, па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те |
а неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек б |
е траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож оженити.{S} Данас неполази девојка за момк |
е, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико готово сачувати не |
чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије највеличанственије.{S} Над светим распет |
уг није поклон, мало раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млад |
ко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли стоје, |
као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једв |
ало на пут бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо к |
погазили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — трза се, ми |
ла се - авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи |
нико ни једне речи проговорио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А |
рко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновч |
као да неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страшимирову псовку, одазва се жена.</p> < |
толова понаслањали се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и |
а јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету |
д њи, ко небо од земље.</p> <p>— А, сад тек видим да си за пустаију рођен, реће један од лопова |
м је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би |
сеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи |
е друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би б |
жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити |
трашимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страшимир Ву |
ањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови српски — пустије су б |
шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђав |
гано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса |
ну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав |
обрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; ал како Бог да. |
србаља готово престало.</p> <p>О свадби тек онај немора главницу своје течевине окрњити, који и |
е прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају ј |
памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је |
мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома |
ре се на вашем крилу љуља дете понда му тек отац прави колевку, колко је мекше материно крило о |
ете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка |
му је било добра оца свога, сузе су му текле ко кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је би |
нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} Ко сузе не |
њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо прид |
} Суд није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милости спрам мене, који досад никад ни |
ратари покваре, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду. |
да онај који пре попусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доц |
е, зар је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плач |
ило па није, ал његова је воља друкчије тела, веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам |
то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, јаби се код мог оца патила.</p> <p>Д |
њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стала, отп |
о је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела да примим, само да баба држи, да ми је ма чим напл |
агињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај |
, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се о |
, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на друг |
лас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пустига, пропашће кукава |
— нек му је срећно.</p> <p>После би се тели с’ надом варалицом да потеше.</p> <pb n="100" /> < |
рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку |
трела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдн |
е мало преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>Сутра да |
дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и своју главу изгубити, ал са |
Страшимиров син крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга |
брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господс |
а ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више |
ио, а кад је светим песмама опево мртво тело, било му је опело права запевка.</p> <milestone un |
з дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајк |
ини и старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, је |
ј, <pb n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су г |
ловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у к |
је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад је Мирк |
ем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада |
Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја |
биле сама кост и кожа.{S} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе |
оном ко ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у |
и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да просим, он ми неби поред поштена срца <pb n="78" |
а нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небринеш, па је ка |
друге стране младожењу пустио, и већ је тео коло да крене, кад му дође воља да види и домаћина |
већма је желио бити попа.{S} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је |
129" /> суд пресуду изрећи, јер он није тео да зна за лопове, ма да ови сви посведочише да им ј |
ме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку се приволе.{S} На своју несрећу оде и |
и, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гробље неиде.{S} Ништа овом добром |
већ велик господин посто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да |
ку кућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал до |
сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће |
“ и прота је мого бити да је Добреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је |
ити велик господин и богатлија какав би тео, ал може бити добар и поштен.{S} Ово двоје вреди ви |
ма, са знаменитошћу свога села пофалити тео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> < |
раму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива благода |
ирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете да обрадује |
јо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо с |
ц Мирка кад је кући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како |
се име изриком спомене, и да је свирац тео пропустити да нестане на столицу да из свег грла да |
p> <p>Ни један букварац, све кад би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, као |
ају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, |
то нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести |
поштенијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш бити по |
} Па још зато да те с пушком под затвор терају?</p> <p>— Није само зато.{S} Ја сам јуче добио т |
еца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби с |
ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки шко |
афале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегав |
е у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто |
па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад за |
ди је брата нашла, брзо заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> < |
подај Господе.{S} Већ су носијоци мртав терет на рамена дигли, и већ су се даље кренути тели, к |
да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} После се опет к |
много лакше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и и |
ка била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, само га је срце заболело онда, кад ј |
умели у злу непоништити, за њега никад терета неби ни било, ал кад му је сада сестра, јаде и п |
што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да неразмеће плеву.</p> <p>Могло се свачему |
м одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе |
ћ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као |
с смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељај |
се разболеш и остариш — ? — „Небрини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћ |
n="88" /> <p>О! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком |
ла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни слуш |
а брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој бр |
љуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам га волела као своје рођено дете, |
ио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да никад нису прим |
ма наредила посао.{S} Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на поса |
О свадби тек онај немора главницу своје течевине окрњити, који иљадама готовине, поред свака др |
само о нади, а народ за кога се патимо, теши нас са својим светим писмом, са својом пословицом: |
спод мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, |
је житије преповедо, а он сирома још ме теши „немој каже, плакати, добар је Бог, погледај на пт |
> <p>— И моја је сестра проста девојка, тешијо је Мирко, па сам ја опет њен брат.{S} Нико се не |
бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још ма |
је у страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони |
ада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете |
е — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, н |
гова мука, права мука била, и небеше му тешка.{S} Он свога терета није осећо, само га је срце з |
ад баш склопила руке, па помишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову |
бити од камена, да се несмилује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни |
и је грч развуко.{S} Покај се грешниче тешки — видиш ни кости грешнику немају мира.</p> <p>Вук |
сама се полако диже — ал канони су тако тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако п |
квали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом отац, све ии |
човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, |
мора радити, и кад би се на меру метло, тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који |
та удовица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здра |
право да небудне, нама би било без њега тешко, ал ми би били грешни, кад му неби боље што желил |
ар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово му није по вољи, оно му није по в |
ародној своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о нади, а народ за ко |
колу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле |
бије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> <p>Већ је нан |
с општинари варошки.{S} Овима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одлас |
ика..</p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити свештеник и сви у |
p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви оканули Мирка, само се још |
ањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, па ако је добар још те |
по читавом храму божијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост, само пред светим дверима, |
ати.{S} Вук је отишо да будне јунак, ал тешко оном сваком јунаку, који неслуша свога старијега. |
леба.“ Ја све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар |
а Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни |
ори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешили, ми се кадгод ни пушке ни грома ни |
у и саме сузе потекле — тако му је било тешко, а другови га тешише, како је који волио утешен б |
{S} Ништа овом добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростит |
је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи |
ал опет бијаше му први дана тешко, врло тешко; више пута би му и саме сузе потекле — тако му је |
илостив — ал он је и праведан — а мисмо тешко с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслуж |
у, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најп |
толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего, и господин мора радити и непрестано з |
ромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се буди, та |
мучитеља оде, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе |
ја подносити.</p> <p>„Та вештицо једна, ти ми кућу таманиш“ деро се онда Страшимир на њу и мећо |
ирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш |
он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио |
пут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете пр |
ле моја, браца тебе још нако исто воле, ти си навек његова сестрица јединица, та ја њу неволем |
ти дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја т |
устити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И т |
дуго поживиш на земљи.{S} Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те |
нко, ма никад амантије невидио на себи, ти нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се за |
, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе дошл |
терес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по |
Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> <p>— Стани д |
воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, којом си ме из ње извуко, |
гани.{S} Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда |
е чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ва |
и и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што |
гослов иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом ме |
ио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, с’ лепом на |
смо морали да неодеш зверу међу нокте; ти неби знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би |
би би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсе |
ба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је тешко сирома ђаку попом постати, |
алила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, па зато за тебе нигди места не |
, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да г |
арод узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} |
еш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала |
Ал ја сам опет твој — одговори Мирко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паор |
новљевој милости, па као да му говори — ти си син мој — ког ја волем.</p> <p>Вука је ова света |
речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, |
у кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити, ал кад оно |
а, нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад |
кве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти дец |
а.</p> <p>— Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— |
напослетку скидају с’ тебе накараде, а ти им још мораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узет |
и, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави |
видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је бога |
дама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се п |
е поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p |
ети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала |
мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагње пошљи нам гркљан од ње |
твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се несрди кад ч |
нац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још је |
ректор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И |
све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад си злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго |
е мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи п |
испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је баш испред |
а.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— П |
непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим каже |
ој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор д |
доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да |
о распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џ |
у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из ње бити.{S} Ти си простог паора син, |
га удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а |
је света и века, — стани Страшимире, да ти опростим, и да ми опростиш. — Кад Страшимир стане, п |
ајко, детету несташлуке док је дете, да ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чув |
па бирај које су најлепши гроздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметн |
дочека, па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац |
нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да н |
ели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чич |
у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног, ил, без провођа |
, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин „нефали јут |
мам сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти |
атина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска |
о коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n="27" /> баће обешча |
иси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил з |
недаш да те премећем.</p> <p>— Стани да ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџак |
е и да ти је пропо сав виноград него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та |
илица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сирота сестра, она се бој |
дгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе боља бити.{S} Парох |
водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у варош |
збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Богу, ал и ради.{S} Жена је огл |
жеш — покај се брајко и моли се Богу да ти опрости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити |
можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал пр |
што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се |
шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да |
ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} Богами Ву |
е год по Мирковом дому окренеш, одсвуда ти се пуноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирко |
{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по |
одранио.{S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је пр |
аш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам си ји брајко закопо, а незнаш н |
и неосећаш.{S} Леп савет је помоћ, која ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј |
зове, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио |
ећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, ш |
озница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа. |
њега сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно |
онда само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти м |
ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек м |
на, ди би још сестра за брата пошла, та ти си Мирку сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичи |
веруј ми Мирко, само је божија воља, та ти и сам <pb n="70" /> ,знаш да је тако, ти си говорио, |
о даје вешцу руку да му и срце даје, та ти си вештац и остајеш вештац, ма сто кнезова да друкчи |
/p> <p>Сад збогом голубице моја, проста ти и благословена пега материна.{S} Срећна била.</p> <p |
се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, што би највећа господа тела, само ак |
Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта |
страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по чита |
ош треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело наради — одбеже ти тако |
.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг |
детету свуда милостиви родитељи.{S} Бог ти је дао здравља, а ја сам те научила раду.{S} Моли се |
омоз БОГ, баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је |
е насмејао.</p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} |
па пробај само једно зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и |
му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дан |
ичим те бољим оправити немогу, него кад ти добар савет дам.{S} Леп савет је опрема, која некошт |
кад њи нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оно |
бе тајо, нисам те тео жалостити, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — |
е <pb n="41" /> беснело наради — одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је пр |
што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени |
один, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је |
ма ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач ра |
згубити, него је дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој |
ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија него друг |
ко безобразно пљује.</p> <p>— Остави се ти којекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти |
је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па пробај само једно зрн |
— Немој плакати лепа девојко, небој се ти мене.{S} Ја сам Србин, мени је образ девојачки, свет |
</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, |
ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење |
n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> |
е у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати. |
то ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту а |
а тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочниче ј |
вија, бунца непрестано — пустиме Милице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху |
заборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p> |
емаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n="71" /> би г |
Адвокат нарачуна интерес на интерес — и ти нећеш веровати, ти неможеш веровати; ал ми нисмо виш |
Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти неч |
још га је већма на зло распалила. — А и ти попо, гледај да се доцкан непокајеш, него се окани ј |
n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и де |
ли од немила до недрага пребијати, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само с |
лужујем; ал опет нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да |
ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све сасл |
ски из двора испратијо.</p> <p>— Стој и ти смраду паклени, познајемо ми тебе, повикаше гњевни о |
зо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам |
мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ј |
умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на ваш |
ш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по вароши, тако |
ад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, кад се неби радовао сестриној срећ |
а се макне да дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко |
о.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те |
е — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше |
жеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немоме него милостиво срце.{S} |
то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако к |
шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p |
ам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се може изгубити, него је д |
ни једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може |
нисам, тако ми моји очију нисам, ако ми ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду |
, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудн |
а патника види.</p> <p>— Па немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, |
ишта моћи бити, док се непружи, ал мани ти пријатељства.</p> <p>— Оно јест да је и пријатељство |
,знаш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веру |
вређен на сред кола. </p> <p>— Какав си ти вештац, кад те олово тане небије, загрокта један ара |
ијо.{S} Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш |
, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да је |
="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је нешто празно, богами, незна |
му је стидљиво одговорила:{S} Е сад си ти већ господин, а ја сам само проста девојка — Ал ја с |
који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, од кад се памтиш слушала и |
свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, да нес |
трашимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћ |
оће пре попустити.{S} Један вели: пусти ти најпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си. |
јпре, ти си пре почо; други опет: пусти ти, ти си.</p> <p>И тако би један другом можда и главе |
д свога стада сами себи говоре: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад г |
а је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу о |
драво гадно на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по |
нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету твоме изаспе милост њег |
ме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен л |
е господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати |
окта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној |
г тебе.</p> <p>— „Сладки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам |
раву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање |
> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту |
, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле |
најлепше и најпостојаније руво, што сам ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га носита можеш и |
казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој от |
мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне сво |
мљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друга немира није било.{S} Чич |
, кад се из Добреноваца, селио: „Срећан ти пут, добри брате.“ Ко очију није имао тај није суза |
ога бурму, и да је Мирковој сестри: ево ти сестро ова бурма, да ме кадгод по њој поменеш.</p> < |
зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње речи С |
ате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш |
S} Глава за главу брате, а ја ти немого ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ак |
ти.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне раз |
е да ми суд лоповом начинимо, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>К |
сто кнезова да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да зн |
еже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Доб |
га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи, мотре на њега очине и ма |
у, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого |
е није нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.< |
дан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети |
се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштениј |
то бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије твоје, нисам ја крива.{S} Кад је покојна |
S} Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Послушни М |
нокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па |
Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном л |
нути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог да |
ју добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{ |
ега знати.</p> <p>— Но можда знам, само ти кажи како се зове.</p> <p>— Мој се брат зове, Мирко |
т нисам ја крива, кажи и ти Мирко, само ти кажи да нисам крива.“</p> <p>Ниси, да боме да ниси, |
ајсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала |
мо те људи волу, тамо си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час св |
ује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да доби |
јбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p |
вући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело наради — одбеже т |
осљедни пут, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар н |
пуј наново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазн |
, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен |
а тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам |
о са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрош |
Хајд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пр |
<p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone u |
о те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погрешку, |
ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толи |
криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незасл |
а читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све знаш, незнаш ко је Страшимир — зар нису |
а небу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се чов |
ирни.{S} Блажени су зајиста кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим |
покајати се. </p> <p>Суд земаљски, већ ти је своје најгоре муке намено, говораше Мирко Вуку, г |
а што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да ј |
, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се |
могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. |
каква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb n=" |
нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <miles |
p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — |
акопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш да |
каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо је |
се срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је неш |
<p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко та |
пре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено г |
и лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупи |
пи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— |
се молимте срдити.</p> <p>Твоја</p> <p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> |
бина ајдучка, ал питома равница, покрај тије воде, још му је питомији изглед дала, него што јес |
ога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно |
лабила остарело тело и једног дана реће тијо, <pb n="119" /> стара мајка Мирку и Милици:{S} Дец |
света посо.{S} С кора доле све је тако тијо, тако свечано, тако страшно изгледало, као кад вре |
атост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да ум |
> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> што дете научи да најпре име очино из |
и, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада |
новачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује р |
а с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскинути мора.</p> <milestone |
106" /> остави овај све своје имање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без |
љ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав родитељску да задобије.{S} Паметан га отац ни |
о амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим путем.</p> <mil |
ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост науке божије, да је сам Бог све |
е чим устане најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што ј |
с овог места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.< |
b n="69" /> а нисам ни мислила, да ја с тим желим од Бога, да твој отац, који ме је одранио, ос |
колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да сме и сам комшији носити.</p> <p> |
p>— Неслушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је |
.{S} Већ ни онај, који сваки дан двапут тим путем иде — ни сам кравар неби мого рећи, да неће п |
/> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима ништа друго није, него весело опе |
ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да с |
ебеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил |
то добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањају правде ради |
елу светлост, само пред светим дверима, тиња тио у небеској светлости, слабачко кандило и освет |
ветлост, само пред светим дверима, тиња тио у небеској светлости, слабачко кандило и осветљава |
све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у го |
ро, да неможе боље бити, ал опет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама |
о сву децу, да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође ј |
ужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, ј |
о!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра пев |
творењу доликовало, него кад се невином тичаријом забављав.</p> <p>Још се пето на седала отезо, |
они под земљом, који се моја преповетка тиче, тамо је још жив спомен, који остаје, иза добри, д |
Она је држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и д |
благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у шк |
. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав језик — кос |
очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њини матери, богу су на срц |
ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код ма |
зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште ш |
се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што на |
} Најтеретнији послови у највећој су се тишини свршавали.{S} Његове волове није требало на пут |
езде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, п |
ити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учини |
љаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без п |
умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће ми |
екида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани ради |
То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти на |
о жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави спаија, спрам друга кућевна имања.{S} Кад с |
то би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист |
пши адиђар, који жена мужу донети може, то је смерност.{S} Буди смерна као љубичица.{S} Она нер |
, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младожења.{S} |
рис распростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја |
који су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато |
<p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша |
милује на моје тешке јаде.</p> <p>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да д |
за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и |
ра до вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напо |
ва добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богос |
им се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку |
и ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод напис |
могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности, ал да хо |
ећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад |
ке, који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељства, ве |
ом од себе — нисам ти ја одкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени ср |
ад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, а ти подај и |
интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је младож |
е је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све |
о кад се извор отвори, ал <pb n="72" /> то је био излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Б |
ај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „ |
е дотле, код тебе, докле ти је воља.{S} То је новац, који можеш сав деци својој дати, и опет то |
већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко |
равији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговори жалосним гласом ота |
рио, а истина никад се радо неслуша.{S} То му је била једна мана, коју кад злобно срце и лажљив |
и он дода <pb n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, к |
ушка тако изгледа као да навек режи.{S} То је био највернији друг Вуков.{S} Тако је исто и Вук |
авамо јести и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да ј |
с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква |
и, ил које посмрче матер себи стећи.{S} То му је реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; |
в салаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски дворац, каква мала спајије.{ |
о, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут |
, која некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, |
к у својој домовини није прославијо.{S} То је воља божија, он који је допустио да се на свет ја |
уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, те |
ово доба, боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митропо |
же се видити, како му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} |
кад је други због њега патити моро.{S} То је навек онда било, кад је на своје помишљо; да су с |
oji 232 --> га неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намер |
кше кад се коме потужи на свој терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче пол |
управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} Крваво јагње блеји, па |
ба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, |
оже, само радити — то заповеди божије — то заповести царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои м |
Радити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то заповести царске незабрањују.{S |
Мирко свој и своје жене салаш.</p> <p>— То је онај благослов, покојне бабе Обрадовићке — реко ј |
века ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад, да је на добром гласу.{S} Д |
уба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, |
та ето ја сам курјак, мени се име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па |
, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан.{ |
е.{S} Брига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је свак |
брату око врата, а девојке певају — да то „опроштај иште Драга девојка.“</p> <p>Опростите ме, |
земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи, д |
рошка има право да бира свештеника и да то конзисторији само знања ради јави, а кад клирика иза |
неда се варати.</p> <p>Кад је видио да то непомаже, а он се досети нечем другом.{S} Науми да о |
реба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа моћи бити, док се непружи, ал мани ти при |
шта.— Немогу ја рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоће |
Мирко неотице колу приближава, коловођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова н |
носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак. |
ло.</p> <p>»Ја нисам крива.{S} Нисам ја то тако мислила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће |
луге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити |
<pb n="126" /> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг н |
рипомогло, ал обећање од поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p>Обећање |
а мртве, имател ви још живи другова, на то ми одговорте.</p> <p>— Имамо, да боме да имамо — зло |
ави блато, па онда да то Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп ко |
његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и |
лужује.</p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код |
акле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове слабе дечије речи:{S} Ја гедим, гедим, а њи нема |
, него да нам тебе нестане“ заори се на то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мир |
ша и ветар му сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак |
имати — пусти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели |
</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парничару: неморају његови зато лопо |
ин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако је синко ал опет реци машта. |
светљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мати божија, као да је |
исоки дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучен |
а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то |
час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо да ти кажем.{S} Сад је згода да неможе |
, ми смо месо од оног јагњета појели па то га неможемо дати, а Марко опет ни кожу неда, јагње ј |
лагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики |
то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме |
ека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле |
— ти навек мораш превалити сирће.{S} Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита о |
вом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уједаред, после таковог ликовања бива, уватила се ма |
леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит шт |
ивот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје |
ене боже прими, да ми срце непукне, кад то доживим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и |
по одласку Мирковом забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није каз |
ио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омразио је Страшимир и на себе, пропио се, и у |
д кад се при женидби, лагати почело, од то доба почеле су провођаџије свој посао.</p> <p>Но и д |
<p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него ђакон бити, |
њену види.{S} Мирково друштво све је од то доба веселије гледало, а понајвише Милица.{S} Она је |
ion" /> <pb n="68" /> <p>Протекло је од то доба, доста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и |
, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред |
је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Б |
"SRP18691_C5"> <head>Чини.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу |
<head>У добру се непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добренов |
се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи |
наду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме п |
рво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га |
арва гојазна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, |
, па се онда богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> |
у све своје благо.{S} Путник кад је све то видио, није се мого доста надивити, ал како се још м |
ање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p>Господине, ја сам волио копати не |
а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умив |
4" /> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та велика господа варошка |
деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она је н |
донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S |
алуђер, само се општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испрати |
аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, |
а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну |
оријо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да см |
е, а његове неће.{S} Ја му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се |
је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омацила |
ана видио, па опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика чове |
агињу до Мирка одведе, и каже јој да је то Миркова сестра.</p> <pb n="88" /> <p>О! рано моја сл |
че шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, |
— до ђавола слепче, зар не видиш да је то отац Мирко, продера се други.</p> <p>— Какав Мирко? |
рави и неповрати.</p> <p>А и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школ |
е цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја |
пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир.</p> <p>Џакови — одговара жена.</p |
ш држи да је милост неку добијо, кад је то постао, тај нетреба да буде слободан, и поштен свет |
који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме кућ |
неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p>Да је баћа Страшими |
, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, |
м салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.</p> < |
седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шли |
нема, сад ни тебе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што |
но што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, јер |
ади очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци по |
ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса <pb n="40" /> — па гл |
радо већ једаред видила.{S} Та дуго је то за оне, који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се |
елико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прут |
ега преповедо.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што |
лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„ |
молио жену за опроштење.</p> <p>Тако је то.{S} Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да |
а једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој Мирко, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш |
а све знам да је Бог добар, ал тешко је то патити се, ко се није научио.</p> <p>Писар кад је ви |
научила.{S} Још пре годину дана писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви дру |
правиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће један |
сето од једа — јест јест комесару, није то наш пајташ, нису га наше очи никад ни видиле.</p> <p |
то у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p |
до, ни мало мргодније ни пакосније није то псето од Вука било, па и само му име каже да није би |
не, будите један ма који паметнији није то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји разв |
чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе ја |
це — и Добреновчани нису могли згодније то место <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас |
е протосинђела из двора, знао би и које то реко.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Малакса |
латиш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дет |
ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неуми |
ади, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што друг |
<p>Обећање је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разум |
е у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се пати |
а ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гл |
вечера разлагати лудој дечурлији, то те то, а они ил спавају ил се на тебе плазе, ил напослетку |
, само ваша је дужност да децу одгајате то вам пословица и сама каже, и зато вам за добро дете |
е он такав лисац!</p> <p>— Кога мислите то, оче Митре, запита протосинђел.</p> <p>— Та ону звер |
кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео чове |
ко:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну |
смео напоменути ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо труди |
ана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу |
да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек истину го |
Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео шта |
ка ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће ј |
о човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па та |
олико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити.{S} Кад се богослов иште за бележника, о |
аже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>Послове своје наве |
p> <p>Енђебуле досетљиве, кад види да и то непомаже, казујућ да нико неће кад зна, жалити за он |
узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадионица била.{S} Тако опремљен стане испред |
езнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незн |
и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи <pb n="8 |
држала да се ње она Миркова жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ак |
оворио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо |
је догођај Марку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде |
ити, јер није имо скиме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ |
овори навек да је на мери мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од оно |
p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, како се у једном |
и, а он се обрецну на мене, а од куд ви то знате, јестел ви направили с’ Богом контракт, да неб |
ешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити.{S} Сунце мора вредн |
недобија никакве власти над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан |
ст, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, и |
с’ грешили, па нека, нек нас и мучи, ми то заслужујемо, ал само од таки мука арамбашини нек нас |
давао, а ако су свиње код куће биле ни то нису слуге <pb n="17" /> добијале.{S} Даћу ја то оно |
итеља оде, показујући на свог друга, ти то можеш добри оче — говори господи, да нас раставе од |
го ти донети, него ево ти твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и |
сметаше путу.{S} Он се на то љутио, ал то је баш на његово добро било; јер дивљак кад је одапо |
о није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест наша дика, кад така обешењака арамбашу <pb n= |
иде на оно место које би он добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога н |
еш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин ди |
само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више жена има, купујте |
па ако је добар још теже иде.{S} Ја сам то све досад од тебе тајо, нисам те тео жалостити, ал с |
Преосвештени господин синоћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместит |
лимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како ваше часно госп |
рко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимче |
а бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни с |
еговим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећ |
д ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непев |
пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у ш |
а је за службу и придала се да дозна ко то сад дречи.{S} Врисак је све ближе и ближе долазио и |
моли те суд, да нас ома растави, ил ако то неће, нек нас бар ома на вешала пење, да само дуже ш |
си се родио, тамо ти је салаш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати |
трушнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађима дати, ил је дотле држо |
дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само |
мљи две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђе |
“ кад га зверско срце одврати. — А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у мол |
јо.{S} Да је био паметан, па да је само то остављо на страну, сад се неби морали од немила до н |
остало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепа |
не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет |
’ лепом намером, да се поправиш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" /> < |
лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му |
, подизало и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном п |
камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти неможе лопов отети, нити се |
ве ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђак |
крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, |
ом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, |
био је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} |
и, није било Добреновчанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати јел д |
и.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашно, па откуд ово суво меса |
, ал ови га с посмејом одбише: танке су то руке за мотику, ми, кад копач скр’а мотику, одбијемо |
виној радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко у неку о |
је лепши, који ли здравији, каквали су то јуначка плећа.{S} То и јесу тешки јади моји, одговор |
ји је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном не |
и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на |
јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да ски |
м на несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скоро с |
ђе. —</l> <l>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> |
ега још већма волем нег Драгиња.</p> <p>То је први пут, кад је Милица говорила о Мирку, а није |
благодат божија на све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је г |
оликим кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба |
ко ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони |
отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и кист го |
некошта ништа, а вреди много.{S} То је товар блага, за који немораш коње морити да вуку, кудго |
о да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њему. |
е, та ви још једно одужили нисте, а већ товарите другу кривицу на се, ви мислите ваљда свете оц |
управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду за собом ву |
Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, |
новци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог, који би се с тобом отимати мого.{S} Реци само да х |
богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распуст |
које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Б |
ућа на земљи, него на жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена |
места ил не.</p> <pb n="108" /> <p>Ома тог дана разговори се Мирко с општинари варошки.{S} Ови |
куша за спасење душе Вукове.</p> <p>Ома тог дана оде Мирко, и замоли да му допусте, да свашта д |
ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је |
крепост, памет и здравље, ал поред свег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди |
на писо је то Мирко, па је Милица поред тог, ко поред ма какви други резотина пролазила.{S} Сад |
добро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку |
астави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, ш |
та тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више |
а си.</p> <p>Дуго је ишла Драгиња после тог по сокаци, а није смела никог запитати ди седи Мирк |
да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирко ни кад је он ни кад су други устал |
} Оћемо да се селимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина ј |
тане, продужи Добрен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови |
тра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кошто видиш брате једног |
пошљи нам гркљан од њега, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво |
ри мање изашло и то себи прикрива, осим тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се и |
л у кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може д |
рећег месеца по одласку његовом.{S} Ево тог писма:</p> <p>„Драги брате!</p> <p>Био сам се с јед |
оцкан непокајеш, него се окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој |
оје на вечиту робију осуђени.{S} О Вуку тог дана, није мого <pb n="129" /> суд пресуду изрећи, |
евиди, служити божију литурђију.</p> <p>Тог пута наумио је био да држи бденије јер је већ вече |
дана, а већ је Вук кући побего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га |
е Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, предњачећи осталим — вичан жало |
гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути.{S} То није ништа, док |
да негубе душе, да нетамане тица, па је тога ради ову преповетку преповедо: „Дође једанпут једн |
на.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то д |
nit="subSection" /> <p>Месец дана после тога, пише Драгиша Мирку, да је Миличина мати од врућиц |
Страшимир добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молил |
ма легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<fore |
а онаји благослови редом.</p> <p>После тога помоли се старица Богу, окрену се на другу страну, |
емогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, с |
а то из свију грла.</p> <p>— Небојте се тога, продужи Мирко — неће мене нестати, ја истина незн |
, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу |
е од детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бра |
раца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра оде Драгиња с благословом материним и поздра |
доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p> |
леп, смеран, научен и богат. </p> <p>Ал тога се сирота Милица и бојала:{S} Камо среће, говорила |
а себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на |
агача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји кућа на земљи, него на жени.</p |
уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каж |
авек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном н |
то незна, па тако децо и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај |
Навек је једнаком осбиљношћу судио, и с тога су му деца суд за праведан држала.{S} Ал колко је |
ами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добр |
едан радњи дан није заветан био, и опет тога дана куд год си се окрепо све је тако изгледало, к |
је какав велик заповедан светац, и опет тога дана куд год си се окрено све је тако изгледало, к |
сто, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна |
Млади Мирко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са В |
језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирковом немогу ни писати, и мене још |
о, оног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива |
ection" /> <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи |
о, он је дао свакој да запате прћију па тоје из њине прћије.</p> <p>Баћи Страшимиру могло је са |
ога места, врисну вереница љуба, закука толика духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па |
им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага.{S} Е ја сам им својом руком ископо очи.{S |
огословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, није ни пра |
м.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био п |
лостан има српски свадби, које проклињу толики парови, као дане њиове најцрње несреће. </p> <pb |
е дођу на вешала — и ето како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек је на у |
колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут ост |
есеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стот |
елио, нађоше сада многа осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} |
тешко да би рад једног земљеделца, рад, толико њи који се зову господа, својом тешкоћом претего |
мекше материно крило од дрвене колевке, толико је већа дужност ваша од његове.{S} Матере отац ј |
н држала.{S} Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристој |
смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из капута протом посто |
слом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, већ су |
винце, а кол’ко се год окретати могло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се |
да рекне нећу.{S} Колко је добар брат, толико је и добар ђак био.{S} На скамији, ди је његово |
ио. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложи |
, дванајст сукања су повешале на себе а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дука |
уги опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па |
а мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>Кад је већ искупио и пребројо све |
ош срећа растити може, желио је само да толико стече, како би мога своју очевину откупити из кр |
мо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чист |
на, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како |
излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — |
од себе господину подложан бити.{S} Има толико господе, који мање плате имају него паор асне са |
шли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра немисле.</p> <p>Кол |
го задобија. </p> <p>Још и данданас има толико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњани |
бојала:{S} Камо среће, говорила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је |
под ариштем одседе, него да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко |
а жени.</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „К |
лости жени доно.</p> <p>Кочијаш само је толико госпоји попадији умео казати, да су били у варош |
вети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико радово распусту, ко Мирно, ал и ни за једним нис |
а бог зна да јесте.{S} Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије |
идио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта имало своје место так |
лико домаћина, који по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог |
није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку ј |
чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе нећ |
ора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, није ни право да небудне, |
о никад пас непостаде.{S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи |
она га је давно видила.{S} Само су сви толико знали да је велик господин, да је велики бележни |
е имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милости спрам мене, који досад никад нисам пофал |
, ал сад је боме његова срамота, кад њи толико има, који су само на његово зло дошли.{S} Данас |
дижу: ал опет колко су они дивље звери толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи |
би дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи не |
дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди си толико дијете, запита отац Мирка кад је кући дошо, ја с |
било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и на |
би воло небити тај господин, него имати толико асне од свога имања колко има као господин од св |
д наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију |
умња, дал је тај младић при себи, та он толико <pb n="63" /> недобија, ни кад ком „грађану“ пис |
д неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе бити |
да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето немо |
еца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје сватове пристојно издржати, а |
крв свога булдока, колко му се год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне с |
њега забринули били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти чича Добрено |
ати, кад домаћица сама краде, онда само толико више помагача има, што више слугу и деце има, с |
ција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, што би највећа господа т |
ка док матер несараним.{S} Суд није имо толико душе, спрам мртва тела, ни толико милости спрам |
ти, па и ти си још био луд, па се отимо толико за књигом, само си своје очи и здравље губијо.{S |
ила, мачка омацила кукуруза набрали смо толико, да немамо ди да сипамо, па још да видиш како се |
који можеш сав деци својој дати, и опет толико исто себи задржати. — Невисност је невинашце мој |
решње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад су му издонашали главе није мого поплаћа |
у је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од смеја до п |
пусту, ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, сву |
се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео човек м |
с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, том ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног |
ј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — како мучи ту сироту жену — ника |
е му је тако згодно име надено.{S} И с’ том неприликом моро се Мирко дружити, јер није имо ским |
помислио Мирко, и оставио је тавницу с’ том намером, да све покуша за спасење душе Вукове.</p> |
мо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су |
је да живину рани.{S} Ништа лепше није том благом створењу доликовало, него кад се невином тич |
кад му домаћин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену авлија наопако |
ачки недопушта јој ни да спомене коме о том.</p> <p>И сестра се већем брата зажелила.</p> <p>Ид |
аново са својима опраштати.{S} Његови о том још ни снивали нису, јер им Мирко ништа о својим пи |
Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види.{S} К |
а у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал Бог, који само по правди суди, важе б |
рећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђ |
а сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој конзист |
имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађа |
но лице Мирково, а многи се развеселише томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је н |
л још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам |
ђа намигну оком на свирца, а овај вичан томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па |
а натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком овај одгово |
Могла је кућа над њима горети, могли су топови преко њи <pb n="18" /> пуцати оне спавају — као |
рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је све говор |
ристијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући |
педесет кокорачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут тр |
е, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, б |
се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone unit="subSectio |
а: „држ недај булдок“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћ |
па ни тамо нису били мирни од сатанине траге од гонитеља православља божија, ноћу су Богу свом |
злобу сејо сад жањи срамоту.{S} Иди зла траго, да те моје очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакн |
рачаји, кад наиђе на крвав траг, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? |
а ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ уп |
ом речи свако добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаже, теј се немож ожен |
е, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је њ |
уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шт |
лога се живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима св |
Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведочанство |
ко, које год срео видио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање дете |
ти.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке одвијо.{S} Није ишо ви |
ства, које у слави народној своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко живи, ал сви ми живимо само о |
>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати мило |
је, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове т |
кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја тражим мога брата.</p> <p>— Како се зове твој брат?</p> |
, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је отишо некуд |
ваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи па |
и на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p>Дош |
ти. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замолио да |
га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да копам, т |
, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.< |
сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљда кога тражиш девојко?</p> <p>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p> |
а каква вуцибатина, ни сама незнаш кога тражиш па да ти други каже ди седи, види се да си права |
ти слуга из куће краде, ти га отераш па тражиш поштенијег.{S} Ако ти се дете проуљи па развлачи |
се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејдеш по |
мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да |
ознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад јим кажем, |
е, Мирко Добренов.</p> <p>— А, Мирка ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је |
у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија прва.{S} Снажнији људи обично пребдили |
чана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док се год Миркова кућа, докле су се |
м срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трајало је дуже од недељу дана, трајало је дотле, док с |
пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му је сустизала бербу |
рку доста бриге задо; ал и то није дуго трајало, кога Бог за руку доведе, тај иде и преко стрме |
киме другим.{S} Ал и то није могло дуго трајати, какво је дружење анђела с’ нечастивим, јагњета |
а, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и |
, Навек га носита можеш и опет до гроба траје.</p> <p>Груди ти ништа лепше накитити немоме него |
у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек. |
ит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето заспо и пас |
n="93" /> коју приде.{S} То тако, дотле траје, док сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, |
оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и века, — стани Страшимире, да ти оп |
ти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смрт |
рате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом |
о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људ |
идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду за соб |
и на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — сам |
раби неко сапиште, па преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћ |
„востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанска времена, чедо моје, от |
ено и господар и слуга, солдат и ратар, трговац и занаџија, званичник и свештеник, а не свештен |
ве што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу уста |
<p>Драгиња мора да још није поред болти трговачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу н |
S} Она је добро знала, да паметна жена, треба да причека док јој муж све сам некаже, ал прође ј |
мислио је Мирко, заслужити свилен пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће се д |
се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{ |
о се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из ма |
о сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада |
е те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш ко |
ма главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је пра |
, а та, ако ти још која глава за вешала треба скини твоју.</p> <p>Комесар ошину тако милостиво |
потеше.</p> <pb n="100" /> <p>— И нама треба попа, па нек он остане код нас, а овај наш, нек и |
ати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага.{S} Као сан оног који се б |
, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, |
атер да се сакрије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb n="56" /> <p |
о онде.</p> <p>— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а т |
осветљива срца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван |
дно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало |
човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратити дуг.{S} Позајм |
} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу брате ништа |
уначи да каже, да ако девојачкој страни треба да плаче, момачкој ваља да пева — подвикује весел |
младост вашљива старост.</p> <p>Радити треба док се може, само радити — то заповеди божије — т |
ати се на своју ваљаност, него и молити треба, кога ваља молити неваља га срдита.{S} Овде је за |
си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и |
аго оном, који се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели, а зашто?{S} Зато, је |
том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити баштованка.</p> <p>Збогом бр |
за тебе још ружну рећи, та сваком оном треба језик <pb n="121" /> ишчупати, који сме рећи да и |
моли зло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме љу |
Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе за |
и и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве |
таију рођен, реће један од лопова, тако треба, неказуј му коси, нек пукне псето од једа — јест |
уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљд |
ле ти њега, сад да је одведе себи, тако треба синко, то је поштено, кад си дао прстен девојци, |
S} Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет г |
p> <p>Благо теби мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незна |
кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма приј |
уђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ништа |
сти просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзисторију, |
испрати.</p> <p>Јесам ли израдио кошто треба, запита калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него шт |
да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рп |
нетреба да буде слободан, и поштен свет треба да га презире.{S} Ал немој очајавати мати, покојн |
мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко |
<p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу сврш |
без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41 |
м ја моју главу, сакрива рукама очи „иш требаду мени очи“ — гура руком од себе — нисам ти ја од |
ошло смо, да молимо, да нам попа будне, требало би, он то сирома давно заслужује, ал опет како |
ед највиши престо изнесе.{S} Десет дана требало је док је депутација на место отишла, и натраг |
тишини свршавали.{S} Његове волове није требало на пут бичем истеривати, само реци, тек да се ч |
чке нокте. </p> <p>Баћа Страшимиру није требало двапут рећи.{S} Зовне Вука из собе напоље, а ов |
сти и онда би радити морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што |
"73" /> је да је тако. — Сад им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина пон |
ека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више оси |
ве, ако га и неби мого отерати, ниси га требо тако злоставити, боље и да ти је пропо сав виногр |
на затвор.</p> <p>— Па зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у т |
азна и корисна.</p> <p>И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га |
} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је |
реко, а није додо ако Бог да, а није ни требо; јер Бог извадио је још од створења света из ђаво |
амо да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и |
оћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{S} Прва Дра |
l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quote> <p>Коловођа намигну ок |
лаву одкинути.{S} То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука.{S} Дед пружи је |
дити, код мане је преки суд — па док си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћ |
о, да од смеја до плача нема само један тренут, смејо се јер није ни слутио на зло.</p> <p>»Ја |
ао да од смеја до плача нема само један тренут, па ако нико није кадар жалост дозвати, а она мо |
а воља, да он деци покаже како се колом тресе, и сами добри старци Добреновачки и они <pb n="11 |
ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем. |
слеђује очину парохију. <pb n="74" /> — Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију |
само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и опет се вода из бунара на у |
му је добро било.{S} То је писмо писано трећег месеца по одласку његовом.{S} Ево тог писма:</p> |
ици двојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у |
зна, да је свако само два дана гост, а трећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци с |
ла вио није, мого би ко помислити да је трећи дан божића, па да несташна <pb n="110" /> деца ви |
м крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни оном истом руком, к |
прође један, прође други дан, па боме и трећи освану а Мирко ништа о путу неприповеда, а овамо |
еседе више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба божија слу |
е запито ову двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук |
први поглед није мого да позна које тај трећи роб, а и ко би га позно, да си га пре десет дана |
ар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир.</p |
а земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег |
неко поред њега, кревету прође — тек на трећу Страшимирову псовку, одазва се жена.</p> <p>— Шта |
ти, а кад опет до године а оно ни једне трешње па боме и никаква друга воћа, појеле све гусениц |
м царству потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку главу толико, да кад |
што сведе мало очи никад се несмирује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као |
на њега какво писмо.</p> <p>Већ је два, три писма добио, и опет је на пошту одлазијо и пито има |
, који је и био.</p> <p>Није прошло два три дана, а већ су се саме госпођице кајале, што су так |
14"> <head>Свадба Миркова.</head> <p>За три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, |
обом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије |
два сата ода до њега, а камоли нема ни три дужи. </p> <p>Писар при растанку свом, скине с прст |
старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да сврши |
о му би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваре |
>Пут нечастиви мора погинути.</head> <p>Три сата ишли су већем на коли, и још нико ни једне реч |
веле, да је тамо много боље, јер тамо „три сунца сјају.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало |
.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широ |
једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из ј |
а који носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад је чист по |
ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, п |
е узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на |
ио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, |
на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на земљи био, |
се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, |
а и она <pb n="71" /> би га молила, нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио |
сеоском.</p> <p>Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, |
лабачко кандило и осветљава икону свете тројице.</p> <p>На то место, довео је Мирко Вука, — Мат |
поједу и ратар продангуби, то је кућни трошак.</p> <pb n="43" /> <p>Кад се жање и вози, најпре |
злеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг.{S} Ал дуг није поклон, мало ран |
ежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му |
у ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новце и купуј наново из далеке земље врапце — ето |
а је навек говорио: ваљда сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи ку |
а имања, па опет тај господин мора више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, |
о се голем шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око т |
е био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсак |
трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свештеници |
оми, весело лице, најслађа је понуда на трпези.{S} Никад се немој мргодити.{S} Мргодење здраво |
pb n="14" /> који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпез |
ор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије редом, а око трпезе поседали |
ће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади људи, као девет Југови |
ча Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му |
Страшимирове слуге нису никад за његову трпезу селе, зар да се и вашке, ко господар ране — и та |
о га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, на сваки нач |
ћеду да им суде, народ ји неће још дуго трпити, а и Богу је већем неправда додијала.</p> <pb n= |
ије било мило то дружење, ал га је моро трпити, да му дете нејде само преко пустаре у село у шк |
ед пенџери сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи две ђер |
му заклон наместити, боље би било да је трском плева пошивена него што у лудост у купи труне, б |
Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Око читаве куће има широк одник.{S} |
оћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни пребијен |
ан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Б |
удите, кад се новци примају, треба се и трудити.{S} Био сам последњи дана болестан.{S} Кир Јања |
у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди |
{S} Пред пенџери сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.</p> <p>На бунару стоје на земљи д |
/p> <p>Јадна баба, изгледала је већ као труло дрво које је на друго здраво наслоњено па се само |
ди без ногу и без руку, жена, девојака, трумбета, переца, сабаља; ал мала Драгиња ничем се необ |
плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би слуге жив |
арицу па бирају најчистије зрно.{S} Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ |
те ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Ми |
трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} |
дости све је друге колаче испустила, па трч по соби, по кујна, по кошари, по вајату, — свуда ди |
град, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, |
иле. — Кад је Мирко пређе кући долазио, трчала је пред њега и Драгиња и Милица, па се брату, је |
" /> отац овамо дово врискала је, па је трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ва |
лашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, па пиште што које већма |
мачак, па спава на мекано, по глави му трче несташни пилићи а мало дете сиграјући се вата пили |
— и док си једно десет избројао, ал он трчи и носи и гњездо и голуждраве тичиће а матора коса. |
ћке жарило, тамо опет покојног нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће |
поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" |
ад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас тога ради очешљали. |
, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро ш |
{S} Ди има мало новаца а много потребе, ту има највише бриге.{S} Брига, велика <pb n="76" /> бр |
бар једанпут преврну, него ди су пале, ту су и остале.{S} Могла је кућа над њима горети, могли |
у кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија слика: како се грдни |
орен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштв |
упају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једн |
кола у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичности господске.{S} Има таке земље ал т |
мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у |
и, које клоно имањем, које клоно душом, ту се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако |
о је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш г |
би је Страшимир за руку:{S} Ајде овамо, ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амб |
S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову с |
им тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке |
ра овлада — ал Вук се ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, к |
који су своји, пет месеци растанка.{S} Ту се дани отежу ко месеци а месеци ко године.{S} Како |
ечи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а |
м има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељи сарањени.{S} Из те костурнице ид |
ко извади пуну артију медени колача.{S} Ту је било коња с репом и без репа, људи без ногу и без |
се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала — и ето како с |
у за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Драгиња млађа сестра Миркова, кад је |
в пољски дворац, каква мала спајије.{S} Ту је око њега рибњак, ту је језеро, ту су мале склопље |
Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, говорио је Страши |
, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме |
веним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страшимир за своје саградио.{S} Обадве биле су са |
а себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па затрпајте ко и друга скота, јер ништ |
отерати, да се како год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који поз |
била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благослови |
е а толико остало је на рафу, осим тога ту су два низа дуката на врату, ту су рукавице на руву, |
е неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу бати |
г учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је неби како год заборавио, исписо |
твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би ра |
нејди тамо, нерасмлашуј ми оваца, нема ту ничији оваца више —</p> <p>— Ти си лопов, продера се |
ркву одвести у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђ |
/p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу с |
већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали?{S} Сви главом к |
ето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад |
едаред смирише.</p> <p>— Свлачи са себе ту одежду свету, погани једна, а ту мрцину вуцте па зат |
рат извађа сестру до кућна прага, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда г |
ста воде Дунавом, још недељу дана па је ту и свети Илија.{S} Ниједан се богослов није толико ра |
да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, о |
нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стоје ту нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је свак |
уд ово суво меса <pb n="40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од |
с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нер |
ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ко |
ко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту десише, приватише: још подај господе.</p> </div> <di |
ако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, он |
ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а ти кад закољеш једно твоје јагњ |
м ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То рече Мирко и теде даље да настави, кад |
е <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући |
ка нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </p> <p>Зло |
ће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па |
о вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај.{S} Овог је овде |
му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ечи дочути могла:{S} Ди су — нема ји ни ту, ди су ти очи биле искочиле ти, кад су ти испред очи |
ћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича |
и нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја саврше |
га сасвим је нешто друкчији.{S} Нема ти ту више да момак девојку по крчмама вуче.{S} Смерно срп |
мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш пра |
ше: „Премија добром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо. |
але — том отрову Страшимиру — како мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, как |
.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу сво |
и, отваро је Мирко сестрино писмо — ако ту и њено није нашто онда и ово отварам — ал Боже мој, |
кад га је овај позво.{S} Еј да се само ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба |
b n="22" /> главу одкине, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој |
нула, како свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то |
сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа из |
рце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, |
ву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би ј |
е зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.</p> <p>„Није него је |
, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S} Мирко је оно дана кад је бо |
су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стаја |
други бес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја |
ло, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једне куће, па какво је он мени добро уч |
, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69 |
пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај о |
ђену децу пазио.{S} Он је добро знао да туђа рука не тече, па је тако са слугама поступао да ни |
Богу. —</l> <l>Пази на млађе. —</l> <l>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо |
елим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одранио ко своје рође |
имир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што |
роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину своја постојбина, к |
ила је она толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме св |
туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и п |
ан цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се дотле кољу и крваве док Бог, као што |
а је и своје покупио, а камо ли да је и туђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да |
ио.{S} Поштен може само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним ш |
е само онај бити, који туђе неће а који туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко |
ли луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но шт |
Мирку, и опет јој се самој није дало да туђег момка грли, а опет јој је после, кад год се на та |
д стада, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из с |
о овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а т |
> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући њег |
ш мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу д |
ојим газда отвара.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал с |
поступао да никад нису приметили да су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па с |
али.{S} За Мирковачки крај и сами су се туђинци отимали, које клоно имањем, које клоно душом, т |
кор Страшимир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казат |
словите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину св |
већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, |
у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на сп |
у.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да тама |
он — судија никад не суди, док му се не тужи — него оног одљуда — онај понор светски, кога сам |
> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој |
.{S} Он је баш тај дан, кад су га слуге тужиле, пао с’ воза па скр’о врат.</p> <p>Суд призна Ми |
а те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згреши |
извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бог, и |
вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег м |
уђе јагње, ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Ба |
умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне бог |
иваше грешници тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су |
Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео видио п |
ово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жестоком илијинском |
се одупре ногама као да га неко одстраг тура. </p> <p>„Ја нећу тамо“ — ал ди пушке за леђу стој |
ви људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p> |
су кадгод Срби морали се бојати, да им турци невесту непреотму, онда је била домаћинова дика, |
да небира себи свештеника, него да јој тутор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то н |
аје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће |
е, какве још никад нико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецев |
, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, каже му мати, зар те није срамота од дете |
тамо и пита њега, колика <pb n="77" /> ће бити порција, и оћел се ратовати ил не.{S} Тамо толи |
слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се |
а варошка скупила, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе |
дини кона.{S} Он сирома и непомишља, да ће му оде кадгод гости доћи, ка се придо и копа као црв |
шћу мислио је Мирко, да дигод куцне, да ће ду га једва дочекати, ал има очију, које на сунце мр |
л, зар би ви плакали да се небојите, да ће мени зло бити, зар би плакали да знате, да ме тамо к |
на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише, да ће им вођа на вигове наићи, тедоше и да га неиздаду и д |
и, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца |
већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама састанем, него |
> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је |
је зимус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, |
а, толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји једанпут оставити морати.</p> <p>Он је свршио бог |
естидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна ч |
} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сут |
— па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, |
себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и |
ковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од доб |
, писо им је да му све на боље иде и да ће скоро дати Бог, да једну своју давнашњу жељу испуњен |
идити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да не |
Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одго |
ћ за вечером то је преповедо, и вели да ће тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за |
судији који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је б |
толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отимати, а не ићи по девојку, |
есе.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо |
ојног Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога |
ирко да исповеди Вука, јер је мислио да ће сада тако изломљен све своје грехе признати и покаја |
обу родитеља Вукови, мислио је Мирко да ће Вука Богу приволети, и с’ тога је ишао на гробље, пр |
ио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, ка |
е ме милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пард |
ад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај кој |
по њој? — нека вели, вал дође зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој ни |
и шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад |
м претоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти |
ација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> |
Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се по одласку Мирковом за |
а — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који м |
јте, која неслуша материне опомене, ока ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице |
је куца одгризла главу, немој баца њена ће мати плакати.{S} И кад је Мирко казо да неће, онда ј |
бијен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и |
ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би |
се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет |
га будте; благословом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га |
те песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, |
мацо сирћета да јој главу поквасимо, па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, |
нек младенци приме на се њиов посо, па ће бити нова рува.{S} Млада опет неће, да буде ничија с |
ју држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сип |
отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па |
Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се |
еш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће |
ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика< |
дошо, свуда му говорише:{S} Још мало па ће те нас оставити, и питаше га дал му је жао.{S} Мирко |
ем од себе робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда не |
неказује куда ће ду, он бира најбољу па ће кад избере казати им.</p> <p>Тако се вараше Миркови. |
е сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима анђелима божијим, |
ћи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра н |
јел то бога ти наш Мирко.“</p> <p>Сутра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш |
једе.{S} Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но о |
— Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се низ дв |
немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантије не |
p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто нег |
да.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успали |
и већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног пи |
</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придо |
, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету нес |
та, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обичаје |
уни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, |
ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је то онај |
ме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спусти до |
дока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај |
у сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што каже, |
удро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весела је |
едан ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера се црвенопостављени <pb n="1 |
ти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{S} О |
сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. |
н човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно име надено.{S} И с’ т |
бро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и н |
ти, покојна отац реко је на самрти, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог |
и, па небој се наше сунце огрејано, Бог ће дати</p> <p>па ће добро бити. </p> <p>Небо са свима |
и, Бог ће дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} |
ли.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, |
о!{S} Ја вас већ оставити морам, ал Бог ће дати, да ће већа радост бити, кад се опет с вама сас |
о тако дуго трајити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, |
т ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђелима својима, да те на руку своје пос |
а се небринеш, па је казо: рецте му Бог ће дати па ће добро бити, па небој се наше сунце огреја |
овели, само да си био, ал боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји п |
дати тако вући за нос, јадан народ кад ће прогледати!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>М |
рца, толико мане. „Тако му и треба, сад ће мо га видити.{S} Нико му пређе није раван био, дизо |
ла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створ |
за бележника спремо, заузмеш место, куд ће он онда?</p> <p>— Па кад није друкчије, идем и ја па |
{S} Вук је сушти отац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, |
ко ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да на |
за савет питај; поштуј старије, и тебе ће млађи твоји.{S} Спрам млађи ко спрам старији буди ле |
етету то недирај, а све друго смеш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Ника |
су се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад |
ко с’ Мирком, па мотала пређу — од које ће сашити своме господару гаће, какве још никад нико ви |
<p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за нос, јадан народ кад ће п |
ла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те.{S} Говори праведном и он је готов примати.{S} Ка |
може говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако вол |
искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се д |
ли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те |
стиво срце.{S} Смилуј се беднику и теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S |
ји и данас јесте, и сутра ће бити, који ће и онда бити, кад и тог данас и сутра небудне.{S} Кош |
у ја то оном, вели Баћа Страшимир, који ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се |
имањем домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови српски — пустије с |
ас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил нећемол војевати, кад |
дити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а они ће се са |
отац да је даш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој от |
едити земљу, који га благосиљају, а они ће се са земље истребити који га грде.</p> </div> <div |
дити земљу који Бога благосиљају, а они ће се истребити са ње који га грде.</head> <p>Мирку је |
apter" xml:id="SRP18691_C17"> <head>Они ће наследити земљу који Бога благосиљају, а они ће се и |
е удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш шк |
ебу — благо оним који мир праве, јер ти ће се синови божији нарећи. — На земљи радује се човек |
се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, који га благосиљају, а |
.{S} Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве су |
мо Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благоде |
љани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — ј |
ин мора радити и непрестано зепсти, дал ће старијем по вољи бити.{S} Роб је роб ма носијо златн |
чи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове божије, и |
оји је допустио да се на свет јавим, он ће ме на њему и држати, док му је воља.{S} Ја сам сад н |
pb n="134" /> милостив, покај се — и он ће ти опростити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.< |
осто, па само није тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани ко |
за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам дати.{S} Још има добри људи на свету.< |
је кад се сћућури; ал гле боме сада, ко ће то толику кућерину направити, па још кад би се тео ч |
а Милица „милостива госпођа“. „Ју па ко ће онда свама.“</p> <p>Миркова мати као да се мало и ра |
само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки, који је рад |
Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а једно овамо, неће бити ништа ни тамо ни |
зе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити |
ивредити неможе се готово ништа.{S} Ако ће обоје на њиву, пропада кућа, ако ће једно тамо а јед |
очела стидити свога простог одела, како ће смети казати, да је једног господина сестра. <pb n=" |
а код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми питати колики ће мо порцију искати и оћемол ил |
им је само требало, да се спреме, како ће се ко родбина попина понашати.</p> <p>Несташна Драги |
</p> <p>Његови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва |
е мало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки |
Вук отишо овцама, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају |
руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништ |
да ради, па тамо отвори очи добро како ће нам се која овца ојагњити, ил које посмрче матер себ |
ага.{S} Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су н |
, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене |
еш, све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад ј |
у је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаља |
гу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек пустајинске притворности, ал да хоће |
аш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна ш |
ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто |
ба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у |
, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си т |
видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на |
мотику, одбијемо му од плате, ал нашто ће мо одбити, кад ти покидаш ту господску кожу твоју.{S |
фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалити, како су нас код владике дочекали.</p |
рити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми о |
теби ће Бог.{S} Блажени милостиви; јер ће помиловани бити.{S} Од стида лепша руменили за образ |
ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И |
а миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приближити кући твојој, јер Бог ће заповедити анђ |
д се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет неће у „широку прил |
ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мати била је најпакоснија зи |
ате, ал она је опет плакала, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог |
е кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сва |
неће мене нестати, ја истина незнам куд ћеду ме људи ови одвести, ал куд год одем Бог је тамо, |
костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници немогоше а да |
ечено — над би се мого они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створење у мом рођ |
е ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод ваљана арамбашу имати — пусти га господине, |
је луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то говори, а псето се већ |
онда немају нас зашто оде држати, онда ћемо сви ићи кући.{S} Моја мати кад ме је <pb n="45" /> |
ек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, а треба вратит |
јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одел |
ирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Бог д |
не нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није прославиј |
елимо њему. — Е манте се тог посла, сад ћемо и њега овамо доселити.{S} Општина је изабрала Мирк |
голуждраве тичиће а матора коса.{S} Сад ћемо им ома судити, код мане је преки суд — па док си т |
моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу |
а ако немож, а оно како ви наредите, ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног |
м вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо вам бирати попове, какве ми знамо.</p> <p>— Е па л |
одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацело дознати, куд те је твој брат део.{S} Мирко |
n="74" /> — Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случај |
ко неби дао жени за право.{S} Та његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву се |
времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није |
и та ће јој бити срећна.{S} Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла.{S} Претвор |
рице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте |
слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — који ове добије.{S |
рујна зора по тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса |
сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери моја, неплачи добре дете моје.{S} Добром су детету |
аћа Страшимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешал |
о да се мало и расрдила на подсмејавање ћерино:{S} Да, да, брбљушо једна, и биће Милица милости |
, напослетку ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и |
молити другог.{S} Још није доцкан, само ћете морати мало пријонути.</p> <p>Ома тог дана даду се |
мче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чо |
аца руча па нек се одмори најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи |
тијом небу.{S} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најле |
уди навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> више нег |
но зрно запипати, кад ти ја некажем, па ћеш видити, оћул и теби с’ гркљаном и језик ишчупати. — |
и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува нен |
ред, по кући, по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану се и оду св |
к си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — „Небр |
изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, |
је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и за |
браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој бра |
— Кум му опрашта, ал му одговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста ника |
о, тако живити, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и о |
диш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатст |
а с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на миру остати, тебе неће снаћи зло, нит ће се приб |
, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чи |
ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отво |
ети материн везен <pb n="52" /></p> <p> ћилим. — Мрак се већ почо полагано на земљу спуштати, к |
кад би још ко дошо.</p> <p>Мирко огрне ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уз |
само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном нетреба вре |
онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран.{S} То р |
који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је заклопац с |
еклиње — немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца |
никаква мука.{S} Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити, <pb |
је куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. |
му говора да је то прелазна боља, и да ћу ја од сад здрав бити, а он се обрецну на мене, а од |
од мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу — благо оним који мир |
надничар туђ, само да се могу надати да ћу бити твоја, <pb n="69" /> а нисам ни мислила, да ја |
је ова њему, кад пита за њега.{S} Можда ћу га ја дигод наћи на сокаку.{S} Ишла је и горе и доле |
Ако така богословија мати остане, онда ћу и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче ма |
и ти нећеш веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти |
ца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, придоа Драгиња.</p> <mi |
га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умр |
ал сам кошто видиш, здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у |
ам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу те одвести, ди ти је брат станово, и тако ћемо зацел |
S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте тел |
“</p> <p>Опростите ме, благословите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. |
тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, |
о закопо, а незнаш ни ди, ни кад.{S} Ја ћу ти показати ди су, кад кажеш да сам вештац, да видиш |
уку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с неправде нећу да |
те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се |
да добијем, то само просјаци раде — ја ћу и копати ал просити никад.{S} Бог да је тео да проси |
год написано.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја ћу казати господине други пут док се мало промислим.</p |
детету твоме изаспе милост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S |
полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу јој све оне моје колаче донети, јој и малу бебу да с |
о, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање к |
шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом возати, да виш само како је леп, па има и |
немој се ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док |
нту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да погађам коће бити башт |
ад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела давати.</p> <p>— А ја ћу |
да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p>Невини Добрено |
мојте грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови мо |
ри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да |
то каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо |
<p>— Па кад није друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о пат |
} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још дуго бити и на земљи нећ |
рећи, кад незнам, можда то неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш |
е осим тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже |
мој се срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми је |
тва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се склањам од њи, ко небо од земљ |
ући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест Бог је милостив, он се смилово на до |
није далеко, опремте ме децо моја, како ћу најбоље Богу на истину изаћи, свисмо децо грешни ал |
па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрај |
>— Тражим.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Како ћу вам казати милостиви господине, кад ви њега непознај |
андур?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Па како ћу вам казати, како се он зове, кад ви немоште њега зна |
ко га ма лепо молимо; ал ја незнам како ћу казати, он, кад је пежо вавек је говорио: све је доб |
етим на несрећу те бедне породице, само ћу то казати, даје Мирко сутра дан и отишо.</p> <p>Скор |
дим, дал толико вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устед |
p> <p>Жив сам на твоју пакост, ал скоро ћу ти се већ склонити с пута. </p> <p>— Неговори брајко |
S} Ти можда нећеш све разумети, ал опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени и |
раз девојачки, светиња народна, за коју ћу главу своју заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шт |
n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се моја |
овор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас тражити друге ђаке, па ако ненађем, ја идем да |
ка онај, који је ваљан, него који је по ћуди дворјана и сви још код куће свако за себе закључе, |
ксутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, |
како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су |
њак, ту је језеро, ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, д |
у учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на |
<p>На сред авлије рашћепуријо се дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке |
<p>Још се пето на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер |
други каже ди седи, види се да си права ћурка сеоска, и да некажеш одкуда си.</p> <p>Дуго је иш |
д мене боље јунака на свету“, а граорна ћурка извалила се на једну страну, раширила крила па пу |
везде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћут’те, ко да нешто бакће.{S} Комесар се окрену оној ст |
момка, наједаред постаде нека поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица |
лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> <p |
а, а овамо једнако је нешто растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи д |
а маза, тешио га је одприлике овако:{S} Ћути брате, трпи још мало, немож то тако дуго трајити, |
а уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је |
ли, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио |
на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра дан стајали су пред судом |
ајвише благослова сваком народу донаша, у данашње доба код србаља готово престало.</p> <p>О сва |
а газде, а ја да неволем бити син оног, у кога је највећи газдалук, који траје док је света и в |
чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом сети се свога најбољег пријатеља, |
графа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не кр |
немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас |
злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и |
е трчала за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати ж |
није ни искати, да се са маторим злом, у коштац држи.</p> <p>— Ја неби прави обешењак био, кад |
пасле поред аде, он сео под једно дрво, у једанпут расуше му се овце по пољани као рибе по води |
ти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни искати, |
нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то |
родера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Стра |
о чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и пусти |
гословите: ја ћу ти роде <pb n="115" /> у туђу земљу — међ туђе људе. — Еј каке је мила србину |
је, догод је та матора вештица жива.{S} У Страшимировој кући била је још једна стара баба.{S} Н |
на у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да је Страшими |
.</p> <p>Кола су за сеобу већ дошла.{S} У соби је већ све повезано, само да се потрпа на кола и |
то доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{ |
и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има какво право на имање пок |
шала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо заце |
ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, него се задо |
ено благо, јер зна Бог путове добри.{S} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сит |
ладки браца!{S} Имам ти пуно писати.{S} У нашој кући никад боље.{S} Овце нам се изјагњиле, тако |
ле, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Ми |
изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити икону светог Николе, како избавља |
е у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је |
ома су отишли тамо куд си заповедио.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту с |
е Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ва |
лазили — само је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква |
ви свештеник <pb n="104" /> придику.{S} У боже свети каква је то славна придика била.{S} Та та |
њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јут |
Мирко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова имена да ј |
уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу у |
рупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</ |
агиња опазила је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа детиња, вик |
а је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће т |
је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" |
ава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n="12" /> је час једном час другом |
и ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство.{S} Јо, ал ко би још данас радио, к |
чио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она кри |
ој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласт |
у руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му ј |
} У време љуто неће се они постидити, а у време глади сити ће бити; они ће насљедити земљу, кој |
теди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што н |
мбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир.< |
може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, |
ма који паметнији није то никаква слава у злу одржати мегдана, на ново ји развађа квочка.</p> < |
о неби причеко, док се сва весела врева у попиној кућа неискупи, мислио би да десет матери свој |
божија деца, нек им и наука о Богу прва у души буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, |
ту су гвоздена кола, ту је мало друштва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке |
} Отац му је тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи |
је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свешт |
ји је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, |
изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> |
у ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли |
уштено употреби, небил спасо свог друга у младости, од вечне смрти, и суд му допусти. </p> <p>С |
егово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, да неморају |
тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго су трајала бденија |
која је имала тако обешењачко срце, да у оном невином весељу нађе неваљалства.</p> <p>— Лакше |
ауке божије, да је сам Бог светлост, да у њему нема таме никакве, а мрак се натраг испред свеће |
казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуск |
срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен з |
спречи се на њу нека висока дебела људа у златној огрлици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи ш |
се већем брата зажелила.</p> <p>Идем ја у варош, реће једног јутра Миркова сестра матери, да ви |
се неби поно, кад би му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују |
се на послетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један буквара |
ји избавио од оне „вечите робије“ која у смрти краја нема, од оне смрти која вечито траје.</p> |
јам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога гоне, ал |
оји по двадесет кола, и толико коњаника у сватове скупе, као да ће булу каквог бесног аге отима |
ошље по свога најбољег друга свештеника у оближњем месту, и брат Гојко исповеди тај дан добру с |
е о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпезом седе девет здрави, млади љ |
лише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у његово доба, боља богословца није било.{S} То су сви |
, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солдате.{S} Ту се тек може до новца и славе доћи, гов |
о.{S} У његовој су кући и мачка и вашка у љубави живили, ту се могла видити ова најпитомија сли |
обренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојз |
же да нађе брата, које што се преварила у нади, које због понижења почасна писара варошка, бриз |
д њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у јед |
из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себичност |
е, кад је заспала, а имо је прека посла у својој парохији, и тако је причестивши старицу, отиша |
да је сад згодна прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било |
аћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће |
е нег сва господства и богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту |
’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паме |
онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко зат |
говора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк |
о баш бити, то се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n="46" /> <p>— |
bSection" /> <p>Под десном певницом има у тој капели једна костурница.{S} Ту су Миркови родитељ |
д другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у правди пр |
дете да обрадује, па је запретио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаи |
д идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону трунтаву главурду за с |
16" /> <p>Драгиња бризну сада још већма у плач, ал сада је и мати тешити стаде:{S} Неплачи ћери |
се и Миркова мати.{S} Болест је из дана у дан све већма слабила остарело тело и једног дана рећ |
учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајевима српским.{S} Општина Добреновачка поно |
оже толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају |
} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у шк |
арост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју разумно негује |
њу навек држала и миловала, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је напомен |
до а Вук Страшимиров дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце —< |
а ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме п |
дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи поче |
чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а пр |
дрекно, ал већ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а |
е него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава ид |
право на имање покојног Пере Обрадовића у Добреновци, којим досад, тако звани Баћа Страшимир уп |
а, кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема |
а таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књи |
а ови најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење. |
} Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га ис |
Од то доба најрадије је Мирку била душа у дворови господњи.{S} Ни јутрење ни службу ни вечерње |
кова мати била је најпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљи |
ецу божију крваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су |
>Учитељ Мирко.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како ј |
га, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи. </p> <p>Бог му је благословио пиће и је |
удеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел |
ју лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне.{S} Моли се богу ал и ра |
е <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи дан падне, тако се радоваше госпођице, кад им ј |
је Мирко био такав.{S} Није се он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре, он с |
зе сеје, тај ће радост жњети.{S} Ја сад у име божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љу |
малте се ви мене, нисам ја никад досад у вароши ни била.</p> <p>— Манте се те девојке, напали |
је тео да им пише, него ће доћи једаред у интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов |
е, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име |
јд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. |
су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, та |
год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и боја под |
затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га виш |
есте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> <p>—Та оканте се једанпут луде |
дна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабиј |
да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе писмоноша Мирку ј |
у устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао.{S} Трудом своји рук |
е, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава |
угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао доб |
је мравињаке, па је видио како тамо све у миру иде и опет се толико поради.{S} Кошто је свашта |
богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, сам |
о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умит |
тишину ненарушава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — дал |
Он је већ пре два месеца, отишо одавде у виноград господар Паје па тамо мора сирома по читав д |
ак под аренду.{S} Девојка кад се доведе у кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрми |
аћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком атару.</p> <p>Кад погледиш по Страшимир |
аспо и пас онемио, кад се и саме звезде у сотоњ завију да им јака светлост тишину ненарушава.{S |
кола ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви пос |
иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се паметни |
p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" |
ме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се р |
шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање |
ти тражиш, тог сиротана, нема више оде у вароши, тражио је службу, па кад је није нашо он је о |
а <pb n="36" /> зло.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма |
је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се о |
а кућа, ал кад се доведе, а она се нађе у празној.{S} Сватови су као олуј гувно, све по кући оч |
нисам браца, нисам ни господин, а пређе у писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.< |
сли на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — с |
есела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе.{S} Децу своју |
ке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и опет |
палити и ветар срушити, и населио га је у дом свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, н |
да сада своју погрешку поправи и да је у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој конзи |
рко душом клоно, ал сад би зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, вид |
<l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Х |
е дочекали.</p> <p>Сутра дан стајала је у новина од речи до речи преповетка Добреновчана.{S} Ту |
ad> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb |
гу помолио, само марва и живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можд |
на. </p> <p>Најстрашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га исте |
кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је Бог тако наредио, да он рад |
вечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил |
зацело да је у соби био, а овако кад је у очајању диго очи небу, видио је да још тврдо стои пре |
родеро се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у |
е, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула. |
чио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појутарју светог Николе, |
ог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној к |
то га је под свој кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале те |
ли, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.</p> <p>Кад баћа Страшимир пред амбар, |
ји и кара.{S} Он је добро знао да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, никад с |
чи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све |
к — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" /> <p>— |
на на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да |
кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и оде из Д |
ад је одапо стрелу на путника, ветар је у страну отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Д |
у се ко подмлађен дизо.</p> <p>Мирку је у вароши тако добро било, да се моро бојати да неможе б |
рва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње |
о на седала отезо, глупава ћурка још је у велико сневала — ни сам видовити боктер гусак, што бу |
ни по ким јагњета послао. — А ето даје у лажи плитко дно, привати Добрен — међер то је јагње т |
Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврачково гњездо, па овај излеже и одрани кукавичиће, |
азнеше, а кости му остадоше да се змије у њима легу.</p> <p>Мирко је још дуго после тога живио. |
а начаст је сваком које желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном стању.{S} Но није |
су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао је изриком о |
лан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} Сви су код ње одевени.{S} |
пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које биј |
д Миркова имена да је све другове своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукама, превасходно |
рко је врстан друг младог српства, које у слави народној своју срећу тражи.{S} Он сирома тешко |
</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро < |
научити читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је сл |
уо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ п |
де — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, к |
оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши |
све зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањ |
пао.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, |
" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима ништа друго није, него весело о |
и се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и р |
сад петлове, неотера ји са своје земље у гробље, а земља остане онима који су мирни.{S} Блажен |
нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни споменути док опет у школ |
енов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напослетку |
у Миркови сватови било је велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље |
штампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу ј |
S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери |
с неправде живити, неће нико ни од мене у неправди асну вући.{S} Ја држим да је моја ваљаност н |
остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита њега, колика <pb n="77" |
догодило није.{S} Мирко је сваке године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кућ |
Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо, сам |
а домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младожења, па и нечека на |
је лудом радовање, ал кад се то обећање у ћутању разумева, онда је још луђе то разумевање.</p> |
ки опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато да |
ти, да му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимирови |
и“ па он а забоде оштриљ од ножа најпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај |
тијем, једва се отима слаба жишка да се у зејтину неудави.{S} Пред затвореним дверма стоје побо |
га, само посветуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, |
тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више места, још већма разбира, шта тражите, |
а ил ниже сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега мал |
плашена од изненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао |
ва овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу док се неизлечи, тако је моро, какав несташко |
у недопушта.{S} Кум му одговара, кад се у друштву и калуђер жени, може и попа играти.{S} Ал Мир |
ог другог. — Лако је вама имати, кад се у вашој кућа сакривају лопови, ето сав свет говори да ј |
мо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баштован, а дал треба да пога |
овим заварати даје, такав измет кад се у најчистијем друштву залеже, он све окужи. <pb n="80" |
а ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело д |
љи сарањени.{S} Из те костурнице иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све |
по, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново.{S} Син је био леп па здрав.{S |
ту су мале склопљене ћупријице, које се у вече на ову страну привући могу, да неби какав пакост |
и полицај с Мирком на други и возише се у Добреновце.</p> <p>Кад су на Добреновачка атар дошли, |
о правди суди, важе благо оном, који се у правду прогања, тај треба, вели да се радује и весели |
да је то онај бесни Страшимир, како се у једном ћошку смирио, па још Бог зна дал је и ту миран |
о није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама изгубио био.{S} Мала Драгиња није га смела |
Старо и младо, мушко и женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, |
еновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу на |
чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p> |
далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино гол |
, једно по једно неположе.{S} И опет се у Страшимировој кући највише викало и терало у ред.{S} |
а круна мужевља, а лења гној који му се у костима залеже.{S} Све си ти, дете моје, ово од мене, |
л се на зид наслањати. — Еј живом му се у кости змије сакривале — том отрову Страшимиру — како |
ки.</p> <p>Било је осам сати, кад су се у двору за аудијенцију пријавали.</p> <p>— Још нису пре |
покај се. </p> <p>Зло с’ добрим почесе у Вуку борити, и зло победи.{S} Та Вук одкад се памти, |
да ти онда мећу венац на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље |
—</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у зер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, нем |
бра вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримал |
ти, да је Бога непокара; ал кад је дете у воду пало, вриснула је тако страшно, као да је сама о |
г за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш |
орног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Г |
аписује, и на крају месеца слаже минуте у сате и то ми одбија од плате.{S} Баш ми нетреба срећи |
пцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти.{S} Сачувај боже и злотвора, ал кад се јед |
све ће друго оставити на миру, само ће у то дирати.{S} Никад Мирке није био играч, ни кад је ђ |
поседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</p> <p>Да је одкуд снег на з |
ове, а ниједна девојка немисли, да неће у газдалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и |
е на једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича |
отвара рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави |
S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чи |
ио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умив |
да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да |
опа није“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из |
Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео ј |
дговара: жали ћеш куме, видим ја и срце у теби игра.{S} И заиста никад му се коло није милило ш |
лазише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред |
езиваше грешници тетиво своје, спремаше у тул стреле, да у мраку стрељају добре људе.{S} Дуго с |
ћом своје лагане играче.{S} Неседе више у паорском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карт |
, ти неможеш веровати; ал ми нисмо више у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи |
оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича |
гла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хе |
ио је Страшимир и на себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n= |
о сваке недеље слао је својима писмо, и у њему по коју крајцару, и писо им је да му је добро.{S |
е ил ским другим свађају и протерују, и у тим ји пролази дан, а кад су легле да спавају, као да |
Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сиром |
ц обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покај |
но с обале доле. — А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба |
ем је и лепотом одевена.{S} Весела је и у старост.{S} Тесне су стазе у дом њен, она у лењости л |
ду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n="12" |
руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч развуко.{S} По |
е године у исто време одлазио од куће и у исто време долазио кући.{S} Са сваком годином све је |
као покојне волемо, а иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и дандана |
застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, као да и је грч разву |
на да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на |
.{S} Понајбоље се показао вођа.{S} Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати сам |
е је драги камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су ш |
и камен, који светли једнако и у дану и у ноћи а без њега злато и све друго, само су шарене џиџ |
своје у владању, пажењу, приљежавању и у наукама, превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да о |
мого рећи, да неће пута помести, кад би у поље ишо, и опет Мирко није тео пропустити да на гроб |
а боме да имамо — зло и наопако, кад би у ђаволској војсци само нас десет било, зацело неби ни |
о још како би за тебе добро било кад би у Добреновце дошо.{S} Тамо те људи волу, тамо си се род |
ки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, какав би ти наопако брат био, ка |
а је невеста, која пушта младожењу себи у кућу, па зар она да небира себи свештеника, него да ј |
ните, подајте јој само један меров зоби у прћију, нистел то ради, а ви, особито онде, ди више ж |
д свака друга кућна мала има.{S} Такови у нашем народу врло је мало.{S} Сваки други, ил је прод |
што му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој су се тишини свршавали.{S} Његове волове ниј |
свету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у школи |
пусти га господине, повикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мал |
јачки живот.{S} Сад јој тек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па |
си трено а он се смеје — гле сад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад мож |
S} Отац Гојко држао је, као и сви други у кући, да је старици боље, кад је заспала, а имо је пр |
чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добре |
гњезда.</p> <p>Кад се Добреновчанин ди у гостима, са знаменитошћу свога села пофалити тео, на |
p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ј |
истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за |
вени.{S} Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама:{S} Мудро отвара уста свој |
адали.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више |
од руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} |
им би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, |
одера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи к |
ви српски — пустије су безобразне, који у по дана домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај |
м, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти ш |
своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета неби ни било, а |
име Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, |
оспоји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а |
ко страшно, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> < |
попа кад се боји крви.{S} Кад су дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже |
д корбачем — „лаже псето.“ Кад су дошли у село, тео је Мирко да исповеди Вука, јер је мислио да |
" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су |
еговој, угађали су му у свачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме као отац с дететом, а м |
шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни |
, они тајом радише, и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су |
нке тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, |
о није знао ко је младожења.{S} Нико ни у кући осим Мирка и Драгиње није га <pb n="111" /> види |
, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није после подне шира ни весели |
падати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Рад |
о.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештиц |
ена у кецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; комшија који носи на продају, узи |
трашимир новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на |
е шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешко Богу с’грешил |
S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зе |
сунце моје, злата и драга камења да ти у дарове дам, ал смерност то је драги камен, који ти не |
наш да је тако, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј м |
ас раставе од њега, теже вам је гледати у муке његове, него да смо сами на вешала.{S} Те страот |
свеће повлачи, јер није кадар погледати у лице божије, а да га не нестане.{S} За ђаконом свеште |
ка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепој жељи сасвим заборавила, па већ као појкина мати |
са пусте воље своје заука се, па одлети у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај |
илост његова, а ја ћу ову артију однети у гроб само је недам Страшимиру.{S} Ја сам је већ тела |
веровати, да нисам крива, ја ћу скочити у воду, па кад и трећи пут горе искочим, ти ме гурни он |
па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико не |
ревуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно |
ад њима.</p> <p>Спустили су старе кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога |
брат, моја сестрица морала би бризнути у плач, да види како јој њено нисмо отварам, но небој с |
одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости застајала реч, кад је јектенија говорио, а ка |
ит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курјаке од |
{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато се први сват и звао во |
.{S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што наве |
ир, а ми, ми се пребијамо по туђој кући у Добреновци — милостиви ил како ли ћу казати, ал јест |
је знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је ми нисмо придржали.{S} Пиши јо |
м о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да своје знање које ди |
над оним, који то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су ур |
а ти се <pb n="6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у |
идио по њој да неког тражи.{S} Боже мој у Добреновци да запиташ најмање детенце, ди седи Мирков |
дови и прамдедови с’ твојом кућом навек у миру и љубави живили, неваља брате, ни с’нама да свет |
од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволству сатире невини живог. — Ала Вуче |
а војску води, као мто се и први војник у рату</p> <p>звао и зове војвода. </p> <p>Кад су кадго |
едном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га свуда по своме <pb n="25 |
ни места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није прославијо.{S} То је воља божија |
рана на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, к |
окрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S} Немој ота |
ди ти је Бог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одб |
зима онда ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова негово |
ја ти је навек при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и |
чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором вештицом.</p> <p>Баћа |
очију, а ко незна писати, тај је богаљ у руци и кад му је најздравија рука, јер за најлакши по |
старешине, јестел ради, да вам се темељ у кући провали, подајте жени да запати прћију, јестел р |
егова плата на небу.{S} Говорио сам вам у придики о богатству Соломоновом, а и сами знате за бо |
м им својом руком ископо очи.{S} Ја сам у младости својој малим тичићама очи вадио.{S} Сузе њин |
— подвикује весело, а глас му се и сам у јаук претвара „а ја, јао.“</p> <p>Једва се енђебуле м |
браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу |
у је воља.{S} Ја сам сад наумио да идем у варош, да видим, дал толико вредим колко знам, тамо ћ |
сам ни да буднем, реко му опоро, и одем у стан свој.{S} Ту нађем писмо из К. Господин К. сажаље |
ова незна да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, к |
по осам сати на дан, а ако се закасним у минут два, Кир Јања то записује, и на крају месеца сл |
небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа |
као девет Југовића, и домаћин са сузом у оку, коју путник није опазио, рече: ово су моји синов |
оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће.{S} Друштво његово, здраво се |
дан.</p> <p>Одкад је Мирко свештеником у Добреновци, још ниједан радњи дан није заветан био, и |
ре тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, к |
а је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уват |
ска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући христиј |
ити лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити.{S} Већ ни онај, који |
p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Господар Паја био је добр |
ође воља да види и домаћина с домаћицом у колу. </p> <p>Кумовска је воља у сватови света, гријо |
ек постану сви у кући, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а о |
који га грде.</head> <p>Мирку је из дан у дан све боље и боље бивало, кућа се пунила све већма |
ти морали.{S} То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође вре |
ти несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива.{S} Питоми гаћани из голубињака и нечекају д |
па се онда, кривудајући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, до |
еље диго, а могло му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p> <p>Св |
Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити попа.{S} Отац |
клераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Б |
с којим је кошто се доцније прочуло, он у договору био, и тако њему место синовцу, који је тако |
мо кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од |
ладику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера |
ио играч, ни кад је ђак био, ал сад као у неки пркос, тако му се лепо гипка, тако му се лепо та |
У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници немогоше а д |
вам све по реду казати.{S} Ја сам играо у сватови моје сестре, и суд ме је свештенички осудио н |
ој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај мо |
н арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да је и суд и читава |
одина.{S} Сваки дан по нешто лепо, ново у кући, па једног дана нађе се у кући и једно живо ново |
желијо.{S} Није у господству срећа него у задовољном стању.{S} Но није задовољан тај није ни ср |
ри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њи |
поженише, а ти још ни једном ни си био у сватови.{S} Сви смо здрави ко јелени, само нам нешто |
о му се злотвор смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборит |
ост, само пред светим дверима, тиња тио у небеској светлости, слабачко кандило и осветљава икон |
о није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. |
е, ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Ст |
ови! кад се и живина радује, петлови ко у неку опкладу кукуричу, колко коме грло допушта.</p> < |
исмама казиво није.{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирк |
да вам кажемо које, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође |
не чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Кол |
свашта имало своје место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији пос |
ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други опет говори |
иње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, |
привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, |
цело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу.{S} Муж је |
свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје слуге.{S} Они га туже и осведоче |
у недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољном срцу Мирковом и свију Добреновчана, и трај |
</p> <p>Нема тог мужа, који може толико у коли навући, колко ће жена у кецељи извући. „Крадене |
ко Мирно, ал и ни за једним нису толико у вароши жалили ко за њим.{S} Дигод је дошо, свуда му г |
ачки пролазила, кад је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два п |
врат обесила.</p> <pb n="60" /> <p>Нико у кући још није Милици казо, да она није сестра Мирку, |
дана, после сватова Драгињини оде Мирко у варош.{S} Кад је пошо ником у кући није казо куда ће. |
О појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору:</p> <pb |
олагано на земљу спуштати, кад је Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није |
ело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Ву |
по полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, највише је опомињо своје ђаке д |
се радоваше госпођице, кад им је Мирко у друшто долазио, а и како неби, кад је Мирко био леп, |
ection" /> <p>Три је дана како је Мирко у богословији, а већ је дваред ишо на пошту, па пито им |
бо, тако је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} |
му сад нос стојати.“ — Ал није се Мирко у злу поништио, за оног, који се на Бога ослања никад з |
је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све је било весело и све је било нев |
S} О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово и |
поношљива ћуталица — тако је бар Мирко у очима варошки госпођица изгледо.{S} Ал није Мирко био |
/p> <p>Мирку је испрва било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући њ |
ашимировој кући највише викало и терало у ред.{S} Куд се год ко окрене, све му је нешто неправо |
ту стару душу, и кад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у п |
му дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку |
р новце бројао, опет кад су ћери у село у коло одлазиле, дванајст сукања су повешале на себе а |
ени благословом дају.{S} Кадгод је било у Срба свеједно: ићи у сватове ил ићи на војску, зато с |
t="subSection" /> <p>Све се већ смирило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, |
ноћа и задовољство смеши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега |
шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па пробај само једно зрно запипа |
је леп, па има и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лу |
па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свирца него му још плаћа, |
а комесар. </p> <p>— Имамо двојицу тамо у гробу, један је стари обешењак, а другог смо мало пре |
мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да с |
о. </p> <p>Дођи у Добреновце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, на |
д се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо птичије |
син крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доват |
кле, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешења |
ле се вишњем владики да смеду неосуђено у служби вечерњој призивати свето и великолепно име оца |
ће руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе с |
г моје, дотле су мудрији све друго лепо у миру међу собом поделили, а висте остали луде ко врап |
екао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школ |
и сандук претвори.</p> <p>Сваки се посо у његовом дому с Богом почињао.{S} Ко с’ Богом почиње, |
учи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> </div> <d |
рећи кост.</p> <p>Боже мој, каква је то у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено |
очешљали.</p> <p>Боже мој, какво је то у Добреновци весеље!</p> <p>Девојке певају, момци подви |
ров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет питаш, в |
Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> ист |
викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди д |
дине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви господи |
ло да је трском плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала |
ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа не |
зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чу |
оју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави какоће, као да је наручијо, поче га играч преко |
Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто у глави как |
Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" /> вас.{ |
и.</p> <p>— Баца није гадан, он је ручо у вароши колача — да а камо мени колача?</p> <p>Мирко и |
ек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а о |
Ја сам мислила још онда, кад си ти пошо у ту богословију, ватра је спалила, да ти нећеш ништа и |
пођице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, к |
е радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а |
то неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повик |
ради.</p> <pb n="103" /> <p>Кад је глас у Добреновце стиго, да ће Мирко у вароши попа бити све |
о гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док |
ли Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати кад пра |
спомено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук н |
мао добру домаћицу.{S} Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин.{S} Добра жена скупља ј |
трском плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећала нит би сл |
па ће добро бити.</p> <p>На већу жалост у кући, разболе се и Миркова мати.{S} Болест је из дана |
светог Николу, служио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </div> <div type="chapter" x |
равље, а другу време, које кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} |
вај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опе |
муве нема да по соби зуји.{S} Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек |
у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе ку |
ј терет. — То рече па завуче мали ножић у грло тичије и извуче полагано да дуже боле крвав јези |
ам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш |
дошли у виноград, Мирко седне у колебу у лад, а Вук трч, брже боље, па се вери и дери кроз бод |
: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би смео напомен |
<p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</p> <p>О Боже б |
е Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а |
ве мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се видити, како му је добро би |
коле сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се г |
лости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ецу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, |
Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Боже, стиго си дакле и њега.“</ |
тељ, нека уштапљена наказа.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет с |
ер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер зна Бо |
на мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају се ови |
азлаз.{S} Кућа се прода, деца се одбију у битанге.{S} Ту постану лопови, одатле дођу на вешала |
бром ђаку Мирку“ и пусти ту малу галију у језерце у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича До |
узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У оба два случаја владика недобија новаца, |
алити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је тамо много боље, јер тамо „ |
а све верујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа леп |
г по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. |
воле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло |
зграбили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак |
во доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твоје јагње примити, м |
ли своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стиск |
кокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, |
му је бити, да му сан у смрт, а постељу у мртвачки сандук претвори.</p> <p>Сваки се посо у њего |
оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p |
<p>Већ се боме и срдити морао — кад му у тај пар донесе писмоноша једно писмо.{S} На атресу ст |
.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! буди му у помоћи, искушење је тешко.</p> <p>Већ су се сви окану |
еће Милица бити попадија, написо сам му у одговор, ал га нећу ни послати.</p> <p>Још ћу данас т |
ник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме као о |
и, да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да новаца нема, ал како му би, кад му |
крипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу свом се |
ова тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај назвали |
д се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај сво |
је, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} |
са Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену |
д пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S |
д се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био црн поп |
ити <pb n="61" /> више нег она, коју су у свилу повијали, па је после бисером и драгим камењем |
у одвести у најсакривенији загон, па ту у сред дана да га нико невиди, служити божију литурђију |
м материним и поздравом Миличиним брату у госте.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се |
чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици лежи, одговорио је деци својој:{S} Само да |
и, викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док |
: „Моме слатком браци Мирку, богословцу у К“ — А кучке мале, једва једанпут. </p> <p>— Писмонош |
право имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, |
безобразне песме, одкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. </p> <p>Парохија Миркова так |
обего био.{S} Тога пута одно га је отац у компанију, ал опет нису га могле мимоићи двадесет и п |
нећеш Милицу оставити, покојни би отац у гробу се заплако, кад би отишла Милица, да му се на т |
би мати, кад ти тако мало треба.{S} Зец у пољу а ражањ се спрема.{S} Ти још незнаш, како је теш |
немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам |
еговом младом господару прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревк |
па одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се н |
.</p> <pb n="42" /> <p>Туђина кад нађеш у своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп из |
се Богу дете моје ал и ради, кад дођеш у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекр |
навек така, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> више нег она |
шо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> <p>Др |
бреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња |
="chapter" xml:id="SRP18691_C10"> <head>У злу се непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирк |
e="chapter" xml:id="SRP18691_C4"> <head>У лажи је плитко дно.</head> <p>Није прошло од то доба |
e="chapter" xml:id="SRP18691_C9"> <head>У добру се непонеси.</head> <p>Од то доба протекло је в |
ази па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> < |
> <quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи није врела крвца,</l> <l>Да је у њи крвца врела</l |
<head>Свадба Миркове сестре.</head> <p>У Добреновци био је 1.{S} Септембар 18... године свечан |
о је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има је |
ма, да се виде добра дела ваша. </p> <p>У Добреновци је дотле, пуста дечурлија, ко за курјаци в |
и, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско |
ити онај, који је сам страшило. </p> <p>У једном ћошку стоји сандук баћа Страшимиров и већ је з |
њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У таком је стању био и Мирко, кад га јасним гласом „вос |
од оне смрти која вечито траје.</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, тр |
аша, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само р |
агача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, ник |
распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут препирали двојица чији су боље г |
да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанска времена, чедо моје, отговори добри |
пет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p |
иза зли, да ји и у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим спом |
о за народ</p> <p>ПАНТА ПОПОВИЋ.</p> <p>У Новом Саду </p> <p>Платонова штампарија, 1869.</p> </ |
кротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад др |
т.</p> <p>— Још се нису обукли —</p> <p>У десет сати.</p> <p>— Сад пију њиова милост каву.{S} Н |
твоја сестрица</p> <p> Драгиња.“</p> <p>У Драгињином писму било је друго једно писамце.{S} Спољ |
/p> <p>Он је свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да по |
Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров, убезекну се Мирко, а зар си ти жив Вуче!</p> <p>Жив сам |
нима навек је било милије помагати него убијати, подизати него строваљивати.</p> <p>Добреновчан |
ад му је Вука нестало у пијанчењу свом, убије је сасвим.</p> <p>Опет тако у пићу нагне на своје |
а: ајд, пропашћете ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимирове њиве |
полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир |
и као да си га кључалом водом полио:{S} Убимо кугу, да нетрује света, убимо га, бесну вашку ниј |
ета, убимо га, бесну вашку није гријота убити.</p> <p>— Мир свима народе, поче ји стишавати Мир |
и који има само власт, претити да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, г |
ш натраг Страшимиру — они ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој н |
је једаред, покојног Обрадовића од неки убица, с којим је кошто се доцније прочуло, он у догово |
а руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме.{S} Муж јој није у бриги ако се ди закасни.{S} |
уше у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Ву |
толика духовна сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши остављено стадо |
очише да им је он арамбаша био. </p> <p>Уважење Мирково у вароши Н. толико је велико било, да ј |
скочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново, и други пут доле пошло и В |
пандур у речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} |
уједаред, после таковог ликовања бива, уватила се матерама за сукњу, па се све већма уз њи при |
/p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшн |
си.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош |
као какви даму на променади испод руке уватили, па силом да јој покажу свој еспап.</p> <p>Драг |
о се год окретати могло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиро |
n="38" /> ја теби очи ископати дигод те уватим. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кућ |
ватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиромака, племенит господин нуз просту девојк |
S} Већ се кум с једне стране до невесте уватио, а с друге стране младожењу пустио, и већ је тео |
о је високо скочио, кад се Мирко у коло уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Живио! |
ило у Добреновци.</p> <p>Мрак као тесто уватио се по земљи, ниједне вашке да залане, као да они |
ећ је доцкан било.</p> <p>И арамбаша је уваћен — и које Вук Страшимиров.{S} Комесар пита и њега |
у: „куке и вериге“.{S} Кад се ко невешт увезе у те „куке“ трипут ће на једно исто место доћи, и |
ти, и док није најпре све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су зво |
с једном час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода онај који пре попусти — бадава ји |
а род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог.{S} Жетва му |
ћилим место одежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У |
своме амбару, тај пардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је цр |
извађају танац испод совре.{S} Војвода увелико коло води.{S} И ево и дебелом куму дође добра в |
ча, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га је Драгиња. </p> <pb n="50" /> <p>Ал још с |
врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба |
ажиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила се да нема право, и да се у вароши на више мест |
тро, пре вечери.“ Кад је о вечери било, увешће домаћин путника у трапезарију.{S} За трпезом сед |
је тога дана велико и покајник сад тек увиди, како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мир |
<p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру:{S} Видиш пак |
уђе задобио.</p> <p>Сутра дан ал доцкан увиди Вук, да ко једанпут слаже, да му се други пут нев |
доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђа |
.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од баира одмичеш, тако се |
ер за њиме, па кад га стиже а он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марв |
о говори, а псето се већ вратило и носи уво од назимчета.{S} То је вашка, тако треба, а не бити |
само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас пазарили.</p> <p> |
орам, сад расуди ког је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, пако |
обар је он момак, кога је он још кадгод увредио.“ И зајиста многе су се госпођице зарадовале пр |
да си ваљана, опрости сестро ако сам те увредио, ја сам на добро мислијо.{S} Ајде самном, ја ћу |
разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни свети |
не.{S} Кошто видиш брате једног владику увредити морам, сад расуди ког је пробитачније да увред |
оји данас јесте а сутра није, а ако дам увредићи владику, који и данас јесте, и сутра ће бити, |
емогу јер помисли само брате; ако недам увредићу <pb n="109" /> владику, који данас јесте а сут |
p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у једну рупу |
ек нас прогањају правде ради, људи опет угађајте само Богу.{S} Ко Бога ради сузе сеје, тај ће р |
Честити свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у школи разговарали су |
она ји је све превазишла.{S} Претворног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумн |
баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном судији који има само власт, претити да |
томе.{S} Оном, који је сваком ко брату угађо, који је најслађи залогај свој сиромаку делио, на |
стоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> <p>Но зацело да неби све у Добреновој кућ |
ова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.</p> <p>„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи пре |
и.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срди |
мо добро, а камоли зло радити, да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, |
, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S} Нек нас прогањ |
еновој мирише као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Б |
ај понор светски, кога сам зато братски угостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, |
д су намазана.</p> <p>За совром сви већ угрејани.{S} Деверове ноге и саме извађају танац испод |
и узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли би јести гибанице — па се онда потукл |
ер бацим.</p> <p>Немој браца — ја ћу се удавати, немој браца, моја ће мати плакати кад се ја уд |
женско обукло се у стајаће руво.</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и н |
ац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшим |
а и кист горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисм |
непрестано — пустиме Милице ти се ниси удавила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди |
дариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала |
еданпут трупина и које? булдок — мртав, удавили га курјаци.{S} Рис се већма неразјари кад га ла |
ј браца, моја ће мати плакати кад се ја удавим.</p> <p>Курјак, који месец дана ништа окусио ниј |
ко свет говори, да је Страшимир ту бабу удавио „Од како, је, вели, Вука нестало, од то доба омр |
е и осведоче да је он стару Обрадовићку удавио на спавању.</p> <p>Суд га зато осуди на губитак |
кров примила, а он је у дивљем беснилу удавио — зар нису те сузе испричале теби сва страшила С |
— немој браца, ја <pb n="133" /> ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у рук |
и ће ду је тамо убити кад је нису могли удавити, немој отац ја ћу јој навек полак од мог јела д |
ци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.</p> <p>Баћа Страш |
и свештеник Мирко, своју сестру Драгињу удаво.</p> <p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу |
опет ћу да ти кажем.{S} Кад се девојка удаје ил момак жени имал право родитељ ил тутор, да нат |
{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова ле |
ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S |
е на тебе потужи, а она брајко неби тај удар преживила.</p> <p>— Дакле и сама видиш, како је не |
кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треб |
има једна мала адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају |
се.{S} Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па <pb n="12" /> је час једном ч |
и песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује |
гове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и вр |
е сад учини смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни пут, па га одгури од себе — ето т |
е један, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чо |
ти кажем, које лопов ниткове један, па удари Вука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи з |
Страшимирову костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред сви п |
омаћици његовој, сиротој удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка запито.</p> <p>Т |
пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се.{S} |
агословено.</p> <p>Коловођа да је мого, ударио би од радости теменом у небо, тако је високо ско |
рен:{S} Окани се брате тог пута, куд са ударио.{S} Моји су дедови и прамдедови с’ твојом кућом |
ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а он њега лебом, како је опет онај, неп |
ок сам неувиди да је опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бит |
да неможе боље бити, и да се онда мора ударити натраг, ал ако још срећа растити може, желио је |
као да они морају видити лајати, можеш ударити својим прстом у рођено око а нећеш га приметити |
какав је он па жена.{S} Мирка, вели, да удариш по једном образу други би му пуко, а и морају би |
е доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе псовку <pb n="29" /> — и да |
се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац |
р је прошо који просјак да му није тела уделити, па колко си је пута и сама видила да плаче, ка |
ине овамо певала Мирка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, |
о заборави на сав терет свој, ал сирота удовица једнако је плакала.</p> <p>— Тешко је то, мој М |
добијати, он га прими.</p> <p>Драгиња и удовица затекну Мирка, баш <pb n="89" /> како с’ друга |
лепо поштеном младом господину.</p> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да |
новце.{S} Ми смо у кући код једне старе удовице, ал немој се бринути, нас три ће мо испредати, |
/p> <p>Доброј домаћици његовој, сиротој удовици некој, удариле су сузе, кад је писар за Мирка з |
на.</p> <p>За по сата била је Драгиња с удовицом у винограду господар Паје.{S} Господар Паја би |
о на какву се добру душу намерио замоли удовицу да Драгињу до Мирка одведе, и каже јој да је то |
на главу, кад те у гробље понесу, а ти, удри лажи.{S} Да ти се још боље верује, нађи још једног |
буа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза сваког ударца ређај грђу иза грђе |
унд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви не огрезоше. </p> |
уо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да ч |
најбољи, кад Мирко невесела лица у собу уђе.{S} Ево и последња одговора на моје тражење.{S} За |
ли Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време |
о ту откуд Вук десио, та тај би вука за уже и кад нетреба, љуљо би се о звону и пужо би се по у |
нову ђерму, и опет се вода из бунара на ужету вуче.{S} Дрва за ватру како су пре две недеље дон |
еба, љуљо би се о звону и пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па и |
добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити неможе се готово ништа.{S} Ако ћ |
о богословију.</p> <p>Његови већ напред уживаше, како ће бити, кад Мирко свештеником постане.{S |
> <p>Удовица нуди сада Драгињу, да мало ужинаду, па онда да иду, ал Драгиња је сита свега, само |
сти трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а пос |
> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужини ил вечери, нико се није смео пре кашике доватити, |
морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до |
ико вит је поно нит ћ носити кадгод.{S} Уз мачку се придружила гомила зецева бели — потрче мало |
а се матерама за сукњу, па се све већма уз њи приљубљују, а из мала грла и сам им се плач отима |
е чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бо |
они ладни зидина ћелијски опростити, па уз какво мило створење у мом рођења месту смеран парох |
рига, велика <pb n="76" /> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које |
ну рупу затрпали, да се веле свети кале уз обешењака, у пако лакше провући може, јер је још гор |
/> брига то иде уз господство, јао сен уз тело, а начаст је сваком које желијо.{S} Није у госп |
око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиромака, племенит господин нуз просту девојку, дичн |
кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ они |
домаћину срце из прсију ваде, и нуз то уз тај зверски посао ликују као да га на престо дижу: а |
> <quote> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа снаша</l> <l>Оком трени, колом крени.</ |
дежде.{S} Мало еванђелије увек је носио уза се, и то је стајало на престолу.{S} У једну руку уз |
мира опаметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све |
ардона нема; ал свој увек и леп изговор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гри |
ашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испросили сламе да угреју пећ, могли |
а служити, ил оног који и сам од другог узајмљује, ил овог, који свима у зајам <pb n="123" /> д |
ведала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, н |
ла адица.{S} С’ пет страна ударају у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од ше |
е на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, |
ост твоја, ал сад нек је амин, викно је узбуђен Мирко.</p> <p>А добри Добреновчани који се ту д |
еодржи казањ несме служити.{S} Народ се узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне. |
ецају, људи бришу рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уједаред, после таковог ликова |
бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, продере се узверени кочијаш!{S} Пандури опалише, и два врела танет |
сирочад, а добри пастир убриса сузе, па узвишеним гласом потеши остављено стадо:{S} Немојте пла |
сви оканули Мирка, само се још коловођа узда нешто у своју мајсторију.{S} И баш кад је намешто |
, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје приповедке, па пробај само |
нема; јер Бог је спасење онима, који се уздају у њега.{S} Није Мирко жалио изгубљено благо, јер |
нотариша трчилажа.</p> <p>Еј Боже мој, уздано је Мирко, докле ће се народ дати тако вући за но |
и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP186 |
Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш |
м свој, ди нема ни болести ни плача, ни уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је |
е кости у мирно место, ди нема плача ни уздисаја, а поврх тога места, врисну вереница љуба, зак |
речи бијаше, а нека одрпаница уватив за уздицу, повика на кочијаша бесно:{S} Стој.{S} Пустаије, |
тако разљути Вука да се није мого више уздржати; — „држ булдок,“ и док је Мирко дрекно, ал већ |
Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C1 |
бринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа и моја и твоја савршена била; а |
ћу се удавити.{S} Десетак крвави људи, узели своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на ј |
ом ништа испод руке измаћи неће, јер је узео себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</ |
арохију. <pb n="74" /> — Треће.{S} Мора узети попину ћер и онда добија парохију у мираз.{S} У о |
потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар в |
е робовати.</p> <p>Још мало па ће народ узети своје право из туђи руку.{S} Ти можда нећеш све р |
ораш тепати.: паз’те молим вас, изволте узети књигу у руке, тако је кошто ви кажете, ал ако би |
л сам имати новаца да купи парохију, ил узети ону, која има новаца каква му драго она била. — Д |
н добио — ал то неможе бити, ми несмемо узети кога оћемо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник ш |
вити сама, и ја ћу и Милица ће, свићемо узети мотику, само да ти мање копати мораш. </p> <p>Сир |
још дуго трајати, Вог који правду дели, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу |
читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се ра |
продају“; комшија који носи на продају, узима за подвоз трипут онолико, колко иште поштен човек |
вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад ко без суда врати дуг, зато се и |
пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено.{S} Отвара руке своје сиромаку и длан сво |
у.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу ил новине у руке, ал зато се тамо и пита ње |
д му Мирко рече, да је још већа гријота узимати милост кад се може заслуга добијати, он га прим |
чани нису имали обичај, давати и натраг узимати.{S} И опет ни у једној газдачкој кући није посл |
зацело имам доста вештине.{S} Сагне се, узме земље, пљуне, направи блато, па онда да то Страшим |
е извуко, види Мирке да се дуго задржо, узме онесвесћено дете на руке и оде кући.</p> <p>— Ди с |
е окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад в |
во родитељ ил тутор, да натера момка да узме ону девојку коју он неће ил да пође девојка за оно |
} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У огласу је стајало:{S} Ко има к |
морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.</p> <pb n="42 |
Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд упра |
, да вам ја нисам меса спремио. — Мирко узме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да |
етуј тог твог дерана да се у бољу памет узме.</p> <p>— Какво јагње, каквог дерана, нисам ја теб |
Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје |
зме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на један крај песка и то му је кадион |
је стајало на престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, в |
о, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је отишо да будн |
ће ми казати:{S} Кад нећеш ћерко да је узмеш, а оно Бог нек ти плати, нек ти се и на детету тв |
моје јагње, а јао моје јагње.</p> <p>— Узми па га носи сад кад је твоје, мени нетреба, и онако |
и, да небуднеш слеп код очију, на после узми свећу, па носи сваку ноћ дваред, триред, по кући, |
смеје — он га је примио у вечно насеље, узо му је кућу, коју може и вода оборити и ватра спалит |
а сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто |
забадава.{S} Ја новаца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синк |
осјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепци код толика блага |
да богу помолио, а кад је све то свршио узо је котарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуш |
р са сваким, каже Господ мира, ако тако узрадим обећава ми да ћу бити син оца’ који је на небу |
ави, ил се проневаљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, |
, зато га они и имаду, а кад га општине узуму натраг искати, онда ће га ове и имати, а дотле ће |
г, ајд за трагом, крви све више и више, уједанпут трупина и које? булдок — мртав, удавили га ку |
че Мирко и теде даље да настави, кад се уједанпут задрма мртвачки сандук, по земљи превуче се н |
и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће краде, ти га оте |
је ово последње реко, да му у сред дана уједаред све звезде пред очи искочише. —</p> <p>Мир — ћ |
и били, а сад им је посло толико новаца уједаред, колко они од смрти чича Добренове свега преко |
добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} През |
на сокаку.{S} Презрено име ђака постаде уједаред дично и поносно, кога није смео носити, тај је |
м испод носа, гле, гле куцо бил? зграби уједаред бебу, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уст |
сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уједаред, после таковог ликовања бива, уватила се матер |
а.</p> <p>„Љубљени Мирко!“</p> <p>Мирку уједаред сину сунце, а тицо мала, тако се вара, с’поља |
Дошла је код болти, са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји |
речи преповетка Добреновчана.{S} Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n |
мирову костурницу коракнуше а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред сви пушака |
се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> <p>Сад ћеш и ти риба бити док те у з |
оне друге зликовце заплашило, и сад се указа:{S} Тичићи мали, трче без главе око ногу његови, |
ђима дати, ил је дотле држо док се није укварило па им је онда давао, а ако су свиње код куће б |
, па им је Христос царство и господство укино, а данас они, који се о децу божију крваве, остај |
а нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S |
у окаљали, није нашо параграфа, који их уклања са службе божије, у којој се само бескрвна жртва |
<pb n="107" /> да да знак његовим да се уклоне, има вели с’ њиме на само говора.</p> <p>Кад су |
с је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари.</p> <p>Ми |
добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били смо у селу у сватови.{S} |
ашује царство за невина, а конзисторију укорава ради пристрасна суђења.</p> <p>Док је депутациј |
луша материне опомене, ока ће свекрвина укоре и псовке.</p> <p>Сад збогом голубице моја, проста |
навиљак дигне, очи застану, руке и ноге укоче се а прсти и у руке и у ноге тако се раскрече, ка |
ују, па кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, господине о |
пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој к |
ветлост тишину ненарушава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далек |
во ново.{S} Син је био леп па здрав.{S} Укратко, куд се год по Мирковом дому окренеш, одсвуда т |
н — међер то је јагње твој син од некуд укро.{S} Дед сасецдер му брајко мало те дугачке нокте. |
не богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшимирова ку |
тарицу с раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код в |
сеидбу.{S} Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купов |
а, кривудајући којекуда, један у другог уливају и тако ји једног по једног нестаје, док се на п |
ре бринути се? или можел ко, ма се како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створ |
е стари обешењак, а другог смо мало пре уловили.</p> <p>— Непитам вас ја за мртве, имател ви јо |
свршио богословију, говора’у они, он је уложијо толике новце и толико време, да попа будне, ниј |
Вином</p> <p>весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће.{S} Аљину облаче смерни да |
је најближи био њој, кад јој је пало ма ум да пита.</p> <p>— Ди седи богавам Мирко Добреноваца? |
за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може бити да га непослуша.</p> <p>По |
рко слеже рамени — О сирома, сишо је с’ ума. </p> <p>Доктор рече: <foreign xml:lang="LA">dement |
иле искочиле ти, кад су ти испред очију умакле. </p> <p>Кроз плач разабраше се на то ове слабе |
је жао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један вел |
ати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а |
, а дотле ће навек бити, бољи онај који уме.</p> <p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу н |
.</p> <p>— Све боље и боље — бадава тај уме, то није овамо овамо, тај га баш зна — ал то и јест |
о, чудио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слу |
ег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који му д |
је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога ради тат је пут наредио.</ |
така неби било ни лопова.{S} Владике су умеле присвојити себи општинско право, зато га они и им |
је на своје помишљо; да су се и његови умели у злу непоништити, за њега никад терета неби ни б |
д солдати кад праве параду.{S} Мирко је умео вешто децу науком занимати, он је навек срцу и уму |
Кочијаш само је толико госпоји попадији умео казати, да су били у вароши и да се господин није |
јбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести:{S} Ј |
како нетреба одвише јести:{S} Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда |
а су у своме реду, зато се и каже, боље умети него имати.{S} Каква права прости људи имају! ал |
па му је реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити |
а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S |
а крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо |
лужи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају |
е у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер с |
овци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се данас то |
ављујући тим богу да га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да |
ај — судију земаљског већ неможеш ничим умилостивити, ал судију небесног можеш — покај се брајк |
коло све му се слађе гипкало, све му се умиљатије таласало.</p> <pb n="113" /> <p>О Боже! буди |
пред светима светих — ал Господ мира с умиљатим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог све |
} Тако ради ћери моја, па ћеш видити да умиљато јагње две овце сиса.</p> <p>Најлепши адиђар, ко |
на лепом лицу стоји.{S} Нек ти се навек умиљатост по лицу разлева, ко рујна зора по тијом небу. |
зик пустио а већ је Мирко на ногама.{S} Умио се, очешљао, обукао своје спремљено одело, па се о |
о говорити, немојте грешити своје душе, умирте се, па ћу вам све по реду казати.{S} Ја сам игра |
Добреновој морале се чим устане најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог вре свега умиј |
слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је нап |
дрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мршаве ране онак |
ко брата волела.{S} Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне н |
/p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, |
кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чич |
ирку и Милици:{S} Децо моја, ко се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ћ |
би зна да ће зацело бити, и то је да ће умрети, оћел данас ил сутра то незна, па тако децо и ја |
домаћиновим — даћа мртвацу који ће тек умрети. </p> <p>Многи сватови српски — пустије су безоб |
нас троје би га молили, и он неби мого умрети, кад би видио како га ма лепо молимо; ал ја незн |
ести и ткати, па ћу те ранити, немој да умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па с |
зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу другом прести и ткати, па ћу те |
, кад је она у Страшимировој кући била, умрла.{S} У писму је напоменула, како свет говори, да ј |
а Мирку, да је Миличина мати од врућице умрла.{S} Свисмо плакали за њом, ал Милица није знала ш |
има своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је по |
неможе боља бити.{S} Парох Добреновачки умро је јуче.{S} Преосвештени господин синоћ за вечером |
осле тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да умреш добри оче, ја ћу |
слити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, и Драгиња и она <pb n=" |
<p>Ми ти нисмо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо мо |
ецу науком занимати, он је навек срцу и уму дечијем заједно говорио, и свако је радо слушало, ш |
азује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од своје воље |
та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди така говора, а чести |
ши.{S} Ал не само у Мирковом дому, свуд унаоколо, сав онај крај око њега сасвим је нешто друкчи |
ступци подупиру кров, испод ког је свуд унаоколо простран дашчан голубињак.{S} На пошивачу кућн |
за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те му је тако згодно им |
о је опчинио њину кућу, да зато они све унатрашке иду, видиш, каже, да није он вештац, зар би и |
слободно нек конзисторија свој закључак уништи, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужује |
г који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.</p> </div> |
увати неможе: јер на виделу је голуб, а унутра отров змијин, невеште очи и поштено срце, најлак |
мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Сад више нисам |
о за голубове има места, и пустио би га унутра а друге је прљаве, благим речма одбио.{S} Иди те |
неможе дати себи направити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у тре |
алијом спава, па га пробудио да непадне унутра, и све тако којешта.</p> <p>Мирка је готово гроз |
посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p>Нев |
си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако |
е.{S} Споља ништа није написано било, а унутри стајало је ово:{S} Немој се срдити, незнам <pb n |
на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</p> <p>Све |
тога пута незна се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за свеш |
и црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал тога пута незна се ил је више напољу и |
обреновце тео да остави.{S} Дочеко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} |
Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му одпадну, |
деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета унуче, да му да Бог, да обе ноге до колена му о |
ао да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} |
о је наштампан један оглас.{S} Мирку то упадне у очи и преко обичаја узме да га прочита.{S} У о |
е дакле у собу ићи да је буди ил да сам упали свећу. — „Жено“ продеро се Страшимир по други пут |
м, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, зграби је Страшимир за руку:{S} Ајде ова |
брне кадијонице Богу принаша, устадоше, упалише сваки своју — звезду и сложно одговараше на јек |
дошли стоје, а кроз њи пролази ђакон с’ упаљеном воштаницом, казујући тим да је јака светлост н |
"11" /> уплашена од изненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се |
ерујуће.</p> <p>То се вече Мирку у душу упило.{S} Од то доба навек је говорио: ништа лепше него |
дуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непом |
ав син.</head> <p>Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно |
опачину.</p> <p>Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. |
је знаке живота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа детиња, викнула је Драги |
о обазро ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена од изненадна нападаја, упела се у све четир но |
е у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су |
света слика нешто мало збунила, а Мирко употреби ту згоду — Бог је милостив Вуче — покај се. </ |
моли да му допусте, да свашта допуштено употреби, небил спасо свог друга у младости, од вечне с |
а је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан |
којим досад, тако звани Баћа Страшимир управљаше, нека се јави суду у Н.</p> <p>„О праведни Бо |
ана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно.{S} Док тр |
јагње <pb n="28" /> под пазуво, па ајд управо на салаш баћа Страшимиров.</p> <p>Помоз БОГ, баћ |
Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору:</p> <pb n="49" /> <p>Господ |
а атар дошли, сиђу с кола, и пођу пешке управо на салаш, покојног Страшимира.{S} Мирко је мисли |
друго здраво наслоњено па се само дотле управо држи, док га први ветар од противне стране нестр |
мати <pb n="85" /> и сестра, оно би те управо њима одвела, ил да ма ди на сокаку станеш, па да |
ад су сви у једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити немора |
ли се средовечни људи а тек дигде стоји управо по један момчић.</p> <p>Ако се и није радо којек |
р је, реће један пандур, који није знао управо, да је о протосинђелу реч, добар је он, само је |
ку доведе, тај иде и преко стрмени тако управо, као да је по равници.</p> <p>Било је баш уочи с |
варош сложила се, па послала депутацију управо цару, да невиност Миркову пред највиши престо из |
, дај мој главу“.{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, |
постане.{S} Чим се прва добра парохија упразни, мислише они, то је Миркова.{S} Та од Мирка у њ |
а, да се договара, кога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, сви листом уст |
жија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога и није в |
одмакне даље, па повиче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани ње |
па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чо |
ели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо тражи, мора да је далеко курј |
више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону Го |
ави.{S} Тражи вуну и лан и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је год потребно.{S} Она је |
>Кад се жање и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да |
, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго з |
и ће мени опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме кућу д |
а дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то с |
„нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} Са раном зором све је |
.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу свој |
чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још пре свог младог господара, уранила је ка |
анила је још пре свог младог господара, уранила је кад и домаћица, па је ко и она прела донде, |
мо мезимче Мирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две |
тешки тако нечовечни, а он је опет тако уредан и тако послушан.{S} Моли се куму да му незамери, |
што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим страом заплашује, то је с тога, што ови н |
, вели, речи, које би смеле прећи преко усана, а да ти срећу нефале.{S} Има одговори му домаћин |
аса коло, да га је лепше погледати него усев о ветровом дану, кад се лаган ветар по њему љуља, |
тама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси притискују, па кад се нако бунов |
> <p>Да се ома прва дана, зло неизлеже, усиљава се домаћин и на пређашњи трошак накаламљује дуг |
/> остави овај све своје имање под тим условом, да његову жену као своју матер пази, и без њен |
му позеленило, очи крваве па избечене, усне модре, руке измршавиле па помодриле — коса накостр |
дкино гркљан, то је булдок, кида рукама усне своје - „нетреба мени срце — нисам ја никад имо ср |
кови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи.</p> <p>— Враг — знаш и сам које, па опет |
м, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му |
обро ил рђаво бити, ви га будите, ви га успављујете. </p> <p>Кад га будите с босиљком га будте; |
устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујте а не грдњом, па ће му и срећа певати.{S} Прв |
ћа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад |
младости његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен |
луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи.{S} Само ти буди ч |
а, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се |
ог Страшимира.{S} Мирко је мислио да ће успомене од детињства, умекшати Вуково срце, и тога рад |
прси притискују, па кад се нако бунован усправи, па укочене очи своје избечи а зубма зашкргута, |
еко је и унучад своју, и све ји је лепо усрећијо и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ |
у, и кад му је Драгиња из <pb n="51" /> уста извуче, а оно главе нема. — А јао бебо, а јао бебо |
на мана, коју кад злобно срце и лажљива уста говоре, изгледа као зло велико.{S} То злобно срце, |
а.{S} Од истине и правде лепша збора за уста нема.{S} Још јаданпут да ти једно кажем: моли се Б |
штини међу старешинама:{S} Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и л |
му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави нит квочка на дете налећ |
урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара |
ле, како ћу и ја изгледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред |
живили, неваља брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} О |
а реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње б |
твара рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, а нит рундов пилиће дави н |
да се о њој говори, ма да им у очи и у уста гледи.{S} Но још каква је радост била, кад је на к |
своја срца у руку, па ји турају Вуку у уста „на једи, кад си га исчупо.“</p> <p>Вук се стискав |
играјући се вата пилиће, отвара рундову уста, па му меће пилиће у уста и опет ји вади из уста, |
ним гласом „востани те,“ позва ђакон да уставе.{S} И никад ни онда ни после тог, није знао Мирк |
ежде и сребрне кадијонице Богу принаша, устадоше, упалише сваки своју — звезду и сложно одговар |
сто код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} О |
да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би |
Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па у |
еба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, |
ађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкиња |
знао Мирко ни кад је он ни кад су други устали, тек сви, који су пре били и који су још надошли |
/p> <p>— Још нису преосвештени господин устали, одговори ливрејисан послужитељ, нека уштапљена |
пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у в |
ин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче |
де у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умити — изјављујући тим богу да га и бог |
у свекрову кућу, последња лези, а прва устани.{S} Свекра и свекрву навек за савет питај; пошту |
ђакон ишо са својом свећом и будио ји „устаните“ сунце се рађа — срећа вам је будна.</p> <p>Од |
словом а не клетвом, па ће вам на добро устати.{S} Кад га успављујете песмом га успављујте а не |
да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирковом немо |
ећ се гркљан невина јагњета у булдокови усти крвавио.</p> <p>— А јао моје јагње, а јао моје јаг |
вота на њој. — У, ено геди, уплашена од устрављена погледа детиња, викнула је Драгиња, и теде з |
. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено дете, немој браца мене ће ујести риба. —</p> |
ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обад |
џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S} Још док спавају мати им заст |
матором косу живот спасе.{S} Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ак |
дем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и док ниј |
ико није тако лепо преварио, повиче сав усхићен путник, зар се може с’ ови соколови несрећан би |
о како се корен, толиким кућама српским утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, |
је друкчије, идем и ја па ћу пузити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама |
анела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди н |
гостио, да ми гозбу затвором плати, ону утвору гадну, која ми на леб и со моју, тако безобразно |
воји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао.{S} Осећа како је добро бити |
и буде.</p> <p>Ако мати љубав мужевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> што дете научи да најпре им |
се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад га више.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је |
српским утаманијо.</p> <p>То нек је на утеху онима, који веле, да девојке нетреба ништа да уче |
— „Небрини се тетка одговори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пи |
а другови га тешише, како је који волио утешен бити.</p> <p>Један, нека мајкина маза, тешио га |
ржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.< |
у у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. </p> <p>Ни један букварац, све кад би |
.“</p> <p>Ал над се невеста за ово мало утиша, а оне је на ново на плач подбадају, велећи да ба |
> <p>Граја се и опет диже, Мирко и опет утишава, ал сада већ теже иде:{S} Ко сме за тебе још ру |
l:id="SRP18691_C8"> <head>Мирко избавља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко залогаји пој |
стити икону светог Николе, како избавља утопљенике, на јадрило горе мете позлаћен крстић, а на |
па ће пре доћи себи.</p> <p>Док је мати утопљеницу трела, Мирко и Драгиња нису се никуд макли.{ |
а па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди тамо, нерасмлаш |
е сестрице њене, и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и вл |
чина а рђаво срамота материна.“ Матере! утубте добро ову пословицу, ваша, само ваша је дужност |
и вас ради говорим.{S} Утуби ћери моја утупте и све ви друге опомене моје и владајте се по њим |
итан посо, дај да видим, сучим сте рада ући унутра, па ћу гледати, да приступа добијете.</p> <p |
ушу ждере, ал му никако у траг немогоше ући.{S} Кад су пушке пустајинске пукле, била је ајка са |
S} И кад је Мирко казо да неће, онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу |
да баш у сред највеће тишине неуздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </d |
д таки мука арамбашини нек нас сачува — ух па тако навек — и кад неба и кад земље нестане — и о |
који веле, да девојке нетреба ништа да уче.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C1 |
— тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> < |
те вуче за нос.{S} Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради.{S} Такој деци шк |
здалук поћи, и која би била луда, да се учи муки и раду, кад може и без тога удати се.{S} Ако д |
по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
љ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељу дана, |
о вредим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жа |
им Кир Јањом погодијо, да му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет ф |
го се окани једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S |
ока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснило, удари га још посљедни |
а женина нечу се ништа, а Страшимиру се учини као да неко поред њега, кревету прође — тек на тр |
а Милици.</p> <p>Сад видиш да ко сироти учини да Богу у зајам даје; и да Бог стоструко враћа.</ |
} Господар Паја тео је да му леп поклон учини, па да га отпусти од себе, гријота је вели, да бо |
и најбољи на свету.</p> <p>Мирко да мир учини, одговори на то овом разљућеном парничару: немора |
забрана тек их је лепшим и намамљивијим учинила.{S} Кажи детету то недирај, а све друго смеш, с |
себе, пропио се, и у пићу, каже, да је учинио то страшно дело.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Ми |
з једне куће, па какво је он мени добро учинио, да њега није било неба ни мене било, па ако он |
д се памти, несећа се да је какво добро учинио, у њему је добро одвећ нејацко било, па није ни |
оначан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи |
што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћ |
иш, јер тешко да би ти од своје воље то учинио.{S} Матере, најпре се на вашем крилу љуља дете п |
деца, које ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у нес |
жалостиво плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда |
огод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ва |
себи оног за помагача, кои је кадар све учинити.</p> <p>У Добреновој кући било из јутра, о ужин |
ало растресоше, па се досетише, како ће учинити жалости крај.{S} Врагови знаду да је девојки на |
јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који би му то одреко |
и да ће те убити ил оном који то може и учинити, и кога је боље, господара служити, ил оног кој |
рити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страш |
тер пази, и без њеног знања ништа важно учинити да несме.</p> <p>Баћа Страшимир навек је пребио |
почињо и с Богом свршаво.{S} Пре свега учио је децу богоугодном животу: кад су божија деца, не |
Па кад неможеш бити попа, а ти си ваљда учио толико да можеш нотарош бити?</p> <p>— И то неможе |
, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ва |
е, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Његови већ напре |
, ти си говорио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако т |
ку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсв |
иште за бележника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту ле |
свега научи славити.</p> <p>Ако и који, учитељ Мирко је зацело могао рећи, кад би га ко запито, |
ете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће зацело највећма Богу омилити, кад створове бо |
се немош ником потужити, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме |
олу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се отац обр |
мало, теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти |
е о њему мисле, а и никад није доста да учитељ децу себи, мажењем гледа да приволе и тим љубав |
зафалности.</p> <p>Никад није доста да учитељ гледи само да се допадне старијима, а с децом рђ |
и зајиста је то велика казањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели види |
претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сокак.{S} Кошто с |
head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је учитељ.{S} Тек неколко месеци од како је примио школу, |
камији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо:{S} Дика школи |
и наместијо.{S} Е тако је то, свршио је учитељ Добреновачки ову преповедку: <hi>„Какав је ко, о |
та опори о поступку дворјана. — Мото је учитељ Мирко ко и многи други, по речма једног мог проф |
говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> < |
и.</p> <p>Ома тог дана даду се и ђаци и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, тол |
е више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за свештеника произведен.</p> |
и учитељ за послом. — Колико је с вољом учитељ учијо, толико су већма ђаци примали.{S} За недељ |
и, и данданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваљану децу на добро, а заплашује рђаву од зла.{ |
ој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане, каже један |
ле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице твоје од бедника до бога узди |
даћу доста казати за Мирка какав је био учитељ, кад кажем да су га паметни родитељи дечији, ко |
л добар ако је рад ко знати јелил добар учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет по |
="chapter" xml:id="SRP18691_C13"> <head>Учитељ Мирко.</head> <p>Мирко Добренов у Добреновци је |
а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља.{S} Пре тога времена терали су децу с пушком у |
селити.{S} Општина је изабрала Мирка за учитеља.{S} Овај се наш већ отселио, него нек иде Драги |
с децом рђаво да поступа; како дете за учитеља говори нако и старији код куће о њему мисле, а |
и Мирко неиспаде ни у једној општини за учитеља.</p> <p>Из многи општина су му писма натраг вра |
чанима, који би му то одреко.</p> <p>За учитеља никад нетреба питати јел добар ако је рад ко зн |
ла се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко ти |
срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију свршијо, па |
овчани и колико су волели свога ваљаног учитеља, толико су и стрепила, помишљајућ, да ће ји јед |
ео, на прво је место мећо свога ваљаног учитеља.</p> <p>Матере Добреновачке желећи себи, така с |
ро, а заплашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па |
стан.{S} Кир Јања каже ми, да он нежали учитеља плаћати, ал болесници нек троше забадава шпитал |
Ту је уједно лепи речи било о ваљаности учитеља Мирка а <pb n="102" /> боме и доста опори о пос |
ас, него свилен пас.</head> <p>Ваљаност учитеља Мирка прочула се за годину дана у свима крајеви |
сви листом устадоше, и рекоше да оћеду учитеља Добреновачког.{S} Општина варошка има право да |
ина, надевале су на крштењу деци својој учитељево име Мирко.</p> <p>Добри Добреновчани и колико |
овчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу напо |
ми ћемо бити контени.{S} Нема над нашим учитељем ни једног попе бољег, та знате ви њега, нетреб |
у кући његовој, угађали су му у свачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме као отац с дете |
боља богословца није било.{S} То су сви учитељи његови говорили, а свети отац Митрополит призна |
је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалств |
{S} Они су држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда ће |
је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведочанством и својом |
јим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обрадује доласку |
тељевој кући спрема, толико су ђаконије учитељу напоклањали, да је мого стотину свата прочастит |
вилен пас.</head> <p>Кад су се новине о учитељу Добреновачком по вароши читале, сви су се варош |
никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и нап |
ец два — па ће је и обићи.{S} Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна.{S} |
с’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} И они одлазише и опет долаз |
Миркова.</head> <p>За три месеца свога учтељевања заштедијо је Мирко толико, да је мого своје |
ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, наједаред постаде нека поношљи |
лавурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ ка |
седну на стражње ноге, поиздижу велике уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, |
иште, па преко леђа, преко трбуа, преко ушију, ди год га је доватио, удри и преврћи, а иза свак |
се Страшимир по други пут кад је у собу ушо, тако страшно, да су се све пенџери тресли у соби, |
и, одговори ливрејисан послужитељ, нека уштапљена наказа.</p> <p>Дођу у девет.</p> <p>— Још се |
, него оног коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко д |
кве ми знамо.</p> <p>— Е па лепо, лепо, фала и на том милостиви господине, бар ће мо се пофалит |
дамном па ако је тај старији добар онда фала Богу, ал ако је рђав, онда тешко си мени.{S} Ово м |
врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног коме се казује |
што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код данашња непоштења узима се за срећу, кад к |
ник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, ди је богати ваш Мирко? — У вароши, сад баш |
Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у н |
ко без суда врати дуг, зато се и говори фала, ал та фала више се Бога ради казује, него оног ко |
у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело наради |
Кад је већ искупио и пребројо све овце, фале му десет комада.{S} Две је видио да су курјаци одв |
нио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати.“ — Ал није |
јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, неосврћ те се на то, ш |
а и сама каже, и зато вам за добро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фа |
лу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра га куде.{S} Нетреба ни само добро, а камоли |
дном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, |
и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови то |
та га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће дати па ће |
који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбар |
две ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму |
.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом детету поправи, и тако кад |
с волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и награду људску.{S} Људи кога данас фале, сутра г |
арају у њу узани дубоки канали, неколко фати одбијају се ови од шестара водена, који је читаву |
ла.{S} Само које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану; а ти кад |
а му двоје деце учим.{S} Плаћо ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с б |
сеца после овог„ добије Миркова мати 20 форинти на пошти.{S} Колко је суза Мирково друштво прол |
ми је 10 фор. на месец.{S} За ти десет форинти, морам седити с балавом дечурлијом по осам сати |
ађем, ја идем да копам, тамо имам једну форинту на дан.{S} Кад се у том извештим ја ћу бити баш |
ледати, док успијем уста, ко капетанова фрајла Анка.</p> <p>Када се једаред Миркова мати у лепо |
о је господин — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, |
ни ти мати ома срдити, па и ја ћу бити фрајлица, ево гле, како ћу и ја изгледати, док успијем |
знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи јо |
ише оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати тако, |
ка одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сирома, |
унтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила г |
д би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђ |
та више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаскати т |
ундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О сир |
у трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежи |
, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на |
а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи она.{S} Иди, немој ћаска |
ва кундака одбрецнуше од окорели леђа — ха, ха, ха, — живио Бог. </p> <p>Мирко слеже рамени — О |
р ону трунтаву главурду за собом вући — ха, ха, ха, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда |
ирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, стани да видим ди ти је Бо |
ајпре у једно, па после у друго око:{S} Хајд сад иди па бирај које су најлепши гроздови, да ти |
му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог ру |
ла</l> <l>Нога би им играт тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Х |
— Ја незнам, он је из Добринаца.</p> <p>Хајд вуци се, битанго једна, ваљда су оде мајори пандур |
на.</l> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Хајде коло, наоколо,</l> <l>Виловито, плаовито,</l> <l> |
истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си заповедио. |
види, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом |
пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.</ |
ов дође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејд |
како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ради |
њу лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева пасти, а ти ћеш на м |
</l> <l>Оплетено, зачињено,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се д |
Оплетено, зачињено,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек,</l |
зено,</l> <l>Оплетено, зачињено,</l> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи |
зарити, ал ови је непуштају: немате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили |
што за тебе, ал само нек дође до тужбе, хоће ти се сатрти корен погани.{S} Срам те било, безочн |
— јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он је и пра |
ам опростити?{S} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је мило |
ор владика ил конзисторија, намеће кога хоће, и то неће још дуго трајати, Вог који правду дели, |
} Може — јелте да може — хоће, јелте да хоће, хоће нам опростити — та он је милостив — ал он је |
и ремек пустајинске притворности, ал да хоће ђаво дати, бар би се могли надати, да ћемо кадгод |
дане само, мислиш душу би ти извуко да хоће, и да и неосетиш, тако те је привуко себи.{S} Мног |
<pb n="86" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Т |
{S} Матори кос лети му управо у очи, па хоће да му ји ископа — то су моје очи, дај моје очи.{S} |
ко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, шта |
ти, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да ме стрела каква неудари |
алосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за ч |
о.{S} Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове, а ниједна девојка немисли, да н |
л све је то божија воља.</p> <p>Бог кад хоће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па |
е растане и онда кад зна да је може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p |
извући лутрију — који ове добије.{S} И хоће боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта |
ека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра домаћица Ми |
ногу ил руку сломио, ил око избио, мени хоће да пукне срце <pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву |
покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга свештеника у |
’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица |
а одбио.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и |
ти, ал сад ти морам казати:{S} Данас ко хоће попа да будне мора — ил сам имати новаца да купи п |
реба док се сруши?{S} Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек св |
лила, кошто је Бог разумо, ал све и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о |
ого да се до комшије однесе, иште колко хоће само да некаже домаћину, и с тим добија слободу да |
овори:{S} Дај боже — и записа, да Мирко хоће да будне „свештеник.“</p> </div> <div type="chapte |
илило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе о |
ри најпре, понда ћеш га водити, кад већ хоће тајна на лакат да ти истрчи.</p> <p>— Баца није га |
ушај га господине — он бојаги с тим баш хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак |
негди смејо се, па каже, јел снао моја, хоћеш ми и онда ноге прати, кад попадија буднеш, још да |
е с тобом отимати мого.{S} Реци само да хоћеш па се ослони на мене.{S} Ја за мој труд, осим оно |
ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад р |
е доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил |
и па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже да има |
клем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог |
ије нашо он је отишо некуд, него ако ти хоћеш у службу да станеш, за тебе ће се свуда наћи.</p> |
и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако хоћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи.{S} |
одкуд с’ друге стране крајцаре него ако хоћеш које марвинче да продаш. </p> <p>Бадава мислио је |
је се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш, а и добро би било, ја ћу тебе и Драгињу научити |
и твоје, па нек то је просто, а ако баш хоћеш да тераш мак на конац, и ту се насмеја Добрен, а |
као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два сата ода до њега |
е тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није |
ја сам га волела као своје рођено дете, хоћу рано моја, хоћу како те неби одвела, та да је два |
ишу.</p> <p>— Ал кад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> < |
Јесте, људи су неправедни, па зато баш хоћу да вас запитам, коме треба пре угађати, ил оном су |
оца авлински.{S} Док се Мирко обазро ал храбра војска <pb n="11" /> уплашена од изненадна напад |
борна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе божи |
дебели зидови, она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и не |
ко сад на сред села мирно светлио божји храм, није се нигде ко данас слободно орила божија песм |
је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мог |
је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост |
ди десно и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: тако се и |
ли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада.{S} Кућа, кошара, амб |
ти сребрни дешњак, ди мати божија мала Христа на десној руци држи, вражије кости поломити моћи |
е божије идем, а благодет господа Исуса Христа и љубав Бога оца, нека буде с вама.{S} И са душо |
, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа клали су свештеници марву богу у славу, па им је |
н чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанска времена, чедо моје, отговори добри отац, — |
рква невеста, а црква је, свака општина христијанска, ма небило ни једне куће с’ тороњом у њој; |
рква је божија скуп свију правоверујући христијина.</p> <p>Црква нису они високи дебели зидови, |
би рећи тео: тако се и из светле науке христове разлива благодат божија на све верујуће.</p> < |
етовати таког човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци ка |
д нас, ко једно од ови мали прими, каже Христос, мене је примио.{S} Наместе је само добро па не |
свештеници марву богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас они, који с |
давила, пустиме, тебе је Мирко извуко — ху — Мирко, ди је Мирко — ха, тује — стани нећеш даље, |
викне Мирко, а са свију страна слећу у хуки и дреки, јата крилати обитаоца авлински.{S} Док се |
д створења света до данас променуло, ал цар на небу је и данас тај исти, који је и онда био.{S} |
у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за <pb n="13" /> парче туђе земље, па се |
и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царе |
.</p> <p>Док је депутација варошка, код цара била, имала се извршити пресуда над зликовци.</p> |
ма само два господара над собом, Бога и цара, а сваки господин има три, Бога, цара и старијег.{ |
и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, од створења света до д |
земљи неће робова бити.{S} Кад ни сами царева неће, да над робови господаре, неће ни народ мањ |
ијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем од себ |
ити — то заповеди божије — то заповести царске незабрањују.{S} Рад је новац, кои можеш ковати к |
но бринемо.{S} Старајмо се пре свега за царство божије и за правду, а друго ће нам Бог и сам да |
ила.</p> <p>Свештеника Мирка проглашује царство за невина, а конзисторију укорава ради пристрас |
ци марву богу у славу, па им је Христос царство и господство укино, а данас они, који се о децу |
раљ заповедио, да све врапце по његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и |
у божију крваве, остају на гњев његов у царству и господству земаљском — ал ако људи, који су и |
старијег.{S} Паор нек да Богу божије а цару царево, па мир до Бога, ал господин мора и већем о |
моје нек стоји.{S} Прћија неплаћа данак цару.{S} Она је ко год кукавица која снесе јаје у сврач |
ложила се, па послала депутацију управо цару, да невиност Миркову пред највиши престо изнесе.{S |
а школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела |
чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} |
ва пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мого би ко помислити |
моква родила.{S} Само које праведан тај цвета као финикс и све му се множи, као кедар на дивану |
ало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за |
ћа на белој кибли виси венац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како |
дружиш, па ћу ти казати какав си, то је цела истина.{S} Вук је имо једног булдока — вашку, којо |
угом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клеч |
и да јој свето причешће.{S} Сви домаћи целиваше јој затим изнемоглу десницу, а онаји благослов |
{S} Кум, који га је крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав |
ојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави.{S} Тражи вуну и |
онда је ућутала, ал опет, кад год је у целу и одгрижену луткицу погледала навек је узданула.</ |
оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга који је помого да се до комшије одн |
ецељи извући. „Крадене се ствари у пола цене продају“; комшија који носи на продају, узима за п |
рвинче дере, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} |
свој господар неће бити.{S} Он се није церекао, кад је слушао ди балавче, своме оцу, оца псује |
би баш тео, неби мого свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око |
у страна расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а пола |
комад узети него онај.{S} Баш сте прави цигани, сад сте бар видили да свађа ништа друго не дона |
о су се потукли око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, |
ац од ивањска цвећа, а у окну седи бела цица па се једи, гледећ’ како јој ласте и врапци испод |
горе, ено га тамо у биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још |
раном и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спа |
ом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка п |
и па стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће готове.{S |
луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за те моде н |
bSection" /> <p>О светом Николи така је цича била, да су малој деци носови одпадали.{S} И опет |
је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, што |
говор уза се носи.{S} Кућни лопов то је црв, који изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од |
дгод гости доћи, ка се придо и копа као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал н |
ош дуго после тога живио.{S} Добио је и црвен појас, постоје и „<foreign xml:lang="CU">чесњејше |
Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици главе у крви |
што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано било, него ома оде даље.</p |
стрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> <p> |
дику дочекају, сусретнеји један ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера с |
p> <p>Шта ће овај логор оде, продера се црвенопостављени <pb n="101" /> господин, шибајући из н |
уријо се дебели ћурак, спустио низ кљун црвену кресту па игра за јерке а крилом пуца о земљу „н |
мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осе |
се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно те богда.</p> |
од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шт |
небило ни једне куће с’ тороњом у њој; црква је божија скуп свију правоверујући христијина.</p |
и, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, |
ник и свештеник, а не свештеник сам.{S} Црква је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добри |
д спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанска, ма небило ни једн |
она кубета и звона то је храм божији, а црква је и мушко и женско и обучено и необучено и госпо |
о је баш уочи светог Николе.{S} Саборна црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се ч |
оле.{S} Сам господ спаситељ каже, да је црква невеста, а црква је, свака општина христијанска, |
свију правоверујући христијина.</p> <p>Црква нису они високи дебели зидови, она кубета и звона |
више није било оног детињастог сиграња цркве и попе. — Од несташне деце мале, већ су се стидљи |
ога ће за пароха на упразњено место код цркве светог Николе, сви листом устадоше, и рекоше да о |
црква слави тај дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, т |
е то исто, <pb n="79" /> исто и општина црквена, она је невеста, која пушта младожењу себи у ку |
кристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док |
иде се у другу, којој су само врата под црквеним зидом, а све је друго на пољу.{S} Ту је Страши |
е деце.</p> <p>И досад било је на слави црквеној света доста, ал је све могло унутри стати, ал |
екуд провлачио, опет није мого Мирко да црквењаку непомогне звонити, кад га је овај позво.{S} Е |
дкад је Мирко парох у св. Николајевској цркви. </p> <p>Парохија Миркова тако је на добром гласу |
лужио је Марко први пут у Добреновачкој цркви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_ |
ечерње никад пропустио није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил ј |
о.{S} Само да си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, д |
али.{S} И опет незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више де |
но, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду |
незнаш ил је више људи у цркви ил пред црквом светог оца Николаја, ил је више деце.</p> <p>И д |
Мирко у бронзу трећи пут одзвонио.{S} У цркву нико више није дошо, нег они који су ту били ваљд |
У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца остају <pb n="105" / |
.{S} Иди те и опет доћ’те.{S} Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен |
часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у најсакривенији загон, па ту у сред дана |
све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из кревета женина |
унце, а тицо мала, тако се вара, с’поља црн печат, а унутра певаш баш нако како ја волем.{S} Са |
а Мирку једно писмо.{S} На писму био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што пл |
ред спровод истрчала.{S} На коли је био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пуш |
S} То злобно срце, ако је испод дугачка црна покривала, тек је оно право зло од кога се нико го |
ади све себи — одговори, пакосна лисица црна — и оде до ђавола, без збогом и без опроштаја.</p> |
ећма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост |
ама.</p> <p>Стој антикристе, продера се црни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је пос |
рвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висмо готови“ па он |
тавом храму божијем, поклопило је тешко црнило, белу светлост, само пред светим дверима, тиња т |
рка и Милку, жалосна удовица скинула је црно, да неквари весеља јединчетова, а Милица она је ве |
а на воду доле.{S} Из воде искочи нешто црно.{S} Мирко пружи руку и увати га, баш кад је наново |
“ промрмља једно намрштено лице у дугој црној аљини.</p> <p>Ко познаје протосинђела из двора, з |
како улињо, једну длаку на глави својој црном ил белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, с |
ћи.</p> <p>Мирко је дакле сам о погребу црну одежду обући моро.{S} Колко му је пути у жалости з |
p> <p>Баћа Страшимирова кућа није могла црња и прљавија бити, ал је опет видовит свет говорио, |
, несносни, из дан у дан бивају јој све црњи, па кад јој сви позелене, а она ил ји <pb n="98" / |
, и прћије више.{S} Прћијина овца несме црћи, прћијина крава мора се отелити.{S} Само ди прћија |
а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мо |
томе послу, стаде пред Мирка, пусти рог чак до земље па клече на њу, а из љука као да говори:{S |
пужо би се по ужету дотле, док се неби чак од крова доле срушио, па ил главу разбио ил ногу сл |
нако здраво викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанска врем |
у бебу заборавила и отишла с’ брацом аа чамац.</p> <p>Мирко је мислио, да је то какав обичан чу |
а сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цу |
о кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу каз |
А јао недај мати — и у воду бућну поред чамца Миркова, ко кад се велика риба праћне.</p> <p>Мир |
коном, изгледало је њему као иконостас, чамчић му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпе |
претио свима у кући, да некажу Мирку за чамчић док сам на њега ненаиђе.{S} Ту је била и мала Др |
вога ваљаног ђака, купи му мали изшаран чамчић заједно с’ јадрилом.{S} У платно да наместити ик |
се овце по пољани као рибе по води кад чапља преко њи прелети ил пилићи код квочке кад падне н |
поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је |
кад је очупану патку с’ огњишта повуко, час цичи назимче, ком је Страшимиров син крста поломио, |
еговој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица кад је оч |
аш, а колко то вреди кад газдине очи за час своје добро надгледати могу.{S} Па то сам баш дошо |
рала — у славољубље па <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од бо |
и ја незнам, и с тога нећу да ме затече час смртни неприправну, мој крај није далеко, опремте м |
бити, да изненада ненаиђе на њи страшни час смрти, јер и ноћу затезиваше грешници тетиво своје, |
авољубље па <pb n="12" /> је час једном час другом говорила: окани се! увек је од бољег рода он |
а Страшимировим.</head> <p>Један четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, |
је Драгиња извијати почела, како су сви часи добри, <pb n="81" /> а ови најбољи, кад Мирко неве |
ћ му је био храм, а клупица иза јадрила часна трпеза, па сад је мого он његову цркву одвести у |
око трпезе поседали млађи за старијим, часни оци свештеници, светла господа варошка и добри ст |
рома давно заслужује, ал опет како ваше часно господство зна, ми само молимо поштено, ако мож б |
ераји!{S} Вредном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћ |
леп дар, свој браћи на глас а њојзи на част, неби се ни знало ко поклања.</p> <p>Весеље у Мирк |
а тако је на добром гласу била, да су у част Миркову, његову парохију Мирковачки крај назвали.{ |
ни <pb n="136" /> ту непоплаши — а и од чега би се мого поплашити онај, који је сам страшило. < |
лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није б |
го.</p> <p>У прва христијанска времена, чедо моје, отговори добри отац, — није се нигда ко сад |
! рано моја слатка, да те тетка пољуби, чедо моје Мирко, он је мене навек тетком звао, а ја сам |
ије. — Нека нек гледи, и треба да гледи чедо </p> <pb n="55" /> <pb n="56" /> <pb n="57" /> <pb |
у науку, она ће истећи.{S} Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, н |
руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије се |
е младожења, па и нечека на Мирка:{S} О чедо моје слатко, та то је онај господин, што је дово Д |
к су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише благослова сваком народу донаша, у |
каквом лудом, па сад, да нема ни оног, чека ради је прегорела девојачки живот.{S} Сад јој тек |
реба вратити дуг.{S} Позајмитељ неће да чека — а млада мора.{S} Домаћин нема сада куда, него ве |
знате, да ме тамо куд идем лепа награда чека, ил, зар се имате онде бојати зла, ди знате да кри |
>Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — |
а, иди синко, ту је благо, које те само чека да га узмеш, а немораш га сам ковати.{S} Вук је от |
во тане небије, загрокта један арамија, чекај да видим оћел ти сребрни дешњак, ди мати божија м |
оворе: „гледај ти лаже, опет нема мира, чекај довабићеш ти њега, кад га толико вабиш.“</p> <p>К |
} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Чекај мало, теби нећу ома главу откинити.{S} Учитељ је |
е, тим се грохотније луди Вук церека. — Чекај Мирко, сада ћемо јести крмећа меса.{S} Он то гово |
биљи ди се удавила цица наша.</p> <p>— Чекај мало, лудо мало, нисмо се још ни састала а већ да |
се, а Вук ладнокрвно даље продужује. — „Чекајте мало ти црни косови, с’ погребом вашим још висм |
и, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преповетке, него ома стрпо у главу то што |
био је црн печат.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма |
уго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Већ се боме и срдити морао |
>је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед.{S} Добро је само за добре створено још |
емира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па је видио како тамо с |
тови сена са свију страна расчупани.{S} Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише |
. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта |
зити као утвора и разбијаћу ко покајник чело о патос пред ногама Владикиним, пролићу сву моју ж |
вно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, уранила је још п |
олазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред људма, да се в |
је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезду, само за голубове има места, и |
све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.</p> <p>И |
же своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје ра |
су туђини, него су се сами држала да су чељад из куће па су тако и радили као да себи раде.{S} |
твојим о камен не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најп |
име разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, возијо сам га вели, тако лепо, да се ни св |
чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они |
са својом пословицом: благо оном, ко се чему нада.</p> <p>Мирко је зајиста отишо био.</p> <p>До |
> <pb n="3" /> <p>Доста је давно било о чему ћу преповедати, већ су сви они под земљом, који се |
мате да, хоће те само нас да обиђете, у чему смо вас ми увредили, кад сте досад навек код нас п |
то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све |
ојас, постоје и „<foreign xml:lang="CU">чесњејше конзисторије присједатељ</foreign>“ и прота је |
у том твоје пријатељство, пут оправдања чесњејшој конзисторији показало, ал иначе слободно нек |
{S} Ја држим да је моја ваљаност навела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову |
ја ћу за тебе учинити.{S} Мени је сваки честит Србин брат, и свака ваљана српкиња сестра, по тв |
"41" /> беснело наради — одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — зап |
било весело и све је било невесело.{S} Честити старци Добреновачки почињали су честитку Мирку |
играла, нечуше још нигди така говора, а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макне |
ка, кошто си досад била, па ћеш у очима честити људи вредити <pb n="61" /> више нег она, коју с |
/p> <p>— Какав Мирко? </p> <p>— Та онај честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га се н |
било доста тешко у туђем свету. </p> <p>Честити свештеник и сви у кући његовој, угађали су му у |
се ил је више напољу ил унутри?</p> <p>Честити учитељ Добреновачки биће за свештеника произвед |
, воља твоја Боже а не моја.“ Жалост за честитим родитељем, навукла је лако бледило на румено л |
Честити старци Добреновачки почињали су честитку Мирку с’ осмејом, а свршавали су је са сузама. |
још код куће свако за себе закључе, да честитог Мирка себи за пароха ишту.</p> <p>Кад се после |
латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> <p>Мирку је испрва било доста |
ом, отвара се место ди Срби могу једног честитог свештеника више задобити.{S} Мирко им обећа за |
ому Баћа Страшимировим.</head> <p>Један четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страш |
ва са клечањем и сузама оца ил таста. — Четврта.{S} Мора бити рођак владикин ил ког дворјана и |
латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући |
на врати. </p> <p>И ево ји већ натраг, четир зеленка окренуше на тањиру лаган интов кумовски п |
S} Срећна била.</p> <p>Ђијотка пуче.{S} Четир кумовска зеленка полетише.</p> <p>И „искочи сјајн |
отеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од окорели ле |
кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и са |
i>владика</hi> да будеш, да се возиш на четир коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож |
а од изненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које.{S} Понајбоље се показао вођа.{ |
ену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови кад видише |
</head> <p>У Добреновачком атару, једно четир дужи од села, има једна мала адица.{S} С’ пет стр |
p>Сутра дан после подне, седио је Вук с четир до грла оружана војника на једни коли, а лекар и |
:{S} Које, ко лупа? — Ја мамо, одговори четник општински. — Које добро? — Добро је фала Богу, д |
био црн попа, са црвеном поставом и два четника с пуним пушкама.</p> <p>Стој антикристе, продер |
као у ћелији каква божија угодника.{S} Четници немогоше а да гласно не рекну „о Боже ни ди жив |
а оно удари ујеред гадан задај неки.{S} Четницима поред сви пушака и пиштоља стра овлада — ал В |
p>Мирко мане Вуку да иде — и он пође са четницима за њим доле у костурницу.{S} Све их је нека ч |
времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по |
ко си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладн |
е је запремијо Мирку место звонар, тамо чизмар, овде попино девете пећке жарило, тамо опет поко |
дао прстен девојци, а ти подај и руку — чиј је прстен оног и девојка. </p> <p>На сред простране |
агње за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што јо |
реба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје |
данас тај исти, који је и онда био.{S} Чија је плата на небу, тај непропада.{S} Коме је дужник |
њим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, |
, узеће је из руку јачег и даће је оном чија је.{S} Ја ћу то доживити, а ако недоживим, ја с не |
чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у т |
>— Не, то ти ја недам.{S} Ја нећу ни из чије милости леба да добијем, то само просјаци раде — ј |
вештенике, који по миту ил пријатељству чијем, то постају, онда нит би било мита, нит пријатељс |
{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чији амбарови дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље ши |
смеју невиној радости.</p> <p>Боже мој, чији су то сватови! кад се и живина радује, петлови ко |
школи су се једанпут препирали двојица чији су боље газде.{S} Мало по мало па је могло и до св |
дим колко знам, тамо ћу тражити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости |
те код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, изволте код |
ске песме, а итра момчадија поседала на чиле коњице, па се надмеће у лаганом трку коњаничком.</ |
кола на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени оно писо — ја сам се молила Богу наново, |
мир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} |
имус луд био, ди је све говорио, да ће, чим пролеће гране, себи мало кућицу направити, шта, вел |
та овом добром пастиру није било тешко, чим би се једна грешна душа, вечни мука опростити могла |
несрећу оде и Мирково јагње за њима.{S} Чим су се одмакли <pb n="21" /> од салаша одмаје почо В |
бити, кад Мирко свештеником постане.{S} Чим се прва добра парохија упразни, мислише они, то је |
примим, само да баба држи, да ми је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Са |
знао, па би отишо нашој кући, а Бог зна чим би те Страшимир дочеко. </p> <p>Дођи у Добреновце.{ |
е кад једанпут у спавању прође нема тог чим се може натраг купити.{S} Време је новац који Бог с |
чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умити — изјављујући тим богу да га и |
овај излеже и одрани кукавичиће, а ови чим одрасту, оставе га, па међ кукавице.{S} Прћија непл |
све књиге и аљине увезо, да може бегати чим стане горети, а кадгод су звона дању почела звонити |
unit="subSection" /> <p>Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли |
а, кад се служба божија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само ред |
ead>Мирко избавља утопљеника.</head> <p>Чим је Мирко неколко залогаји појо, већ је сит био, а и |
, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова придиго, баћа Страшимир |
и тога ради тат је пут наредио.</p> <p>Чим су на прву бразду негдашње Страшимирове њиве, стали |
овлена, страх Господан дичи ју.“</p> <p>Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом посл |
изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цвет, ал паук п |
о преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да зато они све уна |
муку и зној мој, онда би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди |
тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасв |
је мој отац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ запов |
одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш.{S} К |
пута, очи божије мотре на оне, који зло чине да их са земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шт |
тац и да је ма ди у његовој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад |
м. — Добро Страшимире, ти велиш да имаш чине у кући, кад велиш и имаш, ал ја ти ји нисам закопо |
реновчани знали су — да кад један свима чини, неостаје му ништи, а сви једном ето му доста.{S} |
по кошари, по амбару — па ћеш наићи на чини.{S} При тим речма растану се и оду сваки својим пу |
сасвим био уверен, да онај, који добра чини и Бога се боји нетреба никога више да се боји.</p> |
а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твој |
ро нападати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <quote> < |
да друкчије кажу, него, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <p |
како треба устајати, а то су даклем оне чини.</p> <p>— Какве чини, није него, ти кад си газда, |
зато лопови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на кра |
ј дан.{S} Кадгод је храм цркве, онда се чини бденије.{S} Од све службе божије, тек је бденије н |
ата, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека.{S} Бадава им је п |
n="32" /> да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, |
т посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са оном нашом матором в |
спростире.{S} Смерност дете моје, то су чини, којим свако срце опчинити можеш.</p> <p>Ја немам |
/l> <l>Туђа рука ненече. —</l> <l>То су чини, којима се благо начинити може.</l> </quote> </div |
="24" /> од смеја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да тице в |
e="chapter" xml:id="SRP18691_C5"> <head>Чини.</head> <p>Од то доба јако је омрзно Страшимир на |
р учитељ, него волул га паметни људи, и чинил’ му свет поклоне, не из мита нега из зафалности.< |
шо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће |
забринуло.{S} Никад то Мирко досад није чинио, да је куд ишо, а да није казао кудаће.</p> <p>Ка |
да људма уговемо, него треба зато добро чинити, да богу угодимо, ма се тиме људма и замерили.{S |
а сам ја луд да трошим новце за тричаве чипке и цицеве, нек они себи купују како знаду, ја за т |
, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, париски шлингераји, презлетне из златнога Прага, |
није, а кад је у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. < |
нолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мање изашло и то |
га све пуно — бадава <pb n="19" /> није чист посо. — Да боме да није, казаће навек на те Страши |
тац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој |
<p>Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича |
је Мирко на врати и сваког који је био чист и очешљан, пољубио би га у чело: у голубијем гњезд |
ожија служи.</p> <p>У чим ко може, само чист и умивен иде у цркву, и само редуше и нејака деца |
у — како мучи ту сироту жену — никад му чист посо у кући и небио, како ружи ту невину душу.</p> |
крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем |
p>Анђели божији мотрећи на службу, коју чиста душа без златне одежде и сребрне кадијонице Богу |
</p> <p>Удаваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске |
ђено.{S} Слуга намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћи |
у којој се само бескрвна жртва с’рукама чистим, а не крвљу попрсканим принаша.{S} Пре Христа кл |
о је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље |
u tekstu stoji 232 --> га неизведем на чистину.{S} То је помислио Мирко, и оставио је тавницу |
, па помишљајући на тешке греје Вукове, чисто несме да се свом сину, за ову грешну душу моли, ш |
е.</p> <p>Кад је већ била близу вароши, чисто се почела стидити свога простог одела, како ће см |
за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та |
акрушена срца детиња до престола вишњег чисто, разговетно допираше.</p> <p>Док је Мирко јектени |
што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?</p> <p>Та ко од звера неби п |
о.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад цица малог Мирка више пут |
ла славенске молитве, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и при |
сама гроба, тако далеко да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост |
лицу.{S} За месец дана, знали су сасвим чисто и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S |
у Добреновци свечаност! кад је све тако чисто и умивено — и сами тршчани кровови, као да су се |
колу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра, стајао је Мирко на |
а ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметним Добреновчанима навек је било м |
у <pb n="135" /> и његове, а Бог Саваот чисто се радује синовљевој милости, па као да му говори |
зише и опет долазише, и он ји љубљаше у чисто, ведро чело: тако нека је светло лице ваше пред љ |
викно „востаните“, да се он чак на кору чисто трго.</p> <p>У прва христијанска времена, чедо мо |
пава и неумивена ко крме по свету.{S} У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.</p> |
{S} И како га је та луда мисо усхитила, читав месец дава није лего спавати, и док није најпре с |
спуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Страшимира, па зар ти сам који све з |
"120" /> <p>На првом раскршћу стајао је читав спровод.{S} Свештеник се моли за покој душе самрт |
из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.</p> <p>— Све боље и боље |
што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, одговори му Добрен, кад је све саслушо |
ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи се на оном жесто |
ад господар Паје па тамо мора сирома по читав дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи |
брани другог.{S} Ено мој отац псује по читав дан и њега и седмора небеса његова, и све оне, ко |
стаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу.{S |
оје чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, а никог још није запитала ди седи Ми |
.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто |
Н. толико је велико било, да је и суд и читава варош сложила се, па послала депутацију управо ц |
прилика, да им се жеља у дело створи и читава општина оде владики.</p> <p>Било је осам сати, к |
, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе добро.{S} Мене је његов отац одрани |
о да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком 10 написано било, него ома |
обреновој ситном трском узбијен.{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани |
будну господарове гаће готове.{S} Пред читавим овим белим друштвом иде као какав војвода бела |
атим смешењем као да је теши:{S} Ја сам читавог света греје, на моје раме узо, узећу <pb n="135 |
вора на моје тражење.{S} За мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у |
ђице зарадовале промени Мирковој; јер у читавој вароши, није било ни једни врата девојачки, кој |
вуче.{S} Смерно српско коло, на очиглед читавом свету, скупило баш пред пароховом кућом своје л |
гробљу је сазидана капела.{S} Свуд, по читавом храму божијем, поклопило је тешко црнило, белу |
теник кади десно и лево, просипајући по читавом храму мијо мирис измирне, као да би рећи тео: т |
жеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.</p> <p>Послушни Мирко никад се није срди |
ијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онда, кривудајући којекуда, |
правим, да купим сапуна.{S} Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до реч |
о душу своју погазили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — |
то незлобно створење божије, зар ти по читаву ноћ непева нако лепо бадава, па зар незаслужује |
, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, |
велико, ал не у барлијању и расипању по читаву недељу дана.{S} Весеље је било велико у задовољн |
е мислио затећи, издубљено дрво, а нашо читаву галију — те радости његове од Адама па до оног д |
ва.{S} Снажнији људи обично пребдили су читаву службу, ал нејаку децу и слабе старце понајвише |
другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, добије се навек мање |
мора радити, неће другом.</p> <p>Данас читај мужу, сутра читај — и ево деобе.{S} При деоби, до |
овине о учитељу Добреновачком по вароши читале, сви су се варошани љутили, што је општина напра |
у цркви, ил се облачио у чираке, ил је читао постол, ил је у олтару послуживо. </p> <p>О појут |
е у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп код очију, а ко незна писати, тај ј |
још боља попадија него друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, |
сваки дан прочитавала, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта иш |
о би било, ја ћу тебе и Драгињу научити читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш |
учила су оба ђака, сасвим лепо полагано читати.</p> <p>Кад је Мирко у богословију полазијо, нај |
уша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасил |
је дао да својим очима своје зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро |
добро преото, ал да је после тога било, чича Добрен неби зацело умро, ја би га молила: немој да |
, па сам <pb n="64" /> и ја плакала.{S} Чича неда ни рећи да се она још сад удаје; ал она му не |
чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја чети |
кад му се најбоље прохте и прослади.{S} Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише |
школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену није било мило то дружење, ал га је моро т |
ирко мора с’ петлом заједно уранити.{S} Чича Добрен добро зна да: ко рано рани, две среће граби |
уздисаја, него је живот бесконачан.{S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да |
ратова никад друга немира није било.{S} Чича Добрен је држо челе а и разгледо је мравињаке, па |
у наукама, превасходно — превазишо.{S} Чича Добрен да обрадује свога ваљаног ђака, купи му мал |
свој алат за рад па ајд кнезу.</p> <p>— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да |
ће патници малој више добра учинити, а чича Добрен кад је видио ди на кревету у несвестици леж |
о вољи да видиш.{S} Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и сна |
{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину кућу, да |
којни грк Јову много новаца дужан, и да чича Добрен за грк Јову добар стоји.{S} Страшимир већ о |
другу купити.</p> <p>Тако су се отимала чича Добренова деца, које ће патници малој више добра у |
ло је око мале госпојине. — Вук дође на чича Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у њего |
>Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма.{S} Страшимир је са |
мировим.</head> <p>Један четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег |
ан види Мирко, да јој кућа није даље од чича Добренове у Добреновци.{S} 13.{S} Јулија донесе пи |
да видиш како се кокају добро, док пође чича теби, баш ће мо ти укокати једно решето.{S} Били с |
се боји.</p> <p>„Ко се Бога боји, каже чича Добрен, никад од стра воћног нек се небоји, ни од |
боже слушати моје лудо срце подај боже чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену |
у казати — питала је Драгиња, као да је чича боље знао од ње, оћел она казати ил не.</p> <p>Да |
ла Драгиња млађа сестра Миркова, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — пи |
.</p> <p>Да боме да нећеш — реко јој је чича, — Нећу — нећу, ја баш нећу казати — уверавала га |
отеро.{S} Немојте плакати, тешио нас је чича Добрен, можда Бог хоће, да ме уклони са света, да |
у сватове.</p> <p>Они сватови, кад није чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — ши |
а на дете налеће.</p> <p>Слуге је своје чича Добрен као своју рођену децу пазио.{S} Он је добро |
интови по њи, да виде Добриновчани које чича Добренов син.{S} Прошла је већ читав сокак један, |
а — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо м |
очи више невиде!</p> <p>Кад се одмакне чича Добрен од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што н |
> — и да недотрчаше слуге и неуплете се чича Добрен, би га умлатијо.{S} Ал није то Страшимир Ву |
ћи по своје.</p> <p>Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што |
риливу“ испловити моћи, док га свињарче чича Добреново, кои ту свој салаш има, на прави пут не |
прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.</p> |
е! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се |
кво јагње, каквог дерана, нисам ја теби чича Добрене ни по ким јагњета послао. — А ето даје у л |
.{S} Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући |
је прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји милује тај ји |
ет Бог дати да нам добро будне, покојни чича, кад је тео да издане, поздравио те је да се небри |
, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да на свом дет |
ико новаца уједаред, колко они од смрти чича Добренове свега преко руку преметли нису, а што им |
дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трском узбијен.{S} Око читаве ку |
не запнеш.“</p> <p>Свако чељаде у кући чича Добреновој морале се чим устане најпре умити — изј |
да ће ми мања требати.</p> <p>Ал у кући чича Добреновој нико више осим тог белова неговори „нек |
је Вуку било свеједно.{S} У костурници чича Добреновој мирише као у ћелији каква божија угодни |
што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је ко |
коња, за кад у Добреновце одеш, а твој чича немож да те позна: „јел то бога ти наш Мирко.“</p> |
ије чича дао Милицу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те п |
вашој кући није чист посо.{S} Ил је сам чича Добрен закопо чини у нашој кући ил у договору са о |
" /> који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога |
што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало |
баћа Страшимире!</p> <p>— Бог ти помого чича Добрене, ко је добро?</p> <p>— Добро је фала Богу, |
неби какав пакостан арамија мирно стадо чича Добреново одвлачијо.</p> <p>Да је на брегу, кошто |
овој жући закопо чине.{S} Кнез пошље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зов |
ила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да си ту артију узела, сад би тек срећа |
доба протекло је већ осам година.{S} У чича Добреновој кући ништа се особито догодило није.{S} |
у њега сипо здравље и задовољство.{S} У чича Добреној кући никад лекар није требо.{S} Кад је ко |
ротки, јер ти наслеђују земљу.</p> <p>У чича Добреновој кући осим ти кокошији ратова никад друг |
Земља баћа Страшимира упирала је у њиву чича Добренову.{S} Млади Мирко упозно се на <pb n="20" |
id="SRP18691_C1"> <head>Како је на дому чича Добреновом.</head> <p>У Добреновачком атару, једно |
хвастамо да толико знамо.</p> <p>У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.</p> <p>Кад ци |
рагиња скакуће око кола па пева:{S} Наш чича купио браци чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел |
head>Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје младо доба највећма је желио бити п |
е на то ударати докле га траје. </p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасви |
лаш има, на прави пут не изведе.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То |
и са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код |
рајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је |
ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а |
е у ком се Мирко најрадије купо.</p> <p>Чича Добрен тео је изненадним поклоном већма своје дете |
чине, и да таманиш његову кућу.</p> <p>Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар |
нашо <pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи па пасе своје ст |
и јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал добар је Бог.</p> <mileston |
сестра од тетке, зар тетка Криста није Чичина сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та л |
> је још зло добра донело, кад ли је на чичку смоква родила.{S} Само које праведан тај цвета ка |
чамац, нећу, па нећу, нећу казати, јел чичо ја нећу казати.</p> <p>— Ето ти на — смејо се на о |
ва, кад је чича Добрен запрећиво. — Јел чичо и ја нећу казати — питала је Драгиња, као да је чи |
привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан нек дође кући да ради, па тамо отвори очи добро к |
" /> што ни тражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Стра |
се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се могу надати да ћу бит |
ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по гласу, а јагње по мат |
е —</p> <p>— Ти си лопов, продера се на чобана Вук, ти си лопов, кад недаш да те премећем.</p> |
рашимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном |
досети нечем другом.{S} Науми да одмами чобане од стада, дотера своје овце близу једног туђег ч |
ође па с’ неба па у ребра:</p> <p>— Хеј чобане ту су утрчале моје овце —</p> <p>— Море нејди та |
урја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се смеје својој мајсторији.</ |
виче из свег грла: „Упуј курја, недајте чобани, ево курјака.“ Кад чобани њему дотрчаше а он се |
спунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза |
> <pb n="30" /> <p>Ди је курјак? питају чобани. — Ево га.</p> <p>Ди је?</p> <p>Та зар невидите, |
едајте људи однесе курјак овце.“</p> <p>Чобани мирно седећи код свога стада сами себи говоре: „ |
л што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад је овцама дошо а он једва је и своје по |
к“, ал од булдока ни трага ни гласа.{S} Чобану се сад учини смешно ово немоћно беснило, удари г |
} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, ал ништа непомаже, у љутом беснилу |
оло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви д |
аје.{S} Господар Паја био је добра срца човек.{S} Он је више из милости примио Мирка за винцили |
ојекакви речи, Мирко, није он тако рђав човек — ти си и сам крив, ти знаш добро, да скуп двапут |
ије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо тв |
<p>Чича Добрен био је добар ал и строг човек.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} |
да ко је у детињству размажен тај никад човек неће бити, никад свој господар неће бити.{S} Он с |
ло раније ил доцније, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нов |
</p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком напред зна, да новаца н |
спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Страшимир, |
> <l>Хопа хоп ало хоп,</l> <l>Буди попе човек,</l> <l>Неживи се довек,</l> <l>Поведи — поведи — |
ови божији нарећи. — На земљи радује се човек над је слуга код каква велика газде, а ја да нево |
уватио.{S} Сва сватови заорише: сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ |
о с лутком играти, а он ако волије бити човек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па н |
опет неби мого рећи да је то онај исти човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — л |
траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да |
.{S} Он нам је преповедо, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му с |
p> <p>Чича Добрен био је и врло побожан човек.{S} Он је сасвим био уверен, да онај, који добра |
ражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, седи па пасе своје стадо а Вук Страшимиров дође |
е крстио, морао је за цело врло паметан човек бити, кад је унапред знао какав ће Вук бити, те м |
ин рече, да је он при свем том несрећан човек.{S} Путнику се окрену авлија наопако, та зар има, |
одвоз трипут онолико, колко иште поштен човек, кад је чист посо; говори навек да је на мери мањ |
зато си крив, та требо би сваки поштен човек да те попљује, кад неби у таком весељу заигро, ка |
вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем благодарити |
ућерину направити, па још кад би се тео човек мало провашкољити по њој? — нека вели, вал дође з |
виш, па зар то није добро — добар је то човек.</p> <pb n="125" /> <p>— Добар је, реће један пан |
гову послугу три шестака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај младић при себи, та он тол |
рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће умрет |
богатства.{S} Ма у какву немилост дошо човек, нико му поштење и доброту немож одузети.{S} Само |
он радин будне, и отац му је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и |
ter" xml:id="SRP18691_C11"> <head>Добар човек једно мисли а зли друго раде.</head> <p>Мирко је, |
та.</p> <p>Баћа Страшимир је прек мрзећ човек.{S} Од ране зоре до мркла мрака, мого си у његово |
сад си човек.{S} Живио! живио!</p> <p>„Човек је ал попа није“ промрмља једно намрштено лице у |
вима је истина тешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, отвара се место ди С |
ти, да својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га |
ко радио, неби моро нападати на поштена човека, да му је чини у његовој кући закопо.</p> <pb n= |
много припомогло, ал обећање од поштена човека то је ништа друго, него доцније пружање.</p> <p> |
о уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p |
па стога и није вредно световати таког човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође сл |
пас, треба се само додворити код једног човека ал ко ће се додворити код света, а то мора сваки |
ије се он никад у срећи поносио.{S} Кад човека с добром претоваре, он се збуни, па незна куда ћ |
да се у даљини чисто изгуби и одкине од човека, а на њега малаксалост и дремеж наиђе.</p> <p>У |
накострешила се - авет - ни помисли од човека.{S} Тек кад је запито ову двојицу — а ко вам је |
ма у зајам <pb n="123" /> даје.{S} Људи човека у правди прогањају и људи веле, тешко том кога г |
места, бежмо ко ђаво од крста, с тим је човеком сам Бог, кад га није моје око погодило.</p> <p> |
мирно гледали онај страшни поглед, кад човеку на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, |
, <pb n="23" /> учитељ је говорио да је човеку много лакше кад се коме потужи на свој терет. — |
једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне, очи застану, руке и ноге у |
едо: „Дође једанпут једном врло богатам човеку незнан путник у кућу.{S} Домаћину проведе га сву |
пити.{S} Време је новац који Бог сваком човеку подједнако даје, ал боме неможе онај, који свој |
ел ваша радња бити по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимај |
ишину ненарушава.{S} Тако доба украде у човеку мисо, па је одвлачи Бог зна куда, далеко — далек |
анути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</p> <p>Чича Д |
читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бог |
Ал колко је Мирко озбиљан, толико је и човечан био.{S} Он је био дечијим непристојностима доба |
и човек, јер већ није ту више ни облика човечија било — лице му позеленило, очи крваве па избеч |
ђе зло, за зле.{S} Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашн |
једну главу краћи, ајд идте управо под чокот, сад можете ома у трбу товарити неморате бар ону |
ио, завуко се као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослет |
прети, него баш у тај пар спаде на онај чокот, ди је најлепша смедеревка.{S} То тако разљути Ву |
у туђ сокак, јестел видили како је онај чопор одуд онај одунд прочерупа, па кад је добро кроз к |
за матером заплакало, кад се десио чиј чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за |
а, дотера своје овце близу једног туђег чопора а он се тајом одмакне даље, па повиче из свег гр |
ма, он је гледо све како ће близу туђег чопора дотерати, да се како год помешају овце а ту би с |
ица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац |
орском крају, пред сваки трећи пенџери, чопори карташа, кад се служба божија служи.</p> <p>У чи |
ве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и |
двојицу — а ко вам је овај трећи друг, чу, да је то Вук Страшимиров. </p> <p>— Вук Страшимиров |
би видио све моје чине.</p> <p>Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окр |
шље по чича Добрена.{S} Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, |
p>Још се сви ни искупили нису, а већ се чу иза села пуцњава.{S} Коњаници одоше пред сватове, а |
м радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно.{S} А |
сам својој мудрости како он уме кућу да чува, а није умо да измудри одкуд су му слуге са те мрш |
ни од стреле која дању лети; кад те Бог чува, може око тебе хиљадама с’ десна и толико с’ лева |
ега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ћ |
о си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца баца |
оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме браца бацати доле, моли се устрављено |
о није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.</p> <p>Чича Доб |
"6" /> неокрене луди смеј у горки плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац усп |
стати само ако се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на стр |
бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни она |
<p>— Ето ти на — смејо се на ово детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; |
толико пута сама себи, да је туђе овце чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет |
у преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и м |
најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива мл |
, доста срамота, ако у двору незнаду за чувена учитеља Мирка, која је такође и богословију сврш |
чича Добрену свака блага изобиља, Мирку чувену и виђену госпођу, а мене, мене боже прими, да ми |
p>Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.</p> <p> |
, јел уш Мирко?</p> <p>Мирку се кожа од чуда јежила гледећ како овај крвник у највећем задоволс |
шта.</p> <p>Мирка је готово грозница од чуда уватила: — У Вуче, вукла ти се црева, у крвопијо с |
вора, а честити Добреновчани онемели од чуда, нико да се макне да дане само, мислиш душу би ти |
предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру деверу предаје.“ Девој |
нит се зна ко пише ни коме пише, и опет чуда нечувена, опет је Мирку ово писамце много више каз |
, па је ту деверу предаје, а сватови се чуде: „Боже мили чуда големога.{S} Ди брат сестру девер |
ме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, видиће мо како ће му сад нос стојати |
мило бити, кад је слушо како се сељани чуде оделу његови ћери.</p> <p>Тај ће извући лутрију — |
једва једанпут. </p> <p>— Писмоноша се чуди, да се може човек тако радовати писму у ком напред |
, имал још кога и свог друштва, а он се чуди томе питању:{S} Одкуд ћу ја знати, кад и ја се скл |
и опет вратити, и кад год је то урадио, чудио се сам својој мудрости како он уме кућу да чува, |
иш каво се дрво и само стропошта, па се чудиш одкуд то уједанпут.</p> <p>Ако ти слуга из куће к |
им доле у костурницу.{S} Све их је нека чудна језа спопадала, кад су се доле силазили — само је |
казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оног писма, оде нит се зна к |
аг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p>Кочијаш |
едно. — Директор се насмеја мало на ову чудну жељу, ал ипак одговори:{S} Дај боже — и записа, д |
му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запрет |
чопор близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син на |
ајпакоснија зипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milesto |
, а кнез Добреновачки, немога дивећи се чуду нечувеном да баш у сред највеће тишине неуздане: у |
дата па ће добро бити.{S} Бог ће дати, чуј мати, Бог ће дата па ћу и ја попа бити.{S} Неће још |
ворио, ал ниси знао коме си говорио.{S} Чуј мене стара да ти једну кажем: који коре зле <pb n=" |
при руци ил ишла сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и стариј |
а још сад удаје; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећ |
пустио, да се рог нечастивог диже — ал чуј молим те Мирко:{S} Ја нисам крива, ја сам онда само |
остити — ал ђаволска трага о Богу ни да чује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све се већ |
але по сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он д |
бичем истеривати, само реци, тек да се чује „хајс“ или „сту“ па ома су отишли тамо куд си запо |
з дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин |
се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.</ |
а за његову песму.{S} Ја најволијем кад чујем да ко запева, а кад видим како се ко превија и ја |
сама ил у друштву.{S} Чуј чедо моје, а чујте и све другарице и млађе и старије сестрице њене, |
" /> кад је Страшимир повикнуо, ал жена чула није.{S} Моро је дакле у собу ићи да је буди ил да |
тер и Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљ |
, ал кад је с обале чисто српски врисак чула, заборавила је за службу и придала се да дозна ко |
</p> <p>У једној тавници двојица су већ чула смртну пресуду, трећи још незна на чему је, ал суд |
издржати, а добра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико |
изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа невина и он је чува ко светињу сва |
кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло, ал тако страшно да се човеку коса у навиљак дигне |
>Мирко је мислио, да је то какав обичан чун, па да има на врху крст бојадисан, ал како се зачуд |
лашује рђаву од зла.{S} Од тог учитеља, чуо сал пре годину дана и ја ту преповетку, па да је не |
оно место ди ногом станеш кужно је.{S} Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе |
го ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу: |
велика риба праћне.</p> <p>Мирко ништа чуо није кад се дете Вуку молило, тако се у молитвама и |
Од варошана нико изосто није, ко је год чуо за име Мирково, а од Добреновчана, онај није дошо, |
е толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио |
ржо да на ларму звоне и једио се кад је чуо, како у обадве стране клатно удара. </p> <p>Други о |
си био, пређашне недеље у цркви, па би чуо, како је свештеник светово сву децу, да негубе душе |
а зла.</p> <p>Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зу |
сар се окрену оној страни, одкуд се бат чуо, узме четир момка, па ајд на сусрет.</p> <p>Лопови |
n="97" /> баш онда тај корен, из темеља чупају.{S} Кад се жени, ту су лепи коњи, ту су гвоздена |
ује — трза се, мислите кљештама му жиле чупају а вришти, као да му усијано гвожђе на прси прити |
на прси клекнемо, па му гркљан из груди чупамо, ал ово, ово неможемо издржати, господине милост |
земљу, а после је кидо аљине са себе и чупо косу из главе, све овце да су му курјаци подавили |
ал као да су га курјаци појели, нит га чути, нит видити.{S} Вук се упути у густиж да га тамо т |
а сам је знао да му неће нико одговора чути.{S} Смејо се, а сам је знао, да од смеја до плача |
му нисте ништа сгрешили — онће вас пре чути, молте му се оче за нас. </p> <p>Мирко на први пог |
ти ја овако мислим.{S} Нуз то сваки дан чути једну те једну реч: ви се слабо трудите, кад се но |
го си у његовој кући само вику и псовку чути.{S} Час јауче зељов како га је одаламила домаћица |
д унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита |
а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — же |
иташ, ваљда ја нисам могла, и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су т |
— одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, покров ти од њи начинили, ал које усо жито у њи |
ава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на г |
p>— Шта је то? — пита Страшимир.</p> <p>Џакови — одговара жена.</p> <p>— Та знам да су џакови, |
бели.</p> <p>Баћа Страшимир био је луда џимрија.{S} Он је мислио да га оно ништа некошта зашто |
њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако баш хоћеш |
здрави ко јелени, само нам нешто Милица џоња, од кад си ти отишо, ваљда јој је жао, ди се друге |
тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на зем |
му ништи, а сви једном ето му доста.{S} Шака се с’рпе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака |
пе непознаје, ал кад се читава рпа ма у шака разнесе, види се добро, оно чисто место.{S} Паметн |
на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у |
секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај лале, чикина носа, дикина брка, изволте код нас, |
овикаше на то сви у глас, мисмо се само шалили да је он наш, тели смо мало да га поплашимо, пус |
ту су рукавице на руву, лепеза, свилени шалови, атласке мараме, бечке чипке, париски шлингераји |
и варати, ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанск |
са троји врата вичу уједаред по дватри шаљива господичића, лепа ко да си ји сад баш из кутије |
еже око интова, са свију крајева гласан шапат, то је, то је.</p> <p>И опет нико није знао ко је |
и, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајк |
видовит свет говорио, да му је кућа <hi>шарена</hi>.</p> <p>Чим се сутра дан Вук од болова прид |
ле.</p> <p>Ниједно дете, кад га обуку у шарене аљине, па му припашу дрвену сабљу, неби могло ох |
и а без њега злато и све друго, само су шарене џиџе, у које се тек луда деца заблену.{S} Ако ба |
лизнула, кравуша моја отелила је сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача н |
простране алвије попине, попео се голем шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезом свак |
етати могло, толико се коло уватило око шатора ладовита.{S} Богат се уватио уз сиромака, племен |
је попине, попео се голем шатор.{S} Под шатором велика трпеза.{S} За трпезом свакојаке ђаконије |
сасвим шарено теле, чича каже да је то швајцарско.{S} Крмача нам се опрасила, мачка омацила ку |
ко су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је то само без |
n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски шегрти позаборављали су своје безобразне песме, одкад ј |
а — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, д |
о он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јес |
жу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колк |
би, кад му Мирко за његову послугу три шестака даде.{S} Чисто човек да посумња, дал је тај мла |
канали, неколко фати одбијају се ови од шестара водена, који је читаву адицу опколео, па се онд |
о.“</p> <pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука |
/p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, шећерна секо, изволте код нас, лепа пурделина, шалај ла |
и код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — |
венопостављени <pb n="101" /> господин, шибајући из несаразмерне главурде, преким погледом општ |
атио, затворили су га да причека док се шибе у сирћету неодкиселе.{S} Одатле утекне — и никад г |
ир, који је дотле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу рук |
солдат, па сам на моју несрећу заспо на шилбоку, па кад сам се пробудио, а ја, да ме непушкарај |
и, нас три ће мо испредати, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати |
на сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало.{S} Ка |
а испод вита паунова пера, поред зелена шимшира но дикоји цвет од румена каранфила вио није, мо |
цу, искали су мене, ал чича им је дао — шипак.</p> <p>Буди нам здрав, сви те поздрављамо твоја |
же боље, па се вери и дери кроз бодљиви шипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је син |
једној газдачкој кући није после подне шира ни веселија кола било.</p> <p>Краваљ је одма с’ ве |
дужи, ил наши ил ваши, па чије је поље шире наше ил ваше.{S} Уздај се ти само у те твоје припо |
ише у нашој кући, по твом рођеном добру шири се наш најгрђи злотвор, онај покор Страшимир, а ми |
трском узбијен.{S} Око читаве куће има широк одник.{S} Дрвени, вешто изрецкани ступци подупиру |
ћује се рундави белов под дебелим ладом широке тополе, па мисли како је зимус луд био, ди је св |
по једног нестаје, док се на послетку у широкој приливи, која у стари Дунав утиче, неискупе. </ |
а једно исто место доћи, и опет неће у „широку приливу“ испловити моћи, док га свињарче чича До |
ињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је навек |
ину, која мирно по ливади вади из земље шкодљиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а |
чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало.{S} Цвет</p> <p>је цв |
би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца неби смела ићи, ту нема ни себ |
ти ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко |
а само казала, да би волела, да нема ти школа на свету — ал сам се ома покајала, чим си ти мени |
је покојни отац толике новце у ти пусти школа потрошијо.{S} Да је био паметан, па да је само то |
каде ништа друго да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају л |
м кожом пропустио.</p> <p>Већ је наново школа почела била.{S} Мирко је навек моро раније одлази |
да им се деца толико година забадава по школа деру.{S} Заклећу синко на самрти и твог унучета у |
а ји бране, ни да ји траже, зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником |
оме ако је тако, жури се браца с твојим школама, хоћу ја да идем у сватове.</p> <p>Они сватови, |
за коли: куд ми дете однесоше, у какве школе, ватра ји спалила, па како је моја мати жалостиво |
л боже мој, кад ће већ једаред те твоје школе изаћи, сви се већ твоји парњаци поженише, а ти јо |
у је био добар човек, и он је учио неке школе, ал је опет моро виле и плуг држати, ваљда је так |
е тео жељу да испуни и да га у латинске школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре |
пску школу свршио, однесе га у латинске школе и намести га код једног честитог свештеника..</p> |
школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви постајали господа, јер сви иду у мале школе.{ |
и постајали господа, јер сви иду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин |
ction" /> <p>Први посо Мирку, кад је из школе изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} |
ирко није ни сишо с кола, на који је из школе дошо — ал Драгиња скакуће око кола па пева:{S} На |
неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема таки школа у коју проста деца |
о раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва |
асла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће де |
— А само то не, још нисам од кад сам из школе изашо то име у молитви спомено, нећу га ни спомен |
што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а он удри кити оцу:{S} Како је Мирко препов |
какав несташко ил љенштина, дотле изван школе остати, док се сам непоправи и неповрати.</p> <p> |
оћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, детиња је душа н |
о, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n="10" /> ићи и напослетку још и код к |
ти, па ће мо ти шиљати новаца да свршиш школе, и онда ће опет Бог дати да нам добро будне, поко |
јом руком, златни слови написо:{S} Дика школи, а радост родитељима.{S} Вук напротив данас је ов |
>Најстрашнија претња била је у Мирковој школи, кад је учитељ реко коме да ће га истерати на сок |
у гробу мрзимо.</p> <p>У Добреновачкој школи, и данданас, подстиче с’ тим споменом учитељ ваља |
школе, ал кад је Добрен већ у четвртој школи био, умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што |
<pb n="67" /> <p>Кад је Мирко у шестој школи био, онда је дао Баћа Страшимир свога Вука у солд |
, да се како год несукоби с Вуком.{S} У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела.{S} Мирк |
ега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљено.{S} Сваког јутра |
Нек седи дете ако хоће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школ |
гу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само |
енџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен |
обрадује покајању блуднога сина.{S} И у школи, и на сокаку весеље је тога дана велико и покајни |
тина што је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Устане, каже један цар на другог за < |
е Вук а то је курјак, вич да сте били у школи, сад би знали, па се неби дали варати, ха, ха, ха |
овој, угађали су му у свачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме као отац с дететом, а мес |
е тамани а не воћке.{S} Гадне речи ни у школи ни изван школе, ниједно дете није од њега чуло, д |
кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од м |
кити оцу:{S} Како је Мирко преповедо у школи, да чича Добрен има чине, па како је опчинио њину |
упу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школа нева |
како је то добро добар бити. </p> <p>У школи Мирковој није прута било, ал је опет у школско до |
спусту због њега онако прошао.</p> <p>У школи су се једанпут препирали двојица чији су боље газ |
у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава св |
жа ил да трчка по ово ил оно.{S} Ако је школско време <pb n="9" /> он остаје код куће, ал и ту |
што у школу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди детета на сокаку.{S} Презрено име ђа |
Мирковој није прута било, ал је опет у школско доба, више реда било него код солдати кад праве |
љубавно, па су с’ њега деца заволела и школу и науку.{S} У школи све му је било чисто и опремљ |
толико запевати, дан по дан па ће мо и школу свршити па <hi>генерал</hi>, <hi>владика</hi> да |
S} Тек неколко месеци од како је примио школу, а Добреновчани немогу да се нафале нова учитеља. |
азањ била, кад учитељ забрани коме да у школу недолази. — Јестели видили кадгод, како је гуски, |
кошто ји има, зацело да се неби деца у школу терала, него би се из школе терала.{S} Ди нема та |
таке земље ал тамо се и нетерају деца у школу.{S} Тамо ратар, кад остави плуг, а он узима књигу |
ла ту немаш право.{S} Треба да се иде у школу.{S} Ко би радио, кад би и из мале школе сви поста |
ду у мале школе.{S} Нетреба да се иде у школу само да се господин постане, него да се паметнији |
ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} Вук срдито одговори: „марим ја“ и тако се рас |
е опак пут, којим је ударио, па неоде у школу и обећа учитељу да ће бољи бити.{S} Учитељ се обр |
аучити читати и писати.{S} Нисте теле у школу да идете, видиш сад, ко незна читати, тај је слеп |
а вредна сина.{S} Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало. |
за најпоштенијег човека, који му дете у школу тера, а не за злотвора.</p> <p>— Па кад неможеш б |
Ко хоће у цркву мора крштен, ко хоће у школу мора крштен и умивен бити.{S} Умивена лица и чист |
<p>Нетерају се деца ничије асне ради у школу нег њине.{S} Да су сва господа себична, кошто ји |
/> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим сином, а кад су у |
S} Сад тек видим како је то добро ићи у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек |
на на псу и зарасла.<pb n="33" /> Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад |
тога времена терали су децу с пушком у школу, ал сад, сад су одбегавала сама деца од куће, кад |
појутарју светог Николе, кад је Мирко у школу отишо, оде управо господину директору:</p> <pb n= |
дете нејде само преко пустаре у село у школу.{S} А боме и није и био Вук Страшимировић Мирку з |
кала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско доба нигди дет |
ивена лица и чиста срца долас’те децо у школу — јер страу господњем учићу <pb n="92" /> вас.{S} |
неће да преповедају, па би навек ишо у школу; него све како је онај оног ударио каменом, а он |
помено, нећу га ни споменути док опет у школу непођем.</p> <p>Два дана доцније висио је Вук на |
а Вуком Страшимировим сином, а кад су у школу пошли, морали су се и дружити.{S} Чича Добрену ни |
аво имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељу под ариштем одседе, не |
одалами: твој отац мисли, да ти идеш у школу, а ти продајеш зјале по сокаку.{S} Отац му се нес |
/head> <p>Мирко је свршио прву латинску школу.{S} У златној књиги стои и дан данас код Миркова |
ету поправи, и тако кад је Мирко српску школу свршио, однесе га у латинске школе и намести га к |
е о врат вешале.{S} А кад је Мирко осму школу свршио, истрчала је пред њега и Милица и Драгиња, |
јити, на сваки начин Бог ће ту несрећну школу громом спалити, па кад она изгоре, онда немају на |
с дететом, а место Вука затеко је пуну школу браће, ал опет бијаше му први дана тешко, врло те |
ука наџаком одуд, па удари отуд.{S} Вук шкрипи зуби, упиње се ко рчак, да чобану у очи скочи, а |
само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“< |
у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји!{S} Вредном нетреба времена, он |
и, атласке мараме, бечке чипке, париски шлингераји, презлетне из златнога Прага, калнери по жур |
а и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено јел ти повољи |
.{S} Ако је лепа дично ће ти мајко дете шње бити, ако гадна прву ће тебе окаљати.{S} Вукова мат |
што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као с додоле цури, а он се мало и расрди. — |
ешко било изгубити така човека, ал опет шњеговим одласком, отвара се место ди Срби могу једног |
Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <pb n="26" /> ни себе да брани |
ва, једнако асне имати са оним, који се шњим промеће.</p> <p>Чича Добрен био је добар ал и стро |
дмора небеса његова, и све оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама |
е, поиздижу велике уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну госпо |
асвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме.{S} Целога се живота о његовој срећи бави.{S} Тра |
а Добренов салаш, и позове Мирка да иде шњиме у његов виноград.{S} Мирко дуго није тео ал напос |
ас бар ома на вешала пење, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче све |
Страшимиру: на то слепче, помажи најпре шњиме очи, да небуднеш слеп код очију, на после узми св |
рати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прикаже, ал добра дом |
говорити за наш прост свет, дотле ће се шњиме паметнији као с лутком играти, а он ако волије би |
ачем, учитељи у школи разговарали су се шњиме као отац с дететом, а место Вука затеко је пуну ш |
ретоваре, он се збуни, па незна куда ће шњиме, ал кад се мало разабере, он је опет онај исти, к |
зме јагње, каже Вуку да више никад неће шњиме ићи и да ће казати господину кад оде у школу.{S} |
це чувао, ил да је пуки надничар, ја би шњиме сваки терет делила, ал би бар његова била.{S} Пос |
ли у вароши и да се господин није путем шњиме разговаро, а он, вели, није га ни у чем увредио, |
пштина Добреновачка поносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општин |
лаче донети, јој и малу бебу да се игра шњом, а ти ћеш ми браца другу купити.</p> <p>Тако су се |
.{S} На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу |
може кад хоће поодити, а камоли, кад се шњоме навеки растаје.</p> <p>Жена јецају, људи бришу ру |
, колко се суза мора да пролију, док се шњоме растане и онда кад зна да је може кад хоће поодит |
вом свету, а и Чича, канда се договорио шњоме, и он пре негди смејо се, па каже, јел снао моја, |
лаћати, ал болесници нек троше забадава шпиталске новце, а његове неће.{S} Ја му говора да је т |
ли, ни теби ни Мирку сестра.{S} О Боже! шта још неће бити на овом свету, а и Чича, канда се дог |
ко. — Ти јеси, ал ја можда нисам твоја, шта ће господину паоркиња, и два бисера скотрљаше се ни |
огод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти |
ваца немам, а ако би узо ону, која има, шта ће рећи Милица.</p> <p>— Не синко, ма никад амантиј |
тле са зверским погледима шибо Добрена, шта? ваљда ја незнам да ко даје вешцу руку да му и срце |
ароши на више места, још већма разбира, шта тражите, него ма на каквом раскршћу сеоском.</p> <p |
још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попадија не |
; ал она му неверује, па чуј још браца, шта ова лепа будала мени каже.{S} Ја нећу ни за ког дру |
рко, запита га рећи дан на вече Милица, шта теби фали.</p> <p>Ништа одговора Мирко.{S} Бог ће д |
слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} Слуга у амбар |
Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди ј |
совку, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бес, одно |
сокаку.{S} Отац му се несрди кад чује, шта му је син на сокаку добио, него му још и он дода <p |
сестра, па немој браца ни слушати даље, шта та луда булазни, нисам ја, вели, ни теби ни Мирку с |
у заложити.{S} Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за теб |
није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда хоћеш да ти деца голишав |
> <p>Невини Добреновчани нису разумели, шта „тај господин“ кошто они мислише, од њи иште него м |
ве и ако хоће моју луду жељу да испуни, шта сте ви ту криви!? о Боже! та читав свет виче на Стр |
ји пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онд |
е у мом рођења месту смеран парох бити, шта ба ја зато дао, толико још ниједан прота који је из |
вој прилици моро је какав латинац бити, шта су код владике радили.</p> <p>Гњевни Добреновчани о |
леће гране, себи мало кућицу направити, шта, вели, њему треба, колишни је кад се сћућури; ал гл |
ка као да говори:{S} Ајд попо немудруј, шта си стао нелудуј, а све крадом на колени колу се при |
зато и јест школа да из ње научи човек, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега |
а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби |
шта си се сад успалио, траже је и сам, шта ја знам ди је.</p> <p>Кад је већ упалила свећу, згр |
/> <p>Господине дошо сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа за |
јутра Миркова сестра матери, да видим, шта браца ради, ето сад је зима прошла.{S} И тога јутра |
е.</p> <p>Баћа Страшимир, кад је видио, шта ће му од сина бити, пропио се, и још је гори посто |
ик ишчупати. — Сирото јагње није знало, шта ова звер његовом младом господару прети, него баш у |
жеља тиче и то ју је највећма веселило, шта ко воле, оно и држи, ако 6и га радо већ једаред вид |
да се мало окренеш свако би те запито, шта тражиш, па би ти помого наћи, ал оде као и да нејде |
буднеш? — Ја незнам господин директор, шта Бог да, одговори му на то Мирко.</p> <p>— Та тако ј |
е. — Даклем, вели му господин директор, шта ти хоћеш да буднеш? — Ја незнам господин директор, |
а после мало преповеде му све по реду, шта су тели и како су ји код владике дочекали.</p> <p>С |
} Немој се срдити, незнам <pb n="65" /> шта ћу ти писати.{S} Од кад си ти од куће отишо, све ми |
пијо страшна, куд ће ти грешна дужа.{S} Шта ти је криво то незлобно створење божије, зар ти по |
роздови, да ти кажем пошто је ранка.{S} Шта велиш Мирко, јел паметнији онај судија из маџарске |
е, тек једанпут дође човек по своје.{S} Шта ћемо сад, млади треба купити нова одело, а треба вр |
ет, свана тица тежи на своје гњездо.{S} Шта би ја дао, међу нама нек буде речено — над би се мо |
а ји Мирко нерастави па ји и покара:{S} Шта вам је од тог боја асне, док сте се ви тукли за оно |
а. </p> <p>Други опет говорио му је:{S} Шта ту треба толико запевати, дан по дан па ће мо и шко |
земље истребе.{S} Ево ти руке брате. — Шта? продере се на ове последње речи Страшимир, који је |
с додоле цури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче кара |
о сам да вам кажем, шта би воло бити. — Шта синко?</p> <p>— Ђакон и попа заједно. — Директор се |
"40" /> — па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве.{S} Жен |
а џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— Шта је то? — пита Страшимир.</p> <p>Џакови — одговара ж |
мирову псовку, одазва се жена.</p> <p>— Шта је, шта се дереш, црева ти се дерала, који ти је бе |
но! тај ваљда има све кључеве.</p> <p>— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани |
дине, кад ви њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питај |
ји сад баш из кутије извадио.</p> <p>— Шта заповедате слатка, медена, шећерна секо, изволте ко |
ен, које дао оном лопову кључ?</p> <p>— Шта ја знам, зар он неможе дати себи направити кључ. — |
богда.</p> <p>— Пали свећу. —</p> <p>— Шта ће ти свећа, горела ти чело главе, шта си се сад ус |
век, шта је његово, да га ником неда, а шта није, да у њега недира.{S} Да општине сеоске знаду, |
, док си млад и здрав, ти ћеш копати, а шта ћеш <pb n="90" /> кад се разболеш и остариш — ? — „ |
его друга, зна и она читати и писати, а шта више оне шмизле господске знаду, ха, ха, ха, жено ј |
мене луде, он ме је од смрти избавио, а шта му ја желим, да се пати и зноји читава века за туђе |
и на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело |
како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? или можел ко, ма с |
и спавати и џакове насипати.</p> <p>— А шта је ово овде, какве су то кесе, па какво је то брашн |
и да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се каже, како ће мо ми пита |
мо плакали за њом, ал Милица није знала шта је доста, тела је да скочи у раку за матером, да је |
аконово, мала Драгиња, ако и није знала шта јој братац говори, скрстила је најпре своје мале ру |
Милицу.</p> <p>Сирота мати кад је чула шта је с Мирком, мислила је у својој простоти: ваљда је |
љиве црви.{S} Мирко му говори да неваља шта ради а он се осече на њега: ајд, пропашћете ваљда б |
он властник Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчан |
правити кључ. — Кад унутра у амбар, има шта и видити, два џака пуна а у трећи почето. </p> <p>— |
<p>ти већ знаш, ко ти је казо, да незна шта ће писати.</p> <p>Да чудне разлике измеђ овог и оно |
ити.</p> <p>— Нека браца, нек она незна шта ће, ни какоће, ја ћу ти и за мене и за њу писати, п |
оцу, оца псује, а овај од милине незна шта ће, него је навек говорио: закраћуј, брајко, детету |
ве оне, који су шњим у тим небесима, па шта нам фали?{S} Чија је слама већа ил наша ил ваша, чи |
в отац одранио ко своје рођено дете, па шта да и њему сад под старост желим, да се пребија од н |
лију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.</p> <p>— Јес |
света, гријота је непослушатије.{S} Па шта ће сад сирома Мирко.{S} Он поштује здраво лепе обич |
днеш, још да ми попадија ноге пере — па шта, шта се ти Драгиња смејеш, биће она још боља попади |
ње, да само дуже шњиме нисме.{S} У — па шта све говори у бунилу, оче свети — ми смо зацело тешк |
ра ће доћи господин директор да те пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал |
ко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шта јој отац говори. — Јел браца, и ја ћу се с тобом во |
узбуни, пратња застаде, и нико незнаде шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калу |
из К. Господин К. сажаљева ме, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гост |
ради изађе па испаде пред оца, — „евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за ки |
ако лакше провући може, јер је још горе шта заслужио, ајка ји је већ опколила била.</p> <p>Није |
вори јој богом утешен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од |
је мислила, да нико у варошу непита те шта тражиш.{S} И зајиста минут два после тог, уверила с |
као црв по земљи.</p> <p>— Добри брате шта си дочекао, ал нећете сестра оставити сама, и ја ћу |
аклопац спао са њега.</p> <p>Видиш Вуче шта је човек.{S} Ко би то реко да је то онај бесни Стра |
шта ће да почне.{S} Нико незнаде које и шта ће тај калуђер, само се општинари сетише, да је то |
ла, кад је с’пута долазијо, ди је био и шта је радио.{S} Она је добро знала, да паметна жена, т |
колко сад година има, дије на конаку и шта хоће да буде. — Даклем, вели му господин директор, |
собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља.{S} Ако су пољски радови |
пита шта хоћеш да будеш, а ти онда кажи шта волијеш, генерал ил владика.</p> <p>И заиста сутрад |
ен Мирко, небрини се шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, ни јели тело више од одела? па кад нам Б |
р на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити си |
„евоме шта ћеш.“ Страшимир и неодговори шта ће, него држ за кике, па га дигни горе, па га спуст |
и, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје <pb n="41" /> беснело наради — одбеже ти т |
булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити.{S} Сад ћемо тек правом кривцу судити.{S} Ч |
и.{S} Каква права прости људи имају! ал шта им асне, кад неумеду ни да ји бране, ни да ји траже |
а мене нема у читавој околини места, ал шта ћемо ниједан се пророк у својој домовини није просл |
тамо неког Стеву наместити.{S} Ја знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, об |
све ми је нешто празно, богами, незнам шта да та пишем, ал немој се молимте срдити.</p> <p>Тво |
писму наслова није ни било, ал да видим шта је даље.</p> <p>„Сам Бог мора да је на мене омрзо, |
ји туђе неће, тај је задовољан, са оним шта има.{S} Мирко је живио с муком, ал је његова мука, |
стара баба.{S} Нико од слугу није знао шта је она газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га |
ника, онда му кажу, ти си учио да друго шта будеш — ти можеш и на другом месту леба себи добити |
оје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n="62" /> <p>Другог месеца науч |
етињу сваку.{S} Навек је напред измерио шта ће рећи, и с тога су му деца држала за свето, што к |
т, па га одгури од себе — ето ти на, ко шта ради све себи. — Плачући оде Вук да бар нађе булдок |
је пробитачније да увредим,</p> <p>— Ко шта ради све себи — одговори, пакосна лисица црна — и о |
p> <p>Милици је свеједно било, ма Мирко шта био, само кад њу незаборавља.</p> <p>Кола су за сео |
опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир.{S} С |
S} Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи.{S} Здрављем је и лепотом одевена.{S} Весел |
ури, а он се мало и расрди. — Шта је то шта си тако мокар?</p> <p>— Немој ме оче карати, ја сам |
ише трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди |
пати, ал кад ме је сан свладо, зар могу шта.</p> <p>— Е још ако га пусти, то ће тек бити ремек |
рукавом сузе, деца се узбунула, незнаду шта то уједаред, после таковог ликовања бива, уватила с |
чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— |
а како су јој се очи наводниле.{S} Знаш шта нам је говорио господин учитељ:{S} Неодврати лице т |
e="chapter" xml:id="SRP18691_C6"> <head>Шта би Мирко волео бити.</head> <p>Чича Добрен у своје |
т тела.</l> <l>Хајд ного лагана.</l> <l>Шта си стала, отпала,</l> <l>Хајде коло, наоколо,</l> < |
о се не смилова на песму његову.</p> <p>Шта песму?{S} Марим ја за његову песму.{S} Ја најволије |
ји један ђакон у црвеном појасу.</p> <p>Шта ће овај логор оде, продера се црвенопостављени <pb |
о, да су се све пенџери тресли у соби, „шта јесил’ цркла, зар нечујеш да вичем.“</p> <p>Из крев |
опусти — бадава ји је тела да застиди: „шта ће деца рећи“; маторе јогунце доцкан је световати.{ |
ње и вози, најпре се прћијино уради, — „шта је ланац, два, најпре да се то уради, да се после к |
једно говорио, и свако је радо слушало, штаје учитељ говорио, и није ни помишљало на друго што. |
златнога Прага, калнери по журналу, ал штаје зато Баћа Страшимир марио, он је дао свакој да за |
питају, па кад јим кажем, да ја незнам штаје, а они ми кажу, да ја незнам ни кога тражим, а ја |
други петли одпојали, устане, на ајд у шталу.{S} Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо |
.</p> <p>У Новом Саду </p> <p>Платонова штампарија, 1869.</p> </div> <pb n="2" /> </front> <bod |
о на престолу.{S} У једну руку узме бео штап место воштанице, а у другу узме мараму, веже на је |
Пиши — како незнаш какоћеш, како незнаш штаћеш, па и то ће мени мило бити.</p> <p>— Нека браца, |
ад ја незнам какоћу — хоћу рећи, не нам штаћу, одговорила му је Милица.</p> <p>— Пиши — како не |
држали ко у воску, да им бар учитељска штација негине, па им Мирко неказује куда ће ду, он бир |
е изашо, био је да тражи себи учитељску штацију.{S} Са својим сведочанством и својом ваљаношћу |
е то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатст |
г јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју децу мрзи, а ко ји м |
к.{S} Он ни код свог јединца није прута штедио.{S} Ко прут штеди, вели Чича Добрен, тај своју д |
кућу, ништа зато непита, како би се то штедњом накрмило, него вели, да сам тела, да се патим, |
о друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћија неплаћа орача, нерани радина ни марву, |
да ради.{S} Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после |
реко:</p> <p>— Дед момче, кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Д |
ош ни ником зло реко није, он још ником штете начинијо није, он још ни о ким рђаво мислијо није |
ац говорио, да тице више асне чине него штете.{S} Једанпут је, каже, један краљ заповедио, да с |
ји изнутра гризе, па нит њега видиш нит штету од њега опажаш, само кад је и корен подгризо види |
<pb n="24" /> од смеја.{S} Па какву ту штету чини продужи Мирко, мени је мој отац говорио, да |
а газди род, ал судећи по злоставлењу;, што га сваки дан претрпи држали су, да немож бити другч |
ћим прикаже, ал добра домаћица Миркова, што је Мирко код ње у вароши стајао, познала које младо |
а спрам тебе, па сам се срдила на Бога, што није дао, да си чобан ил надничар туђ, само да се м |
својим страом заплашује, то је с тога, што ови незнају да су у своме реду, зато се и каже, бољ |
ипраг, вели, да види јел долијала лија, што јој је синоћ вигове наместио — и док си једно десет |
тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју је слуга вилама доватио, кад је теро живину да н |
била.{S} Та та велика господа варошка, што су свет унакрст обиграла, нечуше још нигди така гов |
р његова била.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти |
ели, кад се пред сандук испречише кола, што су у трку пред спровод истрчала.{S} На коли је био |
де, онда само толико више помагача има, што више слугу и деце има, с тога се и каже, нестоји ку |
све ређа, новаца све мање.{S} Из писма, што је свом другу у богословији писо, може се видити, к |
преповедање, казало му је да је истина, што му сестра наказива, казала му је оно, што он највол |
а га и бог вре свега умије од безакоња, што је као човек јуче починио, па да може чистим срцем |
исала како је она стара код Страшимира, што је њу навек држала и миловала, кад је она у Страшим |
а брате, ни с’нама да свет уста изпира, што и ми неби ко и наши стари живили.{S} Окани се брате |
>— Та онај честити попа из Добреноваца, што немогу људи да га се нафале.</p> <p>— Е перјанице о |
а је Добриначка, сви људи, жене и деца, што у Добринци живе.{S} Црква је то исто, <pb n="79" /> |
и стишо на гувно.</p> <p>Улагуша цица, што му обично чело ногу, а кадкад и код врата спава, ур |
лу реч, добар је он, само је ђаво рђав, што неће да га однесе.</p> <p>Још пандур у речи бијаше, |
Мирко је, које помоћу своји, које отуд, што је учио млађе, свршио богословију.</p> <p>Његови ве |
уздане: ух Боже свети, кад нам га даде, што нам га узе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
тац Страшимир — и куд ће ивер од кладе, што каже: покажи ми с’ ким се дружиш, па ћу ти казати к |
потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <pb n="127" / |
паор.{S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S} Ди има мало новаца а м |
ра и зла, неби она ни марила за јабуке, што на њему расту, ал забрана тек их је лепшим и намамљ |
лови оче“ а поштени старац гледећ муке, што ји премучи Мирко, заплака се па проговори — нек је |
ана, а већ су се саме госпођице кајале, што су тако криво судиле. „Та није он такав, добар је о |
мо на његово зло дошли.{S} Данас дакле, што више свата има толико више домаћину има који добра |
ра Добреновчани, кад су чули за весеље, што се у учитељевој кући спрема, толико су ђаконије учи |
паметнији онај судија из маџарске буне, што нам је катихета за њега преповедо.{S} Сад тек видим |
ро је фала Богу, ево доно сам ти јагње, што си ми по Вуку у накнаду посло, ја немоту брате твој |
/> да повата ил да поубија то звериње, што људма душу ждере, ал му никако у траг немогоше ући. |
{S} Тамо толико пута ти ратари покваре, што би највећа господа тела, само ако им се свиди да ни |
его, ако ти мени оне чини из моје куће, што пре неископаш, да знаш, да ћу <pb n="38" /> ја теби |
аци викала, за оно неколико добре деце, што у школу одлазише, а сад уједаред у школско доба ниг |
а сам се умокрио од ове мале девојчице, што је Вук у воду бацио, па сам је ја из воде извуко.{S |
рашимир — зар нису сузе оне добре душе, што га је под свој кров примила, а он је у дивљем бесни |
он држ за уво, свинче себи а кер себи, што се већма несрећно марвинче дере, тим се грохотније |
је, извињаво је да нису сами они криви, што му шкоде, и то су сви волела и признавали, ал он је |
таје, па имал тај памети који се стиди, што се наг роди, тако би и ја био луд, кад би се стидио |
оги општина су му писма натраг враћали, што ји није у молећем тону написо.{S} На једном стајао |
роши читале, сви су се варошани љутили, што је општина напразно кући отићи морала и што се неби |
би јести гибанице — па се онда потукли, што овај каже да ће већи комад узети него онај.{S} Баш |
нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла била, у варош отишо. </p> <p>Сутра да |
ожда се и марва <pb n="7" /> богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог |
се свом сину, за ову грешну душу моли, што је сада пред светима светих — ал Господ мира с умиљ |
опови бити, можда и они знаду оне чини, што и мој отац зна. </p> <p>Вук није чекао на крај преп |
неиздаду и да га избаве:{S} Коси даси, што идеш овамо, бежи колко те ноге могу далеко однети, |
но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право.{S} Ти си најкривљи, и зато сам те оставио |
Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би |
е општинари сетише, да је то онај исти, што ји је онако отачаски из двора испратијо.</p> <p>— С |
, и питаме шта мислим о његовој Катици, што је оде у вароши у гостима.{S} Није вредно вели, да |
ској нејде тако на руку, ко обичај тај, што жене имају прћију.{S} Та прћија њина, то је прави с |
сневала — ни сам видовити боктер гусак, што будан спава, није свој брбљави језик пустио а већ ј |
ући дошо, ја сам се већ тео да покајем, што сам ти чамац купио, а кад види како шњега вода као |
у нема нећу.</p> <p>Пред очима Вуковим, што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне |
је ма чим наплатила; ал опет помислим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори н |
још незна на чему је, ал судећи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, |
оворио је Страшимир Вуку, зар је један, што је од пљачке посто спаија, иди синко, ту је благо, |
до моје слатко, та то је онај господин, што је дово Драгињу код мене, гле ти њега, сад да је од |
а сватови му се ругају: кад те је жао, што си је дао.</p> <p>Брат извађа сестру до кућна прага |
ла господин, јер овом можда није право, што га је тако запитала, продужи: знате, ја нисам научи |
е моје, најлепше и најпостојаније руво, што сам ти обући <pb n="117" /> могла, Навек га носита |
в савет није Страшимира опаметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добре |
близу Баћа Страшимиревог па није чудо, што још за бела дана није мого Страшимиров син наћи сво |
<p>Послушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске <pb n |
и у школу.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо |
, ком је Страшимиров син крста поломио, што није тело гладно у кочине, час кречи гуска, што ју |
S} Чича Добрену је Бог то добро учинио, што му није дао да својим очима своје зло гледи, чича Д |
треба, а не бити смрзла ка овај Мирко, што ће бити ваљда попа кад се боји крви.{S} Кад су дошл |
ијо.{S} Ал није то Страшимир Вука туко, што је напујдо вашку на туђе јагње, ни за оне богопроти |
у срећа прискочила, тако им било тешко, што је њи обићи морала, кад ји је заједно с’наћи могла. |
год се на тај догађај сећала, жао било, што га није загрлила:{S} Та он није туђ, ми смо из једн |
је са сузама.{S} Како им је било мило, што је Мирку срећа прискочила, тако им било тешко, што |
у се непоништи. </head> <p>Друго писмо, што је Мирку Милица писала већ је невесело било.{S} Она |
обиво писма од њи.{S} Друго неко писмо, што је он ко на угљевљу чеко никако недолази.</p> <p>Ве |
ту је и твога масла, масло ти материно, што је онај амбар отворен, које дао оном лопову кључ?</ |
ош нећеш казати, кад си већ казала оно, што сам ти реко да затајиш.</p> <p>Драгиња и неслуша шт |
о му сестра наказива, казала му је оно, што он најволије знати да га Милица воле.</p> <p>Ниједн |
бро дете фале недаје; јер ко плати оно, што је дужан, никакве фале незаслужује.</p> <p>Матере, |
ер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је н |
док сте се ви тукли за оно једно зрно, што није ни овог ни оног нег моје, дотле су мудрији све |
лике уши па стрижу — режу шњима платно, што је цица опрела, дашто пре будну господарове гаће го |
ислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нем |
је.</p> <p>Матере, неосврћ те се на то, што кад коме вратите дуг а он вам каже фала.{S} Код дан |
и, и с тога су му деца држала за свето, што каже, и ниједном није на ум падало, да и то може би |
еди Мирко.</p> <p>Нико ни њу није пито, што тумара по сокаци, ма да је свако, које год срео вид |
о и рушило, ал небо је и данас то исто, што онда.{S} Колко се царева, само на једном престолу, |
а дође Мирковој кући онај исти калуђер, што је отеро Добреновчане.</p> <p>После обична поздрава |
било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p>— Па ди су?< |
коме се казује.{S} Вели се, фала Богу, што те је умудријо да ми платиш, јер тешко да би ти од |
арањена, нађе онај обешењак ону артију, што ја баба мојој матери давала.{S} Тамо је стајало, ка |
па да може чистим срцем благодарити му, што га је из сна и постеље диго, а могло му је бити, да |
проневаљали. — Свадбе српске узрок су, што је дружевно живлење, које као чедо слоге, највише б |
ри толико је за њи све домаћин магарац, што и је звао себи на пропаст, па се и он луда смеје, к |
ишла тако ко без срца, то је оно отац, што ти мислиш да у вашој кући није чист посо.{S} Ил је |
, па ће му и срећа певати.{S} Прва реч, што је дете изусти, мати му је у уста метла.{S} Ако је |
то оне кажу, јер ника није ко мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежали |
своји оваца, него је нашо <pb n="31" /> што ни тражио није. —Чича Добренов чобан, миран човек, |
оћемо да идемо њему. — Па <pb n="91" /> што товарите ствари на кола — ?{S} Оћемо да се селимо њ |
в мужевљеву утврђује, тим <pb n="94" /> што дете научи да најпре име очино изговори, учитељ ће |
био, него чича Добренове отрушнице.{S} Што му је иза ручка остало то је волио бацити него млађ |
умре му отац, и мати га доведе кући.{S} Што је мати чича Добренова на њему фалила, тео је он да |
ела с’ нечастивим, јагњета с’ вуком.{S} Што је ненаравнија свеза тим се пре сама од себе раскин |
хоће да каже, да сам ја из њиова кола — што је обешењак, тај би читав свет пустаијом направио.< |
м тог белова неговори „нека, сутра ћу,“ што год се може данас урадити на сутра се неодлаже.{S} |
S} Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, |
пролеће нит се листак на дрвету миче, а што дуже траје долази ко глувно доба, кад је и пето зас |
мати, па: што неплачеш Драга девојко, а што неплачеш мајку нежалиш. </p> <pb n="116" /> <p>Драг |
изо је главу, мислиш с’ неба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му |
енове свега преко руку преметли нису, а што им је најмилије било, писо им је да му све на боље |
и то није, само ако је тај у реду.{S} А што дикоји силан господин и оне који су уреду, својим с |
и, да се после кућни посо непрекида,“ а што друго зато време пропада, то је кућна штета.{S} Прћ |
— одбеже ти тако честит слуга.</p> <p>А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво |
видиш кошто треба, да ти се непричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та б |
даше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понет |
прости. </p> <p>— Да сам ја тео од Бога што тражити, не би се с’ђаволом спрезо, ја би га замоли |
будити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сироти |
аки, кад се све од сами срдаца ране, да што би наша марва ишла тако ко без срца, то је оно отац |
љаност навела чесњејшу конзисторију, да што је на мени као богослову с’ грешила, да сада своју |
осподине милостиви, ми нисмо дошли — да што у преко.{S} Ми смо дошли само молбено милостиви гос |
годно са мојом поповином.</p> <p>— А да што ти је покојни отац толике новце у ти пусти школа по |
в дан да копа, да неумре од глади, и да што заслужи старој мајки и сестрама својима.{S} Колко с |
плакала замном, баш мора Бог учинити да што пре одем њојзи.{S} И како га је та луда мисо усхити |
“ напослетку, сагиба се доле, па као да што од ногу одвија, бунца непрестано — пустиме Милице т |
о ради бог небрани.{S} Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створе |
малом куцову напослетку, ал овај, ваљда што је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила |
ије дошо, нег они који су ту били ваљда што ни свештенику неби мило било кад би још ко дошо.</p |
е новце избројали — неверујте да прћија што купује, све је то вашег амбара скупо стало.</p> <p> |
в свет говори да је вазда кућа лоповска што други неможе тако ко ви, ваљда баш нисте ви најбољи |
слим, што ће ми.</p> <p>— Сад би видила што ће ти, одговори нешто забринуто чича Добрен.{S} Да |
пито имал на њега каква писмо.{S} Писма што ји је добио, била су од његови пријатеља, ал он је |
<p>— Хајд небулазни мајкино голупче, на што ти је дао бог руке, нег да недаш да ти ма каква шум |
и.</p> <p>Боже мој, Боже! баш је истина што је господин учитељ пре негди у школи говорио.{S} Ус |
ти знаш добро, да скуп двапут плаћа, па што си допустио да дотле дође, владика јесте вребо прил |
епричињава што није.{S} Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шеш |
као какав бег под најбољи чокот па бира што му је воља, ето ти му шта је напослетку избиро — и |
да му је маћија, па јој сад ваљда враћа што му је она док је нејачак био на поклон давала.{S} Н |
е ми нисмо придржали.{S} Пиши јој браца што пре, да је утешиш.{S} И чичи није нешто најбоље, ал |
о на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опаметити мого, што ниј |
о неби ни нас било, имамо још више, нег што има вас, што сте дигли грају на њи и на нас.</p> <p |
н — има он лепши и богатији фрајли, нег што сам ја рита паорска. — Иди лудо једна, ди би још се |
зло гледи, чича Добрен је пре умро, нег што му је Страшимир добро преото, ал да је после тога б |
боме — јер оне ништа више и невреде нег што кошта оно одело на њима:{S} Кад су будне навек се и |
искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јагње из св |
т о длаки виси.</p> <p>Мирко је пре нег што су Вука уватили, на једни коли, што су туд прошла б |
на <pb n="20" /> тој њиви, још пре нег што су пошли у школу сеоску, са Вуком Страшимировим син |
ити, пропио се, и још је гори посто нег што је био.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Месе |
ни калуђер, и дође црквенији у лицу нег што му је постава које осуђен, док неодржи казањ несме |
ошину тако милостиво преко очију, оног што му је ово последње реко, да му у сред дана уједаред |
дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба ни онај, који чува. — Немој ме бра |
осим тог затаји навек по нешто од оног што је добио, па се изговара да је цена пала.{S} Слуга |
и на мене.{S} Ја за мој труд, осим оног што владики треба, нетражим ни пребијене паре.{S} Нећу |
атства помисли на сиротињу.{S} Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти.{S |
и и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро <pb n="34" /> |
ио, да си ти у богословије учио: да све што бива Богом бива, веруј ми Мирко тако ти богословије |
и <pb n="8" /> уради рукама својима све што је год потребно.{S} Она је као и трговачка лађа, ко |
д него да ти пропадне душа, ил зар може што заменути душу.{S} Та ко изгуби благо, још није проп |
ни за оне богопротивне речи, туко га је што је укро јагње своје а не туђе.</p> <p>Баћа Страшими |
ће се свуда наћи.</p> <p>Драгиња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, |
ња, које што неможе да нађе брата, које што се преварила у нади, које због понижења почасна пис |
ва нако лепо бадава, па зар незаслужује што поједе, ето тамо у селу бирташ не само да рани свир |
ал ми би били грешни, кад му неби боље што желили — нек му је срећно.</p> <p>После би се тели |
белом створити.{S} Кад дакле на најмање што, сами учинити нисмо кадри, зашто да се за веће што |
рче без главе око ногу његови, па пиште што које већма може „дај моју главу, дај мој главу“.{S} |
.</p> <p>Лагано, тако лагано, као да ће што из њега излетити, отваро је Мирко сестрино писмо — |
е милостиви господине, ваш суд можда ће што и опростити овим лупежима, ал солдачки нема пардона |
чинити нисмо кадри, зашто да се за веће што тако страшно бринемо.{S} Старајмо се пре свега за ц |
="86" /> млад господин, да девојка хоће што да купи, види она и сама ди су врата.</p> <p>Ти ваљ |
што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да није Бог запретио Еви да неједе од дрв |
ролило, да се измери, претекле би новце што им је Мирко посло, ал сад су на све заборавили.</p> |
никаква друга воћа, појеле све гусенице што су ји дотле врапци таманили, те дај опет троши новц |
год дало толико је одскочио од земље, и што је икад мого груне се о земљу, а после је кидо аљин |
је натраг дошао, није био добре воље, и што је чудније, није никакве милости жени доно.</p> <p> |
што му је сваку ноћ на сну долазило, и што је овако оне друге зликовце заплашило, и сад се ука |
ето ти му шта је напослетку избиро — и што му није воља.</p> <p>— Та све, ако га и неби мого о |
је општина напразно кући отићи морала и што се небира за свештеника онај, који је ваљан, него к |
те се одавде марво једна.{S} Бирајте ви што је спрам вас, волове и магарце на вашару, а ми ћемо |
ици. </p> <p>Драгиња брже да се поправи што није рекла господин, јер овом можда није право, што |
ебе нигди места нема, право имаду оцеви што недају своју децу у школу, боље да и ови коју недељ |
ти по вољи овом ил оном човеку.{S} Људи што данас волу, сутра мрзе.{S} Неотимајте се за фалу и |
ђерме, којим <pb n="16" /> само то фали што нису горе, а поред њи треће дрво за нову ђерму, и о |
потукли око туђе проје, или они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад |
ћи по том, што је у једној соби, са они што су на вешала осуђени, зна, да су и њему вешала дигн |
онда је била домаћинова дика, кад се њи што више нађе, који су тели за љубав младожењину и свој |
ије се носи само за семе, волови и коњи што за то време поједу и ратар продангуби, то је кућни |
смо тели писати, да је отац умро, да ти што небудне од грдне жалости; ал сад смо морали да неод |
121" /> ишчупати, који сме рећи да и ти што скривити можеш.</p> <p>— Без греха је браћо и децо |
неће бити па ћу онда слагати. — Кажи ти што год хоћеш, немора то баш бити, то се само тако каже |
} Немојте плакати браћо, немојте радити што нисте ради, ваше сузе већим ме кривцем праве, него |
реба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане |
поделили, а висте остали луде ко врапци што су се потукли око туђе проје, или они цигани што да |
мио Мирка за винцилира, него да му овај што заради.{S} Био је Мирко и код други господара, и ну |
</p> <p>О Воже! правде и милости, подај што ти добри људи несмелду у жељи да кажу.</p> <milesto |
и њега непознајете.</p> <p>— Шта је тај што га ти тражиш?</p> <p>— Сви ме тако питају, па кад ј |
прилику, да те на невољи добије, ал тај што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти |
ди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале ост |
ве завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрци |
да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва до |
азили, невидисмо.{S} По читаву ноћ, тек што сведе мало очи никад се несмирује — трза се, мислит |
ваљда баш ако које и убијем.</p> <p>Тек што су корачили на Страшимирове њиве а Вук напујка булд |
мо, нег кога нам даду.</p> <p>Свештеник што је у Добреновци пароховао добије бољу парохију, и о |
у и ја благословити ту твоју клетву, ал што се тиче мали школа ту немаш право.{S} Треба да се и |
ао, ди се друге удају.{S} Да јест, умал што и ми нисмо имали сватова.{S} Долазио један велик га |
ха, ха, ха, — ал за ту дебелу шалу умал што непонесе на леђи још дебљу батину чобанску, а кад ј |
љда што је њега напоследак оставила, ил што му је пркосила с колачом испод носа, гле, гле куцо |
, ил да незаборави читати своје име, ил што је из ти резотина друго шта ишчитавала.</p> <pb n=" |
жити да учим чију децу стране језике ил што устеду.</p> <p>О жалости тој при растанку Мирковом |
аве, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који |
ућ да нико неће кад зна, жалити за оним што је горе, зову девојку у њину земљу па веле, да је т |
бе неће бити, сад ти је то посљедњи дан што си чувала гуске, кад нема оног што се чува, нетреба |
да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин што сам остао.</p> <p>Мирко је дочекиво децу милостиво, |
ек нег лутка, он нек се потруди да и он што уме па нек држи оног за најпоштенијег човека, који |
н од кнеза, размисли овако у себи:{S} О што нам је да се за бадава кавџимо.{S} Колико год до ва |
па се дотле кољу и крваве док Бог, као што сам ја сад петлове, неотера ји са своје земље у гро |
свој пропис тако циврасто изшарати, као што је вода оно парче земље око те адице — и Добреновча |
Учитељ се обрадује доласку његовом, као што се отац обрадује покајању блуднога сина.{S} И у шко |
знам шта је тај за добру парохију, као што су Добреновци, обећо, ал ако ти имаш вољу, нема тог |
и му такав ђувегија у кућу дошо.{S} Као што се <pb n="66" /> ђаци обрадују свецу кад у радњи да |
аваче девојке обучено у бело, чисте као што им је и невиност, певају веселе сватовске песме, а |
ј што те је тужио, није такав човек као што ти мислиш, ти си згрешио, и он је казо твоју погреш |
излив ожалосћена а не гњевна срца. „Као што Бог хоће тако бива, воља твоја Боже а не моја.“ Жал |
место тако је свако у његовој кући знао што му је посо.{S} Најтеретнији послови у највећој су с |
е, још му је питомији изглед дала, него што јест.{S} Кров је на кући чича Добреновој ситном трс |
калуђер Мирка.</p> <p>— Још боље, него што треба, одговори Мирко — ја сам мислио да то неће ни |
} При деоби, добије се навек мање, него што се дотле уживало.{S} Привредити неможе се готово ни |
ије то место <pb n="4" /> назвати, него што га и дан данас зову: „куке и вериге“.{S} Кад се ко |
и било да је трском плева пошивена него што у лудост у купи труне, бар неби живина плеву расмећ |
живина јела је у његовој кући, пре него што се богу молила.{S} Но можда се и марва <pb n="7" /> |
вену сабљу, неби могло охолије ићи него што је од то доба Мирко.{S} Од учтива разговорна момка, |
ра више трошити него тај паор.{S} Много што шта паору доликује, што на господину гадно стоји.{S |
учитеља, нег све друге општине, а друго што је Мирко тић из њена гњезда.</p> <p>Кад се Добренов |
љ говорио, и није ни помишљало на друго што.</p> <p>Никад га деца разљућена видила нису.{S} Нав |
оснија зипаруша у околини, није ни чудо што јој је син злобан и осветљив био.</p> <milestone un |
Добреновачки јер, јел он ма шта зактео што је могуће учинити, није било Добреновчанима, који б |
њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страш |
милости просити нећу.{S} Ја сам свршијо што треба за попу ја ништа друго неносим пред конзистор |
з дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе ради |
еде.</p> <p>Чича Добренов салаш није ко што су други салаши.{S} То вам је као какав пољски двор |
рко дође кући, преповеди све по реду ко што је било. — Добро синко кад си и ти читав кући дошо, |
закидај, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чу |
и на миру, да је Вука Страшимирова тако што десило, ал Мирко никог кривио није.{S} Жао му је би |
била.{S} После се опет кајала, што тако што говори.{S} О мене луде, он ме је од смрти избавио, |
.{S} Видиш сад би криво судио, што тако што навек неће да преповедају, па би навек ишо у школу; |
иви видио није; ал није се радово Мирко што ће сада по читав дан моћи тумарати по води и пећи с |
.{S} Писмоноша није ни чеко да му Мирко што плати, ма да је преко читава писма црвеном оловком |
} И заиста никад му се коло није милило што је сада.{S} Чудо да човек оно хоће што несме.{S} Да |
а дал му је жао.{S} Мирко већ није воло што му толико о жалости говоре.{S} Он је знао да од сме |
ко се по вољи распусти.{S} Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и онако ш |
о се рода умрети мора.{S} Једно је само што човек о себи зна да ће зацело бити, и то је да ће у |
е исповеде и покају.{S} Мирко је разумо што му мати хоће, и ома пошље по свога најбољег друга с |
ли они цигани што да су имали брашна но што нису имали масти, па кад би узајмили тепсију и испр |
овачка поносила се двојако шњиме, једно што има боља учитеља, нег све друге општине, а друго шт |
е оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта нам вреди преко мере бринути се? |
ишти, ја недам ни пребијене паре за оно што заслужујем, а другчије и немогу јер помисли само бр |
каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила.{S} Вук је то учинио што се о |
Но оћетел ви одговорити једаред, на оно што вас питам, јер ће вам изаћи шала на потиљак — имате |
ду у ћупу без дна.{S} Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће.{S} Није то да ома школ |
школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетре |
више од одела? па кад нам Бог даје оно што је више, како да нам неда оно што је мање.{S} А шта |
ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си |
ела, само ако им се свиди да није добро што ови оћеду.</p> <p>А шта код нас?</p> <p>Код нас се |
штва у кући.{S} Једном речи свако добро што данашње девојке траже.</p> <p>Ко данас, неће да лаж |
вим зано, да је заборавијо, да је он то што у цркви стоји, а кнез Добреновачки, немога дивећи с |
ало, да оду па да кажу; ја имам само то што видиш на мени, ал сам кошто видиш, здрав и крепак, |
ј преповетке, него ома стрпо у главу то што је од Мирка чуо, па кад је отишо из школе кући, а о |
врапце по његовом царству потуку, зато што су му врапци трешње пипали, и плаћо је за сваку гла |
> <pb n="96" /> <p>А зашто?</p> <p>Зато што весеље у тим српским сватовима ништа друго није, не |
плач, чувај га за младости његове, јер што се у нов лонац успе на то ударати докле га траје. < |
ег тог само тек просјаци могу бити, јер што највише вреди узо им је, очи — они су слепци, слепц |
колени колу се привлачи.</p> <p>Као вир што те полако у матицу увлачи, а и неосећаш како се од |
ама деца од куће, кад ји родитељи оћеду што код куће да задрже.{S} Срдиће се, вели, господин шт |
срде никако није могло опростити Мирку што је о распусту због њега онако прошао.</p> <p>У школ |
о, а кад год је Страшимир опазио, да му што год у кући на мањак иде, морала је бедна старица и |
ново из далеке земље врапце — ето ти му што се у божиј посо плеће.</p> <p>— Хајд небулазни мајк |
.{S} Били смо у селу у сватови.{S} Е ту што смо се провели, само да си био, ал боже мој, кад ће |
подар ране — и тако је и било.{S} Лебац што је за слуге месио гори је био, него чича Добренове |
су сасвим чисто и разговетно написати, штогод је Мирко диктиро.{S} Те радости, кад је Милица п |
у несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити.{S} Паметан отац неда да га де |
ба је сишо, а што је кадгод пружио коме штогод, чинио ја само, да му се руги чуде и да га фале, |
то растрешен и ћутећ.</p> <p>— Болел те штогод Мирко, запита га рећи дан на вече Милица, шта те |
Кажи ми као брату своме, шта те тишти и штогод се да, <pb n="87" /> ја ћу за тебе учинити.{S} М |
се само тако каже да има у овој рубрики штогод написано.</p> <pb n="46" /> <p>— Ја ћу казати го |
једанпут тог твога бога.{S} Учини ми ти штогод ако смеш а немој све шњим претити.{S} Не може <p |
о детиње чување тајне чича Добрен, реци штогод свраки да некаже; иди бубицо мала, шта још нећеш |
како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад небаца |
о год помешају овце а ту би се већ дало штогод забашурити, ал чобан, који познаје сваку овцу по |
ал бесни Страшимир мисли, зар сме ко у штогод дирнути, кад ја кажем: недирај.</p> <p>Баћа Стра |
кад умеш кући штете правити, ваљда ћеш штогод и привредити моћи.{S} Данас ћеш овцама, а чобан |
пире кад се на тебе заплаче.{S} Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже:{S} Ако на гњездо |
нута, самоће му можда један дан доцније штрањгу купити.</p> <p>— Дакле има опроштаја нама, пита |
да ће га истерати на сокак.{S} Кошто се шугава овца од добри одлучује, и непушта се у гомилу до |
о бог руке, нег да недаш да ти ма каква шума пркоси.{S} Ја вичем по винограду да се одерем, а њ |
анас слободно орила божија песма.{S} По шумама по горама и пустињама, као птице, сакривали су с |
ам је још једаред под његовом командом, шуме се доватити.</p> <p>— Да који би он други бес и би |
рио није.{S} Тек кад су спрам „лисичије шуме“ били, реће Мирко:{S} А нисам знао да је он такав |
псећу главу.</p> <p>Пустаија паде, а из шуме плану десетак пушака па-па-па.</p> <p>Дим замагли |
атру како су пре две недеље донешена из шуме, тако и стоје на коли док се сва, једно по једно н |
о, како се један човек итно некуд преко шуме путово, а киша и ветар му сметаше путу.{S} Он се н |
ес и био, него пустаија, кад се туда по шуми вуче, дода комесар.</p> <p>— Невучем се ја милости |
аћи шала на потиљак — имател још кога у шуми овде, што је у вашем лоповском друштву био.</p> <p |
е зло попримало.{S} Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци |
руду, пандура нестало с’ крвави леђи у шуми преко пута — а протосинђелу глава измрвљена.{S} Са |
њи.</p> <p>Док су арамије коње и кола у шуму увукле, протосинђела и свога друга заједно у једну |
грабили сваки па једно печење па вуку у шуму.</p> <p>„Упуј курја, недајте људи однесе курјак ов |
л војевати, кад они незнаду ни одкуд су шупљи.{S} Докле се год то може говорити за наш прост св |
шки.</p> <p>На врати дочека Мирко свога шура, пољуба се шњиме и хоће да га около стојећим прика |
стају <pb n="105" /> на дому.{S} И сами шустерски шегрти позаборављали су своје безобразне песм |
андук, по земљи превуче се нешто лагано шуштећи, а кости у сандуку лупнуше тек једва да се чуло |
с се већма неразјари кад га лав за врат шчепа, ко Вук, кад је видио крв свога булдока, колко му |
етовати.{S} Овај одуд онај одунд, па се шчепаше за црвене кресте, па удри вуци док им обојици г |
ог, и Вук потеже на Мирка, ал у тај мах шчепаше га четир јаке руке, а два кундака одбрецнуше од |
а умреш, Страшимир ће мислити, да немаш шчим живити, па си зато умро.{S} И ти би га тако молио, |
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc |
<?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec |
и, којима се благо начинити може.</l> </quote> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18691_C6"> |
а</l> <l>Оком трени, колом крени.</l> </quote> <p>Коловођа намигну оком на свирца, а овај вичан |
е довек,</l> <l>Поведи — поведи —</l> </quote> <pb n="114" /> <p>Мирко се окрену седом проти па |
његовој кући закопо.</p> <pb n="44" /> <quote> <l>Ради и моли се Богу. —</l> <l>Пази на млађе. |
че га играч преко пута подбадати: </p> <quote> <l>Коловођо дико наша,</l> <l>Уз тебе је лепа сн |
вођа то опази па навали још већма:</p> <quote> <l>У попова нема срца,</l> <l>У њи није врела кр |
ати се, док <pb n="132" /><!-- u tekstu stoji 232 --> га неизведем на чистину.{S} То је помисли |